Ѕ (слово ћирилице)

Ћирилично слово Ѕ ѕ


Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Ѕ је ћирилично слово које има фонетску вредност /dz/.^[1]

Ово старо слово је данас карактеристично једино за македонско писмо, док као глас и данас постоји у појединим крајевима Србије, Црне Горе и Бугарске. Током стандардизације црногорског језика, Војислав П. Никчевић залагао се за увођење слова Ѕ, али његов предлог није прихваћен.

У словачком језику такође постоји слово које производи овај звук, али се пише као латинична лигатура dz.

Глас /dz/ у стандардном македонском језику

Упркос изостанку његове разликовне функције и ограниченом броју лексема у којима се појављује, у савременом македонском стандардном језику /dz/ има статус фонема. Одбор за стандардизацију македонског језика и правописа увео је слово Ѕ дана 4. децембра 1944. године, након што је десет чланова гласало за а један против. Као главни разлог, наводи се очување односа /ts/ : /dz/. Иако нема разликовну функцију, ипак се глас /dz/ у свести говорника македонског језика јасно издваја. Иако је у старословенском стајало између Ж и З, у македонском слово Ѕ стоји иза З.

Правопис

У стандардном македонском језику, глас /dz/, звучни пандан гласа /ts/, налази се у врло ограниченом броју случајева.^[2]

Глас /dz/ се најчешће налази пред вокалом (постоје комбинације /dz/ са свим вокалима): ѕид, ѕирне и ѕирка, (про)ѕирка (ж.), наѕира (и наѕре), приѕира и приѕирне, ѕиври, ѕемне и изѕемне (дијал. иѕемне), се проѕева, проѕевка, ѕевгар, ѕенѕа, ѕенѕер, Ѕака, Ѕана, Ѕоѕе, Ѕунѕуровска, ѕуни, ѕуница (дијал. ѕунка), ѕумба, уѕур.^[2]

У осталим случајевима, тј. кад је уз њега сугласник, тај сугласник мора бити сонант:

ако /dz/ стоји испред, иза је или /v/ или /r/: ѕвезда, ѕвер, ѕвечи, ѕвиска, ѕвони, се оѕвива и се оѕв(и)е, ѕрцки, ѕрцала, наѕре, се обѕира и се обѕр(н)е;^[2]
ако /dz/ стоји иза, испред је скоро искључиво /n/: јанѕа – јанѕи, баланѕа, ганѕа се, ганѕало, ѕенѕа, ѕенѕер, мунѕоса, панѕур, толкунѕа, малкунѕа, трошинѕа; кленѕа (и кленца), мранѕул (или мразулец, дијал. мранѕулец); чује се и мамѕер, али се обично употребљава мамзер.^[2]

Слово S се никада не појављује на крају речи.^[2]

Слово Ѕ не пише се у речима: зева, наɡзор, нозе, презир.^[3]

Глас /dz/ у македонским дијалектима

Глас /dz/ се појављује:

у групама ЅВ, ЅР, НЅ, ЛЅ, РЅ, ГЅ: ѕваница, бр(о)нѕа, бенѕин, менѕа, солѕа, молѕе и измолѕе, ѕарѕават, терѕија, белегѕија – мак. званица, бронза, бензин, менза, солза, молзе и измолзе, зарзават, терзија, белегзија; ср. званица, бронза, бензин, менза, суза, музе (мусти) и измузе (измусти), зарзават (зȅлēн, поврће), терзија, белензук(а) (наруквица);
испред вокала: ѕаден, ѕадник, ѕадниште / ѕадњиште, ѕамба / ѕумба / ѕьмба, ѕарѕават, Ѕафир, блаѕе, ѕемна, еѕеро, ѕима, ѕимбил, ѕифт – мак. заден, задник, задниште, замба, зарзават, Зафир, блазе, земја, езеро, зима, зимбил / зембиљ, зифт; ср. задњи, задњик (задњица), задњиште, зумба (шило или железни печат), зарзават, Зафир, блȁго, земља, језеро, зима, зембиљ, зифт;
као резултат сибиларизације /g/: кофчеѕи, бубреѕи, белеѕи, полоѕи, по(т)праѕи, помоѕи, *друѕи (мак. и ср. ковчези, бубрези, белези, полози, по(т)прази (колани), помози, *друзи (другови)), долѕи (мак. долги; ср. дуги);
у множинском облику ноѕе (мак. нозе; ср. ноге);
на међуморфемској граници: оѕатне, оѕеме, наѕемe – мак. одзатне, одземе, надземе, ср. одзатнути (отчепити, отпушити), од(у)зети, *над(у)зети (узети више него што је потребно).^[4]

Глас /dz/ у српском језику

Слово Ѕ је из српске азбуке избачено реформом Вука Караџића у 19. веку, јер у његовом завичају (као ни у оном Саве Мркаља) глас њиме представљен данас не постоји.

