Јужна Азија

 

Јужна Азија широко је отворена према Индијском океану, а од централног дела континента оштро је одвојена високим планинским ланцима. Због величине, изолованости (лакше је доћи у регију морем него копном) и специфичних цивилизацијских, културних, верских и историјских карактеристика често се назива Индијским потконтинентом.

На северу је омеђена Хималајима, Каракорумом и Хиндукушом, највишим планинским подручјем света. На планинско подручје надовезују се низијски крајеви у поречјима река Ганга, Брамапутре и Инда. Полуострвски део Јужне Азије заузима Декан, пространо заравњено подручје које има облик висоравни, углавном на висинама између 400 и 600 m. Острвски свет Јужне Азије чине велико острво Шри Ланка и велики број коралних острва и гребена раштрканих по великој морској површини (Малдиви и Лакадиви).^[1]

Индијско полуострво је било некада део прастарог континента Гондване. Затим се од њега одвојио и пре 10 до 20 милиона година сударило са Азијом. То је изазвало набирање земљине коре и стварања највећег и највишег планинског система на земљи – Хималаја. На западу Индијског полуострва налази се пустиња Тар.

Највећи градови су Бомбај, Калкута, Њу Делхи итд. Предњачи у свету у производњи чаја, говеда и банана.

 

Реке Јужне Азије имају највећи значај у њеном северном делу. На исток тече Ганг који се улива у Бенгалски залив с најширом делтом на свету. Пре ушћа прима с леве стране Брамапутру. На северозападу регије највећа река је Инд која извире у западном подручју Хималаја, а улива се у Арабијско море. Иако је Ганг најкраћа од три велике реке Индијског потконтинента, њен економски значај је највећи, а у свести индијског становништва има значење свете реке. На полуострву Декану већина река тече у смеру пружања упоредника, а притоке Бенгалског залива знатно су дуже. Најпознатија река је Годавари. У долинама река гаје се банане, памук, чај, зачини итд.^[1]

 

Клима је у већем делу регије у знаку монсуна. Летњи монсуни доносе с океана обиље влаге и кише. Олујне кише често су праћене понекад катастрофалним поплавама. У подножју Хималаја се налази најкишовитије место на свету – Чарапунџа (12 000 mm). Овакво стање траје пола године, а друга половина године је сушна, тако да унутрашњост Декана може бити изложена дуготрајним сушама. У зимском периоду преовлађују североисточни суви континентални монсуни, а време је свеже, слично европском пролећу. Тада дувају ваздушне масе са копна на море па стога и нема падавина. Суше су најизраженије у пакистанском делу регије (Пенџаб и Тар).

У Асаму и Бенгалу на североистоку преовлађују влажне тропске зимзелене шуме, а на поплавним деловима делте Ганга саване са високом травом. Простране монсунске шуме, које су некада покривале долину Ганга, искрчене су ради ширења обрадивих површина. На северозападу се највећи део убраја у најсушније крајеве регије. То је полупустињски и пустињски део поречја Инда, али су воде ове велике реке драгоцене за вештачко наводњавање пољопривредних површина. На највећем делу полуострва Декана у централном и јужном делу Индијског потконтинента вегетацију влажнијег приморја чине тропске шуме, док је унутрашњост углавном под травним покривачем (саване).^[1]

Цела регија била је 2 века под утицајем Велике Британије, а он се огледа чак и данас. Након Другог светског рата све државе су постале независне. Године 1947. Настала је Индија, Источни и Западни Пакистан који је након грађанског рата (1971. год.) постао држава Бангладеш.

• Пакистан – Окосницу чини река Инд, која у горњем току прима 5 притока са десне стране (Пенџаб), а у доњем току тече кроз пустињу Тар. Преко Пакистана води чувени превој Кајбер (пут којим су освајачи са запада стизали у Индију).
• Непал и Бутан – су сиромашне краљевине смештене на Хималајима. Обе развијају планински туризам, а становништво се претежно бави пољопривредом.
• Малдивска острва – има око 1200 острва. Већина живи од туризма и риболова.
• Бангладеш – једна од најсиромашнијих земаља света. Прва је на удару катастрофалних монсуна, али становништво и поред тога остаје, јер има 3 жетве годишње. Највећи је извозник памука на свету.
• Шри Ланка – од Индије је раздвојена морским пролазом који је премошћен низом коралних острва које зову Адамов мост. Најважнији извозни артикал је зелени чај.
• Индија - назив Индија су користили Грци, Римљани, Арапи (Хинд), и Персијанци (Хиндустан), а он потиче од реке Инд која значи „река“. Индијци своју земљу зову Бхарат према митском праоцу Бхарати. По површини заузима 7. (3,3%), а по броју становника 2. (20%) место у свету (1,257 милијарди становника). Дели се на 3 јасно изражене целине: Хималаје, Индоганшку низију и висораван Декан (југ). Клима је монсунска. Летњи монсун – „хариф“ значајан је за пољопривреду. Богата је рудама гвожђа, мангана, боксита, има дијаманата, али највише има каменог угља (4. по резервама у свету).

