Ӓ (слово ћирилице)
Ћирилично слово Ӓ ӓ | |||||
---|---|---|---|---|---|
Слова српске азбуке | |||||
А | Б | В | Г | Д | Ђ |
Е | Ж | З | И | Ј | К |
Л | Љ | М | Н | Њ | О |
П | Р | С | Т | Ћ | У |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
Слова осталих словенских језика | |||||
А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
Ь | Э | Ю | Я | ||
Слова несловенских језика | |||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ |
Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | |||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
ꙮ | |||||
Сва слова ћирилице |
Ӓ ӓ (Ӓ ӓ; искошено: Ӓ ӓ) је слово ћириличног писма[1] које изгледа идентично латиничном A са дијарезом (Ä ä). Зове се А са дијарезом.
Користи се у Хантијском, Килдин-Самском и Хил Мари језику. Такође, ово слово се некада користило у гагаушком језику (које је касније замењено са ⟨аь⟩)
Ово слово се појављује и у појединим дијалектима српског језика.
Коришћење
[уреди | уреди извор]У Хил Мари и гагаушком језику, ово слово представља скоро отворени предњи незаокружени самогласник, /ӕ/.
У Килдин-Самију, ово слово представља отворени позади незаобљен самогласник /а/, за којим следи палатализовани (понекад се назива и "полупалатализован") веларни носни звук /нʲ/ или један од алвеоларних звучних заустављања /тʲ/ или /дʲ/.
У Хантијском језику ово слово представља скоро отворени централни самогласник /ɐ/.
Неки језици представљају слово као /ја/, идентично изговору слова Я.
Ä се користи и у неким јужнословенским језицима, углавном у српском језику за лакше померање акцената у горе наведеним језицима, не само у деклинацијама већ и другде.
Пример:
•брäт
Рачунарски кодови
[уреди | уреди извор]Знак | Ӓ | ӓ | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER A WITH DIAERESIS |
CYRILLIC SMALL LETTER A WITH DIAERESIS | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1234 | U+04D2 | 1235 | U+04D3 |
UTF-8 | 211 146 | D3 92 | 211 147 | D3 93 |
Нумеричка референца знака | Ӓ | Ӓ | ӓ | ӓ |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-18.