Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Нурсултан Назарбајев

С Википедије, слободне енциклопедије
Нурсултан Назарбајев
Нурсултан Назарбајев
Лични подаци
Пуно имеНурсултан Абишули Назарбајев
Датум рођења(1940-07-06)6. јул 1940. (84 год.)
Место рођењаШамалган, СССР
ДржављанствоКазахстан
Религијасунизам
Породица
СупружникСара Назарбајева
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка		Светло отаџбине (Нур Отан) (од 1999)
Чин
врховни командант као председник Казакстана
16. децембар 1991. — 20. март 2019.
Претходникфункција успостављена
НаследникКасим Жомарт Токајев
Потпис

Нурсултан Абишули Назарбајев (каз. Nūrsūltan Äbışūly Nazarbaev) први је и бивши председник Републике Казахстан.[1][note 1] На тој функцији је био од 24. априла 1990.[2] до свечане оставке 19. марта 2019.[3] Он тренутно служи као Председавајући Савета безбедности Казахстана. Он је један је од најдуже служећих некраљевских вођа на свету, који је Казахстаном владао скоро три деценије. Он је именован првим секретаром Комунистичке партије Казахстанске ССР 1989. године, а изабран је за првог председника нације након независности од Совјетског Савеза. Има титулу „Вођа нације”.[4] У априлу 2015. године, Назарбајев је поново изабран са готово 98% гласова, пошто практично није било опозиције.[5]

Назарбајев је био оптужен за кршење људских права од стране неколико организација за заштиту људских права и потискивање дисидената и председавање над ауторитарним режимом.[6] Ниједан избор који је одржан у Казахстану од осамостаљења се на Западу не сматрао слободним или поштеним.[6][7] Године 2010, он је најавио реформе којима ће се подстаћи вишестраначки систем.[6] У јануару 2017. године Назарбајев је предложио уставне реформе којима би се делегирала овлашћења Парламенту Казахстана.[8]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Шамалгану, данашњи Казахстан, тада Казашка ССР, односно СССР.

Неко је време радио у челичани у Дњепродзержинску. Године 1962, постао је члан КПСС-а. Године 1972, постао је секретар Комитета комунистичке партије у металуршком комбинату у Караганди, а четири године касније секретар Регионалног комитета КПСС за Караганду.

Од 1989. до 1991. године био је секретар Комунистичке партије Казахстана.

У покушају државног удара групе совјетских званичника и официра августа 1991, Назарбајев је подржао Бориса Јељцина. На председничким изборима 1. децембра 1991, победио је освојивши 91,5% гласова.

Референдум одржан априла 1995. продужио је његов председнички мандат до 2000. године. За председника је био изабран јануара 1999. и поновно у децембру 2005. године. Назарбајев је кандидат и на председничким изборима 26. априла 2015. У предизборно време добио је подршку Владимира Путина и Александра Лукашенка који су га посетили у Астани у марту 2015. Пети пут је изабран за председника Казахстана.

Дана 20. марта 2019. године, поднео је оставку на место председника, а престоница Астана је у његову част преименована у Нур Султан.[9] Наследио га је председник Сената Касим Жомар Токајев.[10][11]

Дана 18. јуна објављено је да је заражен вирусом корона.[12]

Економска питања

[уреди | уреди извор]

Евроазијска економска унија

[уреди | уреди извор]

Године 1994, Назарбајев је током говора на Московском државном универзитету предложио идеју за стварање „Евроазијске уније”.[13][14][15] Дана 29. маја 2014, Русија, Белорусија и Казахстан су потписали споразум о стварању Евроазијске економске уније која је створила јединствени економски простор од 170.000.000 људи и ступила на снагу у јануару 2015. године.[16] Назарбајев је рекао недуго након потписивања уговора, „Ми то видимо као отворени простор и нови мост између растућих економија Европе и Азије.”[16] Назарбајев је именован почасним председником Врховног евроазијског економског савета у мају 2019. године.[17]

Стратегија Казахстан 2050

[уреди | уреди извор]
Стратегија Казахстан 2050 лого

Назарбајев је представио у свом обраћању нацији 2012. године Стратегију Казахстан 2050, дугорочну стратегију за осигурање перспектива раста Казахстана и позиционирање Казахстана као једне од 30 најразвијенијих нација на свету.[18]

Нурли Зол

[уреди | уреди извор]

Председник Назарбајев је представио 2014. године план домаће модернизације и реформације вредан више милијарди долара под називом Нурли Зол - Пут у будућност.[19]

Дигитални Казахстан

[уреди | уреди извор]

Председник Назарбајев је представио иницијативу за технолошку модернизацију како би се повећала економска конкурентност Казахстана кроз развој дигиталног екосистема.[20]

Еколошки проблеми

[уреди | уреди извор]

У својој аутобиографији из 1998. године, Назарбајев је написао да је „смањење Аралског мора, због свог обима, једна од најозбиљнијих еколошких катастрофа са којом се данас суочава наша планета. Није претерано ако се стави на исти ниво као и уништавање ”Амазонске прашуме“. Позвао је Узбекистан, Туркменистан, Таџикистан, Киргистан и шири свет да учине више на преокретању штете по животну средину нанесене током Совјетске ере.[21][22]

