1944

• 2. 1. - Završena tzv. Bujanska konferencija - osnovan NOO Kosova i Metohije/Dukađina u Đakovičkoj Malesiji, na albanskoj strani, zatraženo ujedinjenje Albanaca (KPJ se protivi postavljanju takvog pitanja).
• 3. 1. - Saveznici bombardirali Split.
• 3. 1. - Okončana Prva banjalučka operacija NOVJ - nakratko su ušli u grad.
• 4 - 20. 1. - Operacija Waldrausch, deo tzv. Šeste neprijateljske ofanzive: nemačka ofanziva protiv partizana u zapadnoj Bosni.
• 4. 1. - Crvena armija stupila na predratnu poljsku teritoriju, kod Sarnija - diplomatski spor sa poljskom izbegličkom vladom, jer je za Sovjete to njihova teritorija od 1939.
• 8. 1. - Čerčil obaveštava NKOJ (partizansku vladu) da V. Britanija prestaje da pomaže četnike i da će sva pomoć ići partizanima.
• 8. 1. - Crvena armija zauzela Kirovograd (Kropivnicki).
• 9. 1. - Bitka za Ivanjicu: partizani nakratko zauzeli mesto, slede borbe sa četnicima, Nemcima i dr.
• 10. 1. - Veronsko suđenje: petorica bivših članova Velikog fašističkog veća, koji su glasali protiv Mussolinija, osuđeni na smrt i sutradan pogubljeni, među njima i Galeazzo Ciano i maršal Emilio De Bono.
• 11. 1. - U govoru o stanju nacije, predsednik Roosevelt predlaže "Drugu povelju o slobodama", ekonomsko-socijalnog karaktera.
• 11. 1. - Marokanska partija Istiqlal objavila Manifest nezavisnosti, kasnije tokom meseca francuska vojska mora suzbijati demonstracije.
• 14. 1. - Deset Staljinovih udara: Lenjingradsko-novgorodska operacija prema tim gradovima.
• 15. 1. - Zemljotres u San Huanu, Argentina, ubija 10.000 ljudi - najgora katastrofa u istoriji te zemlje. Ministar rada Juan Perón predvodi kampanju za pomoć, što mu donosi veliku popularnost a upoznaje i glumicu Evu Duarte.
• 17. 1. - Počinje Bitka za Monte Cassino u Italiji (do maja).
• 18 - 20. 1. - Neuspešna Druga tuzlanska operacija NOVJ.
• 20. 1. - Nastavak zračne ofenzive na Berlin - bačeno 2.300 tona bombi.
• 20 - 22. 1. - Bitka na rijeci Rapido (zapravo Gari) kod Monte Cassina - Amerikanci pokušali prijeći rijeku ali imaju 2.100 izbačenih iz stroja.
• 21. 1. - Operacija Steinbock je poslednja nemačka operacija strateškog bombardovanja, usmerena na londonsko područje - prekinuta u maju nakon 329 izgubljenih aviona.

 

• 22. 1. - Operacija Shingle - iskrcavanje savezničkih snaga kojim počinje Bitka za Anzio jugoistočno od Rima, iza leđa nemačke linije.
• 26. 1. - Usled pritiska SAD, predsednik Argentine gen. Pedro Pablo Ramírez prekida diplomatske odnose sa Berlinom i Tokijom - sledećeg meseca je prinuđen na ostavku, sledi Edelmiro Julián Farrell (do 1946).

 

• 27. 1. -   Okončana Opsada Lenjingrada s ogromnim žrtvama od septembra 1941.
• 27. 1. - Završen Svetosavski kongres u selu Ba, četnički odgovor na Drugo zasedanje AVNOJ-a.
• 27. 1. - Prva grupa jugoslovenskih izbeglica stigla u egipatski logor El Šat.

 

• 29. 1. - U Nemačkoj uvedena Značka za borbu protiv bandi tj. partizana.
• 30. 1. - Brazzavillska konferencija Slobodnih Francuza: predviđena veća autonomija za francuske kolonije i veća prava za njihove stanovnike.
• 31. 1. - California-Arabian Standard Oil Co. menja ime u Arabian American Oil Co. (Aramco).

• 1. 2. - Zemljotres Bolu–Gerede na severu Turske, stradalo blizu 4.000 ljudi.
• 1. 2. - U Varšavi ubijen lokalni lider SS Franz Kutschera - Nemci sutradan streljaju 300 talaca.
• 1/2. 2. - Pokolj u Pomoravlju, zločini nad osumnjičenim komunistima.
• 2. 2. - Nemačka pobeda u bici kod Ćisterne, odbijen napad američkih rendžera kod Ancija - u sutrašnjem protivnapadu Nemci blokiraju mostobran.
• 2. 2. - Počinje Bitka kod Narve (do avgusta): Sovjeti ne uspevaju zauzeti Estoniju. Na ukrajinskom sektoru, Crvena armija zauzima Luck i Rovno.
• 3. 2. - Okončana bitka za Kwajalein u Maršalovim Otocima - američka pobjeda i prodor u vanjski prsten japanske sfere. Japanci posljednji put koriste odbranu na plaži.
• 5 - 23. 2. - Bitka za Admin Box: saveznici na zapadu Burme prvi put porazili japansku taktiku.
• 8. 2. - Pored Krita potopljen nemački brod SS Petrella sa 2.670 italijanskih zarobljenika.
• 8. 2. - Blizu Japana potopljen vojni transporter SS Lima Maru sa oko 2.800 vojnika.
• 12. 2. - Brod SS Oria potonuo u oluji kod rta Sunion, stradalo 4.074 ljudi, uglavnom italijanskih zarobljenika sa Dodekaneza.
• 12. 2. - Britanski transporter SS Khedive Ismail potopljen u Maldivima sa 1.297 žrtava.
• februar - Elektromehaničko računalo Harvard Mark I dostavljeno sveučilištu Harvard.
• 15. 2. - Teško bombardiranje samostana Monte Cassino.
• 15. 2. - Privode se kraju Zimske operacije 1943/1944 u centralnom delu Jugoslavije.
• 16. 2. - Aca Cvetković i Jovan Tanić se priključili "Centrali za humor"^[1] (streljani posle oslobođenja).
• 17. 2. - Dnjeparsko-karpatska operacija: Crvena armija opkolila nemačke jedinice u Korsunskom džepu u centralnoj Ukrajini.
• 17 - 18. 2. - Operacija Hailstone: veliki američki napad na Truk u Karolinskim ostrvima izoluje ovaj japanski položaj.
• 18. 2. - Nakon što je smenio Canarisa, Hitler raspušta vojnu obaveštajnu službu Abwehr.
• 18. 2. - Amerikanci zauzeli atol Eniwetok u Maršalovim Otocima.
• 18. 2. - Operacija Jericho: britansko-komonveltski udar na zatvor u Amiensu omogućava bekstvo 258 zatvorenika (ali poginulo ih je 102, a većina pobeglih su uhvaćeni).
• 19. 2. - Slovenački NOO preimenovan u Slovenski narodnoosvobodilni svet.
• 20. 2. - Norveška sabotaža teške vode: na jezeru Tinn potopljen feribot SF Hydro.

 

• 20. - 25. 2. - Big Week (Operacija Argument): savezničko bombardovanje nemačke avio-industrije. Bombarderi imaju efektivnu pratnju "mustanga".
• 22. 2. - Prvo veće savezničko bombardiranje Zagreba.
• 22. 2. - Crvena armija oslobodila Krivi Rog u Ukrajini.
• 22. 2. - Big Week: Amerikanci greškom bombardovali holandski Nijmegen umesto nemačkog Klevea, stradalo oko 800 civila.
• 22/23. 2. - Sovjetska avijacija gađala ciljeve oko Stokholma u neutralnoj Švedskoj - nije jasno da li je bila greška.
• 23. 2. - U Jugoslaviju, kod Bosanskog Petrovca, stigla sovjetska vojna misija, generala Kornjejeva.
• 23. 2. - Počinje Operacija Čečevica, deportacija Čečena i Inguša (→ Masakr u Hajbahu 27. 2.), vraćaju se 1957.
• 24. 2. - Muslimanski verski učitelj Zainal Mustafa se pobunio na zapadnoj Javi protiv Japanaca, ali ovi su ga ubrzo zarobili.
• 25. 2. - Vinston Čerčil obavestio maršala Tita da je već naređeno povlačenje britanskih oficira iz četničkih štabova i predlaže mu povratak kralja Petra u zemlju.
• 25. 2. - Američka podmornica USS Rasher potopila teretnjake Tango Maru sa 3.000 radnika sa Jave i savezničkih zarobljenika, kao i SS Ryūsei Maru sa 5.000 japanskih vojnika.
• 26. 2. - Po odobrenju maršala Tita, na Vis stiglo 500 britanskih marinaca.
• 27. 2. - 4. 3. - Operacija Bura: neuspešna četnička ofanziva protiv partizana u Crnoj Gori.
• 28. 2. - Masakr u Huti Pieniackoj: najmanje 500 Poljaka ubijeno u današnjoj Ukrajini.
• 28. 2. - Gen. Nikolaj Vatutin smrtno ranjen u zasedi ukrajinskih nacionalista (umire u aprilu).
• 29. 2. - Bitka kod Ista, nedaleko od Zadra: razarači Slobodnih Francuza potopili nemački teretnjak i korvetu.
• 29. 2. - 18. 5. - Kampanja na Admiralitetskim ostrvima, severno od Nove Gvineje.

