Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Астма

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 9. фебруар 2014. у 17:21; аутор: BokimBot (разговор | доприноси) (Робот: обликовање ISBN-а)
Бронхијална астма
ЛатинскиAsthma bronchiale
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмонологија, имунологија
МКБ-10J45
МКБ-9-CM493
OMIM600807
DiseasesDB7580
MedlinePlus000141
eMedicinearticle/806890 article/796274 article/800119 article/137501 article/296301 article/1000997 article/353436 article/88849
Patient UK[https://patient.info/doctor/bronchial-asthma bronchial-asthma Бронхијална астма]
MeSHallergy&field=entry#TreeC08.127.108 C08.127.108

Астма (од грчког ἅσθμα, ásthma, „дахтање“) је често хронично упално обољење дисајних путева које карактеришу различити и понављајући симтпоми, реверзибилна опструкција протока ваздуха и бронхоспазам.[1] У уобичајене симптоме спадају тешко дисање, кашаљ, стезање у грудима и кратак дах.[2]

Сматра се да астму изазива комбинација генетских и фактора средине.[3] Дијагноза се обично заснива на обрасцу симптома, одговору на терапију и спирометрији.[4] Клинички се класификује на основу учесталости симптома, форсираног експираторног волумена у једној секунди (ФЕВ1) и највишег нивоа експираторног протока.[5] Астма се такође може класификовати као атопијска (урођена) или неатопијска (стечена)[6], где се атопија односи на предиспозицију према развоју реакција хиперосетљивости типа 1.[7]

Лечење актутних симптома се обично спроводи инхалирањем краткоделујућих бета-2 агониста (као што је салбутамол) и узимањем оралних кортикостероида.[8] Код веома тешких случајева потребни су интравенски кортикостероиди, магнезијум сулфат и хоспитализација.[9] Симтоми се могу спречити избегавањем покретача, као што су алергени[10] и иританти, као и употребом инхалационих кортикостероида.[11] Дугоделујући бета агонисти (ЛАБА) или леукотриненски антагонисти се могу користити заједно са инхалационим кортикостероидима ако се симптоми астме не могу контролисати.[12] Преваленција астме се знатно повећала од 1970-их година. Од 2011. године, 235 – 300 милиона особа широм света болује,[13][14] од чега је преминуло око 250.000 људи.[14]

Знаци и симптоми

Шиштање
Звук шиштања као што се чује помоћу стетоскопа.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Астму карактеришу понављајуће епизоде отежаног дисања, кратког даха, стезања у гурима и кашља.[15] Из плућа кашљањем може доћи до појаве испљувка али обично се тешко искашљава.[16] Током опоравка од напада, испљувак може личити на гној због високог нивоа белих крвних зрнаца под званих еозинофили.[17] Симптоми су често снажнији ноћу и рано ујутру или када представљају одговор на вежбање или хладан ваздух.[18] Неке особе са астмом ретко доживљавају симптоме, обично као одговор на покретаче, док друге особе могу имати снажне и трајне симптоме.[19]

Повезана стања

Велики број других медицинских стања се јављају код особа оболелих од астме, укључујући: гастроезофагеалну рефлуксну болест (ГЕРБ), риносинуситис и опструктивну апнеју током спавања.[20] Психолошки поремећаји су такође чести[21] где се анксиозни поремећаји јављају код између 16%–52% случајева, а поремећаји понашања код 14%–41% случајева.[22] Међутим, није познато да ли астма изазива психолошке проблеме или психолошки проблеми доводе до астме.[23]

Узроци

Асмту изазива комбинација сложених генетских интеракција и интеракција средине које се не разумеју у целини.[3][24] Ови фактори утичу и на тежину и одговор на лечење.[25] Сматра се да је недавни раст броја оболелих од астме изазван променом епигенетике (наследних фактора осим оних који се не односе на секвенцу ДНК) и животне средине.[26]

Животна средина

Многи фактори животне средине су повезивани са развојем астме и њеним погоршањем, укључујући: алергене, загађење ваздуха и друга хемијска једињења у животној средини.[27] Конзумација цигарета током трудноће и након порођаја је повезана са повишеним ризиком од симптома налик астми.[28] Низак квалитет ваздуха, због загађења од саобраћаја или високог нивоа озона,[29] се повезује и са развојем астме и погоршањем стања.[30] Изложеност испарљивим органским једињењима може изазвати астму; на пример, изложеност формалдехиду има позитивну везу.[31] Такође, фталати у ПВЦ материјалима су повезани са астмом код деце и одраслих[32][33] као и висока изложеност ендотоксину.[34]

Астма је повезана са изложеношћу алергенима у затвореном простору.[35] У честе алергене у затвореном простору спадају: гриње, бубашвабе, животињске длаке и буђ.[36][37] Напори са циљем смањивања гриња су се показали као неефикасни.[38] Одређене вирусне респираторне инфекције могу повећати ризик од развоја астме код младе деце као што су:[39] респираторни синцициални вирус и риновирус.[40] Неке дурге инфекције могу смањити ризик.[40]

Хигијенска хипотеза

Хигијенска хипотеза је теорија која покушава да обасни глобално повећање броја оболелих од астме као директан и случајан резултат смањеног излагања особа незаразним бактеријама и вирусима током детињства.[41][42] Сматра се да је разлог смањене изложености бактеријама и вирусима делом повећана чистоћа и смањени број чланова породица у модерном друштву.[43]Доказ који говори у прилог хипотрези у вези хигијене обухвата смањени број астме на фармама и у домаћинствима са кућним љубимцима.[43]

Употреба антибиотика у раном животном добу је повезана са развојем астме.[44] Такође, порођај царским резом је повезан са повећаним ризиком (процењеним на 20%-80%) од појаве астме – овај повећани ризик се приписује недостатку здравих колонија батерије које новорођенче добија проласком кроз порођајни канал..[45][46] Постоји веза између астме и степена материјалног богатства.[47]

Генетско наслеђе

CD14-ендотоксинска интеракција базирана на CD14 SNP C-159T[48]
Нивои ендотоксина CC генотип TT генотип
Висока експозиција Смањен ризик Повишен ризик
Ниска експозиција Повишен ризик Смањен ризик

Породична историја представља фактор ризика за појаву астме при чему узимају учешћа различити гени.[49] Ако један идентичан близанац има астму, вероватноћа да ће други оболети је око 25%. [49] До краја 2005. године, 25 гена је повезано са астмом код шест или више засебних популација, између осталих укључујући:GSTM1, IL10,CTLA-4, SPINK5,LTC4S, IL4R и ADAM33.[50] Многи од ових гена су повезани са имуним системом или модулирајућим запаљењем. Чак и на овој листи гена која је подржана поновљеним студијама, резултати нису били доследни код свих тестираних популација.[50] 2006. године преко 100 гена је повезано са астмом само у једној студији генетског повезивања;[50] и још многи треба да буду пронађени.[51]

Неке генетске варијанте могу изазвати астму само када се комбинују са одређеним изложеностима у средини.[3] Пример је специфични једнонуклеотидни полиморфизми у региону CD14 и изложеност ендотоксину (бактеријском продукту). Изложеност ендотоксину може потећи из неколико извора из окружења укључујући и дувански дим, псе и фарме. У том случају ризик за појаву астме се одређује уз помоћ генетике и нивоа изложености ендотоксину.[48]

Медицинска стања

Присуство атопијског екцема, алергијског ринитиса и астме се назива атопија.[52] Најснажнији фактор ризика за развој астме је историја атопијског обољења;[39] где се астма јавља у знатно већем броју код оних који имају или екцем или поленску кијавицу.[53] Астма је повезивана са Чарг-Штраусовим синдромом, аутоимунском болешћу и васкулитисом. Појединци са одређеним типом уртикације такође могу доживети симптоме астме.[52]

