ВТЦ Делфин
| ВТЦ Делфин 3 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | такмичарска једрилица | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  СФР Југославија
| |
| Произвођач | Ваздухопловни технички центар Вршац | |
| Пробни лет | 29. јул 1968. | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Југославије | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Делфин 3 је једноседа такмичарска једрилица категорије Стандард, дрвене конструкције са неувлачећим точком за слетање испод трупа. Производила се у ВТЦ (Ваздухопловно техничком центру) из Вршца.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Једрилицу Делфин 1 су пројектовалa два млада инжењера са Машинског факултета Универзитета у Београду Здравко Габријел и Томислав Драговић[1] а прототип је направљен у ВТЦ из Вршца. Први пут је полетео 7. децембра 1963. године. Паралелно са опитовањем прототипа приступило се побољшању једрилице која је сада добила ознаку Делфин 2.
Делфин 2 се разликовао од прототипа (Делфин 1) што му је комплетан труп укљјучујући кљун прекривен дрвеном лепенком (шперплочом), смањен му је поклопац кабине који се отвара на страну а метални елерони су замењени дрвеним. Први пут је полетела 26. априла 1965. Укупно је произведено 27 једрилица ове верзије, од којих су четири касније преправљене у Делфин 3.
Делфин 3 је први пут полетео 29. јула 1968., има конвенционално изведен реп авиона и повећану површину кормила у односу на своје претходнике а на вертикалном стабилизатору је уграђен фиксни хоризонтални стабилизатор са кормилом висине. На крајевима крила били су постављени усмеривачи који су елиминисали вртложно струјање и штитиле крило када је једрилица приземљена јер се ослањала на те усмериваче а не на површину крила. Нападна ивица крила и крајеви су обложени шперплочом а остатак импрегнираним платном. На крилима су уграђене металне ваздушне кочнице типа Шемп-Хиртх изнад и испод крила. Труп летилице је монокок структура са малим пресеком. Положај пилота у кабини је полулежећи а кабина је покривена плексиглас поклопцем који се отвара у страну што омогућава улазак и излазак из једрилице. Стајни трап се састоји од једног неувлачећег точка са механичком кочницом уграђеног у труп једрилице и једног репног клавирског точка малих димензија.
Варијанте једрилица
[уреди | уреди извор]- Делфин 1 - Прототипска верзија из 1963. године
- Делфин 2 - Побољшана верзија из 1965. године
- Делфин 3 - Верзије из 1968. године
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу ВТЦ Делфин 3 а према изворима[2]
| Финеса | 1 : 31 при брзини 87 km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Делфин 1 је први пут јавно наступио на Светском првенству у 1965. године, које је одржано у Великој Британији. Њиме је летео В. Степановићем, заузео је тек 37. место од 45 у категорији Стандард. Модификована једрилица Делфин 1 која је добила назив Делфин 2 била је много успешнија од своје претходница, јер је већ следеће 1966. године у веома конкурентном пољском државном првенству, заузела прва два места.
Укупно је направљено 29 једрилице овог типа а користиле су се у Аероклубовима широм Југославије.[3]
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]Један примерак једрилице ВТЦ Делфин 2 (регистрације YU-4138) се чува у депоу Музеја ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду али нажалост није доступан јавности. Две једрилице Делфин су још у летном стању једна је Делфин 2 са хрватском регистрацијом 9A-GHS на аеродрому Загреб-Лучко[4] а друга је Делфин 3 са словеначком регистрацијом S5-1035 са аеродрома Лесце Блед.[5]
Земље које су користиле ову једрилицу
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- Икарус Метеор
- Икарус Кошава
- Либис 18
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јовичић, Миленко-уредник (2017). Зборник биографија наставног особља (1948. до 1973) (на језику: (језик: српски)). Београд: Универзитет у Београду Машински факултет. ISBN 978-86-7083-958-8.
- ^ Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (на језику: (језик: енглески)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2.
- ^ Letilice sa oznakom YU
- ^ VTC Delfin 2
- ^ VTC Delfin 3
Литература
[уреди | уреди извор]- Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (на језику: (језик: енглески)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Јовичић, Миленко-уредник (2017). Зборник биографија наставног особља (1948. до 1973) (на језику: (језик: српски)). Београд: Универзитет у Београду Машински факултет. ISBN 978-86-7083-958-8.