Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Бахаме

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Комонвелт Бахама
Commonwealth of The Bahamas  (енглески)
Крилатица: Напред, више, напред, заједно
(енгл. Forward, Upward, Onward, Together)
Химна: Бахамландски марш
(енгл. March On, Bahamaland)
Боже, чувај краља!1
(енгл. God, Save the King!)
Положај Бахама
Главни градНасау
Службени језикенглески
Владавина
 — КраљЧарлс III
 — Генерални гувернерМаргерит Пиндлинг
 — ПремијерХуберт Минис
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
10. јула 1973.
Географија
Површина‍
 — укупно13.940 km2 (155)
 — вода (%)28
Становништво‍
 — 2010.[1]351.461 (178)
 — густина25,21 ст./km2
Привреда
ВалутаБахамски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -5
Интернет домен‍.bs‍
Позивни број+1-242
1 Краљевска химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Бахаме (енгл. The Bahamas), или званично Комонвелт Бахама (енгл. Commonwealth of The Bahamas),[2] познати и као Бахамска острва или Бахами, је острвска држава унутар Лукајанског архипелага Западне Индије у северном Атлантику.[3] Заузима 97% копнене површине Лукајанског архипелага и дом је 88% становништва архипелага. Архипелашка држава се састоји од више од 3.000 острва, пешчаних спрудова и острвца у Атлантском океану, а налази се северно од Кубе и северозападно од острва Хиспањола (подељено између Доминиканске Републике и Хаитија) и острва Теркс и Кејкос, југоисточно од америчке држава Флориде, и источно од Флориде Киз.[4] Главни град је Насау на острву Њу Провиденс. Краљевске одбрамбене снаге Бахама наводе да Бахами обухватају 470.000 km2 океанског простора.

Острва Бахаме су вековима насељавали народ Лукајан, припадници Таино староседелаца који су говорили аравачким језиком.[5] Сматра се да је Кристофор Колумбо био први Европљанин који је видео острва, на свом путу у „Нови свет” 1492. године када се искрцао на Сан Салвадор. Касније су Шпанци отпремили староседеоце и поробили их на Хиспањоли, након чега су острва Бахама углавном била напуштена, у периоду од 1513. до 1648. године, при чему су скоро сви доморовци Бахама били насилно уклоњени ради поробљавања или су умрли од болести које су Европљани донели на острва. Године 1649. енглески колонисти са Бермуда, познати као Ељутерански авантуристи, населили су се на острву Ељутера.[6]

Бахами су постали колонија британске круне 1718. године, када су Британци сузбили пирате и заузели острво. После Америчког рата за независност, британска монархија је преселила хиљаде америчких лојалиста на Бахаме који су са собом повели поробљене људе и оснивали плантаже на Бахамима. Почев од овог периода, поробљени Африканци и њихови потомци су чинили већину становништва, и то се задржало до данас. Британци су 1807. године укинули трговину робовима а ропство на Бахамима је укинуто 1834. године. Након овог периода, Бахами су постали уточиште за ослобођене афричке робове. Краљевска морнарица насељавала је острво са ослобођеним Африканцима са илегалних бродова, а познати су и случајеви насељавања избеглих северноамеричких робова и америчких староседеоца. Познато је да су Бахами давали слободу и поробљеним људима других нација са бродова који су стизали до ове острвске државе.

Држава је стекла своју државну независност 1973. године. Чарлс III је тренутно њен монарх.[5] У погледу бруто домаћег производа по глави становника, Бахами су једна од најбогатијих земаља у Америци, одмах после Сједињених Америчких Држава и Канаде, са економијом заснованом на туризму и офшор финансијама.[7]

Назив

[уреди | уреди извор]

Назив Бахаме (Bahamas) можда води поријекло од шпанских ријечи baja mar (чита се „баха мар“ — плитко море), а можда од лукајанског имена за острво Велика Бахама, ba-ha-ma („велико горње средње копно“).

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]

Суседне државе Бахама су: САД, Куба, Хаити и Доминиканска Република. Бахаме чини архипелаг од седамсто острва и острваца који захватају површину од око 259.000 km² Атлантског океана. Површина копна износи 13.878 km². Највеће острво је острво Андрос које се налази на западу државе. На острву Њу Провиденс, које се налази источно од Андроса, налази се главни град Насау[3] у којем живи двије трећине укупног становништва. Поред Андроса и Њу Провиденса, важно је споменути и острво Велики Бахами на сјеверу (гдје је смјештен други највећи град Бахама, Фрипорт) као и острво Инагва на југу државе.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Воде