Став о нуклеарном оружју

[уреди | уреди извор]

Казахстан је наследио од Совјетског Савеза четврту највећу залиху нуклеарног оружја на свету. У року од четири године независности, Казахстан није имао нуклеарно оружје. У једној од првих главних одлука нове владе, Назарбајев је затворио совјетски нуклеарни полигон у Семипалатинску (Семеј), где је совјетска војска извршила 456 нуклеарних тестова.[21][22]

Награде

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У казахстанском, његово име се ћирилицом пише Нұрсұлтан Әбішұлы Назарбаев, а изговара се [nʊrsʊlˈtɑn æbəɕʊˈlə nɑzɑɾˈbɑjɪf]. На руском му је име рус. Нурсултан Абишевич Назарбаев, што се изговара као [nʊrsʊɫˈtan ɐˈbʲiʂɨvʲɪtɕ nəzɐrˈbajɪf].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mesquita, Bruce Bueno de (14. 1. 2013). Principles of International Politics – Bruce Bueno de Mesquita – Google Books. ISBN 9781483304663. Архивирано из оригинала 3. 6. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2014. 
  2. ^ „Background on Nursultan Nazarbayev”. Carnegie Endowment for International Peace. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 27. март 2019. „The republic's Supreme Soviet elected Nazarbayev president of the Kazakh SSR on April 24, 1990.” 
  3. ^ „Veteran Kazakh leader Nazarbayev resigns after three decades in power”. Reuters. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 20. 3. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  4. ^ Walker, Shaun (24. 4. 2015). „Kazakhstan election avoids question of Nazarbayev successor”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 9. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
  5. ^ „Kazakh leader gains crushing election victory”. BBC News. 27. 4. 2015. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  6. ^ а б в Pannier, Bruce (11. 3. 2015). „Kazakhstan's long term president to run in show election – again”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 9. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2015. „Nazarbayev has clamped down on dissent in Kazakhstan, and the country has never held an election judged to be free or fair by the West.” 
  7. ^ Chivers, C.J. (6. 12. 2005). „Kazakh President Re-elected; voting Flawed, Observers Say”. The New York Times. Приступљено 2. 4. 2014. „Kazakhstan has never held an election that was not rigged.” 
  8. ^ „Kazakh Leader Ready to Devolve Some Powers to Parliament, Cabinet”. Voice of America. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 30. 1. 2017. 
  9. ^ „Нур-Султан - новое название столицы Казахстана”. Tengrinews.kz. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. 
  10. ^ „Kazakhstan's leader Nazarbayev resigns after three decades in power”. Reuters (на језику: енглески). 20. 3. 2019. 
  11. ^ „Kazahstan: Predsednik podneo ostavku nakon tri decenije na vlasti”. B92.net (на језику: српски). 
  12. ^ „Први председник Казахстана заражен короном”. Спутњик Србија (на језику: српски). 18. 6. 2020. 
  13. ^ Holding-Together Regionalism: Twenty Years of Post-Soviet Integration. Libman A. and Vinokurov E. (Palgrave Macmillan, London, 2012, p. 220.)
  14. ^ „Президент Республики Казахстан Н. А. Назарбаев о евразийской интеграции. Из выступления в Московском государственном университете им. М. В. Ломоносова 29 марта 1994 г.”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  15. ^ Alexandrov, Mikhail. Uneasy Alliance: Relations Between Russia and Kazakhstan in the Post-Soviet Era, 1992-1997. Greenwood Press, 1999, p. 229. ISBN 978-0-313-30965-6
  16. ^ а б „Russia, Belarus, Kazakhstan sign 'epoch' Eurasian Economic Union”. RT. Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2014. 
  17. ^ „Nazarbayev named "Honorary Chairman" of Supreme Eurasian Economic Council”. Kazinform. 29. 5. 2019. Архивирано из оригинала 29. 5. 2019. г. Приступљено 29. 5. 2019. 
  18. ^ „Strategy 2050: Kazakhstan's Road Map to Global Success”. EdgeKZ. Архивирано из оригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено 25. 1. 2014. 
  19. ^ „Kazakhstan's Nurly Zhol and China's Economic Belt of the Silk Road: Confluence of Goals”. The Astana Times. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2017. 
  20. ^ „Digital Kazakhstan initiative presented at Web Summit 2017”. The Astana Times. Архивирано из оригинала 31. 01. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  21. ^ а б „NTI Kazakhstan Profile”. Nuclear Threat Initiative (NTI). Архивирано из оригинала 24. 2. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  22. ^ а б „Kazakhstan and US Renew Nonproliferation Partnership”. thediplomat.com. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Nazarbayev, Nursultan (1998), Nursultan Nazarbayev: My Life, My Times and My Future..., Pilkington Press, ISBN 1899044191 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нурсултан_Назарбајев&oldid=28714632”