Cijanogen
Изглед
| |||
Nazivi | |||
---|---|---|---|
IUPAC naziv | |||
Drugi nazivi | |||
Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
Bajlštajn | 1732464 | ||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.006.643 | ||
EC broj | 207-306-5 | ||
Gmelin Referenca | 1090 | ||
MeSH | cyanogen | ||
RTECS | GT1925000 | ||
UN broj | 1026 | ||
| |||
Svojstva | |||
C2N2 | |||
Molarna masa | 52,04 g·mol−1 | ||
Agregatno stanje | Bezbojni gas | ||
Miris | opor, bademast | ||
Gustina | 950 mg mL−1 (na −21 °C) | ||
Tačka topljenja | −28 °C (−18 °F; 245 K) | ||
Tačka ključanja | 2.250 °C; 4.080 °F; 2.520 K | ||
45 g/100 mL (na 20 °C) | |||
Rastvorljivost | rastvoran u etanolu, etil etru | ||
kH | 1,9 μmol Pa−1 kg−1 | ||
Indeks refrakcije (nD) | 1,327 (18 °C) | ||
Termohemija | |||
Standardna molarna entropija S |
241,57 J K−1 mol−1 | ||
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
309,07 kJ mol−1 | ||
Std entalpija sagorevanja ΔcH |
−1,0978 – 1,0942 MJ mol−1 | ||
Opasnosti | |||
Bezbednost prilikom rukovanja | inchem.org | ||
EU klasifikacija (DSD)
|
F+ T N | ||
R-oznake | R12, R23, R50/53 | ||
S-oznake | (S1/2), S16, S33, S45, S63 | ||
NFPA 704 | |||
Eksplozivni limiti | 6.6–42.6% | ||
Srodna jedinjenja | |||
Srodne alkanenitriles
|
|||
Srodna jedinjenja
|
DBNPA | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
verifikuj (šta je ?) | |||
Reference infokutije | |||
Cijanogen je hemijsko jedinjenje sa formulom (CN)2. On je bezbojni, toksični gas opornog zadaha. Ovaj molekul je pseudohalogen. Cijanogenski molekuli se sastoje od dve CN grupe - analogno diatomskim halogenim molekulima, kao što je Cl2, ali ima daleku manju oksidacionu sposobnost. Dve cijano grupe su vezane zajedno na njihovim atomima ugljenika: N≡C−C≡N, mada su i drugi izomeri poznati.[6] Pojedini derivati cijanogena se takođe nazivaju "cijanogen" čak i kad sadrže samo jednu CN grupu. Na primer cijanogen bromid ima formulu NCBr.[7]
Cijanogen je anhidrid oksamida:
- H2NC(O)C(O)NH2 → NCCN + 2 H2O
Oksamid se proizvodi iz cijanogena hidrolizom:[8]
- NCCN + 2 H2O → H2NC(O)C(O)NH2
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Department of Health and Human Services, Centers for Disease Control, National Institute for Occupational Safety & Health. 2007. стр. 82.
- ^ а б The Merck Index (10th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. 1983. стр. 385.
- ^ а б „oxalonitrile (CHEBI:29308)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 27. 10. 2006. Main. Приступљено 6. 6. 2012.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ringer, A. L.; Sherrill, C. D.; King, R. A.; Crawford, T. D. (2008). „Low-lying singlet excited states of isocyanogen”. International Journal of Quantum Chemistry. 106 (6): 1137—1140. Bibcode:2008IJQC..108.1137R. doi:10.1002/qua.21586.
- ^ Hartman, W. W.; Dreger, E. E. (1931). „Cyanogen Bromide” (PDF). Org. Synth. 11: 30. ; Coll. Vol., 2, стр. 150
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 320—321. ISBN 0080379419.