Постоји корелација између гојазности и ризика од појаве астме од чега оба бележе повећање последњих година.[54][55] Неколико фактора могу играти улогу укључујући смањену респираторну функцију услед нагомилавања масноће и чињенице да масно ткиво доводи до про-инфламаторног стања.[56]

Бета блокатори као што је пропранолол могу покренути астму код особа које су подложне.[57] Кардиоселективни бета блокатори, међутим, се сматрају безбедним код особа са благим или умереним обољењем.[58] Други лекови који могу изазвати проблеме су ASA, NSAID, и инхибитори ангионтензин-конвертујућег ензима.[59]

Погоршање болести

Неки болесници ће недељама па и месецима имати стабилнo стање, а онда, изненада, западну у период акутне астме. Различите особе различито реагују на различите факторе.[60] Код већине болесника може доћи до озбиљног погоршња стања услед изложености великом броју агенаса.[60]

Агенси у кућном окружењу могу довести до погоршања стања астматичара. У њих спадају прашина, животињска перут (нарочито код мачака и паса), aлергани од бубашваба и буђ.[60] Парфеми спадају у најчешће узрочнике акутног астматичног напада код жена и деце. Како вирусне, тако и бактеријске инфекције горњег респираторног тракта могу да погоршају болест.[60] Психолошки стрес може да погорша симптоме — сматра се да стрес мења имуни систем на тај начин што појачава инфламаторни одговор дисајних органа на различите алергене и иританте.[30][61]

Патофизиологија

Попречни пресек дисајног пута који показује замрљани ружичасти зид и унутрашњост која је испуњена белом слузи
Опструкција лумена бронхиоле слузавим секретом , метаплазија пехарастих ћелија, и епителијално задебљана базалне мембране код пацијента оболелог од астме.

Астма настаје као резултат хроничне упале дисајних путева што, са своје стране, доводи до појачаног грчења глатких мишића којима је дисајни пут обавијен. Ово, уз остале чиниоце, доводи до сужавања дисајног протока и класичних симптома који се огледају у шиштавом дисању. Сужавање је обично реверзибилни процес, било да постоји лечење или не.Повремено долази и до промена на самим дисајним путевима. [15] У типичне промене на дисајним путевима спадају увећање броја еозинофила и задебљање ретикуларног слоја ћелијске мембране. У хроничним случајевима глатки мишић који обавија дисајни пут може да се увећа заједно са увећањем броја слузних жлезда.Oстали типови ћелија који се појављују обухватају: T лимфоците, макрофаге, инеутрофиле. Tу могу бити укључене и друге компоненте имунског система као што су: цитокини, хемокини, хистамин, леукотриени и други.[40]

Дијагноза

Иако астма представља јасно препознатљиво стање организма, ипак, у вези са њом, не постоји нека универзално прихваћена дефиниција.[40] Глобална иницијатива за астму је дефинише као "хронични упални поремећај дисајних путева у којем своју улогу имају многе ћелије и ћелијски елементи. Хронична упала је повезана са хиперреакцијом дисајних путева која доводи до рекурентних напада шиштавог дисања, губитка даха, стезања у грудима и кашља, нарочито ноћу или рано ујутру. Ови напади су обично повезани са широко распрострањеним али променљивим опструкцијама дисајних путева у плућима, које су често реверзибилне, било спонтано, било услед лечења ".[15]

Тренутно не постоји ниједан прецизан тест, са дијагнозом типично базираном на једном устаљеном обрасцу симптома и на одговору на терапију током времена.[4][40] На дијагнозу астме треба посумњати, уколико постоји историја: повратног шиштавог дисања, кашља или тешкоће у дисању и ако се ови симптоми појављују или се погоршавају услед физичког вежбања, вирусних инфекција, алергена или загађеног ваздуха. [62]Тада се, у циљу потврђивања дијагнозе, примењује спирометрија.[62]Код деце млађе од 6 година постављање дијагнозе је теже пошто су она превише млада да би била подвргнута спирометрији.[63]

Спирометрија

Спирометрија се препоручује у циљу добијања што поузданије дијагнозе и успостављања адекватног лечења.[64][65] Ово је најбољи тест за астму. Ако се FEV1, измерен овом техником, после примене бронходилататора као што је салбутамол, побољша више од 12%, то значи да је дијагноза поуздана. Међутим, овај резултат би могао бити нормалан код оних са историјом благе астме, која се тренутно не погоршава.Капацитет дифузије даха може да помогне у диференцирању астма од ХOПБ.[40] Разумно је спроводити спирометрију сваке или сваке друге године како би се пратила успешност контролисања астме. [66]

Oстало

Tест под називом метахолински изазов подразумева инхалацију повећане концентрације супстанце која узрокује сужавање дисајних путева код предиспонираних особа. Ако се овај тест покаже као негативан, то значи да дата особа нема астму; ако је пак позитиван, он није специфичан за ту болест. [40]

Oстали додатни докази укључују: ≥20% разлике у максималној стопи издисајног протока ваздуха током барем три дана у недељи најмање две недеље, ≥20% побољшања максималног протока после примене било салбутамола, удисања кортикостероида или преднизона или ≥20% смањења максималног протока после изложености тригеру.[67] На жалост, тестирање максималног издисајног протока је варијабилније од спирометрије, и зато се не препоручује за рутинску дијагнозу. Оно може бити корисно за дневно самостално праћење стања код оних са умереним или озбиљним обољењем, као и за проверу ефикасности нових лекова. Оно такође може бити од користи код вођења лечења код оних са акутним погоршањем болести.[68]

Класификација

Клиничка класификација (≥ 12 година старости)[5]
Oзбиљност Фреквенција симптома Ноћни симптоми %FEV1 oд предвиђеног FEV1 Варијабилност коришћењ SABA
Са прекидима ≤2/недеље ≤2/месеца ≥80% <20% ≤2 дана/недеље
Блага истрајност болести >2/недеље 3–4/месеца ≥80% 20–30% >2 дана/недеље
Умерена истрајност болести дневно >1/недеље 60–80% >30% дневно
Озбиљна истрајност Непрекидно Учестало (7×/недељи) <60% >30% ≥два пута/дан

Aстма се клинички класификује у завиности од учесталости симптома, обима принудног издисаја у једној секунди (ФЕВ 1), и максималне стопе издисајног протока.[5] Aстма се такође може класификовати као атопична (екстринзична) или топична (интринзична), у зависности од тога да ли симптоми настају услед алергена (атопичност) или не (неатопичност ).[6] Док се астма класификују на основу озбиљности стања, за сада не постоји поуздан метод класификације различитих подгрупа астме изван овог система.[69] Проналажење начина за идентификацију подгрупа које добро реагују на различите типове лечења јесте тренутно најважнији циљ у истраживању астме. [69]

Иако је астма хронично oпструктивно стање, ипак се не сматра да је она један вид хроничне опструктивне болести плућа пошто се овај термин специфично односи на комбинацију болести које су иреверзибилне, као што су бронхиектазије, хронични бронхитис, и eмфизем плућа.[70] За разлику од ових болести, опструкција дисајних путева код астме је обично реверзибилна; међутим, ако се не лечи, хронична упала изазвана астмом може довести до тога да опструкција у плућима постане иреверзибилна услед промена у ваздушним путевима.[71] За разлику од eмфизема, aстма делује на бронхије, а не на aлвеоле.[72]

