6. 6.

• 1654. — Абдицирала шведска краљица Кристина под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав.
• 1683. — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету "Ешмолиен".
• 1801. — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португала. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане.
• 1871. — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату.
• 1933. — У Њу Џерсију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила.
• 1944. — Други свјетски рат: Савезничке снаге се искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји, названом "Дан D".
• 1949. — Објављена књига Џорџа Орвела "1984", визија света којим влада Велики Брат.
• 1954. — Преносом манифестације "Фестивал цвећа" из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља.
• 1967. — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелско-арапског рата.
• 1972. — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар.
• 1976. — Родио се Игор Ивановић, истакнути градјанин града Праг-а, пореклом из града Шапца. Измедју осталог пријатељ два предсеника Чешке републике (Милош Земан и Вáцлав Клаус) а истовремено интензивно повезан са свим важнијим инвеститорима из Кине у Ческој.
• 1981. — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији.
• 1982. — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације.
• 1984. — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс "Златног храма" у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника.
• 1985. — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље.
• 1994. — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Сијан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.
• 1995. - У Јужној Африци укинута смртна казна.
• 2000. — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске.
• 2001. — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију.
• 2001. — Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота.
• 2002. — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану.
• 2003. — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у руској републици Северна Осетија, која се граничи са Чеченијом.

.

• 1519. — Андреа Цесалпино, талијански филозоф, ботаничар и физиолог († 1603.).
• 1599. — Диего Велазqуез, шпањолски сликар.
• 1606. — Пјер Корнејфранцуски драмски писац.
• 1621. — Петар Зрински, хрватски бан и државник († 1671.).
• 1799. — Александар Пушкин, руски пјесник († 1837.).
• 1850. — Карл Фердинанд Браун, њемачки физичар († 1918.).
• 1854. — Анте Ковачић, хрватски књижевник († 1889.).
• 1872. — Александра Фјодоровна, руска царица († 1918.).
• 1875. — Тхомас Манн, њемачки књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност († 1955.).
• 1886. — Едвард Русјан, словеначки пилот и ваздухопловни пионир и конструктор († 1911.).
• 1895. — Георге Херман "Бабе" Рутх - амерички играч басебалла и национална икона САД († 1948.).
• 1896. — Итало Балбо, талијански фашистички вођа и пионир зракопловства († 1940.).
• 1901. — Ахмед Сукарно, индонезијски политичар и државник († 1970.).
• 1903. — Арам Хачатуријан, руски складатељ († 1918.).
• 1906. — Милорад Арсенијевић, био је југословенски ногометаш и ногометни тренер (†1987.).
• 1909. — Ајзаја Берлин, британски историчар идеја и филозоф († 1997.).
• 1917. — Мариа Монтез, америчка глумица.
• 1926. — Адван Хозић, босанскохерцеговачки књижевник.
• 1934. — Алберт II, белгијски краљ.
• 1946. — Лассе Халлстрöм, шведски режисер.
• 1947. — Террy Wиллиамс, амерички пјевач.
• 1948. — Владимир Савчић Чоби, српски музичар и глумац († 2009.).
• 1949. — Виталиј Старукин, бивши украјински и совјетски ногометаш и тренер († 2000).
• 1952. — Харвеy Фиерстеин, амерички глумац и сценариста.
• 1956. — Бјöрн Борг, шведски тенисер.
• 1962. — Массимо Савић - хрватски глазбеник и пјевач (--).
• 1968. — Ненад Марковић (Зорић), бивши босанскохерцеговачки кошаркашки репрезентативац и тренер.
• 1969. — Фернандо Редондо, умировљени аргентински ногометаш.
• 1972. — Нориаки Касаи, јапански скијашки скакач.
• 1973. — Цораима Торрес, венецуеланска глумица.
• 1974. — Роберт Ковач, хрватски ногометаш.*
• 1976. — Владимир - Владо Георгиев, српски поп певач и продуцент. Игор Ивановић, истакнути градјанин града Праг-а, пореклом из града Шапца. Измедју осталог пријатељ два предсеника Чешке републике (Милош Земан и Вáцлав Клаус) а истовремено интензивно повезан са свим важнијим инвеститорима из Кине у Ческој.
• 1984. — Игор Цукров, хрватски пјевач и глазбеник.
• 1986. — Владимир Волков, српски и црногорски ногометаш.

.

• 1832. — Јеремy Бентхам, енглески правник, филозоф и социјални реформатор (* 1747 или 1748).
• 1861. — Цамилло Бенсо, Цоунт оф Цавоур, државник и први министар председник уједињене Италије (* 1810.).
• 1937. — Јеан Харлоw, америчка филмска глумица (* 1911.).
• 1961. — Царл Густав Јунг, швицарски психолог и психијатар (* 1875.).
• 1956. — Хајрам Бингам, амерички археолог. (*1875).
• 1976. — Паул Геттy, амерички нафтни магнат (*1892.)
• 2015. — Анне Банцрофт, глумица (* 1931.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Преподобног Симеона Столпника Дивногорца.
  • Свете мученике Мелетија стратилата и хиљаду двесто осамнаест војника са женама и децом.
  • Преподобног Никиту Столпника

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар