1810

**1810. po kalendarima**
Gregorijanski	1810. (MDCCCX)
Ab urbe condita	2563.
Islamski	1224–1225.
Iranski	1188–1189.
Hebrejski	5570–5571.
Bizantski	7318–7319.
Koptski	1526–1527.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1865–1866.
• Shaka Samvat	1732–1733.
• Kali Yuga	4911–4912.
	Kineski
• Kontinualno	4446–4447.
• 60 godina	Yang Metal Konj; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11810.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1780-e 1790-e 1800-e – 1810-e – 1820-e 1830-e 1840-e
Godine:	1807 1808 1809 – 1810 – 1811 1812 1813

Godina 1810 (MDCCCX) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1810:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

4. 1. - Australski lovac na foke Frederick Hasselborough otkriva Otočje Campbell južno od Novog Zelanda.
6. 1. - Pariskim ugovorom okončan Franko-švedski rat: Švedskoj se vraća Pomeranija, priključuje se Kontinentalnom sistemu (do 1812).
7. 1. - Danski princ Kristijan August stiže u Švedsku - kralj Karl XIII ga je usvojio za naslednika.
10. 1. - Ceremonija razvoda Napoleona i Joséphine - ona provodi ostatak života u zamku Malmaison.
10. 1. - Tijelo Gracije Kotorskog preneseno iz Venecije u Muo kod Kotora.
12. 1. - Severni deo bivšeg Hanovera priključen Kraljevini Vestfaliji.
13. 1. (1. 1. po j.k.) - Reforme Aleksandra I: uspostavljen Državni savjet Ruskog carstva, carevo savetodavno telo.
19. 1. - Španski rat za nezavisnost: Soultova francuska invazija u Andaluziji, osvajaju grad za gradom.
21. 1. - Poslednja Bitka u Tigrovim ustima: Portugalci su pored ostrva Lantau porazili gusarsku Flotu crvene zastave, na čelu sa Ching Shih i Cheung Po Tsaiem - njih dvoje se sledećeg meseca potčinjavaju kineskom caru.
22. 1. - Karađorđe pozdravalja "novovoskresšu Iliriju", ponovo želi Napoleonov protektorat.^[1]
28. 1 - 6. 2. - Britanska Invazija Guadeloupe, poslednjeg francuskog poseda u Amerikama.
29. 1. - Civilni upravitelj Dalmacije Vincenzo Dandolo odlazi iz Zadra (Dalmacija je sada dio Ilirskih pokrajina, čiji je upravitelj Auguste Marmont, sa sjedištem u Ljubljani).
29. 1. - Španska Vrhovna centralna hunta se raspustila, uspostavljeno namesništvo koje priprema okupljanje kortesa. Francusko osvajanje juga Španije i kraj Vrhovne hunte će pojačati vrenje u španskoj Americi.
30. 1. - Francuzi zauzeli Sevilju.
januar? - Nakon što su se izjalovili izgledi Napoleonovog braka sa ruskom princezom Anom Pavlovnom, izbor pada na austrijsku princezu Mariju-Lujzu.

Februar/Veljača

5. 2. - Počinje dvoipogodišnja francuska Opsada Cádiza - neuspešna, jer Britanci čuvaju morski pristup.
5. 2. - Francuzi se predali na Guadeloupi (vraćaju se 1814. odn. '15) - oporavak trgovine u Karibima, trgovina robovima presušuje.
16. 2. - Napoleonov sporazum sa von Dalbergom, princom-primatom Rajnske konfederacije: Dalberg dobija kneževine Fulda i Hanau, u zamenu za kn. Regensburg koju mora dati Bavarskoj, teritorije su mu konsolidovane kao Veliko Vojvodstvo Frankfurt (do 1813).^[2]
16. 2. - Rusko-turski rat: gen. Nikolaj Kamenski postavljen za komandanta Dunavske armije u Vlaškoj.
17. 2. - Senatus consultum o priključenju Rima i Papinske države Francuskoj.
19. 2. - Britanska osvajanja u holandskim Molučkim ostrvima: zauzet je Ambon.
19. 2. - Strangfordov ugovor: Britanija dobija ustupke u trgovini sa Portugalom/Brazilom.
20. 2. - Tirolski pobunjenik Andreas Hofer streljan u Mantovi.
28. 2. - Franko-bavarski ugovor u Parizu: Bavarska dobija markgrofoviju Bayreuth i kneževinu Regensburg a južni Tirol daje Napoleonovoj Italiji. Delovi Švabije dati Badenu a Frankonije Württembergu.^[2]