•  
  Табраизијево светилиште, Мултан, Пакистан
•  
  Мумбај, Индија
•  
  Катманду, Непал
•  
  Паро, Бутан
•  
  Рибља пијаца, Бангладеш

Индија и околне земље су познате по великом броју становника, и густини насељености, малом писменошћу и великим процентом запошљених у пољопривреди. Читава регија броји 1,7 милијарди становника.^[2] Јужна Азија је дом неких од најпопуларнијих градова на свету.^[3] Карачи, Делхи и Мумбај представљају једне од највећих мегалополиса на свету.

Историјску посебност Индије чини подела на „касте“ која и данас постоји. У Индији постоји преко 200 народа, а неки од њих су и најбројнији на свету, Хиндустанци (други), Бенгалци (трећи) Пенџапци (девети), Раџистанци, Тамили итд.

У Јужној Азији се говоре преко 500 језика, а на првом месту је Хинди језик, са скоро 422 милиона говорника.^[4] На другом месту по броју говорника је бенгали, са око 210 милиона говорника.^[5] Панџаби је трећи најзаступљенији језик са око 130 милиона говорника.

 

Јужна Азија, која се састоји из Индије, Пакистана, Бутана, Непала, Бангладеша, Малдива и Шри Ланке, етнички је веома разнолика, са преко 2.000 етничких ентитета чији припадници броје од неколико стотина милиона до малих племенских група. Јужна Азија је током времена нападана и насељавана од стране многих етничких група, укључујући Дравиде, Индо-Иранце, Тибето-Бурманце и Аустроазијате. Спајањем ових различитих група настао је мозаик култура са многим заједничким језицима и веровањима. Али традиције различитих етничких група утемељене су раније, тако да постоје чак и снажне, локалне традиције које се нису мењале, попут јужноиндијске и бенгалске културе.

Друге етничке групе, као пто су народи Сука, Кушани и Хуни, доселиле су се касније из средње Азије и утицале на већ постојеће културе у Јужној Азији. Међу последњим досељавањима било је досељавање Арапа, Турака, Авганистанаца и Монгола. Међутим, арапски утицај готово је безначајан у поређењу са утицајем Турака, централноазијских Иранаца и Авгана, који су увели персијску исламску културу у региону и допринели стварању језика урду, синкретичког језика насталог утицајем индо-персијског наслеђа,^[6][7] који је широко распрострањен данас. Енглези и Британци су данас као етничка група у Јужној Азији готово неприсутни, али су након два века владавине овим просторима ипак оставили траг западне културе који се види у елитним класама Индије, Пакистана, Бангладеша и Шри Ланке.

На северу Пакистана живи малобројни народ Буриши, чији језик није сродан другим језицима.

Позиција	Град	Држава	Популација	Површина (km²)	Густина насељености (/km²)
1	Делхи[8]	Индија	23,998,000	2,072	12,100
2	Карачи[9]	Пакистан	23,500,000	3,512	6,692
3	Мумбај[10]	Индија	17,712,000	546	32,400
4	Дака[11]	Бангладеш	15,669,000	360	43,500
5	Колката	Индија	14,667,000	1,204	12,200
6	Лахор[3]	Пакистан	10,052,000	1,371	5,649
7	Бангалор[3]	Индија	9,807,000	1,166	8,400
8	Ченај[3]	Индија	9,714,000	971	10,000
9	Хајдерабад[3]	Индија	8,754,000	1,230	7,100
10	Фејсалабад[3]	Пакистан	7,480,675	927	8,069
11	Ахмедабад[3]	Индија	7,186,000	350	20,600
12	Пуна[3]	Индија	5,631,000	479	11,800
13	Равалпинди–Исламабад[12][13]	Пакистан	5,510,000	1,172	5,900
14	Сурат[3]	Индија	5,447,000	233	23,400

Главна религија је хиндуизам, а у Индији је настао и будизам који је доминантна религија у Бутану, Непалу и Шри Ланки.^[14][15] Хиндуисти чине 63,65%, а муслимани 33,51% укупног становништва. Узете заједно, може се рећи да Јужна Азија као регион има највећи популацију муслимана на свету. Индијске религије које потичу из Јужне Азије јесу хиндуизам, ђаинизам, будизам и сикизам. Иако су индијске религије повезане са историјом Јужне Азије, оне представљају широк спектар верских заједница које су раширене и ван ове регије.