1924

1924. po kalendarima

Gregorijanski	1924. (MCMXXIV)
Ab urbe condita	2677.
Islamski	1342–1343.
Iranski	1302–1303.
Hebrejski	5684–5685.
Bizantski	7432–7433.
Koptski	1640–1641.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1979–1980.
• Shaka Samvat	1846–1847.
• Kali Yuga	5025–5026.
Kineski
• Kontinualno	4560–4561.
• 60 godina	Yang Drvo Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11924.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1924 (MCMXXIV) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak.

1924: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Počela s radom novopodignuta fabrika sapuna "Merima", Đurkovića, Ristića i Komp. u Kruševcu (osvećena 17. juna)^[1].
• 1. 1. - Predsednik Banke Engleske Montagu Norman odobrava pola milijarde zlatnih maraka kredita, nedavno postavljenom predsedniku Rajhsbanke Hjalmaru Schachtu, za podršku novoj valuti rentenmarci.
• 1. 1. - Šofer glumice Mabel Normand upucao milionera Courtlanda S. Dinesa njenim pištoljem, u kući se nalazila i Edna Purviance - karijere obe glumice će trpeti zbog ovoga.
• 1. 1. - Završena željeznička pruga Dakar–Niger, povezuje Dakar sa Koulikorom na rijeci Niger.
• 1-4. 1. - Treća zemaljska konferencija ilegalne KPJ u Beogradu - predlaže se boljševizacija partije i federativno uređenje (ranije su uglavnom govorili o "plemenima" jednog naroda).
• 2. 1. - U New Yorku osnovana izdavačka firma Simon & Schuster.
• 9. 1. - Nemački nacionalisti ubili palatinatskog separatistu Franza Josefa Heinza.
• 10. 1. - Ranija firma CBC mijenja ime u Columbia Pictures.
• 10 - 12. 1. - Konferencija Male Antante u Beogradu.
• 12. 1. - Završeni izbori u Egiptu, velika većina za partiju Wafd, njen lider Saad Zaghloul je predsednik vlade od 26. januara (do novembra).
• 13. 1. - Vlada KSHS je donela rešenje da se ukinu pokrajinske uprave za Hrvatsku i Sloveniju, počevši od Ministarstva unutrašnjih dela; pokrajinske uprave za BiH i Dalmaciju su potpuno ukinute nešto pre ovoga^[2] (oblasti su određene još 1922). Radić ovo naziva "parcelacijom".^[3]
• 15. 1. - BBC emituje prvu radio dramu, A Comedy of Danger Richarda Hughesa.
• 17. 1. - Unska pruga, dionica Bosanska Krupa - Bihać.
• 17. 1. - Francuska vlada predlaže mere povodom velikog pada franka od pre tri dana. Franucski budžet je u deficitu, politika u Rajnskoj oblasti je doživela poraz.
• 16 - 18. 1. - XIII partijska konferencija SKP(b): pobeda trijumvirata Staljin-Zinovjev-Kamenjev nad Levom opozicijom Lava Trockog - ocenjeno je da "seje razdor" u partiji a trockizam nazvan "sitnoburžoaskom devijacijom". Počevši od ove konferencije partijski skupovi su pod potpunom kontrolom vladajuće grupe^[4].
• 20 - 30. 1. - U Kantonu održan Prvi kongres Kuomintanga: borba protiv imperijalizma i feudalizma (→ Tri narodna principa) u savezu sa Sovjetskim Savezom i KP Kine - Prvi ujedinjeni front traje do 1927.
• 21. 1. - Umro Lenjin (objavljeno 23. januara).

• 22. 1. - Ramsay MacDonald je prvi laburistički premijer UK, nakon što je konzervativac Stanley Baldwin juče izgubio glasanje o poverenju (premijer je do novembra, zatim 1929-35).
• 24. 1. - Elefterios Venizelos je po četvrti put premijer Grčke, ali daje ostavku već sledećeg meseca zbog lošeg zdravlja.
• 25. 1. - Ugovor o savezu i prijateljstvu Francuske i Čehoslovačke.
• 25. 1. - Vlada traži od Skupštine da se Radić i Maček izdaju sudu po optužbi za veleizdaju i špijunažu (afera špijunke Androlić).
• 25. 1. - 5. 2. - Prve Zimske olimpijske igre 1924. u Šamoniju - Jugosloveni se takmiče u kros-kantri skijanju, sa slabim uspehom.
• 26. 1. - Petrograd postaje Lenjingrad (od 1991. Sankt Peterburg).
• 27. 1. - Potpisan Rimski ugovor - podeljena Slobodna Država Rijeka, grad pripada Italiji a Sušak Kraljevini SHS, uz zajedničku upravu nad lukom. Potpisan takođe i ugovor o prijateljstvu. Omogućen ponovni rad Zavoda svetog Jeronima u Rimu.

• 27. 1. - Lenjinovo telo položen u mauzolej (drveni do 1930, zatim današnja varijanta). Trocki je odsutan, Staljin mu je poslao telegram sa pogrešnim datumom. Temperatura je bila ispod -30.
• 28. 1. - Skupština KSHS je primila zakon o francuskom zajmu od 300 miliona franaka, i u pojedinostima.
• 31. 1. - Drugi svesavezni kongres Sovjeta ratifikovao prvi Ustav SSSR (zamenjen 1936).

• 1. 2. - Velika Britanija priznala SSSR.
• 2. 2. - Aleksej Rikov novi predsednik Saveta narodnih komesara SSSR (do 1930).
• 2. 2. - Umro pjesnik Aleksa Šantić, veliki pogreb u Mostaru 4-tog.
• 2. 2. - Tokom igara u Šamoniju, osnovana Međunarodna skijaška federacija (FIS).
• 5. 2. - Mahatma Gandhi pušten iz zatvora posle odsluženih dve od šest godina - tokom njegovog odsustva Indijski nacionalni kongres se podelio na frakcije, Hindusi i Muslimani se međusobno udaljili.
• 7. 2. - Italija priznala SSSR.
• 8. 2. - Krnjević i Maček iz HRSS, koja je odlučila da uzme svoja mesta u parlamentu, razgovaraju u Beogradu sa opozicijom, radi rušenja Pašićeve vlade i Rimskog ugovora. Istovremeno, Stjepan Radić u Beču izjavljuje da Pašić ima tajni plan o "amputaciji" Hrvatske i njenoj podeli sa Italijom i Mađarskom^[5] (tvrdnju će ponoviti u govoru u Vrpolju, u oktobru). Oteže se sa verifikacijom mandata HRSS, bez koje ne mogu glasati.
• 8. 2. - Prvo pogubljenje gasnom komorom u SAD - jedan Kinez u Nevadi.
• 10. 2. - Okršaj vojske i žandarmerije sa kačakom Mehmetom Konjuhijem (Mehmedom Konjuhom), poginuli i civili, među kojima četiri žene i troje dece^[6][7][8] ili deset žena i osmoro dece^[9]. Osim Konjuhija u Polablju, aktivan je i izvesni Mehmed Mali u Drenici^[10] (→ en:Drenica-Dukagjin Uprisings)
• 12. 2. - U New Yorku održan koncert pod naslovom Experiment in Modern Music na kome je jazz orkestar Paul Whitemana premijerno izveo Gershwinovu kompoziciju "Rapsodija u plavom", djelo koje se smatra začetnikom "simfonijskog jazza".
• 12. 2. - Nemački nacionalisti upali u zgradu separatističkih okružnih vlasti u Pirmasens i zapalili je, stradalo je i ubijeno više ljudi.
• 14. 2. - Njujorška Computing-Tabulating-Recording Company promenila ime u International Business Machines (IBM).
• 14. 2. - U Berlinu prikazan prvi deo Langovog filma "Die Nibelungen".

• 15. 2. - Počinje funkcionisanje velikih oblasnih župana u Hrvatskoj^[11] i Slavoniji (u Dalmaciji oblasti uvedene ranije).
• februar-mart - Tiburcio Carías Andino, koji je prošle godine dobio relativnu većinu na izborima u Hondurasu, započinje sukob sa predsednikom Gutiérrezom koji se želi održati na vlasti, doći će do američke intervencije.
• 19. 2. - U skupštini KSHS ratifikovan Rimski ugovor sa 123 prema 21.
• 21. 2. - Major Šćepan Mijušković je pretučen na smrt od žandarma u Nikšiću, kao i njegov rođak Stevan, a pretučeno je i još nekoliko osoba^[12] (Milan Kalabić je osuđen za ovo 1930).
• 22. 2. - Objavljen italijanski dekret o aneksiji Rijeke, koja će biti glavni grad Kvarnerske, tj. Riječke pokrajine (formalno do 1947).
• 22. 2. - Umerene partije u Nemačkoj osnovale Reichsbanner Schwarz-Rot-Gold ("Crno-crveno-zlatni barjak Rajha") protiv unutrašnje subverzije levog i desnog ekstremizma.
• 23. 2. - Albanski premijer Ahmet Zogu ozbiljno ranjen u atentatu, nešto kasnije ga zamenjuje tast Shefqet Vërlaci.
• 24. 2. - Rijeka: vlasti KSHS preuzimaju luku Baroš, Deltu i Bankino,^[13][14] sledećih dana su preuzeta i okolna sela^[15] (Rubeš, Zamet, Drenova-Podbreg 28. 2.^[16]).
• 24. 2. - Francuskinja Alexandra David-Néel stigla inkognito kao prva Evropljanka u Lhasu.
• 26. 2. - U Minhenu počinje suđenje Adolfu Hitleru, Ludendorffu i još osmorici za Pivnički puč - Hitler koristi proces za propagiranje svoje politike.
• 29. 2. - Skupština KSHS jednoglasno usvojila konvenciju o slobodnoj zoni u Solunu.

• 1. 3. - Katastrofa u Nixon Nitration Works: eksplozija u zgradi za preradu amonijevog nitrata pokreće niz požara koji uništavaju nekoliko kvadratnih kilometara u Nixonu, New Jersey (danas deo Edison, New Jersey).
• 3. 3. - Atatürkove reforme: ukinut kalifat u Turskoj - zbačen Abdul Medžid II. - čime je uklonjen poslednji ostatak sultanskog političkog sistema.
• 3. 3. - Površina Beloruske SSR je udvostručena jer je od RSFSR vraćen veći deo Mogiljevske i Vitebske gubernije i deo Smolenske.
• 5. 3. - Šerif Meke Hussein bin Ali se proglasio za kalifa - većina ga ne priznaje, ubrzo dolazi do sukoba sa Ibn Saudom.
• 6. 3. - Potpisan sporazum o isporuci jednog dela već poručene robe iz nemačkih reparacija za KSHS.
• 7. 3. - Formiran opozicioni blok: demokrate (Davidovićeva struja), HRSS, JMO (Spaho) i SLS (Korošec).
• 7. 3. - Adolfo de la Huerta beži u SAD, njegove pristalice se predaju u Meksiku, pošto je ponuđena amnestija - kraj tromesečnog građanskog rata.
• 8. 3. - Josip Predavec je predao skupštini punomoćja 20 poslanika HRSS (što se smatra priznanjem skupštine; sa Mačekom je predao još 31 punomoćje 18. 3.).
• 8. 3. - Tri eksplozije u rudniku kod mesta Castle Gate, Utah, poginuo 171 rudar.
• 8. 3. - Nikola Tesla izjavio da je usavršio sistem za bežični prenos energije.
• 12. 3. - Protestni zbor na Beogradskom univerzitetu povodom otpuštanja ili penzionisanja nekih ličnosti, tj. kršenja autonomije univerziteta (u aprilu pooštrene disciplinske odredbe^[17]).
• 15. 3. - Italijanski kralj proizveo Gabriele d'Annunzija u kneza od Montenevosa (Snežnik).

• 16. 3. - Svečano proglašena aneksija Rijeke Italiji.
• mart - U jugoistočnoj afganskoj provinciji Host izbila pobuna protiv vesternizatorskih reformi Amanullah Khana - ugušena do početka sledeće godine.
• 18. 3. - Prikazan film The Thief of Bagdad sa Douglasom Fairbanksom.
• 20. 3. - Pred Skupštinom je interpelacija Ferada Drage o Dumničkom slučaju (zapaljene kuće petorice kačaka koji su se predali, sa ukućanima).^[18]
• 24. 3. - Nakon što je 15 HRSS-ovaca položilo zakletvu, Nikola Pašić dao ostavku i odmah dobio novi mandat.
• 25. 3. - Proglašena republika u Grčkoj - Druga Helenska Republika (na referendumu 13. aprila odobrena sa 70%), traje do 1935.
• 26. 3. - Svetozar Pribićević sa 14 kolega istupio iz demokratskog kluba, zbog Davidovićevog saveza sa HRSS i drugim "federalistima" u opozicionom bloku.
• 27. 3. - Formirana vlada Pašić-Pribićević (ovaj drugi dobio četiri portfelja i dva podsekretara), koalicija traje do sledeće godine.
• 27. 3. - Ukidanje pomoći crnogorskim emigrantima u Italiji.^[19]
• 29. 3. - Skupštini, posle više godina, prisustvuje 62 poslanika HRSS, većinom još neverifikovanih - vlada "P-P" gubi skupštinsku većinu, ali 30/31. je ipak izglasala budžet, pošto je blok napustio skupštinu (svi mandati su verifikovani 2. 4.).
• 31. 3. - Sukob sa kačacima iz Ostrica u Bitolju, završen sledeće noći - po pet mrtvih s obe strane.^[20]

• 1. 4. - Adolf Hitler osuđen na pet godina zatvora zbog učešća u Pivničkom puču prethodnog novembra - odslužiće samo osam meseci u udobnoj prostoriji, tokom kojih će diktirati Mein Kampf. Ludendorf oslobođen.
• 1. 4. - Severna Rodezija postaje britanski protektorat nakon administracije privatne Britanske južnoafričke kompanije (od 1964. Zambija).
• 2. 4. - Besarabijsko pitanje: rumunsko-sovjetski pregovori u Beču prekinuti, rumunska strana je odbila plebiscit (u Besarabiji je 15-tog proglašeno opsadno stanje).
• ca. 3. 4. - Italijanski brodovi blokiraju rumunske luke zbog dugova.
• 3. 4. - Beulah Annan ubila svog ljubavnika i slušala džez - ovaj senzacionalni slučaj, i onaj Belve Gaertner, su inspiracija za dramu Chicago.
• 3. 4. - Bugarski kasacioni sud zabranio komunističku partiju.
• ca. 3. 4. - U Tepcima kod Nikšića ubijen odmetnik Ilija Lakićević, koji je bio ucenjen na 100.000 dinara.^[21]
• ca. 5. 4. - Sukob Bunjevaca i vlasti u Mohaču sa ljudskim žrtvama zbog selektivne agrarne reforme.^[22]
• 6. 4. - Osnovan Automobilski klub Kraljevine SHS.
• 6. 4. - Prvi izbori u Italiji nakon Marša na Rim: Mussolinijeva Nacionalna lista dobija dve trećine glasova uz pomoć zastrašivanja i zakona koji daje dve trećine mandata najvećoj stranci. Sledeći višestranački izbori održani 1946.
• 6. 4. - Mârzescuov zakon: zabranjena Rumunska komunistička partija.
• 8. 4. - U Turskoj ukinuti šerijatski sudovi.
• ca. 9. 4. - Visok vodostaj Save i Dunava, poplava na beogradskom Dorćolu, Borči i Ovči.^[23] Prethodnih dana su nadošle i Miljacka, Neretva... Pored Dunava i Save je potopljeno 134 hiljade hektara zemlje i 40 sela; potpuno srušenih kuća je 203.^[24]

• 10. 4. - Stupio na snagu protokol o razgraničenju KSHS i Rumunije od prošlog novembra: KSHS dobila Modoš (Jaša Tomić, upravo danas), Pardanj (Međa), Šurjan, Veliki Gaj, Krivu Baru (Markovićevo) i Busenje, a Rumunija Jam, Žimboliju, Čordu, Staru Babu i Pusta Kerestur. Vlasti KSHS se žale da je rumunska vojska opljačkala Modoš i Pardanj.
• 10. 4. - Rezolucija opozicije, 157 od 312 poslanika, osuđuje otezanje sa verifikacijom mandata i odlaganje sednice Narodne skupštine.
• 10. 4. - Umro Hugo Stinnes, najbogatiji Nemac, s velikim političkim uticajem u korist desnice.
• 12. 4. - Ostavka Pašićeve vlade, želi izborni mandat.
• 16. 4. - Fuzijom tri firme osnovan Metro-Goldwyn-Mayer: vlasnik Marcus Loew, šef studija Louis B. Mayer, šef produkcije Irving Thalberg.
• 17. 4. - Vodostaj Save kod Beograda 654 cm.^[25]
• 18. 4. - Društvo naroda prihvatilo da interveniše u reorganizaciji finansija u Mađarskoj.
• 20. 4. - Opozicionar Avni Rustemi smrtno ranjen u Tirani.
• 20. 4. - maj - Afera Ljubice Ljubičić koja je, optužena za krađu platna, 4-tog umrla od policijskih batina u beogradskoj Glavnjači^[26][27] (policija će u decembru sprečiti pokušaj pomena i radničkog okupljanja na Novom groblju^[28]).
• 23. 4. - Otvorena Izložba Britanske imperije u Wembley-ju (do 1925).
• 30. 4. - Studentkinja Leposava Petrović iz Požarevca izvršila samoubistvo u Zagrebu zbog šikaniranja policije (zamena identiteta).^[29]