Mart/Ožujak

11. 3. - Napoleon Bonaparte se ženi za austrijsku princezu Marie-Louise nastojeći tim brakom od Austrije učiniti novog francuskog saveznika. Obred je izvršen preko posrednika u Beču i sledi, kao i putovanje u Francusku, primer udaje Marije Antoanete 40 godina ranije.
16. 3. - Ugovor između Francuske i Holandije: Francuska će uzeti teritorije na levoj obali Rajne (novi departmani Bouches-du-Rhin i Bouches-de-l'Escaut, proširen Deux-Nèthes).
16. 3. - Fletcher v. Peck: Vrhovni sud SAD prvi put presudio neustavnim zakon jedne države (→ Skandal sa zemljom Yazooa).
23. 3. - Dekret iz Rambouilleta: Napoleon odgovara ravnom merom na američki embargo na trgovinu.
26. 3. - Napoleonovim dekretom, na Dandolov predlog, Venedikt Kraljević postavljen za pravoslavnog episkopa u francuskoj Dalmaciji, uključujući Boku, gde je Gerasim Zelić vikar.^[3]
27. 3. - Napoleon se sreo sa Marijom Lujzom.

April/Travanj

1. 4. - Posljednji broj zadarskih novina "Kraljski Dalmatin".
1 - 2. 4. - Civilno i crkveno venčanje Napoleona i Marije Lujze u Parizu.
19. 4. (Veliki četvrtak) - Venezuelanski rat za nezavisnost de fakto počinje: generalni kapetan Vicente Emparán se povlači, videvši narodnu podršku za uspostavljanje hunte - vlast preuzima karakaska Vrhovna hunta, u početku podržavajući Ferdinanda VII. Dolazi do građanskog rata sa protivnicima hunte.
27. 4. - Beethoven komponirao Für Elise (objavljeno tek 1867).
april - Dovršeno ujedinjenje Kraljevine Havaji: Kaumualii, vladar Kauaia sa Niihauom, predao se Kamehamehi.

Maj/Svibanj

3. 5. - Lord Byron preplivao Helespont.
8. 5. - Srušeni fasada i veliki portal opatije Cluny, ruševine zatim služe kao izvor kamena.
14. 5. - U SAD usvojen Maconov predlog zakona br. 2: embargo na trgovinu sa Britanijom i Francuskom podignut na tri meseca.
14. 5. - Marmont povratio Cetingrad od nevoljnih Bošnjaka, nakon pretnje silom.^[4]
maj - Narodni deputat srpskih ustanika Rado Vučinić otputovao iz Ljubljane u Pariz, gde ostaje do 1813. - pokušava se priznanje nezavisnosti Srbije, pod Napoleonovim protektoratom.
maj - Okupljanje bosanskih trupa oko Srebrenice, bez akcije (slično u avgustu).^[5]
18 - 25. 5. - Argentinski rat za nezavisnost de fakto počinje. Majska revolucija u Buenos Airesu, Vicekraljevstvo Río de la Plata: vicekralj Baltasar Hidalgo de Cisneros je smenjen, sprečen je i njegov pokušaj da ostane na čelu novoproglašene hunte, tzv. Prve hunte.
28. 5. - Švedski prestolonaslednik Karl August iznenada umro - od kapi, ali šire se glasine da je otrovan.

