Хемороиди

Хемороиди или шуљеви су отечени, али нормално присутни крвни судови у и око ануса (чмара) и доњег дела ректума, који су проширени под притиском (слично као проширене вене на ногама). Најчешћи узрок настанка хемороида је напрезање приликом дефекације, а могу бити и трудноћа, генетички фактори, старење, хронични затвор, дијареја, дуготрајно седење и аналне инфекције.

Хемороиди могу бити спољашњи или унутрашњи. Унутрашњи настају близу почетка аналног канала, а спољашњи на аналном отвору. Унутрашњи хемороиди потичу од унутрашњег венског хемороидног плексуса у горњем делу аналног канала и ректуму. Они се увећавају, захватају кожом прекривени доњи део аналног канала и чине видљивим спољњи хемороидални венски плексус.

Хемороиди су врло чести код оба пола. Половина популације старости изнад 50 година има хемороиде. Учесталост ове болести је 2 на 1000 људи. Хемороиди су посебно чести код трудница. Притисак плода на ту регију, хормонске промене, као и сам плод узрокују повећање хемороидалних крвних судова. Код већине жена које имају хемороиде повезане с трудноћом, они су привремени проблем.

На почетку и крају дефекације могуће је безболно светлоцрвено крварење, често у виду штрцања. Крв је на столици, није помешана с њом. Чест је пролапс шуљева при дефекацији, који може да постане сталан. Хемороиди углавном нису опасни и не угрожавају људски живот. Симптоми најчешће нестају у року од неколико дана. Симптоми унутрашњих хемороида су: столица прекривена светлом крви, крв на тоалет папиру или на тоалет шољи. Међутим, унутрашњи хемороиди могу изаћи из ануса и тада могу бити болни. Симптоми спољашњих хемороида укључују бол око ануса. Читаво подручје око аналног отвора је осетљиво, болно и сврби.

Пажљиви преглед и исправна дијагноза важна је приликом сваког крварења из ректума или налаза крви у столици. Крварење може бити симптом и других болести гастроинтестиналног тракта, па тако и тумора дебелог црева. Ректални преглед често је довољан за дијагнозу. У пределу ануса наћи ће се отечени крвни судови, а потребно је и да доктор направи дигиторектални преглед (преглед задњег црева прстом) тражећи абнормалности

Благи случајеви хемороида могу се лечити конзумирањем веће количине течности и исхране богате влакнима. Хемороидалне креме или чепићи могу помоћи у смањењу отока и бола. Корисно је купање у млакој води. Понекад је стање такво да захтева хируршку интервенцију. У лечењу се све више примењује и ласерска коагулација хемороида.

Као последица продуженог крварења понекад може наступити анемија због недостатка гвожђа.

Могуће је превенирати поновни настанак хемороида променом стила живота, у смислу промене исхране (већи унос влакнасте хране) и уношења веће количине течности (8 - 9 чаша дневно). Такав начин исхране погодује настанку мекше столице, а тиме је олакшано пражњење црева и смањење притиска, који кад је повишен погодује настанку хемороида.

• С. Стефановић и сарадници: "Специјална клиничка физиологија", Београд-Загреб 1980.
• Хемороиди - Суљеви
• Сајт www.стетоскоп.инфо
• www.хемороиди.рс
• Хемороиди Архивирано 2009-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, Информације о хемороидима

Хемороиди на Wикимедијиној остави