• 1. 5. - Otvorena je zgrada Srpske akademije - ona je koristi od 1952, a sada je data u zakup.
• 1. 5. - Mihajlo Pupin dobio Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".
• 2. 5. - Zavod Svetog Jeronima u Rimu predat poslaniku Kraljevine SHS - skinuta "austrijska" obeležja i postavljena jugoslovenska (ili 28. 4.^[30]).
• 3. 5. - Inženjer Rudolf Fizir konstruisao prvi jugoslovenski avion.
• 3. 5. - Bozenhardtov incident: u potrazi za odbeglim zatvorenikom komunistom, berlinska policija upala u sovjetsku trgovačku delegaciju - nađeni dokumenti o vezama SSSR i KPD.
• 4. 5. - Izbori u Nemačkoj: socijaldemokrati ostaju najveća partija sa 100 mandata (- 2), konzervativna DNVP 95 (+ 24), na četvrtom mestu KPD sa 62 (+ 58), šesti Nacionalsocijalistički slobodarski pokret sa 32 mandata.
• 5. 5. - Objavljen proglas HRSS (usvojen 1. 5.) kojim se reafirmira republikanstvo stranke (zabranjen broj "Slobodnog doma" koji ga je objavio). Radikalska vlada optužena za ubistva u Makedoniji i Crnoj Gori.^[31]
• 6. 5. - Majski manifest: VMRO za ujedinjenje cele Makedonije, komunističku Balkansku federaciju i saradnju sa SSSR - razdor u organizaciji.
• 8. 5. - U Parizu potpisana Klajpedska konvencija: priznat litvanski posed nad Klajpedskom oblašću (bivši Memel).
• 10. 5. - J. Edgar Hoover postavljen na čelo Istražnog biroa (kasnije Federalni istražni biro, FBI), ostaje na čelu službe do smrti 1972.
• 12. 5. - U Osijeku počelo suđenje čuvenom razbojniku Jovanu Stanisavljeviću Čarugi^[32].
• 14. 5. - Predstavka opozicije predsedniku skupštine KSHS povodom napada na imunitet poslanika i političke zborove.
• maj - Na zabranu Kulturbunda u KSHS, u Austriji se odgovara progonom Slovenaca i Hrvata, od strane Koruškog Heimatdiensta; od početka godine je dva puta provaljivano u konzulat u Celovcu/Klagenfurtu.^[33]
• 17. 5. - Nepogode sa ljudskim žrtvama oko Pakraca i Mladenovca, materijalna šteta oko Lajkovca i Ljiga.^[34][35]
• 19. 5. - Nakon što je demokrata Ljuba Davidović vratio mandat, kriza završena time što mandat za radnu vladu, u istom sastavu kao do 12. 4., ponovo dobija Nikola Pašić, (zakletva položena 21. 5.).
• 20. 5. - Umro Bogd han, nominalni vladar Mongolije - komunisti će u novembru proglasiti republiku (njegova reinkarnacija, 9. Jebtsundamba Khutuktu je navodno prepoznat 1936, što je držano u tajnosti do 1990).
• 21. 5. - Bogati studenti Leopold i Loeb ubili iz zabave 14-godišnjeg Bobbyja Franksa - ubrzo su uhapšeni.
• 22. 5. - Francuska firma TSF je predala Ministarstvu pošte i telegrafa otpravnu i prijemnu radio stanicu u beogradskoj Rakovici i na Vračaru kod N. Groblja;^[36][37] održava se saobraćaj s Bejrutom.^[38]
• 22. 5. - Nepogode sa ljuskim žrtvama u Radovišu i Strumici, takođe kod Bitolja.
• 23 - 31. 5. - XIII kongres SKP(b): potvrđena pobeda Trijumvirata nad Levom opozicijom. Lenjinov testament predstavljen na restriktivan način, njegovo pominjanje tokom sednica zabranjeno.
• 24. 5. - Njemački predsjednik je raspustio Rajhsministarstvo za obnovu, koje je sprovodilo ekonomske reparacije prema Versajskom sporazumu.
• 25. 5. - Završeni izbori u Francuskoj, pobeda Levog kartela, saveza radikala i socijalista - na vlasti do 1926. pod vladama Herriota, Painlevéa i Brianda.
• 26. 5. - U SAD potpisan novi Zakon o imigraciji - dodatno ograničeno useljavanje iz južne i istočne Evrope i zabranjeno useljavanje iz Azije. Kvota KSHS je samo 671 osoba, prema 6.426 po zakonu iz 1921. Ovakva politika traje do 1952. odn. 1965. (s izuzetkom Kineza od 1943). Dva dana kasnije je osnovana Granična patrola SAD
• 26. 5. - Bitka kod Turube: Ibn Saudove snage su potukle hašemitske na čelu sa Abdullahom bin Al-Husseinom.
• 27. 5. - Nakon što su verifikovani mandati Hrvatske republikanske seljačke stranke, zasedanje skupštine zaključeno do 20. 10. - opozicija negoduje, nazivajući to državnim udarom.
• 27. 5. - Veći deo Baranje poplavljen zbog proboja nasipa kod Bogojeva.
• 29. 5. - Eksplozije u centralnom pirotehničkom zavodu rumunske vojske u Kotročenju kod Bukurešta, oštećena i kraljevska palata.
• 30. 5. - Socijalistički političar Giacomo Matteotti otvoreno u italijanskom parlamentu optužuje fašiste za prevaru i nasilje na prošlim izborima.
• 31. 5. - Kinesko-sovjetski ugovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa, sovjetska vlada se odriče privilegija datih carskoj vladi.

• 1. 6. - Sukob komunista i orjunaša u Trbovlju, mrtvi na obe strane.
• 1. 6. - U Beogradu počelo snimanje filma "Budi Bog s nama ili kačaci u Topčideru".^[39]
• 1. 6. - Junska revolucija u Albaniji, na vlast dolazi pravoslavni episkop Fan Noli dok Ahmet Zogu beži u Jugoslaviju.
• 1. 6. - Atentant na austrijskog kancelara Ignaza Seipela, pogođen u grudi ali preživeo.
• jun - Stjepan Radić u Moskvi.
• 2. 6. - U SAD potpisan Zakon o državljanstvu Indijanaca - dobija ga 125.000 koji ga nisu imali, od 300.000.
• 2. 6. - Politbiro SKP(b): od ranije Kamenjev, Rikov, Staljin, Tomski, Trocki, Zinovjev, novi član je Buharin, umesto Lenjina - osim Staljina, svi su ubijeni u čistkama 1936-38, a Trocki 1940.
• 2. 6. - Prikazan je The Sea Hawk, najunosniji film u SAD ove godine.
• 7. 6. - U Melju kod Kolašina ubijen odmetnik Drago Prelević - pripisano mu je 48 ubistava, bio je ucenjen na 100.000 dinara.
• 8. 6. - George Mallory i Andrew Irvine krenuli na vrh Mount Everesta - nikad više nisu viđeni.
• 8. 6. - Frédéric François-Marsal je svega jednu sedmicu francuski premijer a takođe je i v.d. predsednika 11 - 13-tog nakon Millerandove ostavke.
• 9. 6. - Demonstracije u Zagrebu, uprkos zabrani, povodom krvoprolića u Trbovlju, sa policijskom intervencijom.