Jun/Juni/Lipanj

3. 6. (22. 5. po j.k.) -Bitka kod Bazardžika (Dobriča): ruska pobeda nad turskom vojskom i zauzeće grada.
3. 6. - Napoleon smenio ministra policije Josepha Fouchéa zbog tajnih pregovora sa Englezima.
6. 6. - Karl August von Hardenberg je novi državni kancelar Pruske (do 1822), nastavlja sa reformama.
9. 6. - Bavarska daje Trentino Italiji (departman Alto Adige) u zamenu za deo Frankonije - nadoknada Italiji za Istru i Dalmaciju.
jun? - Kneževina Gurija se priključuje Rusiji, na čelu sa Mamia V Gurielijem.
20. 6. - Švedski maršal dvora Hans Axel von Fersen linčevan tokom sahrane krunskog princa.
23. 6. - John Jacob Astor osnovao Pacific Fur Company, podružnicu American Fur Company. Kasnije tokom godine za Oregon kreću dve ekspedicije, kopnena i pomorska.
17. 6. (kal?) - Ruski komandant u Vlaškoj, grof Kamenski, šalje u Srbiju grofa Cukata sa 4.500 vojnika - sa Srbima će osvojiti Kladovo i Crnu reku.^[6]
30. 6. - Kraljevina Bavarska dobila od Francuske Kneževinu Bayreuth za 15 miliona franaka.

Jul/Juli/Srpanj

1. 7. - Kralj Holandije Louis Bonaparte abdicira pod bratovljevim pritiskom i beži iz zemlje par dana kasnije, u Austriju. Mali Napoléon Louis Bonaparte je kralj nekoliko dana.
3. 7. - Kontinentalna blokada: dekretom iz Saint Clouda, Napoleon regularizuje sistem dozvola za trgovinu sa Britanijom - blokada više šteti njemu nego Britancima.
4. 7. - Oudinotove trupe ulaze u Holandiju.
9. 7. - Dekretom iz Rambouillea, Napoleon anektira Kraljevinu Holandiju Francuskoj (novi departmani od 1811: Bouches-de-la-Meuse, Bouches-de-l'Yssel, Ems-Occidental, Frise, Yssel-Supérieur, Zuyderzée; prošireni Bouches-de-l'Escaut, Bouches-du-Rhin, Deux-Nèthes).
9. 7. - Britanci zauzeli l'île Bonaparte, tj. Reunion (do 1814).
11. 7. - Frederick Hasselborough otkriva otočje Macquarie između Novog Zelanda i Antarktika.
jul - Treća francuska invazija Portugala, na čelu sa Massénom.
jul - Vahabiti iz Arabije se zaleteli do južne Sirije, odbili su ih paše Damaska i Akre i emir Libana.
20. 7. - Uspostavljena hunta u Santa Fe de Bogota, glavnom gradu Vicekraljevstva Nova Granada - hunte su uspostavljene i u nizu drugih gradova regiona, dolazi i do vojnih sukoba, period do 1816. se zove Patria Boba, "Budalasta otadžbina".
21 - 23. 7. - Rusko-turski rat, Rusko osvajanje Kavkaza: ruski marinci zauzimaju Suhumi - Kneževina Abhazija se priključuje Rusiji, pod klijentom Safarbejom (Đorđem) Šervašidzeom.
24. 7. - Paragvajski kongres odbija da se izjasni za huntu u Buenos Airesu.

Avgust/August/Kolovoz

2. 8. - Pobuna u Quitu, kako bi se oslobodili zatvorenici, učesnici prošlogodišnje hunte - oni su ubijeni, kao i 200-300 građana.
5. 8. - Cadoreovo pismo: Napoleon poručuje SAD da bi povukao Berlinski i Milanski dekret ako bi slično uradila Britanija, ili ako bi SAD nastavila ne-odnose sa Britanijom. Ali istog dana je u Francuskoj izdata Trijanonska carina - izuzetno povećano opterećenje na prekomorsku robu (pamuk, šećer, kafa...).^[7]
15. 8. - Napoleonov rođendan: na pariskom trgu Vendôme predstavljen Stub Velike armije. Napoleon primio delegaciju Ilirskih provincija.
21. 8. - Švedska Skupština staleža izabrala francuskog maršala Bernadotta za krunskog princa
20 - 27. 8. - Bitka za Grand Port je najgori poraz britanske mornarice u ovom ratu: Francuzi su odbili pokušaj protiv Isle de Franca (Mauricijusa).
31. 8. - Britanci zauzeli Ternate u Molučkim ostrvima.