Погоршање астме

Oзбиљност акутног погоршања[73]
Близу фаталног исхода Високо присуство PaCO2 и/или постоји потреба за механичким проветравањем дисајних путева
Угрожен живот
(било који)
Клинички знак Meрење
Измењен ниво свесности Максимални проток ваздуха < 33%
Исцрпљеност Засићеност кисеоником < 92%
Aритмија PaO2 < 8 kPa
Низак крвни притисак "Нормалан" PaCO2
Цијаноза
Тиха плућа
Незнатан напор при дисању
Озбиљно акутно стање
(било које)
Максимални проток ваздуха 33–50%
Ритам дисања ≥ 25 удаха у минуту
Срчани ритам ≥ 110 откуцаја у минуту
Неспособност комплетирања реченице у једном даху
Умерено Погоршање симптома
Максимални проток ваздуха 50–80% најбољи или очекивани
Нема знакова да постоји озбиљно акутно стање

Акутно погоршање астме често је познато под називом „астматични напад“. Класични симптоми су недостатак даха, шиштање, и стезање у грудима.[40] Иако су ово примарни симптоми астме,[74] код неких пацијената примарни симптом је кашаљ, a у озбиљним случајевима, кретање ваздуха може бити толико смањено да се не чује шиштање.[73]

У знаке који се појављују у току астматичног напада спадају коришћење додатних мишића за дисање (стерноклеидомастоидни и Скаленски мишићи врата), може доћи до парадоксалног пулса (пулса који је слабији током удисаја а снажнији током издисаја), и до прекомерног надимања грудног коша.[75] Плава боја коже и ноктију може настати као последица недостатка кисеоника.[76]

Код благог погоршања стопа максималног протока ваздуха при издисају (PEFR) је ≥200 L/мин или ≥50% од најбоље очекиваног.[77] Умерено стање се дефинише као оно које је између 80 и 200 L/мин или 25% and 50% од најбоље очекиваног, док се озбиљно стање дефинише као оно које је ≤ 80 L/мин или ≤25% од најбоље очекиваног.[77]

Озбиљна акутна астма, раније позната као статус астматикус, јесте акутно погоршање астме које не реагује на стандардно лечење бронходилататорима и кортикостероидима.[78] Половина оваквих случајева настаје услед инфекција које су, између осталог, изазване алергенима, загађењем ваздуха или недовољном односно неодговарајућом употребом лекова.[78]

Kрхка астма је врста астме која се препознаје по рекурентним, озбиљним нападима.[73] Tип 1 крхке астме, је болест са веома великом променљивошћу максималног протока ваздуха, упркос интензивној примени лекова. Tип 2 крхке астме, је добро контролисана астма са изненадним озбиљним погоршањима.[73]

Изазвана вежбањем

Главни чланак: Бронхоконстрикција изазвана вежбањем

Вежбањем се може изазвати бронхоконстрикција, како код људи са астмом тако и код особа које немају астму.[79] До ње долази код већине особа са астмом и до 20% људи који немају астму.[79] Када је реч о спортистима, она се чешће јавља код врхунских спортиста, при чему стопе варирају од 3% код боб тркача, 50% када је у питању бициклизам, до 60% за скијашко трчање.[79] Мада се може јавити у било којим временским приликама, до ње чешће долази када је време суво и хладно.[80] Изгледа да инхалирани бета-2 агонисти не побољшавају спортске учинкее код особа које немају астму,[81] међутим, оралне дозе могу повећати издржљивост и снагу.[82][83]

Професионална

Главни чланак: Професионална астма

Астма као последица (или погоршање услед) изложености радним условима је професионално обољење које се често помиње.[84] Међутим, многи случајеви се не помињу или не препознају као астма.[85][86] Процењује се да је 5-25% случајева астме код одраслих везано са радним условима. Неколико стотина различитих агенаса је обухваћено, при чему су то најчешће: изоцијанати, дрвна прашина, прашина од житарица, колофонијум, флукс за лемљење, латекс, животиње и алдехиди. Занимања која су повезана са највећим ризиком од болести укључују:оне који фарбају спрејем, пекаре и особе које се баве производњом хране, медицинске сестре, раднике хемијске струке, особе које раде са животињама, завариваче, фризере и раднике дрвне струке.[84]

Диференцијална дијагноза

Многа друга стања могу да изазову симптоме сличне онима који се јављају код астме. Код деце би требало размотрити нека друга обољења горњих дисајних путева, као што су алергијски ринитис и синузитис, а и неке друге узрочнике опструкције дисајних путева, као што су: аспирација страног тела, трахеална стеноза или ларинготрахеомалација, васкуларни прстенови, увећани лимфни чворови или масе на врату. Код одраслих, требало би да се узме у обзир ХОБП, конгестивна срчана слабост, масе дисајних путева, као и кашаљ изазван лековима оји садрже АЦЕ инхибиторе. У обе популације дисфункција гласних жица се може презентовати на сличан начин.[87]

Хронична опструктивна болест плућа може да коегзистира са астмом, а може се јавити и као компликација хроничне астме. После 65-те године већина људи са опструктивном болешћу дисајних путева имаће астму и ХОБП. У оваквој поставци, ХОБП се може разликовати на основу повећања броја неутрофила у дисајним путевима, абнормалног задебљања зидова и увећања глатких мишића у бронхијама. Међутим, овај ниво испитивања се не врши из тог разлога што су код ХОБП и астме слични принципи надзора: кортикостероиди, бета агонисти са продуженим деловањем и престанак пушења.[88] На основу симптома веома подсећа на астму, у корелацији је са већом изложеношћу дуванском диму, старијим узрастом, мањом реверзибилношћу симптома након примене бронходилататора, као и са смањеном вероватноћом породичне историје атопије.[89][90]

Превенција

Докази о ефикасности мера за спречавање развоја астме су слаби.[91] Неки су обећавајући, укључујући: ограничавање изложености диму и ин утеро и након порођаја, дојење, као и повећану изложеност вртићу или великој породици, мада ништа од тога није подржано у довољној мери да би се препоручивало за ову индикацију.[91] Излагање кућним љубимцима у раном узрасту би могло бити корисно.[92] Резултати о изложености кућним љубимцима у неким другим приликама су неубедљиви[93] и једина препорука је уклонити љубимце из куће уколико особа има симптоме алергије на поменутог љубимца.[94] Ограничења у исхрани током трудноће и дојења се нису показала ефикасним, па се зато не препоручују.[94] Могло би бити делотворно редуковање или елиминисање једињења из радног окружења на која су људи осетљиви.[84]

Управљање

Мада не постоји лек за астму, симтоми се обично могу побољшати.[95] Потребно је направити специфичан прилагођен план за проактивно праћење и управљање симптомима. У оквиру овог плана би требало да буде смањена изложеност алергенима, вршење тестирања да би се проценила тежина симптома, као и употреба лекова. Требало би написати план за лечење и дати савете за прилагођавање лечења у складу са променама симптома.[96]

Најефикаснији начин лечења астме је идентификовање окидача, као што су дим цигарета, кућни љубимци или аспирин, и отклањање изложености претходно поменутом. Уколико избегавање окидача није довољно, препоручује се употреба медикамената. Фармацеутски лекови се бирају на основу, између осталог, тежине болести и учесталости симптома. Специфични лекови за астму су у ширем смислу подељени на брзоделујуће и на оне са продуженим деловањем.[97][98]

Бронходилататори се препоручују за краткотрајно олакшање симптома. Код оних са нападима који се јављају повремено, није потребан ни један други лек. Ако је присутан блажи облик упорне болести (више од два напада недељ но), препоручује се употреба мањих доза инхалаторних кортикостероида или као алтернатива, орални леукотриенски антагонисти или стабилизатори мастоцита. Код оних који имају свакодневне нападе, примењују се веће дозе инхалаторних кортикостероида. Код умерене или тешке егзацербације, поменутим методама лечења се додају орални кортикостероиди.[8]