• 10. 6. - Fašisti kidnapovali i ubili socijalističkog lidera Giacoma Matteottija (telo pronađeno tek 16. avgusta).
• 10. 6. - Veliki župan je raspustio opštinsku upravu Ljubljane, koja je imala "klerikalno-komunističku većinu".^[40]
• 10. 6. - Albanski pobunjenici zauzeli Tiranu.
• 10. 6. - Iračka konstituanta je ratifikovala Anglo-irački ugovor iz 1922: samouprava sa britanskom kontrolom inostranih poslova (novi ugovor 1930).
• 12. 6. - Banda braće Newton počinila najveću pljačku voza u SAD, kod Rondouta na severoistoku Ilinoja su uzeli tri miliona dolara u novcu i dragocenostima (~ 54 miliona u današnjem novcu).
• 12. 6. - Požar i eksplozija na američkom bojnom brodu USS Mississippi: ugušila se 44 mornara, zatim poginula četvorica spasilaca - tada najgora nesreća američke mornarice.
• 13. 6. - Tornado u blizini Budimpešte, procenjene snage F4.
• 13. 6. - Gaston Doumergue je novi predsednik Francuske (do 1931).
• jun - Sveštenici u Crnoj Gori štrajkuju zbog male plate - sledećeg meseca im je priznat činovnički stalež, slično kao pre rata.^[41]
• 16. 6. - Zvanično otvaranje Kuomintangove Vojne akademije Whampoa kod Kantona, formirane uz pomoć sovjetskih finansija - govor koji je održao Sun Jat-sen postaće reči himne Republike Kine.
• 21. 6. - Jovan Stanisavljević Čaruga i još trojica osuđeni na smrt, deset vremenskih kazni.
• 22. 6. - Ahmed Zogu prešao na jugoslovensku teritoriju.
• 23. 6. - U pograničnom incidentu na jugoslovensko-italijanskoj granici kod Uneca poginuo italijanski graničar (orjunaši?).
• 23. 6. - Por. Russell Maughan uspeo da između zore i mraka preleti od New Yorka do San Francisca - 4.300 km u šest etapa za 20 h i 48 min.
• 23. 6. - Uhapšen je "Hanoverski kasapin", Fritz Haarmann - osuđen je za silovanje i ubistvo 24 mladića i dečaka, koliko je poznato, pogubljen je sledećeg aprila.
• 25. 6. - Velike tuče pravoslavaca i muslimana kod Vasinog hana i Mokrog blizu Sarajeva^[42].
• 27. 6. - "Aventinska secesija": 123 opoziciona poslanika napustilo italijanski parlament, traže mere povodom Matteottijeve, inače će započeti bojkot.
• 30. 6. - J. B. M. Hertzog je novi premijer Južne Afrike (do 1939); poboljšao je stanje belih radnika.

• 1. 7. - Stjepan Radić u Moskvi pristupio Međunarodnom seljačkom savezu (Seljačkoj internacionali - Krestinterni) ("Slobodni dom" ovo objavljuje 18. 7.^[43]).
• 1. 7. - Rogersovim zakonom su diplomatske i konzularne službe SAD spojene u Inostranu Službu SAD, definiran je sistem osoblja.
• 2. 7. - Italijanski graničari ubili nedaleko od Uneca dvojicu jugoslovenskih i ranili jednog studenta.
• 4. 7. - Rudarski zakon u Rumunjskoj: nacionalizacija njemačkih akcija, država ima udio od 60% u naftnim poljima (izmjenjen 1929).

• 5. 7. - Zvanično otvaranje Olimpijskih igara u Parizu (neka takmičenja su bila u maju).
  • Gimnastičar Leon Štukelj osvojio dve zlatne medalje.
  • Britanci Harold Abrahams i Eric Liddell su osvojili zlato na 100 odn. 400m - tema filma Chariots of Fire.
  • Paavo Nurmi je dobio pet zlata na dugim prugama.
  • Johnny Weissmuller je dobio tri zlata u plivanju i bronzu u vaterpolu.
• 5. 7. - Tenentismo: grupa oficira se pobunila i stavila pod kontrolu São Paulo, zbog čega će grad biti bombardovan.
• 12. 7. - Američka okupacija Dominikanske Republike: inauguracijom predsednika Horacija Vásqueza kontrola se vraća u domaće ruke, američke trupe, nakon osam godina, odlaze u septembru.
• 12. 7. - Ernest Eldridge je sa Fiatom Mephistopheles vozio blizu 235 km/h u Francuskoj - poslednji rekord na javnom drumu.
• 12. 7. - Policija zatvara Nezavisne radničke sindikate i sve organizacije Nezavisne radničke partije Jugoslavije.^[44][45]
• 14. 7. - Na Dalekom istoku proglašena Tunguska republika - dogovorno se predali Sovjetima sledećeg maja.
• 14. 7. - Potpisan Ugovor o trgovini i plovidbi između KSHS i Italije (nepotpun, predviđeni naknadni pregovori).
• 15. 7. - Veliki okršaj žandarmerije i vojske sa kačakom Azemom Bejtom (Azem Galica) u Galici i okolnim selima južno od Kosovske Mitrovice - 12 poginulih na strani vlasti i nezvaničnih "600 Arnauta" na drugoj^[46].
• 15. 7. - Britanci prepustili Italijanima današnji Jubaland u Somaliji.
• jul - Peti svetski kongres Kominterne - u rezoluciji o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji zalaže se za samoopredeljenje i samostalnu Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju.
• jul - Britanci porazili Mahmuda Barzanjija i raspustili njegovu Kraljevinu Kurdistan u Iraku.

• 16. 7. - Nikola Pašić dao ostavku, traži nove izbore^[47]. Novu vladu pokušava da sastavi predsednik skupštine Ljuba Jovanović, takođe radikal^[48].
• 16. 7. - Zvanični početak rada Duševne bolnice u Kovinu, u bivšoj kasarni.
• 16. 7. - U Londonu otvorena konferencija o nemačkim reparacijama.
• 18. 7. - Rulja u Teheranu ubila američkog vicekonzula Roberta Imbrieja, navodno su mislili da je bahajac, ili se možda radilo o naftnim intrigama^[49].
• 19. 7. - Masakr u Napalpíju: policija i rančeri ubili oko 400 pripadnika naroda Toba u severoistočnoj Argentini.
• 20. 7. - U Parizu osnovana šahovska federacija FIDE.
• 25. 7. - Campbellov slučaj: v.d. urednik novina KP Velike Britanije pozvao vojnike da okrenu oružje na svoje ugnjetače umesto na druge radnike. Postupanje laburističke vlade u ovome će pomoći njenom padu.
• 27. 7. - Tarliski incident: grčki oficir ubio 17 seljaka Bugara u blizini Drame.
• 28. 7. - Ljubomir Davidović je novi premijer KSHS (Demokratska stranka, u koaliciji sa Korošecom i Spahom, ostavljena mesta za HRSS).
• 28. 7. - Objavljen sadržaj Majskog manifesta - Kominterna kompromituje lidera VMRO Todora Aleksandrova.

• 1. 8. - U Beogradu osnovan FK Obilić.
• 3. 8. - HRSS je odlučio da će podupirati Davidovićevu vladu; podržavaju Radićev rad u Moskvi.
• 3/4. 8. - Sovjetski Napad na Stołpce, pogranični grad u Poljskoj (sada u Belorusiji), u pokušaju oslobađanja dva zatvorenika.
• 5. 8. - Pojavio se strip Little Orphan Annie.
• 7. 8. - Na snazi je Međunarodna konvencija za suzbijanje ... opscenih publikacija.
• 9. 8.? - Pobuna sudanskih oficira iz Saveza bele zastave u Kartumu u korist nezavisnosti i saveza sa Egiptom - Britanci brzo ugušili (opet u novembru?).
• 11. 8. - Lee de Forest snimio predsednika Coolidgea procesom Phonofilm - američki predsednik prvi put na zvučnom filmu.
• 12. 8. - Radić se vratio u Zagreb.
• 15. 8. ? - T. V. Soong, šurak Sun Jat-sena (i Chiang Kai-sheka), osnovao Kantonsku centralnu banku (danas Centralna banka Republike Kine).
• avgust - Ikhwanski upadi u Transjordaniju: ikhwanske snage iz Nadžda stigle na 15 kilometara od Amana, kad su ih oterali britanski avioni.