• 1 - 8. 3. - Masovni štrajk u Italijanskoj Socijalnoj Republici
• 2. 3. - Voz stao u tunelu kod Salerna, Italija - ugušila se 521 osoba.
• 2. 3. - 16. dodjela Oscara: najbolji film je Casablanca.
• 5. 3. - Umansko-botošanska operacija Crvene armije protiv Armijske grupe Jug, vodi je sve do Rumunije (u aprilu).
• 6. 3. - Počinje Plan Transport, strateško bombardovanje ciljeva u Francuskoj u pripremi za iskrcavanje. U toku je i Operacija Bodyguard, prikrivanje lokacije invazije.
• 8. 3. - Četnički ilegalci u Beogradu ubili puk. Miloša Masalovića, šefa kabineta predsednika vlade Milana Nedića.^[2][3] Masalović, Ceka Đorđević i dr. su planirali Dražino ubistvo.^[4]
• 8. 3. - Bitka kod Imphala (do jula): japanska neuspešna ofanziva prema Indiji predstavlja prekretnicu rata u burmanskom teatru.
• 9. 3. - Kralj Petar II i premijer Božidar Purić prešli iz Kaira u London.
• 10. 3. - Prokomunistički EAM u Grčkoj ustanovljuje paralelnu vladu, Politički komitet nacionalnog oslobođenja, poznat i kao "Planinska vlada".
• 12. 3. - Nemački pomen palim junacima na Kalemegdanu.^[5]
• mart - Operacije Wegweiser i Sava protiv partizana u Sremu i Semberiji, prve akcije   Handžar-divizije, koja je izvršila Pokolj u Rači (zatim su u Bosni do leta).
• 15. 3. - Antipartizanska ofanziva u istočnoj Bosni proljeća 1944.
• 15. 3. - Bitka za Monte Cassino, treći pokušaj: novo bombardiranje.
• 15. 3. - 20. 5. - Neuspešni Pokušaj proboja NOVJ u Srbiju.
• 17-23. 3. - Erupcija Vezuva, poginulo 26 ljudi, uništeno i oštećeno 88 aviona B-25^[6].
• 18. 3. - Akcija Bura: poljska Armia Krajowa počinje čarke sa Nemcima.
• 19. 3. - Operacija Margarethe: Nemci započinju faktičku okupaciju Mađarske, usled Horthy-jevih kontakata sa zapadnim saveznicima (sovjetski prodor u pravcu Karpata počeo 4. marta).
• 20. 3. - Crvena armija oslobodila Vinicu.
• 22. 3. - Pod nemačkim pritiskom, za mađarskog premijera postavljen Döme Sztójay (Dimitrije Stojaković) - početak katastrofe za Jevreje pod mađarskom vlašću.
• 22. 3. - U bombardovanju uništen stari deo Frankfurta, oko 1.000 mrtvih.
• 23/24. 3. - Britanski letni narednik Nicholas Alkemade preživeo pad sa oko 5500 metara - spasli ga borovi i sneg.
• 24. 3. - Masakr u Ardeatinskim pećinama - nakon što je italijanski pokret otpora prethodnog dana u Rimu ubio 28 nemačkih policajaca, Nemci ubijaju 335 Italijana.
• 24/25. 3. - "Veliki bijeg": 76 zarobljenika pobjeglo kroz tunel iz Stalag Luft III (povod za film The Great Escape iz 1963) - skori svi su uhvaćeni, 50 ih je strijeljano (→ Kugel-Erlass).
• 24/25. 3. - RAF bombardovao Berlin sa 811 bombardera, izgubio 72.
• 26. 3. - Nemci razbili jedinicu francuskih gerilaca na platou Glières.
• 28 - 29. 3. - Pokolj u potkamešničkim selima: divizija "Princ Eugen" ubila 1500-1800 Hrvata u Cetinskoj krajini.
• 29. 3. - Druga prizrenska liga zahteva od Hitlera "militarizaciju Kosova" (regrutaciju i opremanje ljudstva) i ispravku granica prema Crnoj Gori i Srbiji. Ovog meseca je formirana   SS divizija Skenderbeg.
• 30. 3. - Drugo savezničko bombardovanje Niša, i još jedno 5. aprila.
• 31. 3. - 24. 4. - Grčka pobuna na Bliskom istoku: grčke trupe se pobunile protiv izbegličke vlade u Egiptu ("Prvi čin grčke tragedije").

 

• 1. 4. - Amerikanci greškom bombardirali Schaffhausen u Švicarskoj - 40 mrtvih.
• 2. 4. - Sovjetske trupe prešle rijeku Prut i ušle u (užu) Rumuniju.
• 2. 4. - Oružana pobuna protiv salvadorskog predsednika M. H. Martíneza ubrzo je ugušena (ipak, prinuđen je na ostavku u maju).
• 4. 4. - Počinje Bitka kod Kohime, "Istočni Staljingrad" (do juna): neuspešni japanski pokušaj izolovanja branitelja Imphala predstavlja prekretnicu.
• 4. 4. - Prvo od 17 savezničkih bombardovanja Bukurešta za četiri meseca, stradalo je oko 5.500 civila.
• 8. 4. - 6. 6. - Prva jaško-kišinjevska ofanziva Crvene armije prema Rumuniji nije uspešna.
• 9. 4. - U Zagrebu prikazan film "Lisinski".
• 9 - 11. 4. - Neuspešni napad NOVJ na Cazin.
• 9. 4. - 5. 5. - "Operacija Buđenje proleća": neuspešan osovinski napad na partizane u crnogorskom Sandžaku.
• 10. 4. - Dnjeparsko-karpatska ofanziva se privodi kraju: oslobođena Odesa.
• 12. 4. - U Moskvu stigla vojna misija NOVJ (gen-lajtnant Velimir Terzić).
• 13. 4. - Borba u Lomnici: partizani razbili nemačko-nedićevske snage blizu Kruševca.
• 14. 4. - Bombajska eksplozija: teretnjak SS Fort Stikine, natovaren sa 1.395 tona eksploziva i balama pamuka, eksplodirao u luci Bombaj, stradalo oko 800 ljudi.

 

 

• 16 - 17. 4. - Savezničko bombardovanje Beograda, na pravoslavni Uskrs (16-tog); velike civilne žrtve, razoreno i porodilište.
• 19. 4. - Operacija Ichi-Go (do decembra): niz bitaka Japanaca sa kineskim nacionalistima.
• 20. 4. - Detonacija broda sa eksplozivom u bergenskoj luci - 158 mrtvih i velika materijalna šteta u istorijskom jezgru.
• 21. 4. - Prvi partizanski desant na južnom Jadranu: iskrcavanje na Mljet, što je diverzija za desant na Korčulu.
• 22. 4. - Diverzantska grupa IX korpusa JA digla u vazduh nemački oficirski dom u Trstu - poginula petorica nemačkih vojnika, obešen 51 talac^[7])
• 22. 4. - U Libiji formirana Prva eskadrila NOVJ, tj. 352. eskadron RAF, sa 16 aviona Spitfire - prva borbena misija 18. avgusta.
• 22. 4. - Započinje saveznička kampanja na zapadnoj Novoj Gvineji, ubrzo zauzeta Hollandia.
• 24. 4. - Masakr u Katranici: spaljeno 368 ljudi u Egejskoj Makedoniji.
• 24. 4. - Zauzećem Madanga se okončava Kampanja na poluostrvu Huon na Novoj Gvineji.
• 26. 4. - Prvi napad na japanski konvoj Take Ichi koji prevozi dve divizije (drugi 6. maja) - ukupno su potopljena četiri transportera sa 4.290 vojnika
• 27. 4. - Huska Miljković, kontroverzni komandantHuskine vojske, ubijen kod Male Kladuše par meseci nakon što je prešao partizanima.
• 28. 4. - Operacija Tigar (Exercise Tiger) - vežba za Dan-D, Nemci napali saveznički konvoj, poginulo 946 američkih vojnika.
• 29. 4. - Četnički masakr u Drugovcu kod Smedereva.
• 30. 4. - Pokolj u selu Lipa kod Rijeke: selo je spaljeno i ubijeno 269 žitelja.

• 1. 5. - Nemci streljali 200 komunista u atinskom predgrađu Kesarijani, odmazda za ubistvo generala.
• 2. 5. - Prvi transporti mađarskih Jevreja stižu u Auschwitz - do jula stiže preko 400 hiljada, čime taj logor postaje mesto najvećeg masovnog ubistva^[8].
• 5. 5. - Savezničko bombardovanje Podgorice.
• 6. 5. - Mahatma Gandhi pušten iz pritvora posle dve godine, iz zdravstvenih razloga - u međuvremenu, Jinnina Muslimanska liga je znatno ojačala i zahteva podelu Indije.
• 9. 5. - Crvena Armija oslobodila Sevastopolj, tri dana kasnije i ceo Krim.
• 9. 5. - Obnovljen Jugoslovenski Crveni krst.
• 9. 5. - U Topuskom se ZAVNOH proglašava za najvišu zakonodavnu i izvršnu vlast u Hrvatskoj.
• 9. 5. - Salvadorski predsednik Maximiliano Hernández Martínez prinuđen generalnim štrajkom na ostavku i bekstvo iz zemlje, dolazi Andrés Ignacio Menéndez (do oktobra).
• 10. 5. - Neuspješni partizanski napad na Šoltu.
• 10. 5. - Filadelfijska deklaracija reformulira ciljeve Međunarodne organizacije rada.

 

• 11. 5. - 4. 6. - Operacija Diadem odn. Četvrta Bitka za Monte Cassino, u dolini Lirija.
• 13. 5. - U Drvaru osnovana OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda). Ovaj datum će u drugoj Jugoslaviji biti Dan bezbednosti.

 

• 14. 5. - Pripadnici divizije Skenderbeg uhapsili 281 Jevrejina u Prištini i predali ih Nemcima.
• maj - Ubijen Nedićev državni sekretar Cvetan Ceka Đorđević.^[9]
• maj - Ugovor u Libanu i sporazum o formiranju koalicione vlade Grčke na čelu sa J. Papandreuom.
• maj - Deportacija preko 100.000 Jevreja iz severne Transilvanije (pod mađarskom vlašću).
• 18. 5. - Nemci se povlače iz Monte Kasina u Italiji - saveznička Pirova pobeda. Povlače se na Hitlerovu/Sengerovu liniju, koja je probijena 24. 5.
• 18. 5. - Bombardovanje Beograda (Pašino Brdo, Kotež Neimar) i Niša.
• 18. 5. - Osnovan JNOF Hrvatske.
• 18. 5. - Deportacija krimskih Tatara.
• 22. 5. - Emigrantska Vlada Kraljevine Jugoslavije izdala proglas kojim pod pretnjom kazne poziva vojne obveznike i građane da napuste partizane i pristupe snagama ministra i đenerala Mihailovića.
• 24. 5. - Përmetski kongres: albanski komunisti osnivaju zakonodavno telo i privremenu vladu, po ugledu na AVNOJ.

 

• 25. 5. - Desant na Drvar (operacija "Konjički skok") - neuspeli nemački pokušaj uništenja Vrhovnog štaba NOV i POJ (poznato i kao "Sedma neprijateljska ofanziva").
• 25. 5. - Izbeglička vlada Božidara Purića podnela ostavku.
• 25. 5. - Proboj iz Anzija: saveznici zauzeli Cisternu.
• 28. 5. - "Revolucija 28. maja" u Ekvadoru: Carlos Arroyo del Río odlazi usled narodne pobune a ponovo dolazi José María Velasco Ibarra (do 1947, drugi od pet mandata).
• 29. 5. - Operacija Vazdušni most (Halyard): prva evakuacija iz Pranjana, američkih i britanskih avijatičara spašenih od JVuO.
• 30. 5. - Britanska vlada i zvanično obustavlja pomoć Dražinim četnicima.
• maj, krajem? - Nedićeva vlada poziva šest godišta u srpske oružane odrede.^[10]

 

• 1. 6. - Kralj Petar isključio Dražu Mihailovića iz izbegličke vlade u Londonu, tj. mandat za formiranje vlade dobio ban Ivan Šubašić, koji privremeno zadržava sve resore.
• 1. 6. - Nova rojalistička vlada u Bugarskoj (Ivan Bagrjanov).
• 2. 6. - Saveznici probili liniju Caesar C, Hitler naredio da Rim ne treba braniti.
• 3. 6. - Saveznici bombardirali Split.
• 3. 6. - Charles de Gaulle je predsednik Privremene vlade Francuske Republike (do 1946) - saveznici ga priznaju tek u oktobru.