leto? - Turci napadaju Srbiju iz pravca Kruševca, ustanici su malodušni i često se povlače.^[1]

Septembar/Rujan

4. 9. - Kraljevina Napulj: Charles Antoine Manhès je imenovan za brigadnog generala, organizuje operacije protiv banditizma u Bazilikati i Kalabriji - postiže uspeh za šest meseci, po cenu velike brutalnosti.
5. 9. - Veliki požar u Budimu, u distriktu Taban, stradalo je dosta srpskih kuća.
7. 9. - Rusko-turski rat: Kamenski odneo pobedu kod Batina, u oblasti Rusea. Četiri dana kasnije zauzima Silistru u Bugarskoj.
14. 9. (kal?) - Rusko-srpska opsada Kladova se okončava turskom predajom.^[6]
16. 9. - Meksički rat za nezavisnost počinje: "Usklik iz Doloresa", svećenik Miguel Hidalgo y Costilla u Dolores Hidalgu poziva na borbu za nezavisnost u Vicekraljevstvu Nova Španija (danas Dan nezavisnosti Meksika, priznate 1821).

Spomenik gen. Orurku i ruskim borcima na Varvarinu

18. 9. - Varvarinska bitka je srpsko-ruska pobeda Josifa Orurka kojom se granica Srbije vraća do Jastrepca i reke Toponice kod Niša. Orurk u ovoj ofanzivi oslobađa i Banju i Gurgusovac/Knjaževac, pa su vraćaju istočne granice od pre kameničkog poraza.^[1]
18. 9. - Čileanski rat za nezavisnost: u Generalnoj kapetaniji Čile formirana hunta vlade Kraljevine Čile - prvi korak ka nezavisnosti.
23. 9. - Američki imigranti proglasili Republiku Zapadna Florida, zbacivši špansku vlast (SAD preuzimaju u decembru).
24. 9. - Prvo zasjedanje Cádiskog kortesa, prve španjolske nacionalne skupštine. U radu će učestvovati i zastupnici nekih prekomorskih posjeda.
25. 9. - Holanđani konsolidovali grad Bandung na Javi.
26. 9. - Švedski parlament donosi Zakon o nasljeđivanju kojim je formaliziran prethodni izbor francuskog maršala Bernadottea za novog švedskog prijestonasljednika.
27. 9. - Kamenski zauzima Giurgiu i Ruščuk (Ruse).

Oktobar/Listopad

12. 10. - U Münchenu održan prvi Oktoberfest, povodom venčanja bavarskog krunskog princa Ludwiga i Therese von Sachsen-Hildburghausen.
15. 10. - Bitka kod Fuengirole: Poljaci porazili anglo-špansko iskrcavanje kod Malage.
15. 10. - Gerhard von Scharnhorst obnovio Opštu vojnu školu - kasnija Pruska ratna akademija.
oktobar - Francusko napredovanje prema Lisabonu zaustavljeno Linijama Torres Vedrasa.
oktobar - Na izložbi Berlinske akademije prikazane Friedrichove slike "Monah na moru" i "Opatija u hrastovoj šumi".
16. 10. - Naloženo da Ilirija obezbedi 18.000 regruta za francusku vojsku, u novembru se pominje organizovanje puka sa pet bataljona.^[8]
16. 10. - Rabin Nahman iz Braclava umire u Umanju, u Kijevskoj guberniji - u mesto će hodočastiti breslovski hasidski Jevreji.
17. 10. - Petar Moler prelazi Drinu kod Sikirić skele i pali nekoliko muslimanskih sela, kao odgovor na upad u Jadar i Mačvu.^[5]