Промене начина живота

Избегавање окидача је кључна компонента за побољшање контроле и превенцију напада. Најчешћи окидачи су алергени, дим (дуван и друго), загађеност ваздуха, неселективни бета блокатори, као и храна која садржи сулфите.[99][100] Пушење цигарета и секундарни дим (пасивни дим) може да смањи делотворност медикамената као што су кортикостероиди.[101] Мере контроле гриња из прашине, укључујући филтрирање ваздуха, хемијска средства за уништавање гриња, усисавање, прекривачи душека и остале методе, немају утицаја на симптоме астме.[38]

Лекови

Лекови који се користе за лечење астме се сврставају у две опште категорије: лекови за брзо олакшавање тегоба који се користе код лечења акутних симптомa и лекови за дугорочну контролу који се користе за спречавање даље егзацербације.[97]

Брзоделујући
Округли канистер изнад плавог пластичног држача
Салбутамол инхалатор са мерним дозером који се уобичајено користи за лечење напада астме.
Дугорочна контрола
Округли канистер изнад наранџастог пластичног држача
Флутиказон пропионат инхалатор са мерним дозером који се обично користи у дугорочној контроли.
  • Кортикостероиди се генерално сматрају најефикаснијим начином лечења за дугорочну контролу.[97] Обично се користе инхалаторни облици, изузев у случају тешке и упорне болести када би могла бити потребна употреба оралних кортикостероида.[97] Обично се препоручује употреба инхалаторних препарата једном или двапут на дан, у зависности од тежине симптома.[104]
  • Бета адреноцепторни агонисти са дуготрајним дејством (LABA), као што су салметерол иформотерол, могу да побољшају контролу астме, барем код одраслих, када се дају у комбинацији са инхалаторним кортикостероидима.[105] Код деце је ова предност неизвесна.[105][106] Када се употребљавају без стероида, они повећавају ризик од појаве тешких нежељених дејстава,[107] мада је незнатно повећање ризика могуће чак и у комбинацији са кортикостероидима.[108][109]
  • Леукотриенски антагонисти (као што су монтелукаст и зафирлукаст) се могу користити поред инхалаторних кортикостероида, обично такође у комбинацији са LABA.[97] Нема довољно доказа који би подржали примену код акутних егзацербација.[110][111] Код деце млађе од пет година они су приоритетна додатна терапија после инхалаторних кортикостероида.[112]
  • Стабилизатори мастоцита (као што је натријум кромолин) су још једна неомиљена алтернатива кортикостероидима.[97]
Начини употребе

Медикаменти су обично доступни као инхалатор са мерним дозером (МДИ) у комбинацији са астма спејсером (комором) или као инхалатор за суви прах. Спејсер је пластични цилиндар у коме се лек меша са ваздухом, чинећи на тај начин лакшим узимање пуне дозе лека. Такође се може користити и небулизатор. Небулизатори и спејсери су подједнако ефикасни код особа код којих су присутни благи до умерени симптоми, међутим, нема довољно доказа да ли постоји или не нека разлика код особа са тешком симптоматологијом.[113]

Нежељена дејства

Дуготрајна употреба инхалаторних кортикостероида у конвенционалним дозама носи мали ризик од нежељених дејстава.[114] Ризик укључује развој катаракте, као и благу регресију раста.[114][115]

Други

Када астма не реагује на уобичајене лекове, доступне су и друге могућности како за хитну интервенцију тако и за превенцију разбуктавања болести. Друге могућности за хитну интервенцију су:

  • Кисеоник за подизање хипоксија ако сатурација падне испод 92%.[116]
  • Интравенска терапија магнезијум сулфатом је показала да доводи до бронходилатационог ефекта када се користи уз друге методе лечења код тешких акутних напада астме .[9][117]
  • Хелиокс, мешавина хелијума и кисеоника, се такође може узети у обзир код тешких случајева који је реагију на терапију.[9]
  • Интравенски салбутамол није поткрепљен доступним доказом и зато се користи само у екстремним случајевима.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Коришћење код акутних егзацербација је контроверзно.[118]
  • Дисоцијативни анестетик кетамин је теоретски користан ако је потребна интубација и механичка вентилација код људи, код којих је близу застој дисања; међутим, не постоје докази клиничких истраживања која то поткрепљују.[119]

Код оних, са тешком перзистентном астмом, која се не контролише инхалаторним кортикостероидима и ДДБА (дуго делујућим бета-агонистима), бронхијална термопластика би можда била могућност.[120] То укључује давање контролисане термалне енергије на зид дисајног пута током серије бронхоскопија.[120] Иако то може да повећа учесталост егзацербација у првих неколико месеци, изгледа да снижава стопу следећих напада. Eфекти преко годину дана су непознати.[121]

Aлтернативна медицина

Mноги људи са астмом, као и они са другим хроничним поремећајима, користе aлтернативне третмане; истраживања показују да око 50% користи неки облик неконвенционалне терапије.[122][123] Постоји мало података који могу да подрже ефикасност већине од ових терапија. Недовољно је доказа да се подржи коришћење витамина Ц.[124] Aкупунктура се не препоручује за лечење, пошто нема довољно доказа који би подржали њену употребу.[125][126] За јонизаторе ваздуха нема доказа да они побољшавају симптоме астме или да су корисни за функцију плућа ; ово важи подједнако и за позитивне и за негативне јонске генераторе.[127]

О "мануелним терапијама", укључујући oстеопатичне, хиропрактичне, физиотерапеутске и респираторне терапеутске маневре, има мало доказа да би се подржало њихово коришћење у лечењу астме.[128] Бутејкова техника дисања за контролисање хипервентилације може довести до смањења коришћења лекова, међутим, нема никаквог утицаја на функцију плућа.[98] Према томе, експертска комисија је сматрала да нема довољно доказа да подржи њено коришћење.[125]

Прогноза

Мапа света, где је Европа обојена жуто, највећи део Северне и Јужне Америке наранџасто, а Јужна Африка тамно црвено
Инвалидитету прилагођена година живота за астму на 100.000  становника у 2004.години.[129] Шаблон:Multicol
  no data
  <100
  100–150
  150–200
  200–250
  250–300
  300–350
Шаблон:Multicol-break
  350–400
  400–450
  450–500
  500–550
  550–600
  >600
Шаблон:Multicol-end

Прогноза астме је уопштено добра, нарочито код деце са средње тешким обликом болести.[130] Морталитет је смањен последњих неколико деценија захваљујући бољем препознавању болести и побољшаној нези.[131] Глобално изазива средњи и тешки облик инвалидитета код 19,4  милиона људи у 2004.године (од којих је 16 милиона у земљама са ниским или средњим приходима).[132] Дијагностиковане астме током детињства, код половине случајева неће имати ту дијагнозу после једне деценије.[49] Ремоделовање дисајних путева је примећено, али је непознато да ли то представља штетне или благотворне промене.[133] Рано лечење кортикостероидима изгледа спречава или побољшава пад функције плућа.[134]

Епидемиологија

Главни чланак: Епидемиологија астме
Мапа света са Европом, Северном Америком, Аустралијом и великим делом Јужне Америке обојеним у црвено, велики део Азије је жут, а већи део Африке је сив
Стопе астме у различитим земљама од 2004.године. Шаблон:Multicol
  no data
  <1%
  1-2%
  2-3%
  3-4%
  4-5%
  5-6%
Шаблон:Multicol-break
  6-7%
  7-8%
  8-10%
  10-12.5%
  12.5–15%
  >15%
Шаблон:Multicol-end