 

• 4. 6. - Oslobođen Rim.
• 5. 6. - Italijanski kralj Viktor Emanuel III predaje preostala ovlašćenja sinu Umbertu.
• 5. 6. - Uveče počinje operacija Tonga, britanski padobranci se iskrcavaju kod Caena. U toku su i operacije mornaričkih obmana kako bi se sugerisao Calais kao mesto iskrcavanja.
• 5. 6. - Počinje Operacija Matterhorn, strateško bombardovanje japanskih pozicija - prva misija strateškog bombardera B-29, iz Indije na Bangkok.
• 6. 6. - Iskrcavanjem u Normandiji (D-Day), najvećim amfibijskim napadom u istoriji, počinje Bitka za Normandiju.
• 7. 6. - Tito stigao na Vis, preko Barija.
• 8/9. 6. - Prvi put upotrebljena bomba Tallboy od 5,1 t - uništen Saumurski železnički tunel.
• 10. 6. - Zločini SS: uništeno francusko selo Oradour-sur-Glane sa svih 642 stanovnika; u grčkom selu Distomo ubijeno 214 ljudi.
• 10. 6. - 9. 8. - Viborško-petrozavodska operacija Sovjeta protiv Finaca - zauzimaju Viborg i istočnu Kareliju, zatim pat-pozicija.
• 13. 6. - Na London lansirana prva leteća bomba V-1.
• 14. 6. - 6. 8. - Operacija Žitni cvet (Kornblume - različak) - Nemci protiv sremskih partizana, kako bi osigurali prugu Beograd-Vinkovci i žetvu (u četiri etape).

 

• 15. 6. - Počinje Bitka za Saipan na Pacifiku.
• 15/16. 6. - Bombardiranje Yawate je prvi američki napad na japansko otočje od Doolittleovog napada 1942 - zrakoplovi B-29 su doletjeli iz Kine.

 

• 16. 6. - Prvi (Viški) Sporazum Tito-Šubašić odn. između NKOJ-a i Kraljevske jugoslovenske vlade - priznata privremena uprava AVNOJ-a i NKOJ-a, poziv na ujedinjenje svih borbenih snaga sa NOVJ, pitanje državnog uređenja neće biti pokretano do kraja rata.
• 16. 6. - Sovjetski beskamatni zajam NKOJ-u od milion rubalja.
• 17. 6. -   Island postao nezavisna republika, nakon raskida personalne unije sa Danskom.
• 18. 6. - Bomba V-1 pogodila Gardijsku kapelu u Londonu tokom nedeljne službe - 121 žrtva. Istog dana Britanci zauzeli Assisi u Italiji.
• 19. 6. - Japanci zauzeli Changsha, glavni grad Hunana.
• 19 - 20. 6. - Bitka u Filipinskom moru: odlučna američka pobjeda, Japanci su izgubili tri nosača aviona i oko 600 zrakoplova.
• 20. 6. - NOVJ zauzela Podgorač kod Našica.
• 21. 6. - U nemačkom bombardovanju uništeno 47 američkih aviona B-17 u sovjetskoj bazi Poltava, deo Operacije Frantic (neuspešni plan "šatl" bombardovanja Nemačke).
• 22. 6. - Burmanska kampanja: odlučujuća saveznička pobeda u Bici kod Kohime "istočnom Staljingradu".
• 22. 6. - Trogodišnjica napada na SSSR obeležena u Beogradu paradom srpskih oružanih odreda i otvaranjem izložbe "Crna Gora pod petokrakom zvezdom".^[11] Ovih dana u Beču otvorena izložba "Borbeni prostor Jugoistoka", na kojoj učestvuje i Srbija.^[12]
• 22. 6.-19. 8. - Operacija Bagration - letnja ofanziva Crvene armije proteruje nemačke snage iz Belorusije i istočne Poljske.
• 26. 6. - Amerikanci zauzeli Cherbourg a Crvena armija Vitebsk.
• 28. 6. - Sovjeti zauzimaju Mogiljev, sutradan i Bobrujsk.
• 29. 6. - Transporter Toyama Maru potopljen blizu Japana sa 5.400 vojnika i članova posade.
• jun/jul - Operacija Dünkirchen, ofanziva protiv NOVJ u Žumberku, kao i Operacija Floret u Gorskom Kotoru; NOVJ 30. 6. zauzela Bosiljevo između Karlovca i Ogulina.

 

• 1. 7. - Predlog odluke o konstituisanju ZAVNOBIH u najviše zakonodavno i izvršno tijelo u BiH.
• 1. 7. - Autoritarni lider Gvatemale, Jorge Ubico, protestima prinuđen na ostavku.
• 1-22. 7. - Monetarna i finansijska konferencija u Breton Vudsu.
• 3. 7. - Sovjetske trupe oslobodile glavni grad Belorusije Minsk i zarobile 100.000 nemačkih vojnika.
• 3. 7. - Bitka kod Imphala se završava važnom savezničkom pobedom u Burmanskoj kampanji.
• 5. 7. - 4. 8. - Topličko-jablanička operacija 1944 (operacije Trumpf, Halali i Kehraus) protiv NOVJ. U ovo doba i Operacija Sonnenstich u istočnoj Hercegovini i Andrijevička operacija u Crnoj Gori i Sandžaku.
• 6. 7. - U požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford, Connecticut, poginulo je 167 ljudi.
• 8. 7. - Ministar rata i rada Juan Perón postaje potpredsednik Argentine. Ove godine je osnovao Nacionalni institut socijalnog osiguranja.

 

• 9. 7. - Bitka za Saipan na Pacifiku okončana važnom američkom pobedom, mada džepovi ostaju do decembra 1945. Sa ostrva će poletati bombarderi prema Japanu.
• 9. 7. - Predsednik izbegličke vlade Ivan Šubašić obavestio svetsku javnost o sporazumu sklopljenim sa maršalom Titom.
• 9. 7. - Britanske i kanadske snage konačno zauzele ostatke Caena u Normandiji.
• 10. 7. - Pokušaj vojnog udara u Kolumbiji: preds. Alfonso López Pumarejo bio zarobljen jedan dan.
• 11. 7. - Nemački teški tenk Tiger II prvi put u borbi, u Normandiji.
• 13. 7. - Počela je sovjetska ofanziva na Pribaltik: Armia Krajowa i Crvena armija zauzimaju Vilnius u Litvaniji (Operacija Ostra Brama), Sovjeti zatim rasturaju poljske jedinice.
• 14. 7. - ZAVNO Crne Gore i Boke postaje Crnogorska antifašistička skupština narodnog oslobođenja.
• 14. 7. - Kombinovani načelnici štabova odlučuju da se izvede iskrcavanje u južnoj Francuskoj - Churchill se zalagao za iskrcavanje kod Trsta i prodor kroz Ljubljanska vrata prema Austriji i Mađarskoj.
• jul - Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije (četnici) osudili sporazum Tito-Šubašić i zatražili ostavku vlade.
• 16. 7. - Prvi vojnici Brazilskih ekspedicionih snaga stigle u Italiju - prva borba u septembru.
• 16 - 27. 8. - Operacija Doppelkopf je nemački pokušaj kontraofanzive u zapadnoj Litvaniji.
• 17. 7. - Feldm. Erwin Rommel ranjen u Francuskoj kada je "spitfajer" mitraljirao njegova kola.
• 17. 7. - Katastrofa u Port Chicago blizu San Francisca, u eksploziji municije stradalo 320 ljudi.
• 18. 7. - Japanski premijer Hideki Tojo podnosi ostavku - posledica poraza na Saipanu.
• 18. 7. - Andersovi Poljaci zauzeli Ankonu posle jednomesečne bitke.
• 19. 7. - Amerikanci zauzimaju Livorno.

 

• 20. 7.. - Julska zavjera, na čelu s pukovnikom von Stauffenbergom, pokušaj je ubojstva Adolfa Hitlera bombom u "Vučjoj jami" - lakše je povrijeđen.
• 21. 7. - 10. 8. - Bitka za Guam na Pacifiku.
• 22. 7. - Završena Bretton Woodska konferencija, tj. Monetarna i finansijska konferencija Ujedinjenih nacija: delegati iz 44 zemlje dogovorili osnivanje Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda (→ Bretton Woodski sistem).
• 22. 7. - Koncentracijski logor Majdanek u Lublinu prvi je oslobođeni veći logor. NKVD ga zatim koristi za poljske gerilce lojalne londonskoj vladi.
• 22. 7. - Zvanično proglašen Poljski komitet narodnog oslobođenja, poznat i kao Lublinski komitet - sovjetska marionetska privremena vlada.
• 23. 7. - Na Lazinama kod Danilovgrada četnici streljali 52 omladinca i omladinke.
• 25. 7. - Operacija Cobra: Amerikanci započinju proboj iz Normandije, Britanci i Kanađani podržavaju Operacijom Spring.
• 25. 7. - 10. 8. - Bitka na Tannenberškoj liniji: još jedan neuspešan sovjetski pokušaj zauzeća Estonije.

 

• 26. 7. - Poručniku Alfredu Schreiberu je pripisana prva pobeda sa mlaznim lovcem, Messerschmitt Me 262.
• 26. 7. - 13. 8. - Bitka kod Ilomantsija je poslednji sovjetski napad na Finsku - neuspeh.
• 27. 7. - Lavovski ustanak: Poljaci oslobađaju grad, da bi ih Sovjeti zatvorili.
• 27. 7. - Gloster Meteor, britanski i jedini saveznički mlazni lovac, ulazi u službu.
• 28. 7. - Raketni avion Messerschmitt Me 163 u prvoj borbi.
• 29. 7. - U Beogradu otkrivena Ilegalna štamparija CK KPJ, Branko Đonović i Slobodan Jović izvršili samoubistvo.
• 29. 7. - Sovjetske oklopne divizije u blizini Varšave.
• 31. 7. - Antoine de Saint-Exupéry poleteo na izviđačku misiju sa Korzike i nije se vratio.

• 1. 8. - Armia Krajowa diže Varšavski ustanak - grad je razoren u dvomesečnoj borbi a ustanak je ugušen u odsustvu sovjetske podrške.
• 1. 8. - Sovjeti zauzeli Kaunas.
• 1. 8. - Posljednji datum koji je Anna Frank unijela u svoj dnevnik - obitelj je uhvaćena tri dana kasnije.
• 1. 8. - Bitka za Tinijan se privodi kraju - Tinijan postaje važna avio-baza.
• 1. 8. - Khuang Aphaiwong je novi premijer Tajlanda umesto profašiste Plaek Phibunsongkhrama, tajno pomaže antijapanski pokret otpora Slobodni Thai.

