Ирански језици

Ирански језици
Ирански језици
Географска распрострањеност	Југозападна Азија, Кавказ, средња Азија и јужна Азија
Језичка класификација	Индоевропски језици Индоирански језици Ирански језици; ;
Прајезик	Праирански језик
Подподела	Западноирански језици; Источноирански језици;
ISO 639-2 / 5	ira
Глотолог	iran1269

Ирански језици (још и ираноаријски или ираноаријевски језици) чине подгрупу индоиранске гране индоевропске језичке породице.^[2]^[3] У свету живи око 150 милиона људи који се користе једним од 50 новоиранских језика као матерњим језиком, и још 30-50 милиона који их говоре као други или страни језик.

Према подацима из 2008, процењено је да је било 150–200 милиона говорника иранских језика као матерњи.^[4] Часопис Етнолог процењује да постоји 86 језика у овој групи,^[5]^[6] а највећи међу њима су персијски (ирански персијски, дари и таџички дијалекти), паштунски, курдски, лурски и белучки.^[7]

Терминологија и груписање

Термин ирански се примењује на било који језик који потиче од предачког праиранског језика.^[8]

Неки научници попут Џона Р. Перија^[9] преферирају термин иранијски као антрополошки назив за лингвистичку породицу и етничке групе ове категорије, а ирански за било шта о данашњој земљи Иран. Он користи исти аналог као у разликовању немачког од германског или разликовању турског и туркијског.^[10]

Ову употребу термина за породицу иранских језика увео је 1836. Кристијан Ласен.^[11] Роберт Нидам Каст је користио термин иранско-аријевски 1878. године,^[12] а оријенталисти као што су Џорџ Абрахам Грирсон и Макс Милер су упоредили иранско-аријевски (ирански) и индоаријевски (индијски). Неке недавне студије, првенствено на немачком, оживеле су ову конвенцију.^[13]^[14]^[15]^[16]

Груписање

Ирански језици се деле на следеће гране:

Западноирански језици, подељени на:
- Југозападне, од којих су персијски (укључујући дари и таџички дијалект) и лури доминантни чланови;
- Северозападне, чији су курдски језици доминантни чланови.
Источноирански језици, подељени на:
- Југоисточне, чији је доминантни члан паштунски;
- Североисточне, далеко најмању грану, чији је доминантни члан осетијски.

Према савременом учењу, сматра се да авестански језици не спадају у ове категорије, већ се уместо тога понекад класификују као централноирански, пошто су се одвојили од протоиранског пре него што је подела исток-запад постала истакнута. Они се традиционално сматрају источноиранским; међутим, недостаје им велики број источноиранских карактеристика и стога су „источноирански“ само у смислу да нису западни.^[17]

Велики ирански језици

Следеће иранске језике говори више од по милион говорника:

Персијски (у ширем смислу) 55-70 милиона као матерњи, укупно 110 милиона (Иран, Авганистан, Таџикистан, Пакистан, Узбекистан)
- Западноперсијски 35-40 милиона као матерњи, укупно више од 50 милиона (Иран)
- Источноперсијски 20-30 милиона
  - Дари 15 милиона (Авганистан)
  - Таџички 4,5 милиона (Таџикистан)
  - Хазара 2,5 милиона (Авганистан 2,2 милиона, Иран 300.000)
  - Ајмак 650.000 (Авганистан)
  - Јудео-персијски 110.000 (Узбекистан: Бухара, Иран, Израел)
Паштунски 35 милиона (22,5 милиона у Пакистану, 12 милиона у Авганистану)
Белучки 9 милиона (7,5 милиона у Пакистану, 1,4 милиона у Ирану, 0,2 милиона у Авганистану)
Севернокурдски (или курманџи) 10 милиона (Турска, северни Ирак, северна Сирија, северни Иран, Корасан и бивши СССР)
Лури 4,3 милиона (Иран)
Средњокурдски (или сорани) 7 милиона (Ирак, Иран)
Јужнокурдски (или пехлевани) 5 милиона (Иран)
Мазандерански 3 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
Гилански 2,6 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
Зазаки 3 милиона (Турска)
Талишки 1 милион (Иран, Азербејџан)

Остали значајнији новоирански језици су:

Осетински 600.000 (северни Кавказ: Грузија, Русија: Северна Осетија)
Горани (или гурани) 500.000 (Ирак, Иран)
Иранско-азерски 220.000 (Азербејџан, Иран)
Татијски 130.000 (Азербејџан, Русија)

Класификација

Ирански 60 језика, 16 изумрлих (150 милиона говорника)
- Западноирански 33 језика, 5 изумрлих (115 милиона говорника)
  - Северозападноирански
    - Медијски †
    - Партски †
    - Каспијски
    - Белучки
    - Курдски
      - Јужнокурдски (или пехлевани)
      - Севернокурдски (или курманџи)
      - Средњокурдски (или сорани)
  - Југозападноирански
    - Персијски
    - Лури
- Источноирански 27 језика, 11 изумрлих (35 милиона говорника)
  - Североисточноирански
    - Авестански †
    - Скитско-осетински
    - Бактријски †
  - Југоисточноирански
    - Пашто
    - Памирски
      - Мунџи
      - Шугни

Референце

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Iranian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Johannes Bechert; Giuliano Bernini; Claude Buridant (1990). Toward a Typology of European Languages. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-012108-7.
^ Gernot Windfuhr (1979). Persian Grammar: History and State of Its Study. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7774-8.
^ Windfuhr, Gernot. The Iranian languages. Routledge Taylor and Francis Group.
^ „Ethnologue report for Iranian”. Ethnologue.com.
^ Gordon, Raymond G. (2005). „Report for Iranian languages”. Ethnologue: Languages of the World (Fifteenth изд.). Dallas: SIL International.
^ Cardona, George. „Indo-Iranian languages”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 8. 2018.
^ Skjærvø 2006
^ John R. Perry
^ John R. Perry Iranian Studies Vol. 31, No. 3/4, A Review of the "Encyclopaedia Iranica" (Summer - Autumn, 1998), pp. 517-525
^ Lassen, Christian. 1936. Die altpersischen Keil-Inschriften von Persepolis. Entzifferung des Alphabets und Erklärung des Inhalts. Bonn: Weber. S. 182.
This was followed by Wilhelm Geiger in his Grundriss der Iranischen Philologie (1895). Friedrich von Spiegel (1859), Avesta, Engelmann (p. vii) used the spelling Eranian.
^ Cust, Robert Needham. 1878. A sketch of the modern languages of the East Indies. London: Trübner.
^ Dani, Ahmad Hasan. 1989. History of northern areas of Pakistan. Historical studies (Pakistan) series. National Institute of Historical and Cultural Research.
"We distinguish between the Aryan languages of Iran, or Irano-Aryan, and the Aryan languages of India, or Indo-Aryan. For the sake of brevity, Iranian is commonly used instead of Irano-Aryan".
^ Lazard, Gilbert. 1977. Preface in: Oranskij, Iosif M. Les langues iraniennes. Traduit par Joyce Blau.
^ Schmitt, Rüdiger. 1994. Sprachzeugnisse alt- und mitteliranischer Sprachen in Afghanistan in: Indogermanica et Caucasica. Festschrift für Karl Horst Schmidt zum 65. Geburtstag. Bielmeier, Robert und Reinhard Stempel (Hrg.). De Gruyter. S. 168–196.
^ Lazard, Gilbert. 1998. Actancy. Empirical approaches to language typology. Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-015670-9, ISBN 978-3-11-015670-6
^ Encyclopaedia Iranica: EASTERN IRANIAN LANGUAGES. By Nicholas Sims-Williams

Литература

Bailey, H. W. (1979). Dictionary of Khotan Saka. Cambridge University Press. 1979. 1st Paperback edition 2010. ISBN 978-0-521-14250-2.
Schmitt, Rüdiger, ур. (1989). Compendium Linguarum Iranicarum (на језику: немачки). Wiesbaden: Reichert. ISBN 978-3-88226-413-5.
Sims-Williams, Nicholas (1996). „Iranian languages”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda. стр. 238—245.
Yarshater, Ehsan, ур. (1996). „Iran”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
Frye, Richard N. (1996). „Peoples of Iran”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
Windfuhr, Gernot L. (1995). „Cases in Iranian languages and dialects”. Encyclopedia Iranica. 5. Costa Mesa: Mazda. стр. 25—37.
Lazard, Gilbert (1996). „Dari”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
Henning, Walter B. (1954). „The Ancient language of Azarbaijan”. Transactions of the Philological Society. 53 (1): 157—177. doi:10.1111/j.1467-968X.1954.tb00282.x.
Rezakhani, Khodadad (2001). „The Iranian Language Family”. Архивирано из оригинала 2004-10-09. г.
Skjærvø, Prods Oktor (2006). „Iran, vi. Iranian languages and scripts”. Encyclopædia Iranica. 13.
Delshad, Farshid (2010). Georgica et Irano-Semitica (PDF). Ars Poetica. Deutscher Wissenschaftsverlag DWV. ISBN 978-3-86888-004-5.
Mallory, J. P.; Adams, Douglas Q. (2006). The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European world. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929668-2.
Toroghdar, Zia (2018). "From Astara to Fuman: Comparison words from dialects of different languages Talysh and Tatic". Farhang-e Ilia. pp. 38–172.
Sokolova, V. S. "New information on the phonetics of Iranic languages." Trudy Instituta jazykoznanija NN SSR (Moskva) 1 (1952): 178-192.
Jügel, Thomas. "Word-order variation in Middle Iranic: Persian, parthian, Bactrian, and Sogdian." Word order variation: Semitic, Turkic, and Indo-European languages in contact, Studia Typologica [STTYP] 31 (2022): 39-62.
Farmanfarmaian, Fatema Soudavar (2009). Arjomand, Saïd Amir, ур. „Georgia and Iran: Three Millennia of Cultural Relations An Overview”. Journal of Persianate Studies. BRILL. 2 (1): 1—43. doi:10.1163/187471609X445464.
ʻAbd al-Ḥusayn Zarrīnʹkūb (2000). Dū qarn sukūt: sarguz̲asht-i ḥavādis̲ va awz̤āʻ-i tārīkhī dar dū qarn-i avval-i Islām (Two Centuries of Silence). Tihrān: Sukhan. OCLC 46632917. ISBN 964-5983-33-6.
Aryanpur, Manoochehr. A History of Persian Literature. Tehran: Kayhan Press, 1973
Chopra, R.M., "Eminent Poetesses of Persian", Iran Society, Kolkata, 2010.
Chopra, R.M., "The Rise Growth And Decline of Indo-Persian Literature", 2012, published by Iran Culture House, New Delhi and Iran Society, Kolkata. Revised edition published in 2013.
Zellem, Edward. „Zarbul Masalha: 151 Afghan Dari Proverbs”. Charleston: CreateSpace, 2012.
Clawson, Patrick. Eternal Iran. Macmillan, 2005. ISBN 1-4039-6276-6.
Browne, E.G. Literary History of Persia 1998. ISBN 0-7007-0406-X.
Browne, Edward G. Islamic Medicine. 2002. ISBN 81-87570-19-9
Rypka, Jan. History of Iranian Literature. Reidel Publishing Company, 1968. OCLC 460598. ISBN 90-277-0143-1.
Schimmel, Annemarie (1992). A Two-colored Brocade: The Imagery of Persian Poetry. University of North Carolina Press, USA. ISBN 1469616378.
Tikku, G.L. Persian Poetry in Kashmir. 1971. ISBN 0-520-09312-7
Walker, Benjamin. Persian Pageant: A Cultural History of Iran. Calcutta: Arya Press, 1950.
Zellem, Edward. „Afghan Proverbs Illustrated”. Charleston: CreateSpace, 2012.
Chopra, R.M., "Great Poets of Classical Persian", 2014, Sparrow Publication, Kolkata, ISBN 978-81-89140-99-1.

