Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Jump to content

Негиз

From Vikipediya

Негизсўзнинг шаклини ҳосил қилиш учун асос бўлиб хизмат қиладиган тил бирлиги; сўзнинг "ўзак + ясовчи қўшимча" шаклидаги қисми (иш — ўзак, чи — сўз ясовчи қўшимча, демак: ишчи — негиз), ундан кейин қўшиладиган қўшимчалар сўзнинг грамматик шаклини ҳосил қилади. Н.нинг ҳосил бўлиши янги луғавий бирлик билан алоқадор. Ўзбек тилида қўшимчалар ўзакдан кейин қўшиладиган хусусиятга эга бўлганлигидан, Н. асосан "ўзак + ясовчи қўшимча" шак-лида бўлади, лекин бошқа тиллардан кирган олд қўшимчалар мавжудлиги ва бу қўшимчаларнинг сўз ясовчиларга мансублиги Н.нинг "олд қўшимча + ўзак" (бадавлат), шунингдек, "олд қўшимча + ўзак + ясовчи" (нотинч) шакллари ҳам борлигини кўрсатади. Демак, Н. морфемаларнинг қўшилишидан ҳосил бўлади, яъни қўшимча ор-қали ўзакдан Н. яратилади ёки бир Н.дан бошқа Н. ҳосил қилинади (Мас, темирчилик сўзида темир + чи = бирламчи Н., темирчи + лик иккиламчи Н. Н. ва ясама сўз тушунчалари ўзаро алоқадор, лекин бошқа-бошқа ҳодисалардир. Баъзи адабиётларда асос, ўзак-негиз терминлари ҳам Н. сўзининг си-ноними сифатида қўлланади.

Немат Маҳкамов.[1]

Манбалар

[edit | edit source]
  1. ЎзМЕ. Биринчи жилд. Тошкент, 2000-йил