 

• 2. 8. - Prvo plenarno zasedanje ASNOM-a u Prohoru Pčinjskom.
• 2. 8. - Lublinsko-brestska operacija se završava zauzećem dva mostobrana preko Visle.
• 2. 8. - Turska prekida odnose sa Nemačkom.
• avgust - Operacija Hackfleisch u istočnoj Bosni i Durmitorska operacija u Crnoj Gori protiv NOVJ.
• avgust - Aung San, ministar rata u japanskoj marionetskoj Državi Burma, formirao sa komunistima i socijalistima Antifašističku organizaciju.
• 4. 8. - Bitka za Srbiju: Operativna grupa divizija NOVJ (tri divizije) u borbi sa Nemcima forsirala Ibar između Raške i K. Mitrovice.
• 4. 8. - Nemci napustili Firencu, uništivši sve mostove osim Ponte Vecchia.
• 5. 8. - Veliko bekstvo zarobljenih Japanaca iz Cowre u Australiji - od 1.100 zarobljenih na kraju ih je stradalo 231, delom od samoubistva ili kolega, ostali su uhvaćeni.
• 5 - 12. 8. - Masakr u Woli: masovno ubistvo 40 - 50.000 Poljaka u Varšavi.
• 6 - 10. 8. - Okršaj Operativne grupe NOVJ sa četiri četnička korpusa na Kopaoniku - potisnuti su ka Zapadnoj Moravi.
• 7. 8. - U SAD predstavljen Harvard Mark I, prvi programabilni računar.
• 8. 8. - Deklaracija Šubašićeve vlade - priznaje se privremena uprava AVNOJ i NKOJ, poziva se sav narod da se okupi u jedinstvenom frontu pod vođstvom maršala Tita.
• 10. 8. - Povlačenje njemačkih trupa s otoka Mljeta.
• 10. 8. - Prestaje organizovani japanski otpor na Guamu - Amerikanci su povratili ostrvo.

 

• 12. 8. - Susret Tita i Čerčila u Napulju.
• 12. 8. - Masakr u Sant'Anna di Stazzema u Toskani: u represalijama SS-ovaca i fašista ubijeno 560 seljana, uključujući 130 dece.
• 12 - 21. 8. - Bitka za Džep kod Falaisea - stradalo i zarobljeno 60.000 Nemaca koji su bili okruženi kod Falaisea. Otvoren put prema Parizu.
• 12. 8. - Operacija Pluto - ispod LaManša postavljen prvi podmorski naftovod na svetu.
• 15. 8. - Operacija Dragoon: iskrcavanje saveznika u južnoj Francuskoj.
• 16. 8. - Na Visu nastavak pregovora NKOJ-a i izbegličke jugoslovenske vlade.
• 17. 8. - Završena Bitka za Biak pored Nove Gvineje, poginulo je oko 6.100 Japanaca.

 

• 19. 8. - Ustanak u Parizu.
• 19. 8. - Vučiji čopor američkih podmornica napao po tajfunu japanski konvoj i potopio brodove Teia Maru i Tamatsu Maru sa 2.665 odn. 4.890 ljudi.
• 20 - 29. 8. - Jaško-kišinjevska operacija: nemačke snage potučene a Rumunija menja stranu.
• 21. 8. - Počinje Konferencija u Dumbarton Oaksu: predstavnici SSSR, SAD, V. Britanije i Kine razgovaraju u Dambarton Ouksu o ustanovljenju glavnih organa Ujedinjenih nacija: Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, Međunarodnog suda pravde i stalnih sekretarijata.
• 22. 8. - Amerikanci zauzeli Grenoble.
• 22. 8. - Potopljen japanski evakuacioni brod Tsushima Maru - 1.529 žrtava, od čega 775 školske dece.
• 22 - 23. 8. - Akcija Gitter: hapšenje bivših političara s levice i centra u Nemačkoj (među kojima i Konrad Adenauer).
• 23. 8. - Puč u Rumuniji: smenjen premijer Ion Antonescu, kralj Mihail preuzima vlast, proglašeno jednostrano primirje. Luftwaffe sledeće noći bombarduje Bukurešt.

 

• 25. 8. - Oslobođenje Pariza. Komandant Dietrich von Choltitz se oglušio o Hitlerovo naređenje da razori grad.
• 26. 8. - Bugarska proglašava neutralnost - SSSR ne prihvata.
• 26. 8. - Épuration légale ("legalna čistka"): francuska skupština usvaja definiciju "povrede nacionalne časti" (indignité nationale), što se kažnjava oduzimanjem građanskih prava (dégradation nationale). U toku je épuration sauvage ("divlja čistka"), pogubljenja po kratkom postupku i javno ponižavanje osumnjičenih kolaboranata.
• 28. 8. - Oslobođeni Marsej i Nica.

 

• 29. 8. - Jugoslovenski kralj Petar II razrešava Dražu Mihailovića dužnosti načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslavije i priznaje Tita kao vođu otpora u Jugoslaviji.
• 29. 8. - Preventivna nemačka okupacija Slovačke - počinje nacionalni ustanak sa sedištem u Banskoj Bystrici.
• 29. 8. - Horthy iznudio ostavku Döme Sztójaya, novi premijer je gen. Géza Lakatos (do oktobra).
• 29/30. 8. - RAF razorio centar Königsberga.
• 30. 8. - Urota Lorković-Vokić: Ante Pavelić sprečava mogući puč i ostaje vjeran Njemačkoj.
• 30. 8. - Sovjeti zauzeli rumunska naftna polja u Ploeštiju.
• 30. 8. - Titov poziv domobranima, četnicima i drugima da napuste neprijateljske formacije; svako ko se posle 15. septembra zatekne u istima biće kažnjen najstrožijom kaznom.
• 31. 8. - Crvena armija ušla u Bukurešt. Okončan nemački otpor u Rumuniji.

 

• 1. 9. - Draža Mihailović naređuje opštu mobilizaciju.
• 1 - 7. 9. - Operacija Ratweek, napadi NOVJ i savezničkog vazduhoplovstva na železničke komunikacije u Jugoslaviji.
• 2. 9. - U Bugarskoj imenovana proruska vlada, na čelu sa Konstantinom Muravjevim.
• 2. 9. - Finska prekida diplomatske odnose sa Nemačkom.
• 3. 9. - Oslobođen Brisel. Vlada stiže 8. 8. a princ Karlo, grof od Flandrije postaje regent svom bratu Leopoldu III koji je u Nemačkoj (do 1950).
• 3. 9. - Formirana nova grčka koaliciona vlada.
• 4. 9. - Britanci zauzimaju Antverpen, čija luka sada postaje glavna nemačka meta - saobraćaj konvoja omogućen u novembru.
• 5. 9. - SSSR objavio rat Bugarskoj.
• septembar - Počinje Proboj Armijske grupe E iz Grčke.
• 6. 9. - Jedinice 3. ukrajinskog fronta Crvene armije (general pa maršal Fjodor Tolbuhin) izbile na jugoslovensku granicu, kod Turn Severina.
• 6. 9. - 12. korpus NOVJ kod Višegrada prešao Drinu i ušao u Srbiju.
• 6. 9. - Savezničko bombardovanje Leskovca.
• 7. 9. - Oslobođeni Prijedor i Ljubija.
• 7. 9. - Potopljen brod Shinyō Maru sa 688 američkih zarobljenika.

 

• 8. 9. - Crvena armija ulazi u Bugarsku, koja menja stranu i objavljuje rat Nemačkoj.
• 8. 9. - Desničari iz VMRO-a proglašavaju Nezavisnu Državu Makedoniju.
• 8. 9. - Prva raketa V-2 pada na London.
• 8. 9. - Nekadašnji luksuzni italijanski brod Rex potopljen od RAF-a u Koparskom zalivu.
• 9. 9. - Bitka na Jelovoj gori, odlučujući poraz četnika u Srbiji.
• 9. 9. - Prevrat u Bugarskoj: na vlast dolazi Otadžbinski front na čelu sa Kimonom Georgievim (do 1946).
• 11. 9. - Formirana Jugoslovenska rečna ratna flotila.
• 12. 9. - Kralj Petar II Karađorđević pozvao borce Draže Mihailovića da se priključe partizanskim snagama.
• 12. 9. - Rumunija potpisala primirje sa saveznicima, priznaje sovjetska zauzeća iz 1940, obezbeđuje 12 divizija za borbu, kao i robu i sirovine za SSSR. Crvena armija danas zauzela Temišvar.
• 12. 9. - Roetgen je prvo nemačko mesto u rukama zapadnih saveznika.
• 12. 9. - Potopljen japanski brod Rakuyō Maru sa 1.159 britanskih i australskih zarobljenika.
• 12 - 16. 9. - Druga kvebečka konferencija (Octagon): tema su okupacione zone u Nemačkoj, Morgenthauov plan itd.
• 13. 9. - NOVJ stupila u kontakt sa Crvenom armijom, u okolini Negotina.
• 13. 9. - Oslobođen Cazin.

 

• 15. 9. - Operacija Paravane: nemački Tirpitz je onesposobljen.
• 16. 9. - Treći ukrajinski front stigao u Sofiju.
• 17. 9. - Oslobođenje Brača.
• 17. 9. - Drugo i konačno oslobođenje Tuzle.

 

• 17-25. 9. - Operacija Market Garden - najveći vazdužni desant rata s ciljem uspostavljanja mostobrana na Rajni, ali Britanci razbijeni kod Arnhema.
• 18. 9. - Oslobođenje Valjeva.
• 18. 9. - Japanski "pakleni brod" Jun'yō Maru potopljen pored Sumatre sa 5.620 ljudi, uglavnom javanskih radnika i savezničkih zarobljenika.
• 19. 9. - Moskovsko primirje između Finske i saveznika (tj. SSSR, čime je okončan Nastavljeni rat). Finska ima obavezu da protera ili razoruža nemačke trupe (→ Laplandski rat).
• 19. 9. - Amerikanci konačno zauzeli Brest, ali luka je neupotrebljiva.
• 19. 9. - Počinje dvomesečna Bitka u Hürtgenskoj šumi, nemački defanzivni uspeh na granici sa Belgijom.
• 20. 9. - Oslobođenje Aranđelovca, ali borbe se nastavljaju do 10. oktobra.
• 21. 9. - Tito otputovao u Moskvu na razgovore o koordinaciji Crvene armije i NOVJ (C.a. će formalno zamoliti za ulaz u Jugoslaviju, koju će napustiti odmah po završetku vojnih dejstava).
• 21. 9. - Bitka za Rimini: grčka jedinica zauzela grad. Ovim je formalno probijena Gotska linija, ali Kesselringove snage se uredno povlače sve do marta/aprila 1945.
• 22. 9. - Jedinice 113. divizije Crvene armije prešli Dunav kod Kladova i Brze Palanke.
• 22. 9. - Crvena armija zauzima Talin nakon nekoliko dana delovanja estonske vlade Otto Tiefa.

 

• 27. 9. - Potopljen transportno-bolnički brod Ural Maru, oko 2.000 stradalih.
• 28. 9. - Delovi 68. i 75. korpusa Crvene armije iz Rumunije i Bugarske počele prodor u Srbiju.
• 29. 9. - 5. 10. - Masakr u Marzabottu kod Bologne: u nemačkim represalijama ubijeno najmanje 770 civila.
• 29. 9. - U službi je njemačka podmornica U-2511, jedna od samo dvije podmornice tipa XXI - naći će se u patroli posljednjih dana rata.
• 30. 9. - Crvena armija oslobodila Negotin.
• septembar? - Draža Mihailović odlazi u istočnu Bosnu.
• septembar - Počinje glad u Holandiji.