17 - 18. 10. - Bitka na polju Tičaru: Karađorđe stiže u pomoć opkoljenoj Loznici, Turci poraženi nakon teške bitke.
18. 10. - Dekret iz Fontainebleaua pooštrava kazne za krijumčarenje, naređuje se uništavanje britanske robe pronađene u zemljama zavisnim od Napoleona.
22. 10. - Francuski admiral Bernard Dubourdieu upao u Vis, opljačkao britanska skladišta, potopio i zarobio nekoliko brodova. (→ Viška bitka 1811.).
27. 10. - Kamenski zauzima Nikopolj.
30. 10. - Bitka na Monte de las Cruces: meksički pobunjenici pobedili rojalističke snage na putu prema gradu Meksiku - ipak, odlučuju se povući.

Novembar/Studeni

2. 11. - Umire najmlađa britanska princeza Amelia - udarac za kralja Georga III koji vodi njegovoj definitivnoj bolesti i namesništvu njegovog sina Georgea sledeće godine (Regency - Regentski period).
3. 11. - Nakon što je pobegao iz Francuske, André Rigaud proglašava svoju državu na jugu Haitija. Tako na ostrvu Hispanioli postoje Republika Haiti (Alexandre Pétion, jugozapad), Država Haiti (Henri Christophe, severozapad) i Južna Država (Rigaud, krajnji jugozapad), kao i španski Santo Domingo (istok). Petion i Christof su ove godine zaključili mir.
5. 11. - Bernadotte je usvojen od švedskog kralja Karla XIII, dobija ime Karl Johan.
7. 11. - Bitka kod Suipache na jugu Gornjeg Perua u Vicerkraljevstvu Rio de la Plata (danas u Boliviji), ubedljiva je pobeda revolucionara nad rojalistima.
11. 11. - Meksički ustanici ušli u Guadalajaru.
12. 11. - Dekret o priključenju švicarskog Valaisa, tj. Rodanijske republike Francuskoj (departman Simplon).^[9]
12. 11. - Napoleon obaveštava Senat o caričinoj trudnoći.
studeni - Počinje djelovati novi sustav školstva u Ilirskim pokrajinama, sa osnovnim školama, gimnazijima i licejima, te centralnim školama.
studeni - U Ljubljani izlazi Télégraphe officiel des provinces Illyriennes.
17. 11. - Švedska, koja je postala francuskom saveznicom, objavljuje rat Ujedinjenom Kraljevstvu - "papirni" rat traje do 1812.
29. 11. - 3. 12. - Britanska invazija Isle de Franca (Mauricijusa), poslednjeg francuskog ostrva u Indijskom okeanu.

Decembar/Prosinac

3. 12. - Britanci osvojili Mauricijus (do 1968).
10. 12. - Snage SAD ušle u Baton Rouge, čime preuzimaju Republiku Zapadna Florida (deo Lujzijane od 1812, Španija priznaje 1819).
10. i 13. 12. - Napoleon objavljuje aneksiju, sledećeg meseca, nemačkih teritorija na Severnom moru - ušća Emsa, Wesera i Elbe, kao i hanzeatskih gradova - kako bi se učvrstila Kontinentalna blokada.^[10]. Obuhvaćene su teritorije Arenberg, Oldenburg, Salm i gradovi Bremen, Hamburg i Lübeck. Departmani od 1811: Bouches-de-l'Elbe, Bouches-du-Weser, Ems-Oriental, Ems-Supérieur i Lippe.
16. 12. - Vojvoda Milan Obrenović iznenada umire u Bukureštu - njegovi prijatelji misle da ga je otrovao Karađorđe.^[11]
19. 12. - Belgranova Paragvajska kampanja: snage buenosaireske hunte prelaze Paranu i pobjeđuju paragvajske rojaliste u bici kod Campichuela.
31. 12. (19. 12. po j.k.) - U Rusiji uvedena nova carina koja diskriminiše francusku trgovinu - praktično napuštanje Napoleonove Kontinentalne blokade će biti faktor za njegovu invaziju 1812.^[12]