• 16. 8. - Na Londonskoj konferenciji prihvaćen tzv. Dawesov plan za isplatu njemačkih reparacija: kraj okupacije Rura, obaveza isplate od 1 milijarde maraka prve godine do 2,5 milijarde godišnje posle pet godina, SAD će dati 800 miliona maraka zajma Njemačkoj (prevaziđeno Youngovim planom 1929). U Nemačku će do 1929. ući 29 milijardi rajhsmaraka zajmova, što je osnova "Zlatnih dvadesetih", ali će zavisnost od ovih transfera zaoštriti kasniju krizu (diplomate stavile potpis na plan 30. 8., na snazi od 1. 9.).
• 16. 8. - Operacija Trest, Sindikat-2: eser Boris Savinkov je uhapšen u Minsku, nakon što je namamljen u SSSR.
• 17. 8. - Sabor jugoslovenskog sokola u Zagrebu: sukobi sa hrvatskim sokolima.^[50]
• 20. 8. - Victoria-Vélezovim ugovorom regulirana granica između Kolumbije i Paname.
• 20. 8. - Pogreb Mujage Kapetanovića u Sarajevu, demolirane dve srpske radnje.^[51]
• 25. 8. - Vlada obnovila pokrajinsku upravu u Zagrebu (Hrvatska i Slavonija).
• 28. 8. - Patrijarh Dimitrije ustoličen u Peći.
• 28. 8. - 5. 9. - Neuspešni Avgustovski ustanak u sovjetskoj Gruziji - više hiljada će biti ubijeno u represiji, sovjetska vlast je učvršćena.
• 29. 8. - Počinje Saudijsko osvajanje Hidžaza: Ibn Saudove snage napadaju hašemitsku Kraljevinu Hidžaz povodom nedopuštenog pristupa vernicima.
• 29. 8. - Rajhstag je usvojio Dawesov plan sa 314:117.
• 31. 8. - Ubijen Todor Aleksandrov, VMRO će preuzeti Vančo Mihajlov, koji menja taktiku iz gerile u terorističke napade.
• 31. 8. - Veliki vojvoda Kiril Vladimirovič se proglasio za "cara sve Rusije" tj. poglavara Romanovih (do 1938, s tim što ga je Nikolaj Nikolajevič osporavao do smrti 1929; pokojni Nikolaj II i Kiril su unuci Aleksandra II, a N. Nikolajevič mu je sinovac).

• 1. 9. - U KSHS osnovan Ruski opšte-vojni savez (ROVS), antikomunistička organizacija belih Rusa.
• 3. 9. - Saudijski ihvani zauzimaju Taif bez otpora, ubijaju 300-400 stanovnika.
• 3. 9. - Ruido de sables ("Zveckanje sabljama"): mladi čileanski oficiri protestuju zbog paralize političkog sistema, u kome konzervativni kongres odbija sve mere predsednika Artura Alessandrija
• 9. 9. - Radić se u Prelogu zalaže za hrvatski državni sabor i samostalnu seljačku republiku, u zajednici sa Srbijom.
• 9. 9. - Bitka u Hanapepeu: u okršaju na Havajima poginulo 16 štrajkača Filipinaca zaposlenih na plantažama šećera i četiri policajca.
• 9. 9. - Počinju Kohatski neredi protiv Hindusa i Sika u Kohatu na severozapadu Britanske Indije - preko 155 mrtvih, mnogo izbeglica; Mahatma Gandhi počinje post 18-tog.
• 11. 9. - Vojna Septembarska hunta dolazi na vlast u Čileu, nakon što se predsednik Alessandri povukao (hunta oborena sledećeg januara, Alessandri se vraća u martu).
• 12. 9. - Osvećen je Hram Svetog Aleksandra Nevskog u Sofiji.
• 12. 9. - Gornjodžumajski događaji: desnica VMRO se sveti levici za ubistvo Todora Aleksandrova, ubijeni su Aleko Vasilev, Georgi Atanasov i još dvadesetak ljudi. (→ bg)
• 14. 9. - Velika skupština HRSS, pozdravljena Davidovićeva vlada.
• 15. 9. - U severnoj Kini počinje Drugi Zhili–Fengtianski rat, u novembru pobeđuje Fengtianska klika, podržana od Japanaca.
• 15. 9. - U Mirkovićima (Banjanima) ubijen je odmetnik Vaso Stanojević, kome je pripisano 25 ubistava i "bezbroj" pljački.
• 15 - 18. 9. - Tatarbunarski ustanak na jugu rumunske Besarabije, seljačka buna inspirisana od prosovjetskih komunista.
• 18. 9. - Završena Američka okupacija Dominikanske Republike.
• 18. 9. - Kačaci zarobili načelnika đakovićkog sreza Munjića (oslobođen 26-tog nakon isplate 350.000 dinara). Napadnut Obilić kod Prištine.
• 19. 9. - Početak radio difuzije u Srbiji: prvi probni koncert Radio-telegrafske stanice u beogradskoj Rakovici, održan u prostorijama Hrvatske štedionice.
• ca. 20. 9. - Kralj Aleksandar zahteva da radićevci uđu u vladu pod uslovom da polože zakletvu pred njim i da se s njima prethodno sklopi definitivan sporazum; vladini krugovi bi ostavili takav sporazum nakon ulaska u vladu.
• 21. 9. - U Italiji je otvorena prva autostrada, između Milana i Varesea - to je prvi put na svetu rezervisan za motorni saobraćaj.
• 22. 9. - Nedaleko od Kumanova likvidiran komitski vojvoda Lazar Divljanac.^[52]
• 24. 9. - U Beču prikazan kratki film Ballet Mécanique.
• 24. 9. - Sukob između Arnauta i Kuča, nakon što su opljačkani kučki katuni i odvedene dve devojke^[53] - Kuči su nakon sukoba pljačkali stoku, zarobili "dvadeset" albanskih žandarma i zapalili im karaulu.^[54]
• 25. 9. - Prikazan sovjetski film Aelita.
• 25. 9. - Razbojnici oteli četvoricu bogatih muslimana kod Bileće, zatim ih ubili.^[55]
• 28. 9. - Američki vojni piloti završili prvu vazdušnu cirkumnavigaciju, obišli su svet za 363 sata u vazduhu tokom 175 dana, uz 74 stanke - od početna četiri aviona, dva su završila put.
• 28. 9. - Ugušena je Asirska ili Nestorijanska pobuna u Hakkariju na jugoistoku Turske, većina Asiraca je proterana.
• 29. 9. - U Ženevi potpisan Politis–Kalfovljev protokol, za rešenje Tarliskog incidenta iz jula, kojim se slavofoni u Grčkoj smatraju za Bugare - KSHS protestuje i traži da ovi budu priznati kao Srbi^[56]. Inače, Slovenima u Grčkoj se krše etnička prava, među njih su naseljene grčke izbeglice iz Turske; stanovnici 40 sela iz okoline Vodena/Edesse su zatražili preseljenje u KSHS.^[57]

• 1. 10. - Radio Beograd ima prvi početak (studio u zgradi Prve hrvatske štedionice, Knez Mihajlova 42, emitovanje iz Rakovice na 1650 m), prvi na Balkanu, deveti u Evropi - subvencije Ministarstva PTT ukinute 1926, kontinualno emitovanje od 1929.
• 1. 10. - Osnovane se irske Obrambene snage.
• 2. 10. - U Društvu naroda odobren Ženevski protokol za mirno rešenje međunarodnih sporova koji predviđa obaveznu arbitraciju i generalno razoružanje - nije ostvareno.
• 3. 10. - Hussein bin Ali prepustio svom sinu Aliju titule šerifa Meke i kralja Hidžaza i otišao u inostranstvo.
• 4. 10. - Imenovan je^[58] prvi beogradski nadbiskup Ivan Rafael Rodić (do 1936).
• 6. 10. - U Italiji počinje emitovanje prve radio stanice, 1-RO, današnji Rai Radio 1.
• 8. 10. - Britanska vlada Ramsaya MacDonalda poražena u parlamentu zbog njenog odnosa prema Campbellovom slučaju - sledi raspuštanje parlamenta i novi izbori.
• 12 - 15. 10. - Vazdušni brod USS Los Angeles preneo poštu iz Nemačke u SAD.
• 8. 10. - Ministar vojni, đeneral Stevan Hadžić, dao ostavku i izazvao krizu vlade (Stjepan Radić, čiji je HRSS trebao da uđe u vladu, tražio smanjivanje vojske na polovinu, i da Hrvati služe u blizini doma^[59][60]).
• 10 - 15. 10. - Pobuna Korpusa kantonskih trgovaca, ugušena od Kuomintangovih snaga.
• 12. 10. - Radićev govor u Vrpolju - oštro, ali se ne isključuje sporazum sa monarhijom.
• 12. 10. - Osnovana Moldavska ASSR u sastavu Ukrajinske SSR (raspuštena 1940, kada je zapadni deo, Pridnjestrovlje, pripao novoj Moldavskoj SSR).
• 13. 10. - Saudijski vahabiti zauzeli Meku bez borbe.
• 14. 10. - Nacionalno razgraničenje u SSSR: iz dela Turkestanske ASSR osnovana Kara-Kirgiska Autonomna oblast u sastavu Ruske SFSR (kasnije Autonomna SSR, a od 1936. Kirgiska SSR).
• 15. 10. - Vlada Ljube Davidovića dala ostavku, na zahtev Kralja.
• 15. 10. - André Breton objavio svoj Nadrealistički manifest, čime je objavio kraj dadaizma.
• oktobar - Lav Trocki objavio "Lekcije Oktobra" u kojima tvrdi da su se Zinovjev i Kamenjev protivili boljševičkom prevratu - njih dvojica će ga u savezu sa Staljinom srušiti u januaru.
• 18. 10. - Radio-amaterska veza Morzeovim znacima između Novog Zelanda i Londona.^[61]
• 19. 10. - Radićev govor u Donjoj Stubici: neće se odricati republikanstva, tvrdi da je u Glinu poslato oružje da se Hrvati "pokolju".^[62] "Politika" je prvi put u istoriji zabranjena, zbog prenošenja stenograma ovog govora, ali je sud poništio zabranu.^[63]
• 20. 10. - Za predsednika skupštine KSHS izabran Ljubomir Jovanović, potpredsednici su Maček i Hohnjec.
• 20. 10. - Raspušten Rajhstag, pošto je Marxova vlada ostala bez podrške zbog uvođenja nacionalista za podršku Dawesovom planu - izbori u decembru.
• 22. 10. - Presuda optuženim špijunima u Beogradu: Danica Androlić, Abdagić i još trojica oslobođeni - sud misli da delo nije ni postojalo, da je Androlićeva sve izmislila (inače, ona je u maju pokušavala samoubistvo^[64]).
• 23. 10. - General Feng Yuxiang promenio stranu, izveo Pekinški puč, zbacio preds. Cao Kuna i omogućio pobedu Fengtianske klike.
• 24. 10. - Corneliu Zelea Codreanu ubio šefa policije Jašija Constantina Manciua i ranio nekoliko policajaca - osveta za progon proletos.
• 25. 10. - U britanskoj štampi se pojavljuje "Zinovjevljevo pismo", navodna instrukcija Kominterne za KP Velike Britanije - smatra se da je ovo uticalo na predstojeće izbore.

