Петар X. Дишковић

Петар X. Дишковић (Петар Грубонић) (Стари град (Паг), 2. пол. 14. ст. - Сплит, 30. просинца 1426.), хрватски свећеник и сплитски надбискуп и метрополит (1413.-1426.).

Родио се у обитељи Грубонић, одвјетку племенитог рода Дишковића. Ушао је у доминикански самостан у раној младости, а након свећеничког ређења боравио је по самостанима у Италији. Године 1406. папа Гргур XII. (1406.-1415.) именовао га је бискупом града Фаензе у Италији, а 1409. присуствовао је црквеном концилу у Писи.

Године 1412. одрекао се части бискупа Фаензе због именовања на част сплитског надбискупа и метрополита. Међутим, надбискупију је преузео тек 1420. године, а у међувремену је вјеројатно боравио на родном Пагу, гдје је саградио палачу.

Надбискуп Дишковић прихватио је за боравка у Италији културне идеје ренесансе, занимао се за античку књижевност, али и за домаћу повијест о чему свједочи његов рукопис сачуван у пријепису из 17. стољећа под насловом Делла венута де Слави ин Еуропа, ре ди Далмазиа, ет инцоминциаменто делла Месса иллирица.

За вријеме свог понтификата у Сплиту, надбискуп Петар је дао изградити олтар св. Дујма и проширити надбискупску менсу.

• Уз 550. обљетницу смрти сплитског надбискупа Петра Грубонића

{{мрва-биог-хрватска]]