Јуда Искариотски
Јуда Искариотски или Јуда Ишкариотски (или само Јуда) (хебрејски: יהודה איש־קריות) је био, према Новом завјету, један од дванаесторице апостола, а познат је по издаји Исуса Криста. Он је, према Библији, за 30 сребрњака Исусово тијело предао Фаризејима, противницима Исусовог научавања. Након издаје објесио се на дрво врсте Церцис Силиqуаструм, које је касније према њему названо Јудино дрво. Након Јудине смрти на његово мјесто је дошао апостол Матија.
Јуда Искариотски се у кршћанском свијету представља симбол издаје, те његово име често означава синонима за издајника.
1970. године у Египту је откривен папирус из 2. стољећа. Тај папирус је постао познат диљем свијета као Еванђеље по Јуди (или Јудино еванђеље), а описује горе наведене догађаје из перспективе самога Јуде. Према њему је Јуда уствари омогућио Исусу да се ослободи тјелесног живљења и пријеђе на други свијет.