• 27. 10. - Nacionalno razgraničenje u SSSR: od delova Turkestanske ASSR, Horezmanske SSR i Buharske SSR osnovane Uzbečka i Turkmenska Sovjetska Socijalistička Republika; unutar Uzbečke SSR se nalazi Tadžička Autonomna SSR (od 1929. Tadžička SSR). SSSR tako ima šest republika.
• 28. 10. - Francuska priznala SSSR.
• 28. 10.? - August Košutić je udaren u glavu u Kaštelu Starom (žandarm ili težak).^[65]
• 29. 10. - Izbori u UK: konzervativci 412 mandata (+ 154), laburisti 151 (- 40), liberali 40 (- 118).
• 30. 10. - Predsednik Kine Cao Kun prisiljen na ostavku, sledećeg meseca sledi Duan Qirui pod titulom Glavnog izvršitelja.
• 31. 10. - U Milanu prvi međunarodni kongres predstavnika svetskih štednih ustanova (od 1989. Svetski dan štednje).

• 4. 11. - Predsednički izbori u SAD: predsednik Calvin Coolidge (republikanac) ubedljivo pobedio na izborima i dobio sopstveni mandat.
• 4. 11. - Konzervativac Stanley Baldwin je ponovo premijer UK (do 1929); kancelar eksčekera (blagajne) je Winston Churchill.
• 4. 11. - Crnokošuljaši se potukli u Rimu sa antifašističkim veteranima, zbog čega se Mussolini mora izvinjavati kasnije tokom meseca.
• 5. 11. - Poslednji kineski car Pu Yi napustio Zabranjeni grad nakon što je general Feng Yuxiang poništio raniji aranžman.
• 6. 11. - Pošto Kosta Timotijević nije uspeo sastaviti koncentracionu vladu, dolazi vlada Pašić-Pribićević, koja treba sprovesti izbore; HRSS vladu smatra "naveštajem grubog nasilja... prema nesrbima".^[66]
• 8. 11. - Na putu između Bijelog Polja i Šahovića ubijen Boško Bošković, bivši okružni načelnik.

• 9-10. 11. - Zločin u Šahovićima: Kolašinci, Boškovićevi bratstvenici, svete se za njegovo ubistvo muslimanima^[67] u Šahovićima i okolini; zvanični broj mrtvih je 120.
• 10. 11. - Raspuštena Skupština KSHS, izbori zakazani za februar.
• 10. 11. - Narodna stranka u Turskoj preimenovana u Republikanska narodna stranka (CHP), jedina partija u zemlji do 1945.
• 10 - 27. 11. - Suđenje 149-orki komunista u Estoniji: 39 doživotnih kazni, Jaan Tomp streljan (oslobođeni 1938).
• 12. 11. - "Aventinska secesija": opozicija bojkotuje italijanski parlament kojim dominiraju fašisti; Mussolini faktički započinje diktaturu u januaru.
• 13. 11. - Poljska pravoslavna crkva dobija autokefalnost od vaseljenskog patrijarha, što ruska crkva ne priznaje - većina vernika su Belorusi i Ukrajinci na istoku zemlje. Poljska država će stotine pravoslavnih crkava srušiti ili pretvoriti u katoličke ("Revindikaacija pravoslavnih crkava", → en), u Varšavi se ruši velelepna Katedrala Aleksandra Nevskog.^[68]
• novembar - Otvorena pruga Ormož – Ljutomer – Murska Sobota.
• 16. 11. - Otvorena pruga Veles – Štip.
• 16. 11. - Ukrajinska radiodifuzija počinje u Harkovu, tada glavnom gradu Ukrajinske SSR.

• 19. 11. - Smrt filmskog producenta i režisera Thomasa H. Incea - zvanično od infarkta ali kruže glasine da je upucan na Hearstovoj jahti.
• 19. 11. - U Kairu ubijen Sir Lee Stack, generalni guverner Anglo-Egipatskog Sudana, egipatski premijer Saad Zaghloul će zbog ovoga biti smenjen 24-og, nakon čega je i raspuštena skupština.
• 21. 11. - Poslanik HRSS Ivan Pernar uhapšen u Zagrebu i osuđen zbog uvrede nekih ličnosti.^[69]
• 23. 11. - Edwin Hubble objavio u New York Times-u da Messier 31 u Andromedi nije prosta maglina već zasebna galaksija, i da je Mlečni put samo jedna od njih.
• 23. 11. - U Moskvi, sa Šuhovljevog tornja, emituje Svesavezni radio.
• 24. 11. - Zhang Zuolin je imenovao Duan Qiruia za "glavnog izvršitelja", tj. v.d. predsednika Kine (do 1926).
• 24. 11. - Ostaci pronađeni u Južnoj Africi su opisani kao "Dijete iz Taunga", prvi primjerak Australopithecus africanusa, star 2,8 MYa.
• 26. 11. - Proglašena Narodna Republika Mongolija, sovjetski satelit (traje do 1992).
• 29. 11. - Iz vlade se najavljuju mere protiv Stjepana Radića.^[70]