Спољашње везе

Друштво за иранску лингвистику
„Areal developments in the history of Iranic: West vs. East” (PDF). Martin Joachim Kümmel, department of Indo-European linguistics, University of Jena. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 05. 2023. г. Приступљено 21. 12. 2022.
Society for Iranian Linguistics
Kurdish and other Iranic Languages
Iranian EFL Journal Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2019)
Iranian language tree in Russian, identical with above classification.
Old Iranian Online by Scott L. Harvey and Jonathan Slocum, free online lessons at the Linguistics Research Center at the University of Texas at Austin

[Glottolog-1] Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Iranian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[BechertBernini1990-2] Johannes Bechert; Giuliano Bernini; Claude Buridant (1990). Toward a Typology of European Languages. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-012108-7.

[Windfuhr1979-3] Gernot Windfuhr (1979). Persian Grammar: History and State of Its Study. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7774-8.

[Wind-4] Windfuhr, Gernot. The Iranian languages. Routledge Taylor and Francis Group.

[5] „Ethnologue report for Iranian”. Ethnologue.com.

[SIL-6] Gordon, Raymond G. (2005). „Report for Iranian languages”. Ethnologue: Languages of the World (Fifteenth изд.). Dallas: SIL International.

[7] Cardona, George. „Indo-Iranian languages”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 8. 2018.

[Skjærvø_2006-8] Skjærvø 2006

[9] John R. Perry

[10] John R. Perry Iranian Studies Vol. 31, No. 3/4, A Review of the "Encyclopaedia Iranica" (Summer - Autumn, 1998), pp. 517-525

[11] Lassen, Christian. 1936. Die altpersischen Keil-Inschriften von Persepolis. Entzifferung des Alphabets und Erklärung des Inhalts. Bonn: Weber. S. 182.
This was followed by Wilhelm Geiger in his Grundriss der Iranischen Philologie (1895). Friedrich von Spiegel (1859), Avesta, Engelmann (p. vii) used the spelling Eranian.

[12] Cust, Robert Needham. 1878. A sketch of the modern languages of the East Indies. London: Trübner.

[13] Dani, Ahmad Hasan. 1989. History of northern areas of Pakistan. Historical studies (Pakistan) series. National Institute of Historical and Cultural Research.
"We distinguish between the Aryan languages of Iran, or Irano-Aryan, and the Aryan languages of India, or Indo-Aryan. For the sake of brevity, Iranian is commonly used instead of Irano-Aryan".

[14] Lazard, Gilbert. 1977. Preface in: Oranskij, Iosif M. Les langues iraniennes. Traduit par Joyce Blau.

[15] Schmitt, Rüdiger. 1994. Sprachzeugnisse alt- und mitteliranischer Sprachen in Afghanistan in: Indogermanica et Caucasica. Festschrift für Karl Horst Schmidt zum 65. Geburtstag. Bielmeier, Robert und Reinhard Stempel (Hrg.). De Gruyter. S. 168–196.

[16] Lazard, Gilbert. 1998. Actancy. Empirical approaches to language typology. Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-015670-9, ISBN 978-3-11-015670-6

[17] Encyclopaedia Iranica: EASTERN IRANIAN LANGUAGES. By Nicholas Sims-Williams

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]