Од 2011, 235–300 милиона људи широм света је погођена астмом,[13][14] a приближно 250,000 људи годишње умире од ове болести.[15] Стопе варирају међу земљама, са преваленцом од 1 до 18%.[15] Чешће су у развијеним него у земљама у развоју.[15] Примећује се мања стопа у Азији, Источној Европи и Африци.[40] У развијеним земаљама чешћа је код оних у економски неповољном положају, насупрот томе, у земљама у развоју, чешћа је код богатих.[15] Разлог за ове разлике није познат.[15] Земље са ниским и средњим приходима чине више од 80% морталитета.[135]

Док је астма два пута чешћа код дечака него девојчица,[15] тешки облици астме се јављају у једнакој мери код оба.[136] Супротно, код одраслих жена је виша стопа астме него код мушкараца[15] и чешћа је код млађих него код старих.[40]

Глобална стопа астме се значајно повећала између 1960-тих и 2008.године,[137][138] где је препозната као велики здравствени проблем од 1970-тих.[40] Стопа астме се зауставила у развијеним земљама од средине 1990-тих, са недавним повећањима првенствено у земљама у развоју.[139] Астма погађа отприлике 7% популације Сједињених Америчких Држава[107] и 5% људи у Уједињеном Краљевству.[140] Канада, Аустралија и Нови Зеланд имају стопе од око 14–15%.[141]

Историја

Астма је препозната у Старом Египту и била је лечена конзумирањем мешавине тамјана познате као кајфа.[142] Хипократ је званично назвао специфичним респираторним проблемом отприлике 450. пне., грчком речју за "задихан", која чини базу модерног назива.[40] 200. пне. се веровало да је барем делимично везана за емоције.[22]

1873. године, један од првих радова модерне медицине на ту тему је покушао да објасни патофизиологију болести, док је један, 1872. године закључио да се астма може излечити утрљавањем на груди течне масти хлороформа.[143][144] Медицинско лечење 1880. године је укључивало коришћење интравенске дозе лека званог пилокарпин.[145] 1886. године, Ф.Х. Босворт је развио теорију о вези између астме и поленске грознице.[146] Eпинефрин је први пут уведен за лечење астме 1905.године.[147] Oрални кортикостероиди су почели да се користе код ових стања 1950-тих, док су инхалациони кортикостероиди и селективни краткотрајни бета агонисти широко ушли у примену 1960-тих.[148][149]

Током 1930-тих – 50-тих, астма је била позната као једна од "светих седам" психосоматских болести. Њен узрок је сматран психолошким, са лечењем често базираним на психоанализи и другим лечењима разговором.[150] Пошто су психоаналитичари интерпретирали асматично шиштање као супримирани плач детета за мајком, сматрали су да је метода лечења депресије посебно важна за особе са астмом.[150]