 

• 2. 10. - Slomljen Varšavski ustanak, stradalo je bar 150.000 civila.
• 2. 10. - Prodor kroz Zapadni zid u Nemačku.
• 3. 10. - Crvena Armija i partizani oslobodili Petrovgrad (Zrenjanin).
• 3. 10. - Raspušten Banjički logor.
• 5. 10. - Britanci se iskrcavaju u Grčkoj.
• 5. 10. - Oslobođeno Pančevo.
• 5. 10. - U Krajovi sporazum NKOJ i bugarske vlade Otadžbinskog fronta o vojnoj saradnji.
• 5. 10. - Japanci zauzeli kinesku luku Fuzhou.
• 6. 10. - Povlačenje kolaboracionista: Milan Nedić pobegao iz Beograda.
• 6. 10. - Rusi ušli u Mađarsku, istočno od Segedina, počinje Debrecinska operacija (do 29. 10.).
• 7. 10. - Aleksandrijski protokol predviđa organizaciju arapskih država (→ Arapska liga).
• 8. 10. - Bugarska započinje ratne operacije protiv Nemačke.
• 9 - 19. 10. - Četvrta Moskovska konferencija (Tolstoy). Čerčil i Staljin postižu tajni Sporazum o procentima (Jugoslavija 50:50).
• 9. 10. - Crvena armija izbila na Baltik kod Memela - nemački Kurlandski džep je odsečen do kraja rata.
• 9. 10. - Titovo naređenje 2. udarnom korpusu NOVJ da se ruše komunikacije ka Bosni i Dalmaciji, radi sprečavanja izvlačenja nemačke grupe E iz Grčke.
• 10. 10. - Oslobođeno Livno.
• 10. 10. - Debrecenska operacija: Crvena armija izbila na Tisu u Mađarskoj.
• 10. 10. - Oslobođena Subotica.
• 11. 10. - Zauzeti Kluž u Rumuniji, Segedin u Mađarskoj i Knjaževac u Srbiji.
• 12. 10. - Nemci napustili Atinu - napuštaju celu Grčku kako ne bi bili odsečeni. Britanci stižu 14. 10. a grčka vlada Jorgosa Papandreua 18-tog.
• 13 - 17. 10. - Bitka za Koprivnicu je neuspjeh NOVJ.
• 14. 10. - Niš je oslobođen od Nemaca. U Kruševac prvo ulaze Keserovićevi četnici pa Crvena armija i partizani.

 

• 14. 10. - Početak borbi za oslobodenje Beograda (Beogradska operacija).
• 14. 10. - Erwin Rommel koristi opciju samoubistva kako ne bi bio izvođen na sud.
• 15. 10. - Počinje Kosovska operacija, bugarske, jugoslovenske i albanske snage protiv dela Armijske grupe E.
• 15. 10. - Operacija Panzerfaust: odmah nakon što je mađarski regent Horthy proglasio primirje sa Saveznicima, Nemci izveli prevrat - postavljen Ferenc Szálasi iz Partije Strelastog Krsta.
• 15. 10. - Sovjeti zauzeli Rigu.
• oktobar - Italijanska kampanja: saveznici pokušavaju prodor prema Bologni, ali jak nemački otpor, zamor i loše vreme znače da do proleća neće biti značajnijeg napredovanja.
• oktobar - Počinje Glad u Vijetnamu - do kraja sledeće godine umrlo najmanje 400.000 ljudi, što će imati i političke posledice.
• ca. 16. 10. - Tito tražio od maršala Tolbuhina da bugarske snage napuste Srbiju zbog "nelojalnog držanja" (nije prihvaćeno).
• 17. 10. - Vojna uprava za Banat, Bačku i Baranju.
• 17 - 19. 10. - Kubansko-floridski uragan odnosi 300 žrtava i nanosi veliku štetu (tek će Andrew 1992. biti razorniji).
• 18. 10. - Oslobođen Dubrovnik.
• 18. 10. - Prvi broj lista "Glas slobodnog Niša" (kasnije Narodne novine)
• 18. 10. - Represivne mere protiv Nemaca u Banatu (zabranjen nemački jezik na javnim mestima i izlazak iz sela).
• 18. 10. - Hitler naredio osnivanje Volkssturm-a ("Narodna vojska").
• 19. 10. - "Oktobarska revolucija" u Gvatemali: vojni udar Jacoba Árbenza i drugova protiv Vaidesa, marionete bivšeg diktatora Jorge Ubicoa - sledi "10 godina proleća" do CIA-inog puča 1954..
• 19 - 24. 10. - Invazija na Aránsku dolinu: komunistička Španska nacionalna unija pokušala upad u Frankovu Španiju.

 

• 20. 10. - Oslobođenje Beograda: Crvena armija i NOVJ oslobodile Beograd. Učitelj Miladin Zarić spasao stari Savski most.
• 20. 10. - Bitka za Filipine: general Douglas MacArthur se vratio na Filipine, počinje Bitka za Lejte (do kraja godine) a kampanja traje do kraja rata.
• 20 - 22. 10. - Napad NOVJ na Travnik 1944.
• 21. 10. - Oslobođen Kragujevac (tačno tri godine nakon streljanja).
• 21. 10. - Uspostavljen Sremski front (do aprila).
• 21. 10. - Aachen je prvi nemački grad zauzet od saveznika, ali ne uspevaju preći Rur niti zauzeti brane.
• 21. 10. - Tokom neuspešne Gumbinnenske operacije (Prve pruske ofanzive), Sovjeti počinili Masakr u Nemmersdorfu.
• 22. 10. - Završena Memelska bitka: nemačke snage blokirane u malom mostobranu oko Memela.
• 22. 10. - 13. 11. - Borbe za Rogaticu i na Romaniji.
• 23. 10. - Oslobođen Novi Sad.
• 23. 10. - Enver Hodža na čelu privremene albanske vlade.

 

 

• 23-26. 10. - Pomorska Bitka u zalivu Leyte, Filipini, saveznička pobeda u možda najvećoj pomorskoj bici u istoriji. Prvi napadi kamikaza.
• 25. 10. - Rumuni i Crvena armija oslobađaju Transilvaniju od mađarske vojske.
• 25. 10. - Kirkenes je prvo norveško oslobođeno mesto (Crvena armija).
• 25. 10. - Američki eskortni nosač aviona USS St. Lo prvi je veći brod potopljen u napadu kamikaza.
• 25 - 27. 10. - Pokolj na Daksi osumnjičenih kolaboranata iz Dubrovnika.
• 26. 10. - Vojni sud Prvog korpusa NOVJ u Beogradu počinje da sudi saradnicima okupatora i ratnim zločincima (do 18. 11., osuđeno 105 lica, ali osuđenih ili likvidiranih je mnogo više).
• 27. 10. - Crvena armija zauzela Užgorod, centar Karpatske Rutenije (od 1946. Zakarpatska oblast Ukrajinske SSR).
• 28. 10. - Primirje između antifašističke koalicije i Bugarske (u roku od dve nedelje moraju evakuisati okupirane jugoslovenske i grčke teritorije).
• 28. 10. - Nemci ugušili slovački ustanak, posle dva meseca. Istog dana završena i krvava Istočnokarpatska operacija.
• 28. 10. - Izašao prvi posleratni broj Politike.
• 29. 10. - Budimpeštanska ofenziva (do februara).
• 30. 10. - Oslobođen Solun.

• 1. 11. - Drugi (beogradski) Sporazum Tito-Šubašić - predviđeno osnivanje zajedničke vlade DFJ odgovorne AVNOJ-u i osnivanje kraljevskog namesništva, koje bi u odsustvu kralja vršilo kraljevsku vlast (ostvareno 1945).
• 1. 11. - Akcija od 1. novembra 1944. ili Zaseda kod Paga: Britanci potopili dve nemačke korvete i jedan razarač u Kvarneru.
• 4. 11. - Osnovano Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS).
• 5. 11. - Prvo savezničko bombardovanje Singapura, oštećen suvi dok.
• 6. 11. - Britanski ministar rezident za Bliski istok Walter Guinness, baron Moyne, ubijen u Kairu od jevrejskih terorista (Lehi, pod vođstvom Yitzhaka Shamira).
• 7. 11. - F.D. Roosevelt pobedio Deweya sa 432:99 elektora i dobio četvrti mandat predsednika SAD (ali umire u aprilu). Potpredsednik će biti Harry S. Truman.
• 7. 11. - Niški incident: američki avioni mitraljirali sovjetsku kolonu a zatim je došlo i do vazdušne borbe - SAD uputile izvinjenje.
• 7. 11. - U Beogradu štampan prvi broj lista "Glas", obnovljena prva tramvajska linija (Vukov spomenik - Elektr. centrala, sa 5 kola).
• 8. 11. - Završena Bitka na Scheldtu: saveznici otvorili vodeni put prema luci Antwerpen - prvi konvoj stiže 29. novembra, nakon deminiranja luke. Kanađani su pretrpeli velike gubitke u borbama, u zemlji dolazi do regrutne krize.
• 9-12. 11. - U Beogradu prvo zasedanje Velike antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije.
• 10. 11. - Radio Beograd obnovio rad.
• 10. 11. - Formalna nemačka predaja u Splitu, na palubi broda HMS Delhi.
• 10. 11. - Brod USS Mount Hood natovaren sa 3.400 tona municije eksplodirao na ostrvu Manus (Papua Nova Gvineja) - 432 poginulih, velika šteta.
• 11. 11. - ASNO Srbije osnovao Specijalni sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti (osim veleizdaje i pomaganja ratnih zločina, radi od sledećeg januara).
• 11. 11. - Posle više od dve godine završava se Štrajk muzičara u SAD: nenamerna posledica je opadanje big bandova i dolazak vokalista u prvi plan.

 

• 11 - 29. 11. - Batinska bitka - oslobođena Baranja.
• 12. 11. - Operacija Catechism: nemački bojni brod Tirpitz je konačno potopljen, iz devetog pokušaja.
• 13. 11. - Oslobođeno Skoplje, kao i Cazin.
• 14. 11. - Nemci osnovali u Pragu Komitet oslobođenja naroda Rusije na čelu sa Andrejem Vlasovim.
• 15. 11. - Prvi broj lista "Borba" u Beogradu.
• 17. 11. - Oslobođena Tirana.
• 17. 11. - Potopljen japanski nosač desantnih plovila Mayasan Maru, stradalo 3.536 ljudi.
• 17 - 24. 11. - Bitka za Našice, Nijemci zadržali grad.
• 18. 11. - U Glini osnovano Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta".
• 18. 11. - Amerikanci ušli u Metz.
• 19. 11. - Oslobođena Priština. Oslobođenjem Tetova dovršeno oslobođenje vardarske Makedonije.
• 20-23. 11. - Jugoslovenska delegacija u Moskvi (dr Ivan Šubašić, predsednik izbegličke vlade i Edvard Kardelj, potpred. NKOJ).
• 21. 11. - Osnovana Vojna akademija kopnene vojske u Beogradu.
• 21. 11. - Predsedništvo AVNOJ donelo odluku o prelasku u državnu svojinu celokupne "neprijateljske imovine" (imovina Trećeg Rajha, nemačke nacionalne manjine, ratnih zločinaca i saradnika okupatora) i o sekvestraciji imovine koju su okupatori prisilno oduzeli (objavljeno u februaru?).
• 21. 11. - Predsedništvo AVNOJ-a donosi odluku o opštoj amnestiji za one koji nisu počinili zločine.
• 21. 11. - Titova saglasnost generalu Vilsonu da se luke Split, Šibenik i Zadar stave na raspolaganje savezničkim pomorskim jedinicama (na ograničen rok, luke pod komandom NOVJ).
• 22. 11. - Kraj Kosovske operacije: bugarske i jedinice NOVJ oslobodile Kosovsku Mitrovicu, istog dana oslobođen i rudnik Trepča - to je oslobođenje Kosmeta.
• novembar - Operacija Zeleni put I i II - izvlačenje Armijske grupa E od Kosovske Mitrovice do Višegrada i proboj kroz istočnu Bosnu.
• 23. 11. - Francuske snage oslobodile Strasbourg - ispunjenje Zaveta iz Kufre (1941).
• 24. 11. - Formiran prvi austrijski partizanski bataljon kod Črnomelja.
• 24. 11. - Operacija Ichi-Go - Bitka kod Guilin–Liuzhoua: kineska nacionalna armija potučena od Japanaca u Guangxiju. Japanci su povezali svoje posede u Kini i Indokini, ali nemaju dovoljno ljudstva za kontrolu. Eliminisali su američke avio-baze, ali ovi su osvojili baze na pacifičkim ostrvima.
• 24. 11. - Američki bombarderi sa Marijanskih ostrva prvi put napadaju Tokio.

