Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Јастреб Вук-Т

С Википедије, слободне енциклопедије
Јастреб Вук-Т

Једрилица Вук-Т ФАЈ Јастреб изложена у Музеју ваздухопловства Београд
Једрилица Вук-Т ФАЈ Јастреб изложена у Музеју ваздухопловства Београд

Општи подаци
Намена Школска тренажна једрилица
Посада 1
Порекло  СФР Југославија
Произвођач ФАЈ Јастреб Вршац
Пробни лет 1977 год.
Уведен у употребу 1979 год.
Повучен из употребе још лети
Статус оперативан
Први оператер Ваздухопловни савез Југославије
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
 Портал Ваздухопловство

Јастреб Вук-Т (скраћено Вук-Т) је једноседа школско-тренажна једрилица, класе Стандард 15 m, направљена потпуно од стакло пластике (фибергласа) а намењена је за прелазну обуку једриличара. Пројектовао ју је професор Томислав Драговић[1][2] са Машинског факултета Универзитета у Београду а производила се у Фабрици ФАЈ Јастреб из Вршца.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Једрилица Вук-Т је пројектована 70.-тих година 20.-тог века у Институту Машинског факултета Универзитета у Београду. На челу пројектантског тима је био професор Томислав Драговић. Првобитна ознака једрилице (радни назив) је била ВТЦ-79, да би на крају добила име по сину проф. Драговића.

Једрилица Вук-Т је била прва једрилица у нас која је пројектована на "научној" основи. При њеном конструисању су коришћени компјутери а у њеном испитивању су коришћени најсавременији уређаји тада расположиви почев од аеротунела па преко лабораторија за проверу оптерећења која се могу појавити у лету (симулације), до провере отпорности свих критичних елемената летилице. Након фабричког тестирања ова једрилица је предата ВОЦ (Ваздухопловном опитном центру) Ратног ваздухопловства Југославије који је детаљно опитовао једрилицу пре одобрења за производњу и њеном дистрибуирању Аеро клубовима широм земље.

У аеродинамици једрилица Вук-Т представља куриозитет, наиме код ове једрилице је први пут у свету примењено супер критично крило што је изазвало велико интересовање и пажњу светске стручне јавности. О овој једрилици су у то време писали најзначајнији светски стручни часописи: Aviation International No. 765, 1979., Soaring No. 12, 1979., Flugwelt No. 2, 1980., JANE’S за 1981./82., 1983./84., 1985./86. и 1990./91. годину, итд. Примена супер критичног крила је побољшала перформансе летилице тако да је једрилица Вук-Т са размахом крила од 15 m лака за управљање како при малим тако и при великим брзинама. Појава једрилице Вук-Т утицала је на водеће произвођаче једрилица да почну пимењивати ово решење.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Једрилица Вук-Т је у потпуности направљена од стаклопластике (фибергласа). Крило је трапезоидног облика, аеропрофила NASA GA(W)-1 релативне дебљине 17% и има две рамењаче. Крила су направљена по сендвич принципу, оплата од стаклених влакана а испуна ПВЦ пена. Ремењаче крила су такође направљена од стаклопластике као и оплата крила и чине јединствену целину. Крилца су везана за другу ремењачу помоћу шарки. Крила су опремљена аеродинамичким кочницама SCHEMPP-HIRTH.

У централном делу трупа се налази део металне решеткасте конструкције која служи за везивање трупа и крила. Поред тога за ову металну конструкцију су причвршћене полуге управљачког механизма једрилице и конструкција стајног трапа. Стајни трап се састоји од увлачећег точка са добош кочницом и дрљачом која се налази на репу.

Положај пилота у кабини је полулежећи. Кабина је опремљена стандардним инструментима за контролу лета: брзиномер, висиномер, вариометар и магнетни компас. Поклопац кабине је једноделан од плекси стакла и отвара се на страну. Оков му омогућава лако одбацивање у случају опасности.

Репне површине имају облик слова Т, што значи да је хоризонтални стабилизатит на врху вертикалног стабилизатора, и израђене су као и крило.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Јастреб Вук-Т а према изворима[3][4]

Финеса 1 : 37,5 при брзини 95 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 240 km/h
  • минимална брзина 59 km/h
  • минимално пропадање 0,65 m/s при брзини 78 km/h
  • максимална брзина у бури 150 km/h
Димензије
  • размах крила 15,00 m
  • дужина 6,5 m
  • висина 1,3 m
  • површина крила 12,00 m²
  • виткост 18,82
  • аеропрофил крила NASA GA (W)-1
  • макс. оптеречење крила; 32,08 kg/m²
Маса
  • сопствена 260 kg
  • полетна 385 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Једрилица Вук-Т је високоспособна једрилица која је предвиђена за наставак обуке једриличара после летења на двоседим једрилицама. Својим перформансама она омогућава једриличарима постизање признања за једриличарски ниво који се зове златна значка једриличарства. Ове летилице су произведене у ФАЈ Јастреб из Вршца (бивши ВТЦ Вршац). Првих 38 примерака је произведено у периоду од 1979 до 1981. године, следећих 37 је направљено до 1988. године а до сада је укупно направљено 114 ових једрилица[5].

У аеро клубовима Србије има 23 летно способних једрилица Вук-Т, све произведене у периоду између 1984. до 1987. године[6][7]. Поред једрилица које се налазе по аеро клубовима у Србији, оне се налазе по Аеро клубовима у свим бившим републикама Југославије. Известан број примерака је извезен у Швајцарску и Немачку.

Сачувани примерци

[уреди | уреди извор]

Један примерaк једрилице Јастреб Вук-Т (регистарски број YU 4422) је изложен у Музеју ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла"[8].

Земље које су користиле ову једрилицу

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Томислав Драговић
  2. ^ * Јовичић, Миленко-уредник (2017). Зборник биографија наставног особља (1948. до 1973.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Универзитет у Београду Машински факултет. ISBN 978-86-7083-958-8. 
  3. ^ Vuk-T
  4. ^ „PROGRAM ODRŽAVANJA ZRAKOPLOVNE JEDRILICE VUK–T”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2019. 
  5. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010. 225 значајних летелица (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  6. ^ „Записник са 6. седнице” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2020. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  7. ^ „Извештај” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 11. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2019. 
  8. ^ Последњи лет на изложбу

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010. 225 значајних летелица (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јовичић, Миленко-уредник (2017). Зборник биографија наставног особља (1948. до 1973.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Универзитет у Београду Машински факултет. ISBN 978-86-7083-958-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јастреб_Вук-Т&oldid=28456659”