• 1. 12. - Francuski mandat za Siriju i Liban: iz ranije Sirijske federacije napravljena Država Sirija, od Država Alep i Damask, bez Alavitske Države.
• 1. 12. - Pokušaj državnog udara u Estoniji: suzbijena komunistička pobuna u Estoniji, preko 150 mrtvih na obe strane (estonski komunisti izbegli u SSSR će stradati u Velikoj čistki).
• 1. 12. - Plutarco Elías Calles je novi predsjednik Meksika (do 1928), populist, anti-katolik.
• 2. 12. - Potpisan britansko-nemački trgovački ugovor.
• 4. 12. - Zbor beogradskih studenata u znak podrške zagrebačkim kolegama koji štrajkuju zbog penzionisanja nekoliko profesora - došlo do sukoba sa policijom^[71]. Štrajkuje se i na ljubljanskom univerzitetu, Pašićeva vlada "nacionalizuje" tri univerziteta^[72].
• 4. 12. - "Senzacija": mrtva žena i teško ranjeni američki vicekonzul, koji će takođe umreti, u njegovom stanu u Birčaninovoj ulici u Beogradu.
• 4. 12. - Prikazan von Stroheimov film Greed.
• 5. 12. - Pobuna u Albaniji, u Ujmištu i Ljumi.^[73]
• 5. 12. - Ibn Saud, sultan Nadžda, osvojio je Meku, sveti grad muslimana i prestonicu Hidžaza. Hidžaski vladar Hussein bin Ali povlači se u Džedu.
• 5. 12. - Francuski mandat u Siriji: proglašeno je da će od Nove godine Sirijska federacija biti zamenjena Državom Sirijom; čine je države Damask i Alep, bez Alavitske države (do 1930).
• 7. 12. - Posvećen fra Ivan Rafael Rodić, prvi beogradsko-smederevski nadbiskup.
• 7. 12. - Novi izbori u Nemačkoj: vodeće partije zadržale pozicije, komunisti i nacisti opali. Pošto kancelar Marx nije mogao sastaviti vladu, daje ostavku 15-tog.
• 10. 12. - U Čikagu osnovano Društvo za ljudska prava, prva homoseksualna organizacija u SAD - ugasila se sledeće godine nakon hapšenja nekih članova.
• 13. 12. - Ahmet Zogu ulazi u Albaniju uz jugoslovensku pomoć (beli Rusi u albanskim uniformama^[74]), iz Grčke ulazi Myfid bej Libohova.
• 13. 12. - Vlada KSHS naredila rasturanje Nezavisne radničke partije, paravana za KPJ.
• 17. 12. - Nakon što je Grigorije VII umro prošlog meseca, novi vaseljenski patrijarh je Konstantin VI - ubrzo napušta Tursku jer podleže propisima o razmeni stanovništva (dao ostavku 1925).
• 19. 12. - "Reč", list samostalnih demokrata, objavljuje isfabrikovanu verziju dokumenta o pristupanju HRSS Krestinterni.
• 20. 12. - Generalna amnestija za političke zatvorenike u Nemačkoj, Adolf Hitler pušten iz zatvora, kao i anarhistički književnik Erich Mühsam (na Mühsamovom dočeku u Berlinu dolazi do nereda).
• 20. 12. - Staljin zauzeo stav da se socijalizam može graditi u jednoj zemlji, nasuprot tezi Trockog o permanentnoj revoluciji, Staljina podržava Buharin.
• 20. 12. - Određeno da će austrijsku krunu zameniti austrijski šiling, 10.000:1 (1925-38. i 1945-2002).
• 21. 12. - Uhvaćen Karl Denke, Ljudožder iz Münsterberga u nemačkoj Šleziji - procenjuje se da je imao 42 ili više žrtava.
• 22. 12. - Ino. ministar Momčilo Ninčić se vratio s puta u Rim i Pariz.
• 23. 12. - Vlada odlučila da rasturi HRSS i pohapsi njeno vođstvo, na osnovu Zakona o zaštiti države, jer je ocenjeno da od stranke preti "boljševička opasnost" (pristupanje Seljačkoj internacionali). Obznana tek 2. januara, u iščekivanju rascepa u HRSS.
• 24. 12. - Zogu ušao u Tiranu, pad Fan Nolija. Nakon formalne kneževine, Albanija će 1925-28. biti republika sa predsednikom Zoguom (kraljem do 1939).
• 24. 12. - Putnički avion de Havilland DH.34 pao na Croydonskom aerodromu u južnom Londonu, osam mrtvih.
• 24. 12. - Požar u maloj školi u Babbs, Oklahoma, poginulo 36 ljudi.
• 24. 12. - Žandarmi pucali na beogradskoj Velikoj pijaci (dan. Studentski trg) na besnog psa, ranjen jedan student^[75].
• 26. 12. - Bugarski premijer Cankov posetio Beograd.
• 27. 12. - SAD dobija kontrolu nad carinskim prihodima Dominikanske Republike (do 1941).
• 31. 12. - Crnokošuljaški konzuli zahtevaju od Mussolinija da slomi opoziciju, ili će mu otkazati poslušnost.
• decembar - Nakon propasti investicione kuće Barmat u Nemačkoj, u gubitke je umešana i vlada i vladajući krugovi - antisemitska desnica koristi skandal.

• Osnovani Udruženje srpskih četnika za Kralja i Otadžbinu i Udruženje srpskih četnika Petar Mrkonjić.
• Apački ratovi, odn. Renegatski period Apačkih ratova: poslednji upad Apača u SAD, čime su definitivno završeni Indijanski ratovi.
• Nacionalna hokejaška liga (NHL) proširena iz Kanade na SAD.
• Ideja za đubre ("smetlište") u Beogradu: kante sa poklopcem u svakom dvorištu, koje će se periodično prazniti; uspešna proba izvršena u Mihailovoj i Milanovoj ulici^[76].
• Kvantna mehanika, talasno-čestični dualitet: De Broglieova hipoteza - materija se ponaša kao talas.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1924.

• 8. 1. - Ron Moody, glumac († 2015)
• 9. 1. - Anka Pađen, narodni heroj († 1945)
• 10. 1. - Dragutin Kosovac, predsjednik Izvršnog vijeća SRBiH († 2012)
• 12. 1. - Krsto Škanata, filmski reditelj († 2017)
• 14. 1. - Mira Sanjina, balerina, koreografkinja i baletna pedagoginja († 2010)
• 15. 1. - Hamdija Pozderac, predsjednik Predsjedništva SRBiH, član Predsjedništva SFRJ († 1988)
• 16. 1. - Aleksandar Tišma, književnik, akademik († 2003)
• 22. 1. - Mira Trailović, srpska pozorišna rediteljica, osnivač BITEF-a († 1989.)
• 24. 1. - Benny Hill, engleski komičar († 1992.)
• 27. 1. - Rauf Denktaš, lider kiparskih Turaka († 2012)

• 2. 2. - Mira Alečković, srpska književnica († 2008)
• 6. 2. - Marija Vidović Abesinka, narodni heroj († 1942)
• 10. 2. - Miodrag Todorović Krnjevac, harmonikaš i kompozitor († 1991)
• 19. 2. - Lee Marvin, glumac († 1987)
• 20. 2. - Gloria Vanderbilt, umetnica, naslednica Vanderbiltovih († 2019)
• 21. 2. - Robert Mugabe, prvi predsednik Zimbabvea († 2019)
• 28. 2. - Tihomir Vrebalov, srpski genetičar, političar, akademik († 2007)

• 3. 3. - Tomiichi Murayama, premijer Japana
• 3. 3. - Lys Assia, prva pobednica Pesme Evrovizije († 2018)
• 18. 3. - Vojislav Simić - Bubiša, srpski kompozitor i dirigent
• 25. 3. - Roberts Blossom, glumac (* 2011)
• 27. 3. - Sarah Vaughan, džez pevačica (* 1990)
• 28. 3. - Freddie Bartholomew, glumac, TV reditelj (* 1992)

• 1. 4. - Miodrag Petrović Čkalja, srpski glumac († 2003)
• 1. 4. - Budimir Lončar, savezni sekretar spoljnih poslova SFRJ († 2024)
• 3. 4. - Marlon Brando, glumac († 2004)
• 15. 4. - Sir Neville Marriner, dirigent, violionista († 2016)
• 16. 4. - Henry Mancini, kompozitor († 1994)
• 17. 4. - Jovan Kratohvil, srpski vajar i sportista († 1998)
• 21. 4. - Zora Korać, reditelj i urednik RTB († 2001)
• 23. 4. - Julije Knifer, slikar († 2004)
• 24. 4. - Ksenija Divjak, slikarka († 1995)
• 28. 4. - Kenneth Kaunda, prvi predsednik Zambije († 2021)
• 30. 4. - Đura Jakšić, dirigent († 1991)

• 1. 5. - Enriko Josif, srpski kompozitor († 2003)
• 1. 5. - Anđelka Martić, književnica († 2020)
• 4. 5. - Nenad Brixy, novinar, književnik, prevodielj "Alana Forda" († 1984)
• 6. 5. - Puriša Đorđević, srpski režiser i scenarista († 2022)
• 9. 5. - Martin Jonaš, slikar-naivac († 1996)
• 9. 5. - Bulat Okudžava, književnik, kompozitor († 1997)
• 12. 5. - Vladimir Šipčić, oficir JVuO, posleratni gerilac († 1957)
• 15. 5. - Srpko Medenica, poručnik JVuO, posleratni gerilac († 1951)
• 17. 5. - Josip Vaništa, umjetnik, akademik († 2018)
• 22. 5. - Charles Aznavour, francuski šansonijer, skladatelj i glumac († 2018)
• 26. 5. - Mike Bongiorno, italijanski TV-voditelj († 2009)

• 4. 6. - Dennis Weaver, glumac († 2006)
• 6. 6. - Vojislav Korać, arhitekta i akademik († 2010)
• 12. 6. - George H. W. Bush, predsednik SAD († 2018)
• 15. 6. - Ezer Weizman, predsednik Izraela († 2005)
• 20. 6. - Chet Atkins, country gitarista i producent († 2001)
• 25. 6. - Sidney Lumet, filmski režiser († 2011)

