Утва 75
| Утва 75 | ||
|---|---|---|
 Утва 75 | ||
| Опште | ||
| Намена | За школовање пилота и вучу једрилица | |
| Посада | Два члана | |
| Произвођач | УТВА, Југославија, Србија | |
| Први лет | 19. мај 1976. | |
| Почетак производње | 1978. | |
| Димензије | ||
| Дужина | 7,11 m | |
| Размах крила | 9,73 m | |
| Висина | 3,15 m | |
| Површина крила | 14,63 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 720 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 1140 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | AVCO LYCOMING 10-360 B1F | |
| Снага | 134 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 190 km/h | |
| Долет | 1400 km | |
| Плафон лета | 4000 m | |
| Брзина пењања | 240 m/min | |
Утва-75 је школски авион двосед, с клипним мотором. Прототипски развој и производња су реализовани у Фабрици Утва, у Панчеву, Србија. Авион служи за почетну обуку војних пилота у Србији (до 2007. године и у Хрватској). Као цивилни авион се користи у аеро-клубовима у државама, произашлим из бивше СФРЈ.[тражи се извор]
Развој
[уреди | уреди извор]Пројекат авиона Утва-75 је произашао из варијанте М-10, из пројеката гаме лаких авиона, у југословенско-пољској сарадњи. Југословенску страну су представљали у сарадњи: Ваздухопловнотехнички институт из Београда, Машински факултет из Београда, Соко из Мостара и Утва из Панчева.
Први лет прототипа био је 1976. године. Направљен је још један прототип авиона с измењеним начином закивања, с упуштеним главама. Како промјена на другом прототипу није дала жељена аеродинамичка побољшања, серијска производња је настављена према стандарду првог прототипа. Први лет је имала Утва-75А (настала од М-12), с четири сједишта, 1986. године. С овом варијантом је покушан излазак на западно тржиште. Због високих стандарда тога тржишта, као што су комфор, мала бука итд., покушај није дао резултате.
Произведено је 136 авиона од 1978. до 1985. Након распада Југославије, авиони су коришћени у ваздухопловствима новонасталих држава. Утва-75 имала малу улогу у протеклим ратовима у бившој СФРЈ.
Наоружање
[уреди | уреди извор]Утва 75 је веома скромно наоружана за потребе почетне обуке пилота за гађање, ракетирање и бомбардовање, што се у изузетним случајевима може користити и за борбена дејства. Поседује две поткрилне линије подвешавања с носивошћу 2 х 150 kg. Варијанте ношења оружја, бомбе 2 х 100 kg; или 4 х 50 kg; два саћаста лансера, по 12 ракета од 57 mm. На те линије се могу алтернативно уградити лансери са малокалибарским митраљезима.
Опрема
[уреди | уреди извор]Авион Утва 75 је опремљен стандардном опремом за ову категорију авиона, укључујући вишеканални ВХФ примопредајник; дигитални мерач укупног времена лета.
Опцијска опрема укључује далеко већи избор. Међу њом је панел за радио- навигацијски систем, са свим компонентама, укључујући рачунар и показивач (индикатор). Поред тога је дигитални мерач растојања и брзине пропадања до земље, и времена за пристајање. Предвиђен је питач и одговарач за идентификацију авиона и примопредајник за радио-фар, с аутоматским избором кода.
Сова
[уреди | уреди извор]На међународном сајму „Партнер 2015“ Утва је промовисала прототип авиона „Сова“ који по спољњем изгледу представља модернизован и делимично измењен авион Утва 75А четворосед. Основна намена авиона је почетна обука (и селекција), тренаж, спорт и туризам. Као помоћна намена се наводи извиђање, патролирање, фото снимање и слично, као и могућност ношења наоружања уз уградњу одговарајуће опреме. "Сова" је напредна верзија авиона "утва 75", који се од основног модела разликује по јачем мотору и потпуно дигитализованом кокпиту. Опремљен је уређајима за радио и ГПС навигацију, инструментално слетање и праћење рада мотора и потрошње горива.[1] (Види још:Фотогалерија авиона „Сова“)
Карактеристике
[уреди | уреди извор]
- Дужина = 7,11 m
- Размах крила = 9,73 m
- Виткост крила = 6,3
- Висина = 3,15 m
- Размах хоризонталног репа = 3,80 m
- Растојање између ногу = 3,80 m
- База точкова = 1,99 m
- Пречник елисе = 1,93 m
- Одстојање врха елисе од земље = 0,295 m
- Површина крила = 14,63 m²
- Повшина крилаца = 1,38 m²
- Површина закрилаца = 1,61 m²
- Површина вертикалног репа = 1,78 m²
- Површина вертикалног репа = 3,34 m²
- Маса празног, опремљеног = 720 kg
- Носи пртљаг = 20 kg
- Максимално унутрашње гориво = 108 kg
- С допунским резервоарима = 251 kg
- Максимална маса полетања = 1140 kg
- Максимално оптерећење крила = 77,92 kg/m²
- Максимална хоризонтална брзина = 190 km/h
- Брзина крстарења = 175 km/h
- Брзина превлачења = 100 km/h
- Максимална брзина пењања = 100 km/h
- Практични плафон лета = 4000 m
- Залет, у полетању, до висине од 15 m = 400 m
- Трчање у слетању = 180 m
- Укупна дужина слетања, с висине од 15 m = 340 m
- Долет с максималним унутрашњим горивом = 600 km
- Долет са допунским резервоарима = 1400 km
Корисници
[уреди | уреди извор]Тренутни
[уреди | уреди извор]Србија - располаже с 16 авиона Утва 75.
Црна Гора - располаже с 3 авиона Утва 75. Четврти авион је имао удес на Скадарском језеру 3. септембра 2008.[2]
Босна и Херцеговина - располаже с 2 авиона Утва 75.
Судан - располаже са 6 авиона Утва 75 од 2009. године.[3]
Бивши корисници
[уреди | уреди извор]Југославија - располагала је са 136 авиона Утва 75.
Хрватска - располагала је с 11 авиона Утва 75, које су замењене 2007. са Злиновима.
Србија и Црна Гора - располагала је са 20 авиона Утва 75.
Словенија - расподелила је 12 авиона Утва 75 у аеро-клубове.
Република Српска - располагала је са неколико авиона Утва 75.
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак летелица произведених у Утви
- Злин Z-242
- Утва 65
- Утва 66
- Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Сова" спремна за лет , В. новости, Р. Драговић, 23. јун 2015.
- ^ http://www.politika.rs/sr/clanak/54630/Utva-izvadjena-iz-Skadarskog-jezera. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Sudanese utva 75 image by radeks on Photobucket”. media.photobucket.com. Приступљено 14. 9. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. стр. 130—134.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Radić, Aleksandar (2012). Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije. Beograd: Medija centar "Odbrana". ISBN 978-86-335-0358-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/utva-75
- Сајт Утва
- Опис и карактеристике
- Utva 75 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2013)