Референце

  1. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 11–12
  2. ^ British Guideline 2009, стр. 4
  3. ^ а б в Martinez FD (2007). „Genes, environments, development and asthma: a reappraisal”. Eur Respir J. 29 (1): 179—84. PMID 17197483. doi:10.1183/09031936.00087906. 
  4. ^ а б Lemanske RF, Busse WW (2010). „Asthma: clinical expression and molecular mechanisms”. J. Allergy Clin. Immunol. 125 (2 Suppl 2): S95—102. PMC 2853245 Слободан приступ. PMID 20176271. doi:10.1016/j.jaci.2009.10.047.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  5. ^ а б в Yawn BP (септембар 2008). „Factors accounting for asthma variability: achieving optimal symptom control for individual patients”. Primary Care Respiratory Journal. 17 (3): 138—147. PMID 18264646. doi:10.3132/pcrj.2008.00004. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2010. г. 
  6. ^ а б Kumar, Vinay; Abbas, Abul K; Fausto, Nelson; Aster, Jon, ур. (2010). Robbins and Cotran pathologic basis of disease (8th изд.). Saunders. стр. 688. ISBN 978-1-4160-3121-5. OCLC 643462931. 
  7. ^ Stedman's Medical Dictionary (28 изд.). Lippincott Williams and Wilkins. 2005. ISBN 978-0-7817-3390-8. 
  8. ^ а б в г NHLBI Guideline 2007, стр. 214
  9. ^ а б в NHLBI Guideline 2007, стр. 373–375 Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „NHLBI07p373” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  10. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 169–172
  11. ^ GINA 2011, стр. 71
  12. ^ GINA 2011, стр. 33
  13. ^ а б „World Health Organization Fact Sheet Fact sheet No 307: Asthma”. 2011. Приступљено Jan 17th,2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  14. ^ а б в GINA 2011, стр. 3
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и GINA 2011, стр. 2–5
  16. ^ Jindal, editor-in-chief SK. Textbook of pulmonary and critical care medicine. New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers. стр. 242. ISBN 978-93-5025-073-0. 
  17. ^ George, Ronald B. (2005). Торакална медицина : основе пулмоналне и ургентне медицине (5th ed. изд.). Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 62. ISBN 978-0-7817-5273-2. 
  18. ^ British Guideline 2009, стр. 14
  19. ^ GINA 2011, стр. 8–9
  20. ^ Boulet LP (2009). „Influence of comorbid conditions on asthma”. Eur Respir J. 33 (4): 897—906. PMID 19336592. doi:10.1183/09031936.00121308.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  21. ^ Boulet, LP (2011 Jun). „Asthma-related comorbidities.”. Expert review of respiratory medicine. 5 (3): 377—93. PMID 21702660.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ а б editors, Andrew Harver, Harry Kotses, (2010). Asthma, health and society a public health perspective. New York: Springer. стр. 315. ISBN 978-0-387-78285-0. 
  23. ^ Thomas, M (2011 Sep). „Asthma and psychological dysfunction.”. Primary care respiratory journal : journal of the General Practice Airways Group. 20 (3): 250—6. PMID 21674122.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  24. ^ Miller, RL (2008). „Environmental epigenetics and asthma: current concepts and call for studies”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 177 (6): 567—573. PMC 2267336 Слободан приступ. PMID 18187692. doi:10.1164/rccm.200710-1511PP.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  25. ^ Choudhry S, Seibold MA, Borrell LN; et al. (2007). „Dissecting complex diseases in complex populations: asthma in latino americans”. Proc Am Thorac Soc. 4 (3): 226—33. PMC 2647623 Слободан приступ. PMID 17607004. doi:10.1513/pats.200701-029AW. 
  26. ^ Dietert, RR (2011 Sep). „Maternal and childhood asthma: risk factors, interactions, and ramifications.”. Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.). 32 (2): 198—204. PMID 21575714.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  27. ^ Kelly, FJ (2011 Aug). „Air pollution and airway disease.”. Clinical and experimental allergy : journal of the British Society for Allergy and Clinical Immunology. 41 (8): 1059—71. PMID 21623970.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ GINA 2011, стр. 6
  29. ^ GINA 2011, стр. 61
  30. ^ а б Gold DR, Wright R (2005). „Population disparities in asthma”. Annu Rev Public Health. 26: 89—113. PMID 15760282. doi:10.1146/annurev.publhealth.26.021304.144528. 
  31. ^ McGwin, G (2010 Mar). „Formaldehyde exposure and asthma in children: a systematic review.”. Environmental health perspectives. 118 (3): 313—7. PMID 20064771.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  32. ^ Jaakkola JJ, Knight TL. (2008). „The role of exposure to phthalates from polyvinyl chloride products in the development of asthma and allergies: a systematic review and meta-analysis”. Environ Health Perspect. 116 (7): 845—53. PMC 2453150 Слободан приступ. PMID 18629304. doi:10.1289/ehp.10846.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  33. ^ Bornehag, CG (2010 Apr). „Phthalate exposure and asthma in children.”. International journal of andrology. 33 (2): 333—45. PMID 20059582.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ Liu AH (2004). „Something old, something new: indoor endotoxin, allergens and asthma”. Paediatr Respir Rev. 5 (Suppl A): S65—71. PMID 14980246. doi:10.1016/S1526-0542(04)90013-9. 
  35. ^ Ahluwalia, SK (2011 Apr). „The indoor environment and its effects on childhood asthma.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 11 (2): 137—43. PMID 21301330.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. ^ Arshad, SH (2010 Jan). „Does exposure to indoor allergens contribute to the development of asthma and allergy?”. Current allergy and asthma reports. 10 (1): 49—55. PMID 20425514.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  37. ^ Custovic, A (2012). „The role of inhalant allergens in allergic airways disease.”. Journal of investigational allergology & clinical immunology : official organ of the International Association of Asthmology (INTERASMA) and Sociedad Latinoamericana de Alergia e Inmunologia. 22 (6): 393—401; qiuz follow 401. PMID 23101182.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  38. ^ а б Peter C. Gøtzsche, HK Johansen (2008). Gøtzsche, Peter C, ур. „House dust mite control measures for asthma”. Cochrane Database Syst Rev (2): CD001187. PMID 18425868. doi:10.1002/14651858.CD001187.pub3. 
  39. ^ а б NHLBI Guideline 2007, стр. 11
  40. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Murray and Nadel's textbook of respiratory medicine. (5th ed. изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. 2010. стр. Chapter 38. ISBN 978-1-4160-4710-0.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  41. ^ Ramsey, CD (2005). „The hygiene hypothesis and asthma”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 11 (1): 14—20. PMID 15591883. doi:10.1097/01.mcp.0000145791.13714.ae.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  42. ^ Bufford, JD (2005). „The hygiene hypothesis revisited”. Immunology and Allergy Clinics of North America. 25 (2): 247—262. PMID 15878454. doi:10.1016/j.iac.2005.03.005.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  43. ^ а б Brooks, C (2013 Feb). „The hygiene hypothesis in allergy and asthma: an update.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 13 (1): 70—7. PMID 23103806.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  44. ^ Murk, W (2011 Jun). „Prenatal or early-life exposure to antibiotics and risk of childhood asthma: a systematic review.”. Pediatrics. 127 (6): 1125—38. PMID 21606151. doi:10.1542/peds.2010-2092.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  45. ^ British Guideline 2009, стр. 72
  46. ^ Neu, J (2011 Jun). „Cesarean versus vaginal delivery: long-term infant outcomes and the hygiene hypothesis.”. Clinics in perinatology. 38 (2): 321—31. PMID 21645799.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  47. ^ Von Hertzen, LC (2004 Feb). „Asthma and atopy -the price of affluence?”. Allergy. 59 (2): 124—37. PMID 14763924.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  48. ^ а б Martinez FD (2007). „CD14, endotoxin, and asthma risk: actions and interactions”. Proc Am Thorac Soc. 4 (3): 221—5. PMC 2647622 Слободан приступ. PMID 17607003. doi:10.1513/pats.200702-035AW. 
  49. ^ а б в Elward, Graham Douglas, Kurtis S. (2010). Asthma. London: Manson Pub. стр. 27—29. ISBN 978-1-84076-513-7. 
  50. ^ а б в Ober C, Hoffjan S (2006). „Asthma genetics 2006: the long and winding road to gene discovery”. Genes Immun. 7 (2): 95—100. PMID 16395390. doi:10.1038/sj.gene.6364284. 
  51. ^ Halapi, E (2009 Jan). „Overview on the current status of asthma genetics.”. The clinical respiratory journal. 3 (1): 2—7. PMID 20298365.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ а б Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  53. ^ GINA 2011, стр. 4