• 4. 7. - Eva Marie Saint, glumica
• 15. 7. - Petar Slovenski, glumac, novinar, radio-voditelj († 2002)
• 20. 7. - Vukoman Vule Aračić, pripadnik JVuO († 1944)
• 20. 7. - Dušan Bilandžić, povjesničar, akademik HAZU († 2015)
• 21. 7. - Slavko Simić, srpski glumac († 2007)
• 22. 7. - Fedor Škubonja, filmski redatelj († 2008)
• 24. 7. - Aleksandar Flaker, teoretičar književnosti († 2010)
• 25. 7. - Pajsije Svetogorac, svetac († 1994)
• 28. 7. - Aleksandar Đorđević, reditelj († 2005)

• 1. 8. - Abdulah, kralj Saudi Arabije († 2015)
• 2. 8. - Vladeta Jerotić, neuropsihijatar, književnik, akademik SANU († 2018)
• 2. 8. - James Baldwin, američki pisac († 1987)
• 12. 8. - Muhammad Zia-ul-Haq, pakistanski general i predsednik († 1988)
• 13. 8. - Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla († 2016)
• 14. 8. - Drago Malović, glumac († 2014)
• 15. 8. - Robert Bolt, dramski pisac, scenarista († 1995)
• 23. 8. - Ephraim Kishon, izraelski humorist, dramatičar, scenarist i filmski redatelj († 2005.)
• 28. 8. - Berislav Klobučar, dirigent († 2014)
• 31. 8. - Ilija Stojanović, profesor univerziteta i akademik († 2007)

• 2. 9. - Daniel arap Moi, predsednik Kenije († 2020)
• 5. 9. - Velimir Životić, glumac († 2011)
• 8. 9. - Rajka Vali, pjevačica († 2011)
• 13. 9. - Maurice Jarre, kompozitor († 2009)
• 16. 9. - Lauren Bacall, američka filmska glumica († 2014)
• 21. 9. - Milenko Bojanić, predsednik Izvršnog veća SR Srbije († 1987)
• 28. 9. - Marcello Mastroianni, glumac († 1996)
• 30. 9. - Truman Capote, američki pisac († 1984)

• 1. 10. - Jimmy Carter, predsednik SAD
• 10. 10. - Ed Wood, glumac, režiser († 1978)
• 10. 10. - Veljko Mandić, glumac († 1988)
• 21. 10. - Nikola Milić, glumac († 2000)

• 1. 11. - Süleyman Demirel, predsednik Turske († 2015)
• 3. 11. - Milan Kotlić, kompozitor, trombonista i kontrabasista († 1993)
• 8. 11. - Radovan Vlajković, predsednik Predsedništva SFRJ († 2001)
• 8. 11. - Dmitrij Jazov, ministar odbrane i poslednji maršal SSSR († 2020)
• 20. 11. - Benoit Mandelbrot, matematičar († 2010)
• 21. 11. - Milka Planinc, predsjednica Saveznog izvršnog vijeća († 2010)
• 22. 11. - Geraldine Page, glumica († 1987)
• 25. 11. - Ante Marković, posljednji predsjednik Saveznog izvršnog vijeća († 2011.)

• 1. 12. - Pavle Ivić, lingvista, akademik SANU († 1999)
• 1. 12. - Jelica Mašković, narodni heroj († 1942)
• 2. 12. - Alexander Haig, general, državni sekretar SAD († 2010)
• 7. 12. - Jovanka Broz rođ. Budisavljević, supruga Josipa Broza Tita († 2013)
• 7. 12. - Mário Soares, predsednik Portugala († 2017)
• 10. 12. - Mladen Jagušt, dirigent
• 12. 12. - Nandor Glid, akademski vajar († 1997)
• 12. 12. - Ed Koch, gradonačelnik Njujorka († 2013)
• 25. 12. - Rod Serling, TV pisac, producent († 1975)
• 25. 12. - Atal Bihari Vajpayee, premijer Indije († 2018)

• Veselin Đurović – Aga, narodni heroj († 1943)
• Milanka Kljajić, narodni heroj († 1943)
• Borislav Pašćan, dirigent, pedagog († 1981)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1924.

• 21. 1. - Vladimir Iljič Lenjin, predvodnik Oktobarske revolucije, osnivač KPSS i Sovjetskog Saveza (* 1870.)
• 24. 1. - Marie-Adélaïde, bivša velika vojvotkinja Luksemburga (* 1894)
• 24. 1. - Mihail Rodzjanko, bivši predsednik Dume (* 1859)

• 2. 2. - Aleksa Šantić, srpski pesnik (* 1868)
• 3. 2. - Woodrow Wilson, bivši predsednik SAD (* 1856)
• 16. 2. - Wilhelm Schmidt, konstruktor parne mašine sa pregrejanom parom (* 1858)
• 17. 2. - Henry Bacon, arhitekta (* 1866)
• 21. 2. - Šćepan Mijušković, crnogorski oficir (* 1872)

• 9. 3. - Panajotis Danglis, grčki general (* 1853)
• 11. 3. - Ivan Evstratijev Gešov, bivši premijer Bugarske (* 1849)
• 11. 3.^[77] - Vilim Bukšeg, hrvatski socijaldemokrat (* 1874)
• 22. 3. - Robert Nivelle, francuski general (* 1856)
• 25. 3. - Milka Grgurova-Aleksić, glumica (* 1840)
• 27. 3. - Dušan Vasiljev, književnik (* 1900)

• 3. 4. - Jovan Tomašević, organizator KPJ u Crnoj Gori (* 1892)
• 10. 4. - Hugo Stinnes, nemački industrijalac i političar (* 1870)
• 14. 4. - Louis Sullivan, arhitekta, "otac modernizma" (* 1856)
• 21. 4. - Eleonora Duse, talijanska glumica (* 1858.)
• 22. 4. - Avni Rustemi, albanski političar i atentator (* 1895)

• 4. 5. - E. Nesbit, spisateljica, levičarska aktivistkinja (* 1858)
• 7. 5. - Dimitar Blagoev, bugarski političar (* 1856)
• 15. 5. - Paul Henri Balluet d'Estournelles de Constant, francuski diplomat, nobelovac za mir (* 1852)
• 20. 5. - Bogd Han, hagan Mongolije (* ca. 1869)
• 25. 5. - Ljubov Popova, slikarka (* 1889)

• 3. 6. - Franz Kafka, književnik (* 1883.)
• 10. 6. - Giacomo Matteotti, italijanski socijalista i antifašista (* 1885)

• 13. 7. - Alfred Marshall, ekonomski teoretičar (* 1842)
• 15. 7. - Azem Galica, vođa kačaka (* 1889)

• 3. 8. - Joseph Conrad, engleski prozaist poljskoga podrijetla (* 1857.)
• 31. 8. - Todor Aleksandrov, makedonsko-bugarski revolucionar (* 1881)

• 6. 9. - Marie Valerie von Österreich, najmlađe dijete Franje Josipa (* 1868)
• 24. 9. - Slobodan F. Ribnikar, direktor "Politike" (* 1873)

• 1. 10. - Milenko Paunović, kompozitor, dramski pisac (* 1889)
• 12. 10. - Anatole France, francuski književnik, nobelovac (* 1844.)
• 20. 10. - Jovan Danić, prvi srpski neuropsihijatar (* 1854)
• 21. 10. - Viktor Kovačić, arhitekt (* 1874)
• 29. 10. - Frances Hodgson Burnett, spisateljica za decu (* 1849)
• 29. 10. - Ivo Grizogono, bivši dubrovački veliki župan (* )^[78]

• 1. 11. - Josip Lang, zagrebački biskup (* 1857)
• 1. 11. - Mihailo Gavrilović, istoričar, diplomata (* 1868)
• 4. 11. - Gabriel Fauré, kompozitor (* 1845)
• 9. 11. - Henry Cabot Lodge, američki političar i istoričar (* 1850)
• 10. 11. - Dean O'Banion, čikaški gangster (* 1892)
• 19. 11. - Thomas H. Ince, filmski producent, režiser (* 1882)
• 29. 11. - Giacomo Puccini, talijanski skladatelj (* 1858.)

• 13. 12. - Samuel Gompers, osnivač Američke federacije rada (* 1850)

• Radoje Crnogorac, vođa sominskih komita (* 1844)

• Fizika: Karl Manne Georg Siegbahn (otkrića i istraživanje na polju rendgenske spektroskopije)
• Kemija: nije dodijeljena
• Fiziologija i medicina: Willem Einthoven (otkriće mehanizma elektrokardiograma)
• Književnost: Władysław Reymont (za veliki nacionalni ep "Seljaci")
• Mir: nije dodijeljena

• Chronology 1924 Arhivirano 2020-04-02 na Wayback Machine-u, University of Indiana