Mythology, folklore and supersition

Based on Slovenian folklore from the second half of the 19th century, the paper addresses the unexplored topic of the intermixing of folklore with Catholicism and the role of this folklore in the process of Slovenian nation-building. Based on an analysis of articles published in the newspaper Kmetijske in rokodelske novice, the author of the paper reveals an inconsistent discourse with regard to the vernacular Slovenian religiosity: everything associated with Christianity is praised, while nonChristian folklore elements are either praised (“Pagan remnants”) or condemned (“superstition”). In the search for enchantment, which is seemingly disappearing due to modernisation, Slovenian intellectuals projected the wonderous into the past and the lower levels of society. Vernacular religiosity in 19th-century Slovenian lands is distinctly multilayered and eludes moral evaluations and any attempts to control it. The original contribution of the article is an analysis of the use and reinterpretation of folklore with religious elements in the process of Slovenian nation-building and the role of the concept of „enchantment“ in the perception of
folklore at that time.

Опредељујући се за интерпретацију песме „Са заклопљеним очима“, која је уврштена у четврти циклус Утопљених душа, репрезентативне модернистичке и више од столећа „живе“ и интригантне песничке збирке, у исти мах настојимо да укажемо на њену посебност и проговоримо о неким од амблематских својстава Дисовог поетског писма што су у њој сажета. Основни задатак који пред себе постављамо, а то је да, помоћу херменеутике и феноменолошког читања, осветлимо значењска поља обухваћена конкретном лирском творевином, подразумеваће активно довођење песме у везу са поетским циклусом којем она припада. Једанаест песама које сачињавају тај необично хомоген циклус на особит начин употпуњују распон осећајности истог лирског субјекта. Тај распон је највећим делом успостављен сходно његовом односу према смрти, и креће се од виталистичке распламсалости и грубог одбацивања оностраног до разорне стишаности и окренутости ка ирационалном.
Кључне речи: Дис, Утопљене душе, смрт, егзистенција, аутентичност.


Opting for the interpretation of the poem „With eyes closed“, we at the same time try to point out its uniqueness and write about some of emblematic qualities of Dis's poetics. Our main intention, which is to explore the fields of meaning included in a specific lyrical creation, will involve actively bringing the poem into connection with the lyric cycle to which it belongs. The eleven poems that constitute this unusually homogeneous cycle complete the range of sensitivity of the same lyrical subject. That range is mostly related to the lyrical subject’s attitude towards death.

В статье рассматривается деятельность ссыльных А. А. Андриевского и Н. А. Добротворского по собиранию и публикации вятского фольклора. 1880-е годы стали своеобразным «пиком» интереса к народным традициям, обрядам, фольклору русских и инородцев Вятской губернии. Значительный вклад в вятскую фольклористику внесли не только уроженцы губернии, но приезжие и ссыльные. В статье приводятся биографические сведения о названных авторах, объясняются причины их ссылки в Вятскую губернию, приводятся данные об источниках используемых сведений, а также отзывы современников. Большое внимание отводится свидетельствам Андриевского о жертвоприношениях вотяков и других народов Вятки. Представляют интерес и приведенные исследователем факты о процессе крещения инородцев Вятской губернии и народных выступлениях данного периода, в том числе в связи с фактами насильственного введения посадки картофеля. Также приводится полный перечень записанных Добротворским жанров фольклора вотяков и попыткам собирателя и...