  54. ^ Beuther DA (2010). „Recent insight into obesity and asthma”. Curr Opin Pulm Med. 16 (1): 64—70. PMID 19844182. doi:10.1097/MCP.0b013e3283338fa7.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  55. ^ Holguin F, Fitzpatrick A (2010). „Obesity, asthma, and oxidative stress”. J. Appl. Physiol. 108 (3): 754—9. PMID 19926826. doi:10.1152/japplphysiol.00702.2009.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  56. ^ Wood LG, Gibson PG (2009). „Dietary factors lead to innate immune activation in asthma”. Pharmacol. Ther. 123 (1): 37—53. PMID 19375453. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.03.015.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  57. ^ O'Rourke ST (2007). „Antianginal actions of beta-adrenoceptor antagonists”. Am J Pharm Educ. 71 (5): 95. PMC 2064893 Слободан приступ. PMID 17998992.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  58. ^ Salpeter, S (2001). „Cardioselective beta-blocker use in patients with reversible airway disease.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (2): CD002992. PMID 11406056.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  59. ^ Covar, RA (2005 Feb). „Medications as asthma trigers.”. Immunology and allergy clinics of North America. 25 (1): 169—90. PMID 15579370.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  60. ^ а б в г „Утицај изложености алергенима и њихово избегавање код астматичара”. бр. 1 (1 изд.). 2010. PMC 2975603 Слободан приступ. PMID 20568555.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |aутор= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  61. ^ „Улога стреса и упале у погоршању болести астматичара”. бр. 8 (8 изд.). 2007. PMC 2077080 Слободан приступ. PMID 17493786. doi:10.1016/j.bbi.2007.03.009.  Текст „стручни часопис Brain Behav Immun. ” игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |aутор= игнорисан (помоћ)
  62. ^ а б NHLBI Guideline 2007, стр. 42
  63. ^ GINA 2011, стр. 20
  64. ^ American Academy of Allergy, Asthma, and Immunology. „Five things physicians and patients should question” (PDF). Choosing wisely: an initiative of the ABIM Foundation. American Academy of Allergy, Asthma, and Immunology. Приступљено 14. 8. 2012. 
  65. ^ Third Expert Panel on the Diagnosis and Management of Asthma (2007). Guidelines for the diagnosis and management of asthma. National Heart, Lung, and Blood Institute (US). 
  66. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 58
  67. ^ Pinnock H, Shah R (2007). „Asthma”. BMJ. 334 (7598): 847—50. PMC 1853223 Слободан приступ. PMID 17446617. doi:10.1136/bmj.39140.634896.BE. 
  68. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 59
  69. ^ а б Moore WC, Pascual RM (јун 2010). „Update in asthma 2009”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 181 (11): 1181—7. PMC 3269238 Слободан приступ. PMID 20516492. doi:10.1164/rccm.201003-0321UP. 
  70. ^ а б Self, Timothy; Chrisman, Cary; Finch, Christopher (2009). „22. Asthma”. Ур.: Mary Anne Koda-Kimble, Brian K Alldredge; et al. Applied therapeutics: the clinical use of drugs (9th изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. OCLC 230848069. 
  71. ^ Delacourt, C (јун 2004). „Conséquences bronchiques de l'asthme non traité” [Bronchial changes in untreated asthma]. Archives de Pédiatrie. 11 (Suppl. 2): 71s—73s. PMID 15301800. doi:10.1016/S0929-693X(04)90003-6. 
  72. ^ Schiffman, George (18. 12. 2009). „Chronic obstructive pulmonary disease”. MedicineNet. Архивирано из оригинала 28. 8. 2010. г. Приступљено 2. 9. 2010. 
  73. ^ а б в г British Guideline 2009, стр. 54
  74. ^ Barnes, PJ (2008). „Asthma”. Ур.: Fauci, Anthony S; Braunwald, E,; Kasper, DL. Harrison's Principles of Internal Medicine (17th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 1596—1607. ISBN 978-0-07-146633-2. 
  75. ^ Maitre B, Similowski T, Derenne JP (септембар 1995). „Physical examination of the adult patient with respiratory diseases: inspection and palpation”. European Respiratory Journal. 8 (9): 1584—93. PMID 8575588. 
  76. ^ Werner, HA (јун 2001). „Status asthmaticus in children: a review”. Chest. 119 (6): 1596—1607. PMID 11399724. doi:10.1378/chest.119.6.1913. 
  77. ^ а б Shiber JR, Santana J (мај 2006). „Dyspnea”. Med. Clin. North Am. 90 (3): 453—79. PMID 16473100. doi:10.1016/j.mcna.2005.11.006. 
  78. ^ а б Shah, R (2012 May—Jun). „Chapter 14: Acute severe asthma (status asthmaticus)”. Allergy and asthma proceedings : the official journal of regional and state allergy societies. 33 Suppl 1 (3): S47—50. PMID 22794687. doi:10.2500/aap.2012.33.3547.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  79. ^ а б в Khan, DA (2012 Jan—Feb). „Exercise-induced bronchoconstriction: burden and prevalence.”. Allergy and asthma proceedings : the official journal of regional and state allergy societies. 33 (1): 1—6. PMID 22370526.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  80. ^ GINA 2011, стр. 17
  81. ^ Carlsen, KH (2008 May). „Treatment of exercise-induced asthma, respiratory and allergic disorders in sports and the relationship to doping: Part II of the report from the Joint Task Force of European Respiratory Society (ERS) and European Academy of Allergy and Clinical Immunology (EAACI) in cooperation with GA(2)LEN.”. Allergy. 63 (5): 492—505. PMID 18394123.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  82. ^ Kindermann, W (2007). „Do inhaled beta(2)-agonists have an ergogenic potential in non-asthmatic competitive athletes?”. Sports medicine (Auckland, N.Z.). 37 (2): 95—102. PMID 17241101. 
  83. ^ Pluim, BM (2011 Jan 1). „β₂-Agonists and physical performance: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials.”. Sports medicine (Auckland, N.Z.). 41 (1): 39—57. PMID 21142283.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  84. ^ а б в Baur, X (2012 Jun 1). „The management of work-related asthma guidelines: a broader perspective.”. European respiratory review : an official journal of the European Respiratory Society. 21 (124): 125—39. PMID 22654084.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  85. ^ Kunnamo, ed.-in-chief: Ilkka (2005). Evidence-based medicine guidelines. Chichester: Wiley. стр. 214. ISBN 978-0-470-01184-3. 
  86. ^ Kraft, editors, Mario Castro, Monica (2008). Clinical asthma. Philadelphia: Mosby / Elsevier. стр. Chapter 42. ISBN 978-0-323-07081-2. 
  87. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 46
  88. ^ Gibson PG, McDonald VM, Marks GB (2010). „Asthma in older adults”. Lancet. 376 (9743): 803—13. PMID 20816547. doi:10.1016/S0140-6736(10)61087-2.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  89. ^ FE, Hargreave; Parameswaran K (2006). „Asthma, COPD and bronchitis are just components of airway disease”. European Respiratory Journal. 28 (2): 264—267. PMID 16880365. doi:10.1183/09031936.06.00056106.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  90. ^ Diaz, P. Knoell (2009). „23. Chronic obstructive pulmonary disease”. Applied therapeutics: the clinical use of drugs (9th изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. 
  91. ^ а б NHLBI Guideline 2007, стр. 184–5
  92. ^ Lodge, CJ (2012). „Perinatal cat and dog exposure and the risk of asthma and allergy in the urban environment: a systematic review of longitudinal studies.”. Clinical & developmental immunology. 2012: 176484. PMID 22235226.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  93. ^ Chen, CM (2010 Jan). „The role of cats and dogs in asthma and allergy—a systematic review.”. International journal of hygiene and environmental health. 213 (1): 1—31. PMID 20053584.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  94. ^ а б Prescott, SL (2005 May 2). „The Australasian Society of Clinical Immunology and Allergy position statement: Summary of allergy prevention in children.”. The Medical journal of Australia. 182 (9): 464—7. PMID 15865590.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  95. ^ Ripoll, Brian C. Leutholtz, Ignacio. Exercise and disease management (2nd ed. изд.). Boca Raton: CRC Press. стр. 100. ISBN 978-1-4398-2759-8. 
  96. ^ GINA 2011, стр. 56
  97. ^ а б в г д ђ NHLBI Guideline 2007, стр. 213 Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „NHLBI07p213” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  98. ^ а б „British Guideline on the Management of Asthma” (PDF). Scottish Intercollegiate Guidelines Network. 2008. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 8. 2008. г. Приступљено 04. 08. 2008. 
  99. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 69
  100. ^ Thomson NC, Spears M (2005). „The influence of smoking on the treatment response in patients with asthma”. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 5 (1): 57—63. PMID 15643345. doi:10.1097/00130832-200502000-00011. 
  101. ^ Stapleton M, Howard-Thompson A, George C, Hoover RM, Self TH (2011). „Smoking and asthma.”. J Am Board Fam Med. 24 (3): 313—22. PMID 21551404. doi:10.3122/jabfm.2011.03.100180. 
  102. ^ Rodrigo GJ, Nannini LJ (2006). „Comparison between nebulized adrenaline and beta2 agonists for the treatment of acute asthma. A meta-analysis of randomized trials”. Am J Emerg Med. 24 (2): 217—22. PMID 16490653. doi:10.1016/j.ajem.2005.10.008. 
  103. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 351
  104. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 218
