Hemoroidi
Hemoroidi ili šuljevi su otečeni, ali normalno prisutni krvni sudovi u i oko anusa (čmara) i donjeg dela rektuma, koji su prošireni pod pritiskom (slično kao proširene vene na nogama). Najčešći uzrok nastanka hemoroida je naprezanje prilikom defekacije, a mogu biti i trudnoća, genetički faktori, starenje, hronični zatvor, dijareja, dugotrajno sedenje i analne infekcije.
Hemoroidi mogu biti spoljašnji ili unutrašnji. Unutrašnji nastaju blizu početka analnog kanala, a spoljašnji na analnom otvoru. Unutrašnji hemoroidi potiču od unutrašnjeg venskog hemoroidnog pleksusa u gornjem delu analnog kanala i rektumu. Oni se uvećavaju, zahvataju kožom prekriveni donji deo analnog kanala i čine vidljivim spoljnji hemoroidalni venski pleksus.
Hemoroidi su vrlo česti kod oba pola. Polovina populacije starosti iznad 50 godina ima hemoroide. Učestalost ove bolesti je 2 na 1000 ljudi. Hemoroidi su posebno česti kod trudnica. Pritisak ploda na tu regiju, hormonske promene, kao i sam plod uzrokuju povećanje hemoroidalnih krvnih sudova. Kod većine žena koje imaju hemoroide povezane s trudnoćom, oni su privremeni problem.
Na početku i kraju defekacije moguće je bezbolno svetlocrveno krvarenje, često u vidu štrcanja. Krv je na stolici, nije pomešana s njom. Čest je prolaps šuljeva pri defekaciji, koji može da postane stalan. Hemoroidi uglavnom nisu opasni i ne ugrožavaju ljudski život. Simptomi najčešće nestaju u roku od nekoliko dana. Simptomi unutrašnjih hemoroida su: stolica prekrivena svetlom krvi, krv na toalet papiru ili na toalet šolji. Međutim, unutrašnji hemoroidi mogu izaći iz anusa i tada mogu biti bolni. Simptomi spoljašnjih hemoroida uključuju bol oko anusa. Čitavo područje oko analnog otvora je osetljivo, bolno i svrbi.
Pažljivi pregled i ispravna dijagnoza važna je prilikom svakog krvarenja iz rektuma ili nalaza krvi u stolici. Krvarenje može biti simptom i drugih bolesti gastrointestinalnog trakta, pa tako i tumora debelog creva. Rektalni pregled često je dovoljan za dijagnozu. U predelu anusa naći će se otečeni krvni sudovi, a potrebno je i da doktor napravi digitorektalni pregled (pregled zadnjeg creva prstom) tražeći abnormalnosti
Blagi slučajevi hemoroida mogu se lečiti konzumiranjem veće količine tečnosti i ishrane bogate vlaknima. Hemoroidalne kreme ili čepići mogu pomoći u smanjenju otoka i bola. Korisno je kupanje u mlakoj vodi. Ponekad je stanje takvo da zahteva hiruršku intervenciju. U lečenju se sve više primenjuje i laserska koagulacija hemoroida.
Kao posledica produženog krvarenja ponekad može nastupiti anemija zbog nedostatka gvožđa.
Moguće je prevenirati ponovni nastanak hemoroida promenom stila života, u smislu promene ishrane (veći unos vlaknaste hrane) i unošenja veće količine tečnosti (8 - 9 čaša dnevno). Takav način ishrane pogoduje nastanku mekše stolice, a time je olakšano pražnjenje creva i smanjenje pritiska, koji kad je povišen pogoduje nastanku hemoroida.
- S. Stefanović i saradnici: "Specijalna klinička fiziologija", Beograd-Zagreb 1980.
- Hemoroidi - Suljevi
- Sajt www.stetoskop.info
- www.hemoroidi.rs
- Hemoroidi Arhivirano 2009-08-17 na Wayback Machine-u, Informacije o hemoroidima
