Организација Уједињених нација за индустријски развој
Организација Уједињених нација за индустријски развој | |
---|---|
Скраћеница | UNIDO / ONUDI |
Основана | 1966 (претворена у специјализовану агенцију 1985. године) |
Датум оснивања | 1966 (претворена у специјализовану агенцију 1985. године) |
Тип | Специјализована агенција УН |
Правни статус | активна |
Седиште | Беч, Аустрија |
Хеад | Герд Милер |
Веб-сајт | www |
Организација Уједињених нација за индустријски развој (енгл. United Nations Industrial Development Organization - UNIDO) је специјализована агенција у систему Уједињених нација, са седиштем у Бечу, Аустрија. Примарни циљ ове организације је промоција и убрзавање индустријског развоја у земљама у развоју и земљама са економијама у транзицији и промовисање међународне индустријске кооперације. Она је исто тако члан Развојне групе Уједињених народа.[1]
Преглед
[уреди | уреди извор]UNIDO верује да конкурентна и еколошки одржива индустрија има кључну улогу у убрзавању привредног раста, смањењу сиромаштва и остваривањ Миленијумских циљева развоја. Организација стога ради на побољшању квалитете живота сиромашних у свету, користећи своје глобалне ресурсе и стручност у следећа три међусобно повезана тематска подручја:
- Смањење сиромаштва путем производних активности;
- Изградња трговинских капацитета; и
- Енергија и околина.
Активности у тим подручјима строго су усклађене са приоритетима садашње развојне декаде Уједињених народа и повезаним мултилатералним декларацијама, а одражавају се у изјави о дугорочној визији, пословном плану и средњорочним програмским оквирима УНИДО-а.
Како би се испунили ти циљеви, УНИДО
- помаже земљама у развоју у формулисању развојних, институционалних, научних и технолошких политика и програма у подручју индустријског развоја;
- анализира трендове, шири информације и координира активности у њиховом индустријском развоју;
- делује као форум за консултације и преговоре усмерене на индустријализацију земаља у развоју; и
- пружа техничку сурадњу земљама у развоју за спровођење њихових развојних планова за одрживу индустријализацију у њиховим јавним, кооперативним и приватним секторима.
УНИДО стога углавном делује у земљама у развоју, с владама, пословним асоцијацијама и појединачним предузећима. „Сервисни модули” организације су Индустријска управа и статистика, Инвестиције и промоција технологије, Индустријска конкурентност и трговина, Развој приватног сектора, Агро-индустрије, Одржива енергија и климатске промене, Монтреалски протокол, и Управљање ресурсима околине.
УНИДО је успостављен као УН програме 1966. године са седиштем у Бечу, Аустрија, а постао је специјализована агенција Уједињених народа 1985. године. Године 2004, УНИДО је успоставио програм УНИДО амбасадора добре воље. Године 2009, УНИДО је креирао нову водећу публикацију, Making It: Industry for Development.[2]
Подаци
[уреди | уреди извор]У јануару 2017. су 168 земље биле УНИДО чланице.[3] Организација има 670 запослених у седишту и у теренским представништвима у око 80 земаља, и ослања се на услуге од око 2.800 међународних и националних стручњака годишње (око 50% из земаља у развоју), који раде на пројектним задацима широм света.
Процењени укупни обим УНИДО операција за двогодишњи период 2012–2013. је 460 милиона евра, а вредност испоруке техничке сарадње у 2012. износила је 189,2 милиона долара.[4]
УНИДО седиште је лоцирано у Бечком међународном центру, УН кампусу у које се исто тако налазе Међународна агенција за нуклеарну енергију, Одељење Уједињених нација за дроге и криминал и Припремна комисија за Организацију споразума о свеобухватној забрани испитивања.
Управа
[уреди | уреди извор]Чланство
[уреди | уреди извор]Чланови УН, или УН специјализоване агенције, или ИАЕА, имају право чланства у УНИДО.[5] Процес стицања чланства у овој организацији остварује се постајањем учесника у њеном Уставу. Статус посматрача се отвара, по захтеву, онима који уживају такав статус у Генералној скупштини Уједињених нација, осим ако Генерална конференција УНИДО не одлучи другачије. Конференција је овлашћена да позове друге посматраче да учествују у раду Организације у складу са релевантним правилима процедуре и одредбама Устава.
Дана 17. маја 2018. је било 168 земаља које су чланице УНИДО,[6][3][7] све од којих су чланице УН. УНИДО чланови се деле у четири листе.[8] Листа А се састоји од свих УНИДО земаља у Афричким + Азијским групама УН (заједно са Израелом, изузев Кипра и Јапана). Листа Б се састоји од свих УНИДО земаља у WЕОГ групи УН (заједно са Кипром и Јапаном, и без Израела). Листа C се састоји од свих УНИДО земаља у ГРУЛАЦ групи УН. Листа D се састоји од свих УНИДО земаља у Источно Европској групи УН.