 

• 25. 11. - Počinje Kninska operacija u užem smislu.
• 25. 11. - Najsmrtonosnija eksplozija V-2: kod robne kuće u londonskom kraju New Cross poginulo 168 ljudi.
• 26. 11. - Heinrich Himmler naredio uništavanje krematorija u Auschwitzu, kako bi se uništili dokazi, ovog meseca je okončao i ubijanja gasom.
• 27. 11. - Eksplozija RAF Fauld - između 3.500 i 4.000 tona bombi i municije eksplodiralo u Staffordshire-u, najveća eksplozija ikad u Engleskoj.
• 27. 11. - Pored Norveške potopljen brod Rigel, stradala je 2.571 osoba, uglavnom ratnih zarobljenika (među njima i jugoslovenskih).
• 29. 11. - Padom Skadra, cela Albanija je oslobođena od Nemaca.
• 29. 11. - Rusi zauzeli Pečuj.
• 29. 11. - Amerikanci potopili japanski nosač aviona Shinano, najveći ikad napravljen (ali s greškama).
• 30. 11. - Pismo Miladina Popovića, sekretara OK KPJ za Kosmet, sa uputstvima za borbu protiv naoružanih bandi i pridobijanje naroda.

• 30. 11./1. 12. - Masakr u Thiaroyeu: ubijeno je najmanje 35 Senegalskih strelaca koji su se pobunili u kampu kod Dakara.
• 2. 12. - Balisti upali u Uroševac, izbačeni sutradan. Ovo se smatra početkom "kontrarevolucije" na Kosovu.
• 3. 12. - Dekemvriana u Atini: krvoproliće na demonstracijama povodom naredbe za razoružanje gerilskih snaga - prethodnica građanskog rata između Vlade, koju je podržavala Velika Britanija, i Fronta nacionalnog oslobođenja. Sukobi u Atini traju celog meseca.
• 4. 12. - Nakon jednomjesečnih borbi, postrojbe partizanskog 8. dalmatinskog korpusa oslobodile Knin, čime je oslobođena i južna Hrvatska.
• 4. 12. - RAF-ovo bombardovanje Heilbronna odnosi 6.500 žrtava.
• 6. 12. - Proradila pruga Beograd - Niš.
• 7. 12. - Ustaše na zagrebačkom kolodvoru izvukle iz nemačkog transporta i streljale 39 ljotićevaca na čelu sa maj. Miloradom Mojićem.
• 7. 12. - Čikaškom konvencijom osnovana Međunarodna organizacija civilne avijacija - ICAO (na snazi od 1947).
• 7. 12. - Zemljotres Tōnankai u Japanu, praćen cunamijem i do 10 metara - preko 1.200 mrtvih.
• 7/8. 12. - Desant NOVJ i CA preko Dunava kod Vukovara - poraženi nakon tri dana uz velike žrtve.
• 8. 12. - 28. 12. - Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni 1944., s pokušajem zauzimanja Tuzle.
• 10. 12. - U New Yorku dodeljene prve Nobelove nagrade od 1939.
• 10. 12. - Francuska i SSSR zaključili ugovor o savezu i uzajamnoj pomoći.
• 13. 12. - Napad kamikaze na USS Nashville, poginula 133 člana posade.
• 14. 12. - Osnovano izdavačko preduzeće "Prosveta".
• 14. 12. - HMS Aldenham je poslednji britanski razarač potopljen u ovom ratu - naleteo je na minu kod Paga, stradalo 126 članova posade, kao i dvojica pripadnika NOVJ.
• 15. 12. - Avion sa Glennom Millerom nestao po lošem vremenu iznad La Manša.
• 15. 12. - Američka invazija filipinskog ostrva Mindoro - dobijene su važne avio-baze.

 

• 16. 12. - Počinje velika nemačka Ardenska ofanziva ("Poduhvat Straža na Rajni" ili Bitka na izbočini): iznenađenim saveznicima su naneseni veliki početni gubici.
• 17. 12. - Saveznici zauzeli Faenzu, najbliže što su prišli Bologni pre zime.
• 17. 12. - Masakr u Malmedyju: SS-ovci ubili 84 zarobljena Amerikanca - ista jedinica je počinila još nekoliko zločina ovih dana.
• 18. 12. - Proboj njemačkog 21. korpusa iz okruženja u Crnoj Gori.
• 18. 12. - Tajfun Cobra: tri američka razarača potonula od oluje u Filipinskom moru, 790 poginulih.
• 19. 12. - Oslobođena Podgorica.
• 19. 12. - Prvi broj pariskih novina Le Monde (zamenjuje Le Temps).
• 19. 12. - Anglo-etiopski sporazum: Britanci se odriču nekih povlastica, pojašnjeno da je Etiopija saveznik a ne okupirano područje.

 

• 20. 12. - Zapovest operativnog štaba NOV i PO KiM za "aktiviziranje" jedinica u čišćenju od raznih bandi na Kosmetu.
• 22. 12. - Osnovana Vijetnamska narodna armija, komandant je Võ Nguyên Giáp.
• 23. 12. - Posle uličnih borbi balisti odbijeni od Gnjilana.
• 23. 12. - Ardenska ofanziva: vreme se popravlja, što omogućava savezničke vazdušne udare.
• 24. 12. - U Novom Sadu izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so". Istog dana u Prištini prvi broj lista "Jedinstvo".
• 24. 12. - Prva posleratna izložba u beogradskom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", prihod namenjen ranjenim oslobodiocima.
• 24. 12. - U La Manšu potopljen Léopoldville sa 819 ljudi, uglavnom američkih vojnika.
• 26. 12. - Bitka za Budimpeštu: sovjetske i rumunske trupe zatvorile obruč - opsada traje do februara.
• 26. 12. - Deblokirane američke snage kod Bastogne-a.
• 26 - 28. 12. - Bitka kod Garfagnana ili Operacija Wintergewitter: uspešan osovinski napad na zapadnom delu Gotske linije u Italiji.
• 30. 12. - Nemci ispalili na Luksemburg prve granate iz supertopa V3.
• 31. 12. - Osnovano Udruženje književnika Srbije.

• Glad u Bengalu 1943.: posledično povećan mortalitet od bolesti.

Rukovodstvo zemlje (vlada u izbeglištvu; Demokratska Federativna Jugoslavija):

• • Šef države: Kralj Petar II Karađorđević (u izbeglištvu, međunarodno priznat).
  • Predsednik Vlade: Božidar Purić, od 8. 7. Ivan Šubašić (u izbeglištvu); u zemlji, na oslobođenim teritorijama, maršal Josip Broz Tito (generalni sekretar KPJ i predsednik NKOJ); drugde kvislinške vlasti i okupaciona uprava.
  • Predsednik privremene Narodne skupštine: Ivan Ribar.
• Film: Double Indemnity, Gaslight, Going My Way, Arsenic and Old Lace (→ 1944. na filmu).
• Nauka i tehnika:
  • U Švedskoj smislili način da mleko pakuju u papir i osnovali kompaniju Tetra Pak.
  • Avery–MacLeod–McCartyjev eksperiment: DNK prenosi nasledne crte.
  • Donald Griffin i G. W. Pierce ustanovili da šišmiši koriste eholokaciju.
  • Računar Harvard Mark I.
  • U okviru projekta Manhattan otkriveni kirijum i americijum.
  • Opisan Aspergerov sindrom.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1944.

• 1. 1. - Omar al-Bashir, predsednik Sudana
• 1. 1. - Đuro Brodarac, general HV, policajac († 2011)
• 2. 1. - Norodom Ranariddh, kambodžanski princ i političar († 2021)
• 5. 1. - Branko Lukovac, šef cg. diplomatije († 2023)
• 9. 1. - Jimmy Page, gitarista i lider Led Zeppelin
• 12. 1. - Joe Frazier, bokser († 2011)
• 15. 1. - Vesna Girardi-Jurkić, arheologinja, ministrica RH († 2012)
• 16. 1. - Zdenka Kovačiček, hrvatska pjevačica
• 18. 1. - Čedomir Mirković, književnik, direktor TV Beograd i "Prosvete" († 2005)
• 19. 1. - Josip Mrzljak, varaždinski biskup
• 23. 1. - Rutger Hauer, glumac († 2019)
• 23. 1. - Sergej Belov, košarkaš († 2013)
• 24. 1. - Klaus Nomi, nemački pevač, glumac († 1983)
• 26. 1. - Angela Davis, politička aktivistkinja i feministkinja
• 27. 1. - Nick Mason, engleski bubnjar Pink flojd.
• 17. 1. - Françoise Hardy, francuska pjevačica i glumica († 2024)
• 29. 1. - Patrick Lipton Robinson, sudija, predsednik ICTY
• 31. 1. - Connie Booth, glumica

• 2. 2. - Ratko Perić, mostarsko-duvanjski biskup
• 3. 2. - Predrag Ćeramilac, glumac († 2011)
• 8. 2. - Roger Lloyd-Pack, glumac († 2014)
• 9. 2. - Alice Walker, američka spisateljica
• 11. 2. - Lordan Zafranović, režiser
• 13. 2. - Jerry Springer, TV ličnost i političar († 2023)
• 14. 2. - Faruk Begoli, glumac († 2007)
• 14. 2. - Carl Bernstein, istraživački novinar, glumac
• 22. 2. - Nikola Špear, teniser
• 22. 2. - Jonathan Demme, režiser († 2017)
• 24. 2. - Ivica Račan, hrvatski političar († 2007)
• 28. 2. - Moma Dimić, srpski književnik i prevodilac († 2008)
• 29. 2. - Dennis Farina, glumac († 2013)

• 1. 3. - Lazar Stojanović, filmski i pozorišni reditelj, književnik, novinar († 2017)
• 3. 3. - Radomir Andrić, književnik i novinar Radio Beograda
• 4. 3. - Bobby Womack, kantautor, muzičar († 2014)
• 6. 3. - Kiri Te Kanawa, novozelandska sopranistica
• 15. 3. - Muhidin Šarić, bosanskohercegovački pjesnik i dramski pisac
• 15. 3. - Ivan Ćurković, golman, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije
• 19. 3. - Sirhan Sirhan, atentator na RFK
• 21. 3. - Mike Jackson, britanski general († 2024)
• 24. 3. - Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, premijer Srbije
• 26. 3. - Diana Ross, pevačica, glumica
• 28. 3. - Kićo Slabinac, pjevač, gitarist, skladatelj († 2020)
• 31. 3. - Blago Zadro, časnik HV († 1991)