[уреди | уреди извор]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]
Клима Насауа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 25,4
(77,7) 		25,5
(77,9) 		26,6
(79,9) 		27,9
(82,2) 		29,7
(85,5) 		31,0
(87,8) 		32,0
(89,6) 		32,1
(89,8) 		31,6
(88,9) 		29,9
(85,8) 		27,8
(82) 		26,2
(79,2) 		28,8
(83,9)
Просек, °C (°F) 21,4
(70,5) 		21,4
(70,5) 		22,3
(72,1) 		23,8
(74,8) 		25,6
(78,1) 		27,2
(81) 		28,0
(82,4) 		28,1
(82,6) 		27,7
(81,9) 		26,2
(79,2) 		24,2
(75,6) 		22,3
(72,1) 		24,85
(76,73)
Минимум, °C (°F) 17,3
(63,1) 		17,3
(63,1) 		17,9
(64,2) 		19,6
(67,3) 		21,4
(70,5) 		23,3
(73,9) 		24,0
(75,2) 		24,0
(75,2) 		23,7
(74,7) 		22,5
(72,5) 		20,6
(69,1) 		18,3
(64,9) 		20,8
(69,5)
Количина падавина, mm (in) 39,4
(1,551) 		49,5
(1,949) 		54,4
(2,142) 		69,3
(2,728) 		105,9
(4,169) 		218,2
(8,591) 		160,8
(6,331) 		235,7
(9,28) 		164,1
(6,461) 		161,8
(6,37) 		80,5
(3,169) 		49,8
(1,961) 		1.389,4
(54,701)
Дани са падавинама 8 6 7 8 10 15 17 19 17 15 10 8 140
Сунчани сати — месечни просек 220,1 220,4 257,3 276,0 269,7 231,0 272,8 266,6 213,0 223,2 222,0 213,9 2.886
Извор: World Meteorological Organization (UN),[8] Hong Kong Observatory (sun only)[9]
Просечне температуре мора у Насау, Бахами
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
23 °C
(73 °F) 		24 °C
(75 °F) 		24 °C
(75 °F) 		26 °C
(79 °F) 		27 °C
(81 °F) 		28 °C
(82 °F) 		28 °C
(82 °F) 		28 °C
(82 °F) 		28 °C
(82 °F) 		27 °C
(81 °F) 		26 °C
(79 °F) 		24 °C
(75 °F)

Историја

[уреди | уреди извор]
Бахами су били колонија Уједињеног Краљевства. Земља је стекла независност 1973.

Када је Кристифор Колумбо први пут закорачио на тло Новог свијета, било је то острво Сан Салвадор у југоисточним Бахамама. На острву је затекао индијанско племе Таино, са којима је размијенио поклоне. У то вријеме на територији данашњих Бахама је живјело око 40.000 Индијанаца. Доцније су сви они поробљени, тако да је њихово богато друштво брзо ишчезло.

Први енглески досељеници су населили острва 1650. године, а доласком гувернера Вудса Роџерса 1718. године званично су постала дио Британског царства.

Године 1964. Бахаме су добиле самосталну власт, да би 1973. постали самостална држава. Од тог тренутка у држави је нагло развијен туризам и банкарство, тако да држава данас има трећи по величини бруто домаћи производ по глави становника у западној хемисфери.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Гледано по расној основи, црнци чине око 85% а бијелци око 12% становништва. Службени језик је енглески који разумије скоро цијела популација земље.

Бахамци су врло религиозан народ; земља има највећи број цркава по особи на свијету. Хришћанство је главна религија. Баптистичка црква је доминантна; вјерници ове цркве чине око 32% становништва, а велики број припадника припада англиканској (20%) и католичкој цркви (19%).

Одређени број људи, посебно на јужним и источним острвима, су припадници локалне религије оби, која је слична вудуу. Вуду религија је такође распрострањена али готово искључиво у хаићанској заједници. Прастановници су били Лукајански Индијанци.

Политика

[уреди | уреди извор]

На челу државе је краљ Чарлс III. Њега на Бахамама представља гувернер-генерал који се бира по препоруци владе. У складу са британском традицијом, извршну власт представља дводомни парламент који се састоји од доњег дома сачињеног од 41 посланика и шеснаесточланог Сената, чије чланове бира гувернер-генерал, укључујући девет по савјету премијера, четири по савјету шефа опозиције и три по савјету премијера у договору са шефом опозиције. Извршну власт чини влада са премијером на челу. Избори се одржавају сваких пет година.

Бахаме су члан Комонвелта.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Бахаме се састоје од тридесет и једног дистрикта са локалним властима и острва Њу Провиденс којим управља државна влада. Тренутно постоје двадесет и три дистрикта дефинисана 1996. године и осам дистрикта додатих 1999. године.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Плажа на Ељутери

Бахама има стабилну и растућу привреду која зависи од туризма и банкарства. Туризам чини више од 60% бруто домаћег производа и у њему је запослена скоро половина радне снаге. Раст туризма је проузроковао нагли пораст броја нових хотела и прихватилишта за туристе.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Значајније морске луке за међународни саобраћај су Фрипорт и Насау.