Kroz godinu

1810-13 - "Pamučne godine" u Bosni: zbog Kontinetalne blokade i nesigurne plovidbe, Bosna je postala koridor za trgovinu iz Turske prema Napoleonovoj Kostajnici, a glavna roba je pamuk.^[13]

Napoleonov "Trijumf 1810.", na Trijumfalnoj kapiji

Careva urbarijalna naredba za Slavoniju, sa Sremom, relativno povoljna za seljaštvo u njihovom sporu sa spahijama, ali na nekim spahilucima godinama ostaje mrtvo slovo.
Sava Mrkalj napisao "Salo debelog jera libo azbukoprotres" - predlaže reformu pravopisa po principu "piši kao što govoriš".
Završena pravoslavna Uspenska crkva u Pančevu.
Ruske trupe donele sifilis u istočnu Srbiju.^[14]
Napoleonov brat Lucien Bonaparte pokušao otići iz Italije u SAD, ali Britanci su ga pritvorili (do 1814).
Francuz Nicolas Appert objavio proces konzerviranja hrane, u početku u flašama širokog grla, a Britanac Peter Durand je dobio patent za proces u limenkama (otvarač za konzerve patentiran 1850-tih).
Završen Mariinski vodni sistem, veza između Volge (Kaspija) i Baltika.
Seku Amadu pokreće džihad na području Unutrašnje delte Nigera, u početku u ime Usman dan Fodija - 1818. osniva Carstvo Massina.
"Hotentotska Venera" Sarah Baartman dovedena u London.
Radama I. postaje kralj Merine na Madagaskaru (do 1828).
Johann Wolfgang von Goethe objavio "Teoriju boja" - za razliku od Newtonovog optičkog spektra, on se bavi ljudskom percepcijom.
Goya počinje rad na "Užasima rata".
John Haslam dao prvi detaljan opis paranoidne shizofrenije.
Obnovljena Bazilika Svetoga groba.
Sébastien Érard patentirao moderni mehanizam harfe.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1810.

12. 1. - Ferdinand II, kralj Dvije Sicilije († 1859)
22. 2. - Frédéric Chopin, poljski kompozitor i pijanist († 1849)
22. 3. - Lav XIII., papa († 1903)
4. 5. - Alexandre Colonna-Walewski, Napoleonov nepriznati vanbračni sin († 1868)
24. 5. - Abraham Geiger, osnivač reformskog judaizma († 1874)
28. 5. - Alexandre Calame, švicarski slikar i grafičar
8. 6. - Robert Schumann, njemački kompozitor († 1856)
30. 6. - Stanko Vraz, književnik († 1851)
5. 7. - P. T. Barnum, šoumen († 1891)
10. 8. - Camillo Benso di Cavour, prvi premijer Italije († 1861)
11. 12. - Alfred de Musset, književnik († 1857)
7. 12. - Theodor Schwann, fiziolog († 1882)
13. 12. - Nikanor Grujić, episkop pakrački († 1887)
23. 12. - Karl Richard Lepsius, egiptolog, arheolog († 1884)
Dimitar Miladinov, makedonski preporoditelj († 1962)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1810.