TITLE: Tree-breaking weddings: road tradition of Russia, mythological representations, and the features of the Russian traditional wedding movement in the 19th and 20th centuries. В статье исследуются мифологические представления о свадьбах у леших. Считалось, что быстрое движение их свадебных поездов сокрушало все на своем пути, образуя буреломы. В связи с этим обращено внимание на народные поверья об особых дорогах, по которым в лесу ходит леший, и о сильном ветре, который сопутствует лешему при его движении. Это преимущественно русские поверья, обряды и обычаи, но они встречаются также у других народов России – например, удмуртов, коми-зырян, коми-пермяков, мордвы и др. Использованные в статье исторические, этнографические, фольклорные источники относятся к XIX–XX вв. Особое внимание уделено Русскому Северу и Вятскому краю. Материалы источников рассмотрены и изучены в историко-антропологическом контексте.
В статье доказывается, что представление о проезде свадьбы леших связано с обычаем скорой езды на обычных людских свадьбах. Участники свадебного обряда вели себя буйно, а их повозки мчались стремительно. Такие действия являлись составной частью дорожной традиции, характерной для России. Дорожная традиция – это особенности передвижений и прочие дорожные обстоятельства при дальних сухопутных путешествиях и перевозках (преимущественно при помощи гужевого транспорта). В методологических рамках этого нового историко-антропологического направления даже известные прежде исторические факты и этнографические явления могут выглядеть иначе. В частности, выявляется соотношение и взаимосвязь мифологических образов и представлений с историко-бытовыми реалиями. / This paper explores mythological folk beliefs about weddings of the forest spirit (leshy). It was believed that rapid moving of their wedding coaches or sleighs crushed everything in its path and formed windbreaks in a forest. In this regard, the folk ideas about special roads along which the forest spirits walk in forests are considered, as well as about a strong wind that accompanies a walking or driving leshy. These are predominantly Russian beliefs, rituals, and customs, but they are also inherent in other peoples of Russia – for example, Udmurts, Komi-Zyrians, Komi-Permyaks, Mordovians, etc. Historical, ethnographic, and folklore sources used in this paper date back to the 19th–20th centuries. Particular attention is paid to the Russian North and the Vyatka region. Source materials are studied in the historical and anthropological context.
It has been suggested in this paper that the belief of such leshy wedding journey is associated with the custom of a speed ride at human weddings. The participants of a wedding ceremony behaved violently, and their sleighs raced swiftly. Such actions were an integral part of the road tradition of Russia in 19th and 20th centuries. Road tradition is the peculiarities of movement and other road circumstances during long-distance overland travel and transportation (mainly with the help of horse-drawn transport). Within methodological framework of this new historical and anthropological area even previously known historical facts and ethnographic phenomena may look different. In particular, the correlation and interconnection of mythological images and representations by historical and daily reality is revealed.

The paper analyses the structure and significance of the vučari ritual procession as an element of the intangible cultural heritage of the Serbs in Kosovo and Metohija. Traditionally, the custom involves a procession of people carrying a killed wolf. Vučari would sing or recite a vučari song in front of every house, after which the hosts would give them gifts so that wolves would not attack their livestock. Today, in the area of Sirinićka župa, the participants in the masked procession that takes place on White Sunday before Great Lent are called vučari. The contemporary procession is completely different from the above described vučari and consists of elements typical of carnivals and ritual processions of “pokladni wedding guests” – the paper also focuses on the possible paths of the origin of this custom. The corpus of the research included monographs and studies dedicated to the folk culture of Serbs and other Balkan peoples, records
of the Digital Audio Archive of the Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts, and some testimonies of inhabitants of the Gotovuša village.

This work is designed to change the current situation in researching the history of Turkic languages. The article Chuvash-German language correspondences pursue a similar goal. Both works are based on the presence of ancient Turks in Europe in prehistoric times. The text contains 77 Slavic-Turkic lexical correspondences. Two-thirds of them are in the Chuvash language alone

Sono passati esattamente vent'anni da quando, in una miscellanea incentrata sul binomio Poesia dotta e poesia popolare in età ellenistica, pubblicai il mio primo lavoro dedicato alla cultura popolare degli antichi, con comparazioni desunte anche da folkloristi ottocenteschi: Elementi di folklore nei Giambi di Callimaco. Negli anni seguenti mi si è andato via via chiarendo sempre più un metodo di ricerca che unisce l'approccio filologico a quello etnologico, e che ho definito 'demofilologico': un metodo che si avvale, pariteticamente, dei confronti critici di natura testuale e di natura orale per l'esegesi, nonché per la costituzione del testo, di autori antichi. In due decenni ho pubblicato oltre quaranta lavori, fra i quali sei volumi, in sedi nazionali e internazionali. In Italia tuttavia, benché quasi esclusivamente in sedi concorsuali, sono state avanzate alcune perplessità su tale modo di procedere, cioè sulla bontà della comparazione folklorica applicata ai testi antichi. In una parola, sul metodo. Chi scrive, che è stato anche editore di testi, integri e frammentari, manoscritti e papiracei, conosce abbastanza bene il metodo dell'ecdotica e dell'esegesi letteraria, nei suoi più avvertiti aggiornamenti. E vorrebbe chiarire-spera definitivamente-che il metodo applicato ai propri lavori di taglio comparativo non solo è costituito da presupposti e percorsi critici rigorosi e fondati, ma non è affatto dissimile proprio da quel metodo 'filologico' a volte chiamato, indebitamente, a ricoprire un ruolo di oppositore alla demofilologia.

