Trombocit-aktivirajući faktor
| Trombocit-aktivirajući faktor | |
|---|---|
| |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 74389-68-7 |
| PubChem[1][2] | 108156 |
| MeSH | |
| IUPHAR ligand | 1831 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C26H54NO7P |
| Molarna masa | 523.68 g mol−1 |
|
| |
| Infobox references | |
Trombocit-aktivirajući faktor, takođe poznat kao PAF, ili AGEPC (acetil-gliceril-etar-fosforilholin) je potentan fosfolipidni aktivator i posrednik mnogih leukocitnih funkcija, kao što su agregacija trombocita, inflamacija, i anafilaksa.
On se proizvodi u odgovoru na specifične stimuluse od strane niza ćelijskih tipova: neutrofila, bazofila, trombocita, i endotelnih ćelija.
Nekoliko tipova molekula trombocit-aktivirajućeg faktora je identifikovano. Oni se razlikuju u dužini O-alkil bočnog lanca.
- Njegova alkilna grupa je vezana etarskom vezom za C1 ugljenik šesnaestočlanog ugljovodoničnog lanca.
- Acil grupa na C2 ugljeniku je acetat. Neznatna dužina acetatnog lanca povišava rastvorljivost, što omogućava PAF molekulima da dejstvuju kao prenosnici signala.
- C3 ugljenik je vezan za fosfoholinsku čeonu grupu, poput fosfatidil holina.
On je važan posrednik bronhokonstrikcije. On uzrokuje agregaciju trombocita i širenje krvnih žila. Iz tih razloga je važan u procesima hemostaze. Na koncentraciji od 10−12 mol/L, PAF uzrokuje opasno po život zapaljenje vazdušnih puteva i proizvodi simptome slične astmi.
Toksini, kao što su fragmenti uništenih bakterija, stimulišu PAF sintezu, posledica čega je pad krvnog pritiska i umanjena količina krvi koja dospeva do srca, što dovodi do šoka, i u nekim slučajevima smrti.
Trombocit-aktivirajući faktor je otkrio francuski imunolog Žak Benveniste ranih 1970-ih.[3][4] Njegovu strukturu je utvrdio Konstantinos A. Demopoulos 1979. godine.[5]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Benveniste J, Henson PM, Cochrane CG (1972). „Leukocyte-dependent histamine release from rabbit platelets. The role of IgE, basophils, and a platelet-activating factor”. J. Exp. Med. 136 (6): 1356–77. DOI:10.1084/jem.136.6.1356. PMC 2139324. PMID 4118412.
- ↑ Benveniste J (1974). „Platelet-activating factor, a new mediator of anaphylaxis and immune complex deposition from rabbit and human basophils”. Nature 249 (457): 581–2. DOI:10.1038/249581a0. PMID 4275800.
- ↑ Demopoulos CA, Pinckard RN, Hanahan DJ (1979). „Platelet-activating factor. Evidence for 1-O-alkyl-2-acetyl-sn-glyceryl-3-phosphorylcholine as the active component (a new class of lipid chemical mediators)” (abstract). J. Biol. Chem. 254 (19): 9355–8. PMID 489536.[mrtav link]
- Farmakorama Arhivirano 2018-01-21 na Wayback Machine-u
- MeSH Platelet+Activating+Factor