Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Лаошки грађански рат

Извор: Wikipedija
Лаошки грађански рат
Сегмент Вијетнамског рата, Индокинеских ратова и Хладног рата

Лаос
Датум 9. новембар 1953 – 2. децембар 1975
Локација Краљевина Лаос
Исход побједа Патхет Лаоа и успостављање Лаошке Народне Демократске Републике.
Сукобљене стране
Лаос Краљевина Лаос
Јужни Вијетнам Република Вијетнам
Тајланд Тајланд
обавјештајна подршка:
 САД
Лаос Патхет Лао
Сјеверни Вијетнам Демократска Република Вијетнам
подршка:
Совјетски Савез Совјетски Савез
Народна Република Кина Кина
Команданти и вође
Лаос Соуванна Пхоума
Лаос Пхоуми Носаван
Лаос Ванг Пао
Лаос Боун Оум
Лаос Соупханоувонг
Лаос Каyсоне Пхомвихане
Лаос Пхоуми Вонгвицхит
Сјеверни Вијетнам Во Нгуyен Гиап
Жртве и губици
~15.000 припадника Краљевске лаошке војске[1] 3.000+ сјеверновијетнамских трупа[2]
непознат број припадника Патхет Лаоа
20.000-70.000 мртвих (укупно)[3][4][5][6]

Грађански рат у Лаосу био је сукоб између комунистичке герилске организације Патет Лао и краљевске владе Лаоса, који је трајао од 1953. до 1975. године. Рат јер био само део хладноратовских надметања у региону Индокине, те су паралелно с њим трајали и Вијетнамски рат, те грађански рат у Камбоџи.

Након повлачења Француза из своје бивше колоније и потписивања Женевске конвенције 1954, Лаос је био проглашен неутралном земљом. Међутим, северновијетнамски борци су преко Лаоса успоставили тзв. Хо Ши Минов пут преко којег су помагали своје симпатизере и борце против Јужног Вијетнама. Притом су помагали и домаће комунистичке борце, покрет Патет Лао, у борби за долазак на власт у Лаосу.

Најистакнутије личности на страни Краљевине били су принц Сувана Фума и принц Бун Ум, док су се на страни Патет Лаоа истицали принц Суфанувонг и Кејсон Фомвихан.

Краљевску владу помагале су САД, чији су оперативци ЦИА-е, опскрбљивали краљевску војску оружјем, увежбавали њихове војнике, као и око 30.000 припадника герилске војске народа Хмонг.

Ратне операције увелико су зависиле од годишњег доба: када би например почела сушна сезона у новембру или децембру, северновијетнамске јединице би покренуле војне операције.

Постојање сукоба у Лаосу углавном је било непознато члановима владе САД, јер је ЦИА тајила већину докумената. Због тога се тај рат често називао Тајни рат у Лаосу.[7] Овај рат је био највећа тајна операција САД до почетка ангажовања у Авганистанском рату. Лаос је годинама био подвргнут америчком ваздушном бомбардовању, што је пример најразорнијег бомбардовања неког подручја у историји.[8][9][10]

Након што су се САД повукле из Јужног Вијетнама од 1973. године, у региону је узнапредовала општа офанзива комуниста у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу. Крајем априла 1975, Сајгон је пао у руке северновијетнамске војске, пар дана касније су Црвени Кмери ушлу и Пном Пен. Након ових догађаја, краљевска влада мирно је препустила власт Патет Лаоу, који је до новембра успоставио контролу над целом земљом.

Процењује се да је укупан број погинулих на свим странама био између 20.000 до 70.000 људи.[11][12]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Т. Ломперис, Фром Пеопле'с Wар то Пеопле'с Руле (1996)
  2. “С&С”": Смалл, Мелвин & Јоел Давид Сингер, Ресорт то Армс : Интернатионал анд Цивил Wарс 1816-1980 (1982)
  3. Т. Ломперис, Фром Пеопле'с Wар то Пеопле'с Руле, (1996), естиматес 35,000 тотал.
  4. Ецкхардт, Wиллиам, ин Wорлд Милитарy анд Социал Еxпендитурес 1987-88 (12тх ед., 1987) бy Рутх Легер Сивард.
  5. Руммел, Рудолпх Ј.: Деатх Бy Говернмент (1994)
  6. Обермеyер (2008), "Фифтy yеарс оф виолент wар деатхс фром Виетнам то Босниа", Бритисх Медицал Јоурнал.
  7. Студентс фор Студентс (2. 11. 2011). „Мемориес оф тхе "Сецрет Wар"”. Орацле Тхинкqуест. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-19. Приступљено 5. 5.5 2013. »Тхис wар wас кноwн ас тхе Сецрет Wар анд тоок плаце ин Лаос.« 
  8. Бомбинг Лаос, Приступљено 5. 5. 2013.
  9. Бранфман, Фред Wантед Архивирано 2011-06-04 на Wаyбацк Мацхине-у 18 Маy 2001
  10. Wисеман, Паул (11. 12. 2003). „30-yеар-олд бомбс стилл верy деадлy ин Лаос”. УСА Тодаy. Приступљено 5. 5. 2013. 
  11. Т. Ломперис, Фром Пеопле'с Wар то Пеопле'с Руле, (1996), естиматес 35,000 тотал.
  12. Ецкхардт, Wиллиам, ин Wорлд Милитарy анд Социал Еxпендитурес 1987-88 (12тх ед., 1987) бy Рутх Легер Сивард.