Orkideler renk, boyut, çiçeklenme şekilleri ve aynı zamanda koku özellikleri bakımından oldukça çeşitlilik gösteren bitkilerdir. Yayılış alanları tropikal bölgelerden yüksek dağlara kadar değişmektedir. Orkideler öncelikle süs bitkisi olarak yetiştirilse de polisakkaritler ve alkaloidler gibi kimyasal bileşenler açısından da zengindirler. Bundan dolayı ilaç ve gıda sanayisinde dünyanın farklı yerlerinde ve kültürlerinde kullanılmaktadırlar. Sekonder metabolitler, moleküler ağırlığı düşük organik bileşikler olarak tanımlanır. Bu bileşikler birincil olarak büyüme ve gelişmeden sorumlu olmasa da stres gibi özel koşullar altında üretilirler. Tıbbi orkidelerde, bugüne kadar farklı sekonder metabolit sınıfları bildirilmiştir ve bunların farmasötik alanda önemli bir rol oynadıkları gösterilmiştir. Bu çalışmada, orkideleri geleneksel kullanımları, biyolojik aktiviteleri ve biyoaktif bileşikleri açısından incelemek amaçlanmıştır. Bu türlerin ayrıntılı şekilde incelenmesinin hem toplum sağlığ...

Summary: The paper examines the interpretative possibilities of the short story "Kraljević Marko for the second time among the Serbsˮ by Radoje Domanović in teaching process. Since the mentioned work is not included in the contents of the current teaching programs, the intention of this paper is to offer a methodological template that would indicate the distinct correlative power of this short story and its useful value, and thus use the teaching potential of this literary work. The research is thereby placed in the teaching field of study, the basic theoretical-methodological starting point in the interpretation of Domanović's short story will be within the field of literature teaching methodology. Taking into account the age of the pupils and their achievements, the character of Marko Kraljević stands out as the central integrative factor of the teaching analysis, which is viewed in relation to his template from oral literature. Similarities and differences in the hero&#3...

Праиндоевропска основа може се посматрати као корен
митологија које су се касније развиле код различитих индоевропских народа, а која је нашла своје место и у усменој књижевности. Она се коначно на папиру петрификовала, иако је у усменом облику остала подложна променама. Компаратисти се од настанка ове гране проучавања књижевности баве истраживањем постојећих паралела међу усменим творевинама различитих индоевропских народа, а сличности указују на оправданост овог приступа.
У раду се прати иста компаратистичка нит и покушава се указати на
сличности које постоје између два велика јунака српске и староенглеске епике – Змаја Огњеног Вука и Беовулфа. Како је Змај Огњени Вук познат као змајевити јунак, истицањем квалитета које такав јунак мора да поседује, те изналажењем заједничких особина које су остављене у тексту староенглеског епа Беовулф, настоји се да се докаже да постоје валидни извори који нам могу послужити као основа за тврдњу да је Беовулф, баш као и Змај Огњени Вук, змајевити јунак.

The paper presents an overview of romanistic research on the occasion of Romanica Wratislaviensia’s fiftieth anniversary. In as much as the revue has undergone several transformations over the years, the Wratislavian romanists consequently could not escape a certain evolution. The transition of their domains of research, their careers, all these changes are inscribed on the pages of Romanica Wratislaviensia. Therefore, the aim of the article is to sketch the landscape of philological research which emerges from the contributions published in the revue, from its founding in 1968 to its last issue in 2016. We will consider the extent to which the identity of a philologist emerging from the numerous publications in Romanica Wratislaviensia fits with the historical definition of a philologist.

This paper analyses three variants of the poem about Sun’s sister and a pasha/emperor, and on the basis of that analyses, points out that Serbian folk poetry contains clear indication of a female deity of “cold” (studena)/living (živa) water. We discuss its basic attributes, characteristics, epithets and prototypical connections with Vilas and other similar entities.

The paper is based on the poems recorded in the Krstić Folk Song Index under C 1, 2, 1; C 1, 2, 5; and C 1, 2, 6, in which the motif of bloody precipitations occurs (bloody rain, bloody dew, bloody snow and bloody hail). Based on this material the author offers a typology of the songs with this motif, and a classification of the motif into basic (bloody dew and bloody rain) and derived (bloody drops, bloody snow and bloody hail). It appears that the motif of a bloody precipitation predominantly occurs in the songs about the prevented marriage of brother and sister, and usually in the service of a kratophany warning against or testifying about incest. The paper points to the ritual character of some of the analysed texts and their deeper layers of meaning associated with the idea of hierophany through
which fertility is renewed/stimulated and life regenerated.