Култура

[уреди | уреди извор]
Улична парада Џанкану

Култура Бахама је спој афричке, европске и других култура. Вјероватно најпрепознатљивији културни облик Бахама је улична парада џанкану (junkanoo).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Национална агенција за статистику[мртва веза]
  2. ^ Official government website. „The Constitution”. Приступљено 29. 5. 2017. 
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 115. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  5. ^ а б „Bahamas, The”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 21. 7. 2019.  (Archived 2019 edition)
  6. ^ „History of The Bahamas”. Архивирано из оригинала 11. 6. 2022. г. Приступљено 4. 6. 2022. 
  7. ^ „Country Comparison :: GDP – per capita (PPP)”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2015. г. . CIA World Factbook.
  8. ^ „Weather Information for Nassau”. worldweather.org. 
  9. ^ „Climatological Information for Nassau, Bahamas (1961–1990)”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г. Приступљено 26. 07. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Craton, Michael; Saunders-Smith, Gail (1992). Islanders in the Stream: A History of the Bahamian People. University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-2122-6. 
  • Horne, Gerald (2012). Negro Comrades of the Crown: African Americans and the British Empire Fight the U.S. Before Emancipation. NYU Press. ISBN 978-0-8147-4463-5. 
  • Higham, Charles (1988). The Duchess of Windsor: The Secret LifeНеопходна слободна регистрација. McGraw Hill. ISBN 978-0471485230. 
  • Cash Philip et al. (Don Maples, Alison Packer). The Making of The Bahamas: A History for Schools. London: Collins, 1978.
  • Miller, Hubert W. The Colonization of The Bahamas, 1647–1670, The William and Mary Quarterly 2 no.1 (January 1945): 33–46.
  • Craton, Michael. A History of The Bahamas. London: Collins, 1962.
  • Craton, Michael and Saunders, Gail. Islanders in the Stream: A History of the Bahamian People. Athens: University of Georgia Press, 1992
  • Collinwood, Dean. "Columbus and the Discovery of Self," Weber Studies, Vol. 9 No. 3 (Fall) 1992: 29–44.
  • Dodge, Steve. Abaco: The History of an Out Island and its Cays, Tropic Isle Publications, 1983.
  • Dodge, Steve. The Compleat Guide to Nassau, White Sound Press, 1987.
  • Boultbee, Paul G. The Bahamas. Oxford: ABC-Clio Press, 1990.
  • Wood, David E., comp., A Guide to Selected Sources to the History of the Seminole Settlements of Red Bays, Andros, 1817–1980, Nassau: Department of Archives
  • Johnson, Howard. The Bahamas in Slavery and Freedom. Kingston: Ian Randle Publishing, 1991.
  • Johnson, Howard. The Bahamas from Slavery to Servitude, 1783–1933. Gainesville: University of Florida Press, 1996.
  • Alan A. Block. Masters of Paradise, New Brunswick and London, Transaction Publishers, 1998.
  • Storr, Virgil H. Enterprising Slaves and Master Pirates: Understanding Economic Life in the Bahamas. New York: Peter Lang, 2004.
  • Johnson, Wittington B. Race Relations in the Bahamas, 1784–1834: The Nonviolent Transformation from a Slave to a Free Society, Fayetteville: University of Arkansas, 2000.
  • Shirley, Paul. "Tek Force Wid Force", History Today 54, no. 41 (April 2004): 30–35.
  • Saunders, Gail. The Social Life in the Bahamas 1880s–1920s. Nassau: Media Publishing, 1996.
  • Saunders, Gail. Bahamas Society After Emancipation. Kingston: Ian Randle Publishing, 1990.
  • Curry, Jimmy. Filthy Rich Gangster/First Bahamian Movie. Movie Mogul Pictures: 1996.
  • Curry, Jimmy. To the Rescue/First Bahamian Rap/Hip Hop Song. Royal Crown Records, 1985.
  • Collinwood, Dean. The Bahamas Between Worlds, White Sound Press, 1989.
  • Collinwood, Dean and Steve Dodge. Modern Bahamian Society, Caribbean Books, 1989.
  • Dodge, Steve, Robert McIntire and Dean Collinwood. The Bahamas Index, White Sound Press, 1989.
  • Collinwood, Dean. "The Bahamas," in The Whole World Handbook 1992–1995, 12th ed., New York: St. Martin's Press, 1994.
  • Collinwood, Dean. "The Bahamas," chapters in Jack W. Hopkins, ed., Latin American and Caribbean Contemporary Record, Vols. 1,2,3,4, Holmes and Meier Publishers, 1983, 1984, 1985, 1986.
  • Collinwood, Dean. "Problems of Research and Training in Small Islands with a Social Science Faculty," in Social Science in Latin America and the Caribbean, UNESCO, No. 48, 1982.
  • Collinwood, Dean and Rick Phillips, "The National Literature of the New Bahamas," Weber Studies, Vol.7, No. 1 (Spring) 1990: 43–62.
  • Collinwood, Dean. "Writers, Social Scientists and Sexual Norms in the Caribbean," Tsuda Review, No. 31 (November) 1986: 45–57.
  • Collinwood, Dean. "Terra Incognita: Research on the Modern Bahamian Society," Journal of Caribbean Studies, Vol. 1, Nos. 2–3 (Winter) 1981: 284–297.
  • Collinwood, Dean and Steve Dodge. "Political Leadership in the Bahamas", The Bahamas Research Institute, No.1, May 1987.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бахаме&oldid=28343745”