Католичка лига (Немачка)
Католичка лига била је савез католичких држава у Светом римском царству, формиран 1608. На челу савеза налазио се кнез Максимилијан Баварски, способан војсковођа и политички противник Хабсбурговаца, који се противио јачању централне царске власти у Немачкој. У тридесетогодишњем рату, војска Католичке лиге је углавном подржавала хабсбуршке цареве, али је често деловала независно, или под утицајем Француске.[1]
Тридесетогодишњи рат
[уреди | уреди извор]Католичка лига у Светом римском царству, под вођством кнеза Максимилијана Баварског, формирана је као реакција на стварање Протестантске уније (1608), под вођством Фридриха, изборног кнеза Палатината. Сукоби између католика и протестаната довели су до стварања два савеза, иако у њих не улазе све немачке државе. Након избијања тридесетогодишњег рата, Католичка лига је 1619. подржала цара Фердинанда II против побуњених протестаната у Чешкој и Фалачкој, пошто је цар обећао Максимилијану Баварском изборничко звање и делове Палатината. Максимилијанова армија од 20-30.000, под командом генерала Јохана Тилија, упала је у септембру 1620. и потукла побуњене Чехе у бици на Белој Гори. Освајање Чешке и Палатината 1621-1623. довело је до распуштања Протестантске уније.[1]
Пошто је победа у чешко-фалачкој фази рата (1618-1623) ојачала царску власт и поседе у Немачкој, Католичка лига, која је чувала независност немачких кнежева, почела је да се противи цару Фердинанду,[а] па је цар био принуђен да формира сопствену војску, под командом Валенштајна, која је однела победу над Данском у другој, данској фази рата (1625-1629). Користећи се дотадашњим победама, Католичка лига је 6. марта 1629. издејствовала од цара доношење Едикта о реституцији, којим су протестантски кнежеви морали да врате католицима сва добра која су запленили од 1552.[2] Плашећи се јачања царске власти, на сабору у Регенсбургу (1630)[1] Максимилијан Баварски, вођа Католичке лиге, изнудио је од цара Фердинанда смањивање царске војске и отпуштање Валенштајна, а команду над делом његове војске преузео је Тили, војсковођа Лиге.[2] Католичка лига била је на врхунцу моћи.
У трећој, шведској фази рата (1630-1635), војска Католичке лиге спалила је Магдебург, али је одлучујуће потучена код Брајтенфелда (17. септембра 1631) и Леха (15. априла 1632), где је Тили смртно рањен. Убрзо је у руке Швеђана пао Минхен и читава Баварска, оснивач и најјача држава Лиге.[2]
Прашким миром (1635)[б], цар Фердинанд је повукао Едикт о реституцији[в] и вратио грађанска права протестантима, а Католичка лига је распуштена.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Отпор Максимилијана Баварског цару Фердинанду на све начине је подстицала Француска под Ришељеом, који се плашио јачања централне власти у Светом римском царству.[1]
- ^ Прашким миром из 1635. цар Фердинанд се помирио са Јоханом Георгом, кнезом Саксоније, и другим шведским савезницима у Немачкој, а споразуму су приступили и Баварска, Бранденбург, рајнске бискупије и Мекленбург.[1]
- ^ Акт о реституцији, донет након победе у данској фази тридесетогодишњег рата, поништио је одлуке Аугсбуршког верског мира (1555) и наредио враћање све црквене земље одузете након Реформације, као и обавезно покрштавање свих протестаната у католичким државама под претњом прогонства.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Живојиновић, Драгољуб (1985). Успон Европе (1450-1789). Нови Сад: Матица Српска.
- Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
