Осветљеност

Осветљеност, јачина расвете или илуминација (ознака Е_с) је фотометријска физикална величина којом се описује упадање свјетлости на неку плоху, а одређена је количником свјетлоснога тока Φ_с и плоштине П те плохе, то јест:

${\displaystyle E_{s}={\frac {\Phi _{s}}{P}}}$

Мјерна јединица освјетљења јест лукс (лx = лм/м²). Сунце у зениту даје на освјетљеном тлу освјетљење од приближно 100 000 лx, а на граници Земаљске атмосфере око 200 000 лx, пун Мјесец даје освјетљење 0,25 лx, свјетлост звијезда даје 0,0003 лx, освјетљење за читање треба бити барем 50 лx.

Овисност освјетљења неке површине, због радијалног ширења свјетлости из точкастог извора, обрнуто је размјерна квадрату удаљености од извора свјетлости:

${\displaystyle {\frac {E_{1}}{E_{2}}}={\frac {r_{2}^{2}}{r_{1}^{2}}}}$

гдје су Е₁ и Е₂ освјетљења на удаљеностима од извора р₁ и р₂.

Овисност освјетљења неке површине