• 4. 4. - Craig T. Nelson, glumac
• 7. 4. - Gerhard Schröder, kancelar Nemačke
• 11. 4. - John Milius, režiser, scenarista, producent
• 12. 4. - Željko Malnar, pustolov, TV voditelj († 2013)
• 15. 4. - Dušica Žegarac, srpska glumica († 2019)
• 15. 4. - Jefrem Milutinović, episkop banjalučki
• 15. 4. - Rale Ćajić, pevač, kompozitor († 2008)
• 15. 4. - Džohar Dudajev, sovjetski general, čečenski predsednik († 1996)
• 18. 4. - Robert Hanssen, agent FBI, ruski špijun († 2023)
• 22. 4. - Steve Fossett, milioner i avanturista († 2007)
• 30. 4. - Miroslav Radman, hrvatski biolog

• 5. 5. - John Rhys-Davies, glumac
• 8. 5. - Gary Glitter, pevač, muzičar
• 10. 5. - Jim Abrahams, režiser, scenarista
• 14. 5. - George Lucas, američki filmski režiser
• 20. 5. - Joe Cocker, pevač († 2014)
• 21. 5. - Mary Robinson, predsednica Irske, funkcionerka UN
• 22. 5. - Momčilo Perišić, general-pukovnik VJ, načelnik generalštaba, političar
• 25. 5. - Frank Oz, američki glumac, redatelj i lutkar
• 28. 5. - Rudy Giuliani, biznismen i političar, gradonačelnik NYC
• 28. 5. - Gladys Knight, pevačica
• 28. 5. - Jean-Pierre Léaud, glumac
• 29. 5. - Maurice Bishop, grenadski političar i revolucionar († 1983.)

• 4. 6. - Michelle Phillips, članica The Mamas & the Papas
• 13. 6. - Ban Ki-moon, generalni sekretar UN
• 21. 6. - Tony Scott, filmski režiser i producent († 2012)
• 21. 6. - Krunoslav Šarić, glumac († 2023)
• 23. 6. - Đani Maršan, pjevač, skladatelj
• 24. 6. - Jeff Beck, rock gitarist († 2023)
• 26. 6. - Genadij Zjuganov, ruski političar
• 28. 6. - Aleksandar Ristić, bosanskohercegovački fudbaler i trener
• 29. 6. - Gary Busey, glumac

• 7. 7. - Slobodan Đurić, glumac († 1976)
• 11. 7. - Sali Berisha, albanski političar i državnik
• 13. 7. - Ernő Rubik, pronalazač
• 18. 7. - Milka Canić, lektor i supervizor na RTS († 2016)
• 18. 7. - Jelena Šantić, primabalerina, aktivistkinja za mir († 2000)
• 24. 7. - Nikola Petrović, praunuk kralja Nikole, glava kuće
• 28. 7. - Jozo Križanović, član Predsjedništva BiH († 2009)
• 31. 7. - Geraldine Chaplin, glumica

• 4. 8. - Richard Belzer, glumac († 2023)
• 7. 8. - John Glover, američki glumac
• 8. 8. - John C. Holmes, američki pornografski glumac († 1988.)
• 11. 8. - Ian McDiarmid, glumac
• 15. 8. - Yoweri Museveni, predsednik Ugande
• 20. 8. - Rajiv Gandhi, premijer Indije († 1991)
• 21. 8. - Peter Weir, režiser

• 2. 9. - Abas Arslanagić, bosanskohercegovački rukometni golman i trener
• 5. 9. - Dario Bellezza, italijanski pesnik i pisac († 1996)
• 7. 9. - Bora Milutinović, fudbaler i trener
• 11. 9. - Milovan Vitezović, književnik († 2022)
• 12. 9. - Barry White, pevač († 2003)
• 13. 9. - Jacqueline Bisset, glumica
• 17. 9. - Reinhold Messner, planinar
• 21. 9. - Milan Jelić, reditelj, glumac, scenarista († 2023)
• 21. 9. - Dobrivoje Topalović, pevač († 2020)
• 25. 9. - Michael Douglas, glumac i producent
• 28. 9. - Miloš Zeman, predsednik Češke

• 2. 10. - Abdulah Sidran, bh. književnik i scenarist († 2024)
• 14. 10. - Udo Kier, nemački glumac
• 15. 10. - David Trimble, severnoirski političar, nobelovac za mir († 2022)
• 18. 10. - Goran Babić, književnik, polemičar
• 19. 10. - Peter Tosh, reggae muzičar († 1987)
• 28. 10. - Dennis Franz, američki glumac

• 1. 11. - Ibrahim Kajan, bosanskohercegovački književnik
• 1. 11. - Rafik Hariri, premijer Libana († 2005)
• 10. 11. - Askar Akajev, predsednik Kirgistana
• 17. 11. - Danny DeVito, glumac, režiser, producent
• 17. 11. - Rem Koolhaas, arhitekta
• 21. 11. - Harold Ramis, glumac, režiser († 2014)
• 24. 11. - Candy Darling, američka glumica († 1974)
• 26. 11. - Celestin Sardelić, hrvatski političar († 2009)

• 2. 12. - Ibrahim Rugova, prvi predsednik Kosova († 2006)
• 4. 12. - Dennis Wilson, bubnjar Beach Boys-a († 1983)
• 8. 12. - Ratko Marković, srpski pravnik i političar († 2021)
• 15. 12. - Ibrica Jusić, pjevač
• 15. 12. - Milan Živadinović, fudbaler i trener († 2021)
• 19. 12. - Richard Leakey, paleoantropolog († 2022)
• 23. 12. - Wesley Clark, američki general, komandant NATO

• Klara Mandić, srpska političarka († 2001)
• Vladimir Rubčić, rock pjevač u "Bijelim strijelama", glumac, advokat († 2011)
• Slavko Lisica, general VRS († 2013)
• Miroslav Lukačić, suosnivač "Crvenih koralja" († 2014)
• Milanče Radosavljević, pevač

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1944.

• 2. 1. - Pavle Goranin Ilija, narodni heroj (* 1915)
• 6. 1. - Ida Tarbell, pionirka istraživačkog novinarstva (* 1857)
• 6. 1. - Mara Janković, učesnica NOB (* 1925)
• 9. 1. - Antanas Smetona, bivši predsednik Litvanije (* 1874)
• 11. 1. - Galeazzo Ciano, bivši ministar inostranih poslova Italije (streljan) (* 1903)
• 18. 1. - Marija Freudenreich, hrvatska operna pjevačica (* 1863.)
• 23. 1.- Edvard Munch, norveški slikar (* 1863)
• 31. 1. - Jean Giraudoux, književnik (* 1882)

• 1. 2. - Piet Mondrian, slikar (* 1872)
• 7. 2. - Hristijan Todorovski Karpoš, učesnik NOB (* 1921)
• 12. 2. - Jovan Erdeljanović, etnolog (* 1874)

• 9. 3. - Franjo Sudarević, književnik, prosvjetar, pčelar (* 1861)
• 12. 3. - Artur Gavazzi, geograf (* 1861)
• 17. 3. - Milan Jovanović (fotograf) (* 1863)
• 18. 3. - Sofija Ristić, narodni heroj (* 1902)
• 19. 3. - Andrija Luburić, istoričar, sakupljač pesama (* 1891)
• 22. 3. - Pierre Brossolette, pripadnik francuskog otpora (* 1903)
• 29. 3. - Svetko Kačar Kačo, narodni heroj (* 1914)

• 9. 4. - Jevgenija Rudnjeva, heroj SSSR (* 1920)
• 15. 4. - Giovanni Gentile, profašistički filozof (* 1875)
• april - Mirko Kesić, narodni heroj (* 1923)
• april - Miodrag Milovanović Lune, narodni heroj (* 1921)
• 17. 4. - Branislav R. Milosavljević, oficir kraljevske vojske, pesnik (* 1879)
• 21. 4. - Hans-Valentin Hube, nemački general (* 1890)
• 23. 4. - Branko Surla, narodni heroj (* 1922)
• 25. 4. - George Herriman, crtač stripa Krazy Kat (* 1880)
• 27. 4. - Janko Janković, saradnik NOB (* 1909)
• 27. 4. - Husein Miljković Huska, gerilski komandant (* ca. 1905)
• 29. 4. - Jože Šuran, narodni heroj (* 1890)
• 29. 4. Billy Bitzer, kamerman, direktor fotografije (* 1874)
• 30. 4. - Paul Poiret, modni kreator (* 1879)

• maj, početkom - Savo Jovanović Sirogojno, narodni heroj (* 1926)
• 5. 5. - Đorđije Lašić, četnički komandant (* 1906)
• 14. 5. - Krsta Smiljanić, kraljevski general i senator (* 1868)
• 15. 5. - Patrijarh moskovski Sergije (* 1867)
• maj - Jevrem Simić, pukovnik JVuO (* )
• 21. 5. - Vasilije Đurović Žarki, narodni heroj (* 1920)
• 23. 5. - Vera Jocić, narodni heroj (* 1923)
• 25. 5. - Milka Bosnić, narodni heroj (* 1928)
• 25. 5. - Marko Jokić, narodni heroj (* )
• 25. 5. - Rada Vranješević, narodni heroj (* 1918)
• 25. 5. - Kosta Pećanac, četnički vojvoda (* 1879)
• 28. 5. - Tihomir Đorđević, srpski etnolog i folklorist (* 1868)
• 29. 5. - Ilija Engel, narodni heroj (* 1912)
• 31. 5. - Uroš Drenović, četnički vojvoda (* 1911)

• 1. 6. - Tina Morpurgo, slikarica (* 1907)
• 1. 6. - Vlado Bagat, narodni heroj (* 1915)
• 2. 6. - Aleksa Backović, narodni heroj (* 1911)
• 2. 6. - Vlada Obradović Kameni, narodni heroj (* 1912)
• 8. 6. - Milica Pavlović Dara, narodni heroj (* 1915)
• jun - Veljko Lukić Kurjak, narodni heroj (* 1917)
• 22. 6. - Marijan Badel, narodni heroj (* 1920)
• 26. 6. - Ivan Werner, gradonačelnik Zagreba (* 1887)
• 27. 6. - Milan Hodža, bivši premijer Čehoslovačke (* 1878)
• 27. 6. - Milan Ćup, narodni heroj (* 1917)
• 28. 6. - Philippe Henriot, pesnik, novinar, višijevski propagandista (* 1889)