15. 1. - Jekaterina Voroncova-Daškova, ruska plemkinja (* 1743)
23. 1. - Johann Wilhelm Ritter, fizičar, hemičar (* 1776)
4. 2. - Franjo Jelačić, austrijski podmaršal, banov otac (* 1746)
20. 2. - Andreas Hofer, tirolski pobunjenik (* 1767)
24. 2. - Henry Cavendish, britanski naučnik (* 1731)
7. 3. - Cuthbert Collingwood, britanski admiral (* 1748)
12. 3. - Jean-François Moulin, francuski general, bivši Direktor (* 1752)
21. 5. - Chevalier d'Éon, diplomata, špijun, vojnik, transvestit (* 1728)
21. 6. - Giovanni Battista Caprara, milanski nadbiskup (* 1733)
26. 6. - Joseph-Michel Montgolfier, pionir balonizma (* 1740)
19. 7. - Luise von Mecklenburg-Strelitz, pruska kraljica (* 1776)
26. 8. - Santiago de Liniers, argentinski kontrarevolucionar (* 1753)
30. 8. - Philipp von Cobenzl, austrijski državnik (* 1741)
25. 9. - József Alvinczi, austrijski feldmaršal (* 1735)
19. 10. - Jean-Georges Noverre, inovator baleta (* 1727)
2. 11. - Amelia od Ujedinjenog Kraljevstva, najmlađe dete Georga III (* 1783)
16. 12. - Milan Obrenović, vojvoda, Milošev polubrat
Toša Apostolović, trgovac i dobrotvor (* 1745)
Sava Vuković, trgovac, dobrotvor (* 1737)
Ibrahim-paša Bušatlija, skadarski paša
Andrianampoinimerina, kralj Madagaskara (* 1745)

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Ćorović. Istorija srpskog naroda - Rusko-srpski savez. rastko.rs
↑ ^2,0 ^2,1 Creation of the Confederation of the Rhine, 12 July, 1806. napoleon.org
↑ Istorija s.n. V-2, 283
↑ Prvi pokušaj bosanskih krajišnika da vrate Cetingrad u sastav bosanskog vilajeta (26. april 1809-14. maj 1810)
↑ ^5,0 ^5,1 Соко у устанцима 1804-1815.. rastko.rs
↑ ^6,0 ^6,1 Руси и Срби између Кладова и Сибира. rastko.rs
↑ France: Decrees on Trade 1793-1810. napoleon-series.org
↑ Correspondance de Napoléon Ier, vol. 21, Paris, H. Plon, J. Dumaine, 1867
↑ William Cobbett (1810). Cobbett's Weekly Political Register. Greenwood Reprint Corporation. str. 1305–.
↑ The Popular Encyclopedia: Being a General Dictionary of Arts, Sciences, Literature, Biography, History, and Political Economy. Blackie & Son. 1841. str. 258–.
↑ Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена. rastko.rs
↑ Hamish Scott (22 July 2014). The Birth of a Great Power System, 1740-1815. Routledge. str. 347–. ISBN 978-1-317-89354-7.
↑ "Politika", Uskrs 1940, str. 4-5
↑ О френги у обновљеној Србији. rastko.rs

Literatura

Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)
Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, drugi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-2)

[CorRusko-Srpski-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Ćorović. Istorija srpskog naroda - Rusko-srpski savez. rastko.rs

[ConfRhine-2] 2,0 ^2,1 Creation of the Confederation of the Rhine, 12 July, 1806. napoleon.org

[3] Istorija s.n. V-2, 283

[4] Prvi pokušaj bosanskih krajišnika da vrate Cetingrad u sastav bosanskog vilajeta (26. april 1809-14. maj 1810)

[SokoUstanci-5] 5,0 ^5,1 Соко у устанцима 1804-1815.. rastko.rs

[KladSib-6] 6,0 ^6,1 Руси и Срби између Кладова и Сибира. rastko.rs

[7] France: Decrees on Trade 1793-1810. napoleon-series.org

[8] Correspondance de Napoléon Ier, vol. 21, Paris, H. Plon, J. Dumaine, 1867

[Cobbett1810-9] William Cobbett (1810). Cobbett's Weekly Political Register. Greenwood Reprint Corporation. str. 1305–.

[10] The Popular Encyclopedia: Being a General Dictionary of Arts, Sciences, Literature, Biography, History, and Political Economy. Blackie & Son. 1841. str. 258–.

[11] Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена. rastko.rs

[Scott2014-12] Hamish Scott (22 July 2014). The Birth of a Great Power System, 1740-1815. Routledge. str. 347–. ISBN 978-1-317-89354-7.

[13] "Politika", Uskrs 1940, str. 4-5

[14] О френги у обновљеној Србији. rastko.rs

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]