Упркос томе, слово Ѕ је дио Мајкрософтове српске ћириличне тастатуре.

Глас /dz/ и даље постоји у зетско-рашком, косовско-ресавском, призренско-јужноморавском, сврљишко-заплањском и тимочко-лужничком дијалекту српског језика.

Зетско-рашки дијалекат

Цетињско-барски говори

Глас /dz/ се појављује на почетку речи (ѕвоно, ѕеница, ѕуби – у стандардном говору звоно, зеница, зуби), као производ сибиларизације Х (ораѕи, сиромаѕи – ораси, сиромаси) и у неким посуђеница из других језика (ѕанат, шанѕа – занат, шанса).^[5]

Озринићко-броћански и бјелопавлићко-васојевићки говори

Овај глас ретко појављује у овим говорима, углавном у речима романског порекла.^[5]

Сјеничко-новопазарски поддијалекат

Глас /dz/ се појављује у разним речима домаћег и страног порекла, као у ѕвоно, ѕеница, ѕуби, ѕвијезда, јеѕеро, бронѕин, ѕевојка, Реѕо, Ѕиле и др.^[5]

Косовско-ресавски дијалекат

Консонантски систем овог дијалекта садржи почетну групу ЅВ (ѕвезда, ѕвер, ѕвоно). Исти глас се појављује и у умањеницама и властитим именима. Понегде се појављује и група БЅ (као у бѕова) и глас у посуђеницама из румунског и албанског језика. Подручје овог дијалекта има глас /dz/ прилично распрострањен, нарочито у пограничним говорима.^[5]

Призренско-јужноморавски дијалекат

Глас /dz/ се појављује у консонантском систему овог дијалекта у почетном и средишњем међуморфемском положају и у топонимима (пример: ѕвоно, ѕидина).^[5]

Сврљишко-заплањски дијалекат

Глас /dz/ се ређе јавља у овом дијалекту, али је присутан у неким речима, као ѕвона, ѕид, поѕади.^[6]

Тимочко-лужнички дијалекат

И у овом дијалекту се овај глас јавља у ограниченим примерима, као у ѕвезда, ѕвоно, наѕрнул (завирио).^[6]

Рачунарски кодови

Знак	Ѕ		ѕ		Ꙅ		ꙅ		Ꙃ		ꙃ
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER DZE		CYRILLIC SMALL LETTER DZE		CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED DZE		CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED DZE		CYRILLIC CAPITAL LETTER DZELO		CYRILLIC SMALL LETTER DZELO
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1029	U+0405	1109	U+0455	42564	U+A644	42565	U+A645	42562	U+A642	42563	U+A643
UTF-8	208 133	D0 85	209 149	D1 95	234 153 132	EA 99 84	234 153 133	EA 99 85	234 153 130	EA 99 82	234 153 131	EA 99 83
Нумеричка референца знака	Ѕ	Ѕ	ѕ	ѕ	Ꙅ	Ꙅ	ꙅ	ꙅ	Ꙃ	Ꙃ	ꙃ	ꙃ
Code page 855	137	89	136	88
Windows-1251	189	BD	190	BE
ISO-8859-5	165	A5	245	F5
Macintosh Cyrillic	193	C1	207	CF

Слична слова

Ꚉ (ћириличко) — Ћириличко слово Дз-з
Dz (латинично)^[en] — Латиничко слово Dz

Референце

^ Unicode 2010.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Конески 2021, стр. 102.
^ Правопис 2017, стр. 10.
^ Карлић 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Карлић 2013, стр. 82.
^ ^а ^б Карлић 2013, стр. 83.

Литература

„Cyrillic: Range: 0400-04FF” (PDF). The Unicode Standard. Version 6.0. 2010. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г.

Јовановска-Грујовска, Елена; Војнеска, Гордана, ур. (2017). Правопис на македонскиот јазик. Скопје: Институт за македонски јазик; Култура. ISBN 978-608-232-225-4. COBISS.MK 105312522.

Конески, Блаже (2021). Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите. ISBN 978-608-203-337-2. COBISS.MK 55149573.

Карлић, Вирна (2013). „Статус гласа /ʒ/ у македонском, српском и црногорском језику”. Филолошке студије. 11 (2). Архивирано из оригинала 27. 3. 2023. г. — преко портала Хрчак.

[FOOTNOTEUnicode2010-1] Unicode 2010.

[FOOTNOTEКонески2021102-2] а ^б ^в ^г ^д Конески 2021, стр. 102.

[FOOTNOTEПравопис201710-3] Правопис 2017, стр. 10.

[FOOTNOTEКарлић2013-4] Карлић 2013.

[FOOTNOTEКарлић201382-5] а ^б ^в ^г ^д Карлић 2013, стр. 82.

[FOOTNOTEКарлић201383-6] а ^б Карлић 2013, стр. 83.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]