Дресден

Дрезден Дресден
Панорама Старог града увече
Грб
Основни подаци
Држава	Њемачка
Градоначелник	Хелма Оросз (ЦДУ)
Савезна држава	Саксонија
Становништво
Становништво	512.234[1]
Густина становништва	1.560 ст./км²
Географија
Координате	51°03′00″Н 13°44′00″Е / 51.05°Н 13.733333°Е / 51.05; 13.733333
Временска зона	УТЦ+1, љети УТЦ+2
Надморска висина	113 м
Површина	328,3 км²
Дрезден Дрезден (Њемачке)
Остали подаци
Поштански код	01067
Позивни број	03528
Регистарска ознака	ДД
Wеб-страница	www.дресден.де

Дрезден (нем. Дресден, лсрп. Дрјеждźанy) је град у немачкој савезној држави Саксонија. Смештен је у долини реке Елбе, двадесетак километара од границе са Чешком. Због свог изузетног културно-историјског значаја познат је под именом „Фиренца на Елби“ (нем. Елбфлоренз). Чувен по својим грађевинама из доба барока и уметничким збиркама. Поседује регионалну шифру (АГС) 14612000, НУТС (ДЕД21) и ЛОЦОДЕ (ДЕ ДРС) код.

У Дрездену живи око 512.000 становника, а 1,25 милион у ширем градском подручју. Током последњих шездесетак година у градско подручје је укључен велики број приградских насеља, тако да је Дрезден четврта по величини урбана регија у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Келна. Дрезден припада широј популационој регији која се назива Саксонски троугао.

Град се налази у источном делу Немачке, на надморској висини од 113 метара. Површина општине износи 328,3 км². Град је подељен на 19 округа. Центар града (Стари град - Алтштат) налази се на левој обали Елбе, где се налазе и четврти Кота, Блазевиц и Плауен. На десној обали реке су Нови град (Нојштат), Лошвиц и Пишен.

Услед свог положаја уз реку Елбу, Дрезден је често у опасности од поплава. Нарочито опасно је било изливање реке 2002. Град од поплава штите два рова ширине 50 метара, као и неке површине које су намерно остављене неизграђене.

Дрезден је један од најзеленијих градова Европе, јер шуме и паркови покривају 63% градског подучја. На северу града је шума величине 50 км².

Иако је Дрезден релативно млад град словенског порекла, прва насеља (земљорадника и риболоваца) на подручју града датирају још из неолита (7500 година п. н. е.). У 12. веку Словени су основали град на јужној обали Елбе под називом Дрежďанy (старолужичко-српски назив за становнике мочвара, односно шума на мочварним речним обалама), који је убрзо постао највећи град у региону, највише захваљујући развоју рударства на Рудној гори. У град се претежно насељавало немачко становништво. Од 1206. привремено је седиште грофа, а од 1270. главни град Максгрофовије Меиссен и назива се Цивитас Дресдене. Од 1485. у граду је столовао војвода Саске који је од 1547. био изборни кнез Светог Римског Царства (имао је право да бира цара). За време кнеза Фридрика Августа који је уз Саску постао и краљ Пољско-литванске уније (Август II Јаки), почетком 18. века у граду се развија уметност (кнез је доводио уметнике из целе Европе). У Дрездену је Фридрих Шилер написао текст Оде радости. Град је претрпео знатна оштећења Седмогодишњем рату (1756—1763). За време Наполеоновог похода 1813. био је база француске војске и у близини града је вођена једна од битака (Битка код Дрездена). Дрезден 1806. године постаје главни град самосталне Краљевине Саске, која је од 1871. део уједињене Немачке. Дрезден је био један од главних центара Немачке револуције 1848./1849. (мајски устанак у којем је оштећен центар града). У то доба град се брзо индустријализује због чега се нагло повећава број становника. Почетком двадесетог века посебно се развија уметност због чега град називају Фиренцом на Лаби. Дрезден је доживео своје најтеже раздобље у историји током Другог светског рата када је био најбомбардованији град у Европи. Британска и америчка авијација су између 13-14. фебруара 1945. извеле масовно бомбардовање током којег је погинуло преко 25.000 људи, а око 80% града било је уништено. Овај напад је остао контроверзна тема за историчаре, јер са војног становишта није имао много смисла. Постоји и опречно мишљење да и поред тога што у Дрездену није било индустрије у Дрездену су се налазиле многе научне установе, јак универзитет и развојне лабораторије. Такође, пошто се приближавао крај рата процена је била да ће тај део подпасти под руску сферу интереса. Многи од споменика културе су обновљени после рата. Након рата, Дрезден је постао део Немачке Демократске Републике и један од њених најважнијих индустријских центара. Град је обновљен у реал-социјалистичком стилу, али су значајни културно-историјски споменици верно реконструисани, а већи део града обновљен према предратном изгледу. Рушевине из рата су постојале све до краја двадесетог века. Након уједињења Немачке, Дрезден добија нове подстицаје за развој. Велика поплава из 2002. године, кад се ниво реке Лабе подигао девет метара више од нормалног, нанела је Дрездену велике штете.

Град има нарочито много споменика из доба барока: Опера Земпер (названа по архитекти), Палата Цвингер, Богородичина протестантска црква (нем. Фрауенкирцхе), Дворска римокатоличка црква (нем. Хофкирцхе), Државни музеј Дрезден (са Галеријом старих мајстора и „Зеленим трезором“) итд.

Данас је Дрезден важан културни, политички и економски центар. Од индустрије предњаче: аутомобилска, израда полупроводника, сатова и оптичких инструмената.

Историјски центар Дрездена са барокним замком, црквом, опером, музејом и долином реке од 18 км је стављен на Листу светске баштине УНЕСКО 2004, али је са ње скинут на лето 2009, као прва баштина у Европи са којом је тако поступљено, када су саксонске власти одлучиле да упркос противљењу УНЕСКО изграде модеран мост са четири траке.^[2]

У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 512.234 становника. Просечна густина насељености износи 1.560 становника/км².

• 
  Албертов трг
• 
  Богородична црква
• 
  Мурал са приказом владара Саксоније
• 
  Дворац Пилниц
• 
  Бивша фабрика цигарета Јенидзе
• 
  Златни коњаник - Август Јаки
• 
  Опера Земпер
• 
  Улаз у дворац Цвингер

• ФК Динамо Дрезден

Дресден на Wикимедијиној остави

• Званични сајт општине (de)
• Немачки Савезни завод за статистику (de)
• Стална конференција градова и општина (de)
• КоммОн - Информациони систем градова, општина и округа. (de)