Испољавајући фасцинантну амбиваленцију према симболу
воде у свим потенцијалним значењима – како оним старијим и
увреженим, тако и оним новостеченим путем филозофије, психоанализе и антрополошког проучавања митова – модернизам креира свој мит о трансформативној пловидби олујним морима која
води до могућности контроле над водама. Уликс је репрезентативни текст модернизма, али истодобно такође већ поседује иронични
отклон од темељних митова епохе. Овај текст тежи да анализира
метафоричка значења које има вода у Џојсовом Уликсу, уз посебан
осврт на симболичко путовање преко воде, у коме вода растаче,
али затим и регенерише јунака. Вода се у Уликсу повезује са изгнанством из – већ од самог почетка непостојеће – стабилности
дома и здравог разума а ка свему што је примитивно, примално,
ирационално, или на неки други начин узнемирујуће. Као репрезентација протејске праматерије, вода је анимална и феминина,
повезана са сексуалношћу, рађањем и материнством. Материца је
истодобно и гробница, а рођење повезано са смрћу, готово неизбежно управо кроз метафорику воде. У Хад и Пакао се у роману
стиже кроз воду, а оба садрже различите водене страхоте који прате праматерију – од просте смртности и пропадљивости до дубљег
суочавања са кривицама и гресима које се морају спрати, често кроз
барем симболичну смрт. На смрт дављењем, која може са собом
донети регенерацију, често се алудира у роману, и она се повезује
са идејама крштења и, шире, лустралних вода. Блага која вода даје
јунаку који се спусти до њених крајњих дубина укључују међуљудско јединство, уметност и животодавне воде. У Уликсу се такође
назначава да је могуће – управо пратећи траг воде – пронаћи некакав
средњи пут између Скиле и Харибде духа и материје, аскетизма и
хедонизма, објективности и субјективности.
Кључне речи: вода, модернизам, мит, Уликс.

Il contributo propone una chiave di lettura pirandelliana del personaggio letterario del ragionier Ugo Fantozzi, nato dalla penna di Paolo Villaggio. Il lavoro analizza lo stile del Villaggio scrittore, evidenzia le caratteristiche pirandelliane del personaggio di Fantozzi e propone un confronto fra le novelle "Fantozzi chiede l'indennità di volo" e "Il treno ha fischiato".

STUDIES IN LATIN FUNERARY POETRY AS REFLECTED IN THE EPITAPHS OF MOESIA

The core part of this dissertation consists of chapters focusing on six epitaphs from Roman Moesia, chosen here as representative of the categorial, textual and/or interpretive problems and issues that concern Latin funerary poetry. The frame chapters (I and VIII) offer a more general discussion of funerary poetry as a phenomenon which not only occupies a particular position within Roman monumental writing but also can be viewed as the most important body of sub-literary material that has come down to us from Roman times.

Key words: monumental writing, Latin epigraphy, funerary poetry, language of Latin poetry, sub-literature, Vulgar Latin, textual criticism.

In Russian and Komi-Permyak folklore legends about the treasures, there are rare motives where the rooster appears. The article is devoted to two motives with difficult task for a person who wants to take a hoard (to harness 12 roosters; to hit the bell faster than a rooster will sing). These motives are analyzed in the context of other folk stories about treasures. It shows the functions of the rooster in this group of oral narratives: this bird is the guard of the treasure; it is mentioned in the so-called “formula of the impossible”; it is sacrificed for the sake of receiving wealth; it helps or hinders to find a treasure; it is a personification of hoard.В русских и коми-пермяцких фольклорных рассказах о кладах встречаются редкие орнитоморфные мотивы, связанные с условием получения сокровища. В статье представлены два таких мотива (запрячь 12 петухов; позвонить в колокол быстрее, чем закричит петух) и подробно описаны локальные традиции, где они были зафиксированы. Эти мотивы ра...

Previous studies reveal the presence of Roman and early Medieval material at prehistoric and later monuments; and at natural features, such as hills, caves, and water sources. Comparison of a range of evidence suggests that later artefact deposition at these sites indicate their perception as otherworld portals, through which relationships with ancestral and local spirits were enacted. 

Analogous practices in the later Middle Ages point towards the continued or renewed significance of these sites within Christianised societies. While acknowledging that their ‘meanings’ may have changed over time, contemporaneous and subsequent folklore suggests conceptual connections for understanding otherworld realms and beings. 
Building upon the author’s and other research, a regional project examining late fifteenth – early nineteenth-century popular belief and ritual practices is exploring landscape features for potential evidence of post-Medieval activity; and reconsidering previous assumptions regarding the presence of material remains.