Листе, оригинално дефинисане у Резолуцији Генералне скупштине 2152[9] и УНИДО уставу,[10] служе за уравнотежење географске дистрибуције заступљености држава чланица у Одбору за индустријски развој[11] и Одбору за програм и буџет.[12]
УНИДО је једна од две УН специјализоване агенције где су чланови раздвојени у групе. Друга је ИФАД. УНИДО листа Б, је слична са ИФАД листом А – која се превасходно састоји од развијених земаља,[13] док је сет осталих чланова УНИДО сличан сету осталих чланова ИФАД - који углавном чине земље у развоју.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 15. 05. 2012.
- ^ „Макинг Ит: Индустрy фор Девелопмент”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2020. г. Приступљено 14. 01. 2019.
- ^ а б „Мембер Статес”. УНИДО. Архивирано из оригинала 03. 07. 2013. г. Приступљено 10. 02. 2017.
- ^ „УНИДО Аннуал Репорт 2012” (ПДФ). УНИДО. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 10. 2013. г. Приступљено 05. 07. 2013.
- ^ „УНИДО Цонститутион, паге 8.” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 07. 2010. г. Приступљено 14. 01. 2019.
- ^ „Мембер Статес Лист”. УНИДО. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ „УНИДО Цонститутион статус”. Унитед Натионс. Архивирано из оригинала 27. 12. 2010. г.
- ^ „Мембер Статес аццординг то листс”. УНИДО. Приступљено 27. 11. 2012.
- ^ „Генерал Ассемблy ресолутион 2152” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 01. 2017. г. Приступљено 14. 01. 2019.
- ^ „УНИДО Цонститутион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 03. 2012. г. Приступљено 14. 01. 2019.
- ^ УНИДО Цонститутион, Артицле 9
- ^ УНИДО Цонститутион, Артицле 10
- ^ а б „Ацтивитиес - Тхе Интернатионал Фунд фор Агрицултурал Девелопмент (ИФАД) - продуцт, авераге, ареа, цропс, аннуал, инфраструцтуре, футуре, полицy”. www.натионсенцyцлопедиа.цом.
Литература
[уреди | уреди извор]- Индустриал Девелопмент Репорт (ИДР): УНИДО Флагсхип Публицатион Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2008)
- УНИДО Аннуал Репортс
- УНИДО Цонститутион Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2010)
- Jackson, R. G. A., A Study of the Capacity of the United Nations Development System. 2 vols, Geneva: United Nations, 1969.
- Mitcham, Chad J. 'Australia and Development Cooperation at the United Nations: Towards Poverty Reduction.' In Australia and the United Nations, edited by James Cotton and David Lee, 191–221. Canberra: Department of Foreign Affairs and Trade and Sydney: Longueville Books, 2013.
- Mitcham, Chad J., Jackson, Sir Robert Gillman (1911-1991), Australian Dictionary of Biography, National Centre of Biography, Australian National University, published online 2016, accessed online 5 September 2017.
- „United Nations Development Programme | international program”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-07.
- „FAQs”. United Nations Development Programme (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-07.
- „The Biography of Kemal Dervis”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2011. г.
- „UNDP Transparency Portal”. United Nations Development Programme. Приступљено 9. 1. 2021.
- „DAC 5 Digit Sector”. The IATI Standard. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2016.
- „About – United Nations Development Programme – IATI Registry”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2016.
- „2016 Aid Transparency Index – Publish What You Fund” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 6. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.
- „Evaluation of UNDP Contribution to Poverty Reduction”. UNDP. Архивирано из оригинала 31. 7. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2013.
- „UNDP Strategic Plan: 2014-2017”. UNDP. Архивирано из оригинала 18. 5. 2020. г. Приступљено 4. 11. 2013.
- DeYoung, Karen (6. 10. 2021). „U.N. agency to pay salaries of Afghanisthan health-care workers to help stave off humanitarian crisis”. The Washington Post. Приступљено 7. 10. 2021.
- „Technological Innovation:Multi-functional Platforms in Mali”. geni.org. Архивирано из оригинала 3. 3. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2020.
- Sovacool, Benjamin K.; Clarke, Shannon; Johnson, Katie; Crafton, Meredith; Eidsness, Jay; Zoppo, David (1. 2. 2013). „The energy-enterprise-gender nexus: Lessons from the Multifunctional Platform (MFP) in Mali”. Renewable Energy (на језику: енглески). 50: 115—125. ISSN 0960-1481. doi:10.1016/j.renene.2012.06.024. Архивирано из оригинала 13. 4. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2020.
- „Factsheet: The Biodiversity Finance Initiative (BIOFIN)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014.
- „Global Commission on HIV and the Law”. Архивирано из оригинала 28. 3. 2021. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- „The Hub for Innovative Partnerships”. undp.org. новембар 2011. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2011.
- „un.org”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2011. г. Приступљено 22. 4. 2011.
- „Biståndets svarta hål (in Swedish)”. Svenska Dagbladet. 2013-09-30. Архивирано из оригинала 30. 9. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2013.
- „"About the United Nations Evaluation Group".”. United Nations. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2013.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Official website of UNIDO
- УНИДО 50тх Анниверсарy
- Wебсите оф УНИДО'с Макинг Ит магазине Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2020)
- УНИДО ИСИД Оператион Платформ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2015)
- УНИДО Опен Дата Платформ