Hermann Emil Fischer
| Emil Fischer | |
 | |
| Rođenje | 9. 10. 1852. Euskirchen, Njemačka |
|---|---|
| Smrt | 15. 7. 1919. (dob: 66) Berlin, Njemačka |
| Polje | kemija |
| Institucija | Univerzitet u Münchenu (1875-81) Univerzitet u Erlangenu (1881-88) Univerzitet u Würzburgu (1888-92) Univerzitet u Berlinu (1892-1919) |
| Alma mater | Univerzitet u Bonnu Univerzitet u Strasbourgu |
| Akademski mentor | Adolf von Baeyer |
| Istaknuti studenti | Alfred Stock Otto Diels Otto Ruff Walter A. Jacobs Ludwig Knorr Oskar Piloty Julius Tafel |
| Poznat po | proučavanje šećera i purina |
| Istaknute nagrade | Nobelova nagrada za kemiju (1902) |
Herman Emil Fišer (9. oktobar 1852. -15. jul 1919.), nemački hemičar, dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1902 za "rad na sintezi šećera i purina". Rođen je blizu Ejskirhena, kraj Kelna, kao sin biznismena. Herman je želeo da studira prirodne nauke, ali otac ga je naterao da radi u porodičnom biznisu, dok nije otkrio da mu je sin nesposoban za biznis.
Fišer je studirao na Univerzitetu u Bonu 1872, pa se prebacio na Univerzitet u Strasburu. Doktorirao je 1874. na proučavanju ftaleina i dobija poziciju na univerzitetu. Godine 1875. zajedno sa jednim svojim učiteljem i nobelovcem Adolfom fon Bajerom premešta se u Minhen, gde postaje profesor hemije. Profesor na Univerzitetu Erlangen postaje 1881. Na Univerzitetu u Vircburgu je profesor od 1888. do 1892. Postaje šef hemije na Univerzitetu u Berlinu 1892. i tu ostaje do smrti.
Poznat je po radovima na šećerima, posebno na organskoj sintezi glukoze i purina, uključujući i prvu sintezu kofeina. Veliki rad na šećerima je započeo još 1884. Do 1890. uspeo je da ustanovi stereohemijsku prirodu i izomernost šećera. Do 1894. pronalazi sterohemijsku konfiguraciju svih poznatih šećera i predviđa sve moguće izomere. Njegov veliki uspeh je sinteza glukoze, fruktoze i manoze od glicerola. Velik je i njegov doprinos sintezi proteina, na čemu je radio od 1899. do 1908. Otkrio je novi tip aminokiselina prolin i oksiprolin. Proučavao je sintezu proteina dobijajući dipeptide, tripeptide, a kasnije i polipeptide.
Njegovo ime se još uvek može naći u imenima mnogih hemijskih jedinjenja i koncepata.
- Fišerova indolska sinteza
- Fišerove projekcione formule
- Fišerova oksazolna sinteza
- Fišerova sinteza peptida
- Fišerova redukcija
- Fišer-Špajerova esterifikacija
