Интерлеукин 13
| едит |
Интерлеукин 13 (ИЛ-13) је цитокин који луче многи типови ћелија, а посебно Т помоћне ћелије тип 2 (Тх2) ћелије[1], које су важан медијатор алергијске инфламације и болести.[2]
| Интерлеукин 13 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 ПДБ приказ базиран на 1га3. | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1га3, 1ијз, 1ик0 | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ИЛ13; АЛРХ; БХР1; ИЛ-13; МГЦ116786; МГЦ116788; МГЦ116789; П600 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 147683 МГИ: 96541 ХомолоГене: 1649 ГенеЦардс: ИЛ13 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 3596 | 16163 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000169194 | ЕНСМУСГ00000020383 | |||||||||
| УниПрот | П35225 | Q5СУЗ9 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | НМ_002188 | НМ_008355 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | НП_002179 | НП_032381 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) | Цхр 5: 132.02 - 132.02 Мб | Цхр 11: 53.47 - 53.48 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Функције
уредиПоред ефекта на имуне ћелије који је слични онима од блиско сродног цитокина ИЛ-4, ИЛ-13 је (што је важније) имплициран као централни медијатор физиолошких промена индукованих алергијском инфламацијом многих ткива. ИЛ-13 производи своје ефекте путем рецептора који се састоји од више подјединица: алфа ланац ИЛ-4 рецептора (ИЛ-4Рα), и најмање једног од два позната ИЛ-13-специфична везујућа ланца [1]. Већина ИЛ-13 биолошких ефеката, попут ИЛ-4 ефеката, су везане за један транскрипциони фактор, претварач сигнала и активатор транскрипције 6 (СТАТ6).
ИЛ-13 функције се у великој мери преклапају са ИЛ-4 функцијама, посебно у погледу промена изазваних на хематопоетским ћелијама, мада су ти ефекти вероватно мање важни у односу на потентнију улогу цитокина ИЛ-4. Отуда, мада ИЛ-13 може да произведе секрецију имуноглобулина Е (ИгЕ) из активираних људских Б ћелија, ИЛ-13 брисање из миша нема значајног ефекта на било Тх2 ћелијски развој или антиген-специфични ИгЕ одзив индукован потентним алергенима. У поређењу с тим, брисање ИЛ-4 гена поништава те одзиве. Другим речима, ИЛ-13 није есенцијалан лимфоидни цитокин, већ је предоминантно молекулски мост које повезује алергијске инфламаторне ћелије са не-имуним ћелијама у контакту са њима.
Мада је ИЛ-13 примарно асоциран са индукцијом путева дисања, он такође има антиинфламаторне особине. Матрикс металопротеазе (ММП) дисајних путева, које су протеин-деградирајући ензими, су неопходне да изазову излаз израђених паренхиматозних инфламаторних ћелија у лумен дисајних путевима, где се оне одстрањују. Међу другим факторима, ИЛ-13 индуцира ММП као део механизма који штити против сувишне алергијске инфламације која је предиспозиција за гушење.
Клинички значај
уредиИЛ-13 специфично подстиче физиолошке промене у органима нападнутим паразитима које су неопходне да би се избацили страни организми, или њихови продукти. На пример, за извацивање из стомака разних мишјих црвених глиста потребан је ИЛ-13 који је излучен из Тх2 ћелија. ИЛ-13 изазива неколико промена у стомаку које стварају непријатељско окружење за паразите, укључујући појачане контракције и гликопротеин хипер-секрецију из стомачних Епителско ткиво епителијалних ћелија, што ултимативно доводи одвајања организма са зида стомака и њихово одстрањење.[3]
Јаја паразита Сцхистосома мансони могу бити усађене у више органа укључујући зид стомака, јетру, плућа и чак централни нервни систем, што подстиче формацију гранулома под ИЛ-13 контролом. Овде, међутим, евентуални резултат је оштећење органа, и често озбиљна или чак фатална болест, а не резолуција инфекције. Један концепт у помолу је да ИЛ-13 можда антагонизира Тх1 одзив које је потребан за решење интрацелуларних инфекција. У том имуном дерегулисаном контексту, обележеном регрутовањем неуобичајено великог броја Тх2 ћелија, ИЛ-13 инхибира способност домаћинових имуних ћелија да униште интрацелуларне патогене.
ИЛ-13 је одговоран за многе особине алергијских плућних болести, укључујући метапласиа гоблет ћелија и мукозна хиперсекреција које доприносе обструкцији дисајних канала [4].
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 Wyнн ТА. ИЛ-13 еффецтор фунцтионс. Анну Рев Иммунол. 2003;21:425-56.
- ↑ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
- ↑ Тхомас Ј. Киндт, Рицхард А. Голдсбy, Барбара Анне Осборне, Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1-4292-0211-4.
- ↑ Wиллс-Карп M, Луyимбази Ј, Xу X, Сцхофиелд Б, Небен ТY, Карп CL & Доналдсон ДД. Интерлеукин-13: централ медиатор оф аллергиц астхма. Сциенце 282, 2258-2261.
Литература
уреди- Мароне Г, Флорио Г, Петрароли А, де Паулис А (2001). „Дyсрегулатион оф тхе ИгЕ/Фц епсилон РИ нетwорк ин ХИВ-1 инфецтион.”. Ј. Аллергy Цлин. Иммунол. 107 (1): 22–30. ДОИ:10.1067/mai.2001.111589. ПМИД 11149986.
- Мароне Г, Флорио Г, Триггиани M, ет ал. (2001). „Мецханисмс оф ИгЕ елеватион ин ХИВ-1 инфецтион.”. Црит. Рев. Иммунол. 20 (6): 477–96. ПМИД 11396683.
- Скиннидер БФ, Капп У, Мак ТW (2003). „Тхе роле оф интерлеукин 13 ин цлассицал Ходгкин лyмпхома.”. Леук. Лyмпхома 43 (6): 1203–10. ДОИ:10.1080/10428190290026259. ПМИД 12152987.
- Изухара К, Арима К, Yасунага С (2003). „ИЛ-4 анд ИЛ-13: тхеир патхологицал ролес ин аллергиц дисеасес анд тхеир потентиал ин девелопинг неw тхерапиес.”. Цуррент друг таргетс. Инфламматион анд аллергy 1 (3): 263–9. ДОИ:10.2174/1568010023344661. ПМИД 14561191.
- Дессеин А, Коуриба Б, Ебоумбоу C, ет ал. (2005). „Интерлеукин-13 ин тхе скин анд интерферон-гамма ин тхе ливер аре кеy плаyерс ин иммуне протецтион ин хуман сцхистосомиасис.”. Иммунол. Рев. 201: 180–90. ДОИ:10.1111/j.0105-2896.2004.00195.x. ПМИД 15361241.
- Цопеланд КФ (2006). „Модулатион оф ХИВ-1 трансцриптион бy цyтокинес анд цхемокинес.”. Мини ревиеwс ин медицинал цхемистрy 5 (12): 1093–101. ДОИ:10.2174/138955705774933383. ПМИД 16375755.
Спољашње везе
уредиWикимедиа Цоммонс има још мултимедијалних датотека везаних за: Интерлеукин 13