  105. ^ а б Ducharme, FM (2010 May 12). „Addition of long-acting beta2-agonists to inhaled corticosteroids versus same dose inhaled corticosteroids for chronic asthma in adults and children.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (5): CD005535. PMID 20464739.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  106. ^ Ducharme, FM (2010 Apr 14). „Addition of long-acting beta2-agonists to inhaled steroids versus higher dose inhaled corticosteroids in adults and children with persistent asthma.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (4): CD005533. PMID 20393943.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  107. ^ а б Fanta CH (2009). „Asthma”. New England Journal of Medicine. 360 (10): 1002—14. PMID 19264689. doi:10.1056/NEJMra0804579.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  108. ^ Cates, CJ (2012 Apr 18). „Regular treatment with formoterol for chronic asthma: serious adverse events.”. Cochrane database of systematic reviews (Online). 4: CD006923. PMID 22513944.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  109. ^ Cates, CJ (2008 Jul 16). „Regular treatment with salmeterol for chronic asthma: serious adverse events.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (3): CD006363. PMID 18646149.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  110. ^ GINA 2011, стр. 74
  111. ^ Watts, K (2012 May 16). „Leukotriene receptor antagonists in addition to usual care for acute asthma in adults and children.”. Cochrane database of systematic reviews (Online). 5: CD006100. PMID 22592708.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  112. ^ British Guideline 2009, стр. 43
  113. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 250
  114. ^ а б Rachelefsky, G (2009 Jan). „Inhaled corticosteroids and asthma control in children: assessing impairment and risk.”. Pediatrics. 123 (1): 353—66. PMID 19117903. doi:10.1542/peds.2007-3273.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  115. ^ Dahl R (2006). „Systemic side effects of inhaled corticosteroids in patients with asthma”. Respir Med. 100 (8): 1307—17. PMID 16412623. doi:10.1016/j.rmed.2005.11.020.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  116. ^ Rodrigo GJ, Rodrigo C, Hall JB (2004). „Акутна астма код одраслих: прегледa”. Chest. 125 (3): 1081—102. PMID 15006973. doi:10.1378/chest.125.3.1081. 
  117. ^ Noppen, M. (Aвгуст 2002). „Лечење магнезијумом код астме : Где смо ми ?”. Груди. 122 (2): 396—8. PMID 12171805. doi:10.1378/chest.122.2.396.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  118. ^ GINA 2011, стр. 37
  119. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 399
  120. ^ а б Castro, M (2010 Apr). „Бронхијална термопластика: нова техника лечења тешког облика астме.”. Терапеутски напреци код респираторних болести. 4 (2): 101—16. PMID 20435668. doi:10.1177/1753465810367505.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  121. ^ GINA 2011, стр. 70
  122. ^ Blanc PD, Trupin L, Earnest G, Katz PP, Yelin EH, Eisner MD (2001). „Алтернативне терапије међу одраслима са пријављеном дијагнозом астме или риносинузитиса : подаци из истраживања базираног на популацији”. Chest. 120 (5): 1461—7. PMID 11713120. doi:10.1378/chest.120.5.1461. 
  123. ^ Shenfield G, Lim E, Allen H (2002). „Истраживање о коришћењу допунских лекова и терапија код деце са астмом”. J Paediatr Child Health. 38 (3): 252—7. PMID 12047692. doi:10.1046/j.1440-1754.2002.00770.x. 
  124. ^ Kaur, B (2009). Arnold, Elizabeth, ур. „Витамин Ц суплементација за астму”. Cochrane Database Syst Rev (1): CD000993. PMID 19160185. doi:10.1002/14651858.CD000993.pub3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |unused_data= игнорисан (помоћ)
  125. ^ а б NHLBI Guideline 2007, стр. 240
  126. ^ McCarney RW, Brinkhaus B, Lasserson TJ, Linde K (2004). McCarney, Robert W, ур. „Aкупунктура код хроничне астме”. Cochrane Database Syst Rev (1): CD000008. PMID 14973944. doi:10.1002/14651858.CD000008.pub2. 
  127. ^ Blackhall, K (2012 Sep 12). „Јонизатори за хроничну астму.”. Кокранова база података за систематске прегледе (онлајн). 9: CD002986. PMID 22972060.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  128. ^ Hondras MA, Linde K, Jones AP (2005). Hondras, Maria A, ур. „Maнуелна терапија астме”. Cochrane Database Syst Rev (2): CD001002. PMID 15846609. doi:10.1002/14651858.CD001002.pub2. 
  129. ^ „Светска Здравствена Организација Процене болести и повреда земље”. World Health Organization. 2009. Архивирано из оригинала 11. 11. 2009. г. Приступљено 11. 11. 2009. 
  130. ^ Sergel, Michelle J.; Cydulka, Rita K. (септембар 2009). „Ch. 75: Asthma”. Ур.: Wolfson, Allan B.; Harwood-Nuss, Ann. Harwood-Nuss' Clinical Пракса хитних случајева Medicine (5th изд.). Lippincott Williams & Wilkins. стр. 432—. ISBN 978-0-7817-8943-1. 
  131. ^ NHLBI Guideline 2007, стр. 1
  132. ^ Organization, World Health (2008). The global burden of disease : 2004 update. ([Online-Ausg.] изд.). Geneva, Switzerland: World Health Organization. стр. 35. ISBN 978-92-4-156371-0. 
  133. ^ Maddox L, Schwartz DA (2002). „The pathophysiology of asthma”. Annu. Rev. Med. 53: 477—98. PMID 11818486. doi:10.1146/annurev.med.53.082901.103921. 
  134. ^ Beckett PA, Howarth PH (2003). „Фармакотерапија и ремоделирање дисајних путева код астме?”. Thorax. 58 (2): 163—74. PMC 1746582 Слободан приступ. PMID 12554904. doi:10.1136/thorax.58.2.163. 
  135. ^ World Health Organization. „WHO: Asthma”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2007. г. Приступљено 29. 12. 2007. 
  136. ^ Bush A, Menzies-Gow A (2009). „Phenotypic differences between pediatric and adult asthma”. Proc Am Thorac Soc. 6 (8): 712—9. PMID 20008882. doi:10.1513/pats.200906-046DP.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  137. ^ Grant EN, Wagner R, Weiss KB (1999). „Observations on emerging patterns of asthma in our society”. J Allergy Clin Immunol. 104 (2 Pt 2): S1—S9. PMID 10452783. doi:10.1016/S0091-6749(99)70268-X.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  138. ^ Anandan C, Nurmatov U, van Schayck OC, Sheikh A (2010). „Is the prevalence of asthma declining? Systematic review of epidemiological studies”. Allergy. 65 (2): 152—67. PMID 19912154. doi:10.1111/j.1398-9995.2009.02244.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  139. ^ Bousquet, J (2005 Jul). „The public health implications of asthma.”. Bulletin of the World Health Organization. 83 (7): 548—54. PMID 16175830.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  140. ^ Anderson, HR (2007). „50 years of asthma: UK trends from 1955 to 2004”. Thorax. 62 (1): 85—90. PMC 2111282 Слободан приступ. PMID 17189533. doi:10.1136/thx.2006.066407.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  141. ^ Masoli, Matthew (2004). Global Burden of Asthma (PDF). стр. 9. 
  142. ^ Manniche L (1999). Свети луксузи: мирис, ароматерапија и козметика у Старом Египту. Cornell University Press. стр. 49. ISBN 978-0-8014-3720-5. 
  143. ^ Thorowgood JC (1873). „O астми”. British Medical Journal. 2 (673): 600. PMC 2294647 Слободан приступ. PMID 20747287. doi:10.1136/bmj.2.673.600.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  144. ^ Gaskoin G (1872). „On the treatment of asthma”. British Medical Journal. 1 (587): 339. PMC 2297349 Слободан приступ. PMID 20746575. doi:10.1136/bmj.1.587.339.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  145. ^ Berkart JB (1880). „The treatment of asthma”. British Medical Journal. 1 (1016): 917—8. PMC 2240555 Слободан приступ. PMID 20749537. doi:10.1136/bmj.1.1016.917.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
    Berkart JB (1880). „The treatment of asthma”. British Medical Journal. 1 (1017): 960—2. PMC 2240530 Слободан приступ. PMID 20749546. doi:10.1136/bmj.1.1017.960.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  146. ^ Ф.Х. Босфорт (1886). „Поленска грозница, астма и придодати утицају”. Transactions of the Annual Meeting of the American Climatological Association. 2: 151—70. PMC 2526599 Слободан приступ. PMID 21407325. 
  147. ^ Doig RL (1905). „Epinephrin; especially in asthma”. California State Journal of Medicine. 3 (2): 54—5. PMC 1650334 Слободан приступ. PMID 18733372.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  148. ^ von Mutius, E (2012 Mar 1). „Пацијент са астмом тражи медицински савет 1828.године, 1928.године и 2012.године.”. New England Journal of Medicine. 366 (9): 827—34. PMID 22375974.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  149. ^ Crompton G (2006 Dec). „Кратка историја инхалационе терапије код астме током задњих педесет година”. Часопис примарне респираторне неге : journal of the General Practice Airways Group. 15 (6): 326—31. PMID 17092772.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  150. ^ а б Opolski M, Wilson I (2005). „Aстма и депресија: прагматички преглед литературе и препоруке за будућа истраживања”. Clin Pract Epidemol Ment Health. 1: 18. PMC 1253523 Слободан приступ. PMID 16185365. doi:10.1186/1745-0179-1-18.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

Литература

Спољашње везе

Астма на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Астма&oldid=9572333”