• 1. 7. - Nikola Miljanović Karaula, narodni heroj (* 1914)
• 3. 7. - Milutin Janković, četnički vojvoda (* 1913)
• 6. 7. - Heroine otpora:
  • Andrée Borrel (* 1919)
  • Vera Leigh (* 1903)
  • Sonya Olschanezky (* 1923)
  • Diana Rowden (* 1915)
• 6. 7. - Chūichi Nagumo, japanski admiral (* 1887)
• 7. 7. - Georges Mandel, francuski političar, lider pokreta otpora (* 1885)
• 14. 7. - Miloš Kljajić, narodni heroj (* 1916)
• jul - Slobodan Bajić Paja, narodni heroj (* 1916)
• jul - Branko Popović (narodni heroj) (* 1917)
• 18. 7. - Mate Martin Bogdanović, američki industrijalac (* 1882)
• 21. 7. - Ludwig Beck, nemački general, deo otpora (* 1880)
• 21. 7. - Claus von Stauffenberg, nemački pukovnik, lider otpora (* 1907)
• 26. 7. - Reza-šah Pahlavi, šah Irana (* 1878)
• 26. 7. - Mehmed Handžić, islamski učenjak, političar (* 1906)
• 29. 7. - Branko Đonović, narodni heroj (* 1916)
• 29. 7. - Slobodan Jović, narodni heroj (* 1918)
• 30. 7. - Nikolaj Polikarpov, konstruktor aviona (* 1892)
• 31. 7. - Antoine de Saint-Exupéry, francuski književnik i pilot (* 1900)

• 1. 8. - Manuel L. Quezon, predsednik Filipina (* 1878)
• 4. 8. - Krzysztof Kamil Baczyński, pesnik, pripadnik otpora (* 1921)
• 9. 8. - Franjo Šimić, domobranski general (* 1900)
• 10. 8. - Nikola Sovilj Nina, narodni heroj (* 1919)
• 12. 8. - Joseph P. Kennedy, Jr., stariji brat kasnijeg predsednika (* 1915)
• 12. 8. - Suzanne Spaak, heroina otpora (* ca. 1905)
• 19. 8. - Günther von Kluge, nemački feldmaršal (* 1882)
• 22. 8. - Dušan Tomašević Ćirko, narodni heroj, pesnik (* 1920)
• 23. 8. - Abdul Medžid II, poslednji osmanski kalif (* 1868)
• 26. 8. - Estreja Ovadija Mara, narodni heroj (* 1923)
• 27. 8. - Mafalda Savojska, italijanska princeza (* 1902)
• 29. 8. - Vladan Đuranović, narodni heroj (* 1924)

• 4. 9. - Metodije Šatorov Šarlo, makedonsko-bugarski komunista (* 1897)
• 6. 9. - Nikola Demonja, narodni heroj (* 1919)
• 7. 9. - Srbijanka Bukumirović, narodni heroj (* 1920)
• 7. 9. - Vera Miletić, učesnica NOB, majka Mirjane Marković (* 1920)
• 7. 9. - Marko Došen, hrvatski političar (* 1859.)
• 9. 9. - Robert Benoist, auto-trkač, ratni heroj (* 1895)
• 11. 9. - Bogdan Bolta, narodni heroj (* 1922)
• 13. 9. - Špijunke SOE:
  • Yolande Beekman (* 1911)
  • Madeleine Damerment (* 1917)
  • Noor Inayat Khan (* 1914)
• 13. 9. - W. Heath Robinson, karikaturista (* 1872)
• 14. 9. - Kanadski ratni heroji:
  • John Kenneth Macalister (* 1914)
  • Frank Pickersgill (* 1915)
  • Roméo Sabourin (* 1923)
• 14. 9. - Franjo Kluz, vojni pilot NOVJ, narodni heroj (* 1913)
• 21. 9. - Milo Bošković, narodni heroj (* 1911)
• 21. 9. - Artur Phleps, general SS (* 1881)
• 22. 9. - Hajdar Dushi, narodni heroj (* 1916)
• 22. 9. - Dara Dragišić, narodni heroj (* 1921)
• 27. 9. - Aristide Maillol, skulptor, slikar (* 1861)
• 27. 9. - Sergej Prokudin-Gorski, pionir kolor fotografije (* 1863)

• 1. 10. - Max Ehrlich, glumac, komičar (* 1892)
• 2. 10. - Vlaho Paljetak, hrvatski šansonijer i skladatelj (* 1893.)
• 8. 10. - Wendell Willkie, američki političar (* 1892)
• 10. 10. - Vera Miščević, narodni heroj (* 1925)
• 14. 10. - Marko Murat, slikar (* 1864)
• 14. 10. - Erwin Rommel, nemački feldmaršal (* 1891)
• oktobar? - Puniša Račić, bivši srpski političar, atentator na hrvatske poslanike (* 1886)
• 17. 10. - Blažo Popivoda, narodni heroj (* 1911)
• 18. 10. - Walter Stettner, nemački general (* 1895)
• 19. 10. - Mahmut Ibrahimpašić, narodni heroj (* 1922)
• 20. 10. - Josip Mažar Šoša, narodni heroj (* 1912)
• 20. 10. - Vlado Ćetković, španski borac, general NOVJ, narodni heroj (* 1911)
• 21. 10. - Nell Brinkley, ilustratorka, crtač stripova (* 1886)
• 22. 10. - Petar Mećava, narodni heroj (* 1914)
• 23. 10. - Charles Glover Barkla, britanski fizičar, nobelovac (* 1877)
• 23. 10. - Ivan Milutinović, general-latnant NOVJ, narodni heroj (* 1901)
• 24. 10. - Petar Perica, katolički svećenik (* 1881)
• 25. 10. - Niko Koprivica, gradonačelnik Dubrovnika (* 1899)
• 25. 10. - Marijan Blažić, franjevac (* 1897)
• 26. 10. - Beatrice, poslednje dete kraljice Viktorije (* 1857)
• oktobar, novembar? - Jovan Mikić Spartak, fudbaler (* 1914)

• 1. 11. - Charles Diehl, francuski istoričar-vizantolog, dopisni član srpske akademije (* 1859)
• 2. 11. - Thomas Midgley, Jr., supronalazač olovnog benzina i freona (* 1889)
• 3. 11. - Ravijojla Janković Rava, narodni heroj (* 1919)
• 7. 11. - Bogdan Popović, književni kritičar, akademik (* 1864)
• 7. 11. - Ranko Šipka, narodni heroj (* 1917)
• 7. 11. - Franc Rozman, španski borac, general-lajtnant NOVJ, narodni heroj (* 1911)
• 7. 11. - Richard Sorge, sovjetski obaveštajac (* 1895)
• 8. 11. - Walter Nowotny, nemački letački as (* 1920)
• 15. 11. - Edith Durham, putnica, spisateljica (* 1863)
• novembar - Ragib Džindo, narodni heroj (* 1923)
• novembar - Svetislav Stefanović, književnik, lekar, pristalica fašizma (* 1877)
• novembar - Miloš Trivunac, germanista, profesor, ministar u Nedićevoj vladi (* 1876)
• 22. 11. - Arthur Eddington, astronom, fizičar, filozof (* 1882)
• 27. 11. - Branko Popović, slikar, likovni kritičar (* 1882)
• 27. 11. - Momčilo Janković, ministar u Nedićevoj vladi (* 1883)
• 29. 11. - Boško Dedeić Pop, narodni heroj (* 1907)

• 2. 12. - Filippo Tommaso Marinetti, pesnik futurističkog pokreta (* 1876)
• 11. 12. - Omer Osmić, vijećnik AVNOJ i ZAVNOBIH (* 1883)
• 13. 12. - Vasilij Kandinski, rusko-njemački slikar (* 1866)
• 14. 12. - Lupe Vélez, glumica (* 1908)
• 15. 12. - Glenn Miller, bendlider, muzičar, aranžer, kompozitor (* 1904)
• 15. 12. - Predrag Raković, oficir JVuO (* )
• 18. 12. - Tone Žnidaršič, španski borac, potpukovnik NOVJ, narodni heroj (* 1913)
• 19. 12. - Mileta Protić, vojni pilot NOVJ (* 1913)
• 19. 12.? - Abbas II, bivši i poslednji kediv Egipta i Sudana (* 1874)
• 24. 12. - Endre Bajcsy-Zsilinszky, mađarski političar (* 1886)
• 25. 12. - Ahmet Fetahagić, španski borac, učesnik NOB, narodni heroj (* 1913)
• 27. 12. - Milan Stanivuković Oficir, narodni heroj (* 1912)
• 27. 12. - Petar Danov, bugarski mistik (* 1864)
• 30. 12. - Romain Rolland, francuski romanopisac, dramatičar i muzikolog (* 1866)
• 30. 12. - Josip Jutriša, narodni heroj (* 1920)
• decembar? - Mane Rokvić, četnički vojvoda (* )

• Milica Tomić, političarka, feministkinja (* 1859)
• Dragutin Renarić, slikar i grafičar (* 1872)
• Jovan Plamenac, crnogorski političar, kolaborant (* 1873)
• Edo Miklosz Schreiner, zagrebački arhitekt (* 1876)
• Vojislav Ilić mlađi, pesnik (* 1877)
• Atanasije Puljo, pionir stomatologije u Srbiji (* 1878)
• Emanuel Maša Muanović, slikar (* 1880)
• Mihajlo Nedeljković, kraljevski general (* 1888)
• Šefkija Selimović, oficir NOVJ, Mešin brat

• Fizika: Isidor Isaac Rabi (metod rezonancije za beleženje magnetskih svojstava atomskih jezgara)
• Kemija: Otto Hahn (otkriće fisije teških jezgara)
• Fiziologija i medicina: Joseph Erlanger i Herbert Spencer Gasser (otkrića u vezi visoko diferenciranih funkcija pojedinačnih nervnih vlakana)
• Književnost: Johannes Vilhelm Jensen (retka snaga i plodnost njegove poetske imaginacije s kojima je kombinovana intelektualna znatiželja širokog raspona i smeli, sveže kreativni stil)
• Mir: Međunarodni odbor Crvenog križa (rad u ime ratnih zarobljenika)

• Kronologija Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji
• Spisak osovinskih operacija u Jugoslaviji
• Spisak antipartizanskih operacija u NDH
• Spisak nemačkih operacija protiv četnika u Drugom svetskom ratu
• Hronologija ustaških zločina 1944.
• Hronologija četničkih zločina 1944. godine

• Istorijska čitanka 4, Drugi svetski rat [1]
• * Hronologija narodnooslobodilačkog rata 1941-1945, događaji 1944, partizanska perspektiva: januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar (ima dosta slovnih grešaka).

 

1944 na Wikimedijinoj ostavi

1. ↑ "Kolo", 19. feb. 1944
2. ↑ "Kolo", 11. mart 1944
3. ↑ "Srpski narod", 11. mart 1944
4. ↑ Memorandum Živka Topalovića, avgust 1944. znaci.net
5. ↑ "Kolo", 18. mart 1944
6. ↑ Benchmarks: March 17, 1944: The most recent eruption of Mount Vesuvius. earthmagazine.org
7. ↑ Prologue. freeterritorytrieste
8. ↑ The Deportation of the Hungarian Jews Arhivirano 2018-07-05 na Wayback Machine-u. scrapbookpages.com
9. ↑ "Srpski narod", 27. maj 1944
10. ↑ "Srpski narod", 3. juna 1944
11. ↑ "Srpski narod", 24. juna 1944, str. 3 i 4
12. ↑ "Srpski narod", 1. jula 1944