Т-50
| Т-50 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Совјетски Савез
|
| Намена | лаки тенк |
| Уведен у употребу | 1941.[1] |
| Број примерака | 63[1] |
| Брзина на путу | 60 km/h |
| Досег | 220 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5,20 m |
| Ширина | 2,47 m |
| Висина | 2,16 m |
| Тежина | 14 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ 45mm модел 1938 |
| Споредно наоружање | 1× ДТ митраљез 7.62mm |
| Оклоп | 12-37m mm |
| Мотор | дизел модел В-4 |
| Снага (КС) | 520 КС |
| Посада | |
| Посада | 4 |
Т-50 је био совјетски тенк који се производио од априла 1941. до јануара 1942. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Замишљена идеја водиља за настанак овог тенка је била наслеђивање популарног модела Т-26, чија застарелост постаје свима очита крајем тридесетих година. С својим оклопом од 37 mm и топом од 45 mm Т-50 је био несумњиво бољи од претходника, али је имао проблеме које краткотрајна производња никад није успела да реши.
За овај тенк био је произведен специјални мотор чије грешке у конструкцији никада нису биле отклоњене што постаје формални разлог за престанак рада на овом пројекту који је и тако био процењен као прескуп за добијени квалитет.
У јануару 1942. је донета одлука да војна индустрија Совјетског Савеза пређе на масовну производњу само две врсте тенка. Одабир тада пада на тенкове Т-34 и КВ-1 који су сматрани пуно ефикаснијим од Т-50 који тако испада из производње након произведених само 63-69 примерака.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Т-50 био је способан лаки тенк, али његова мала величина онемогућила је наоружавање топом јачим од 45 мм, а дизел мотор Модел В-4 показао се у пракси сувише компликованим за масовну производњу. Уз то, у исто време је почела испорука сличних тенкова Валентин из Британије.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Zaloga, Steven J.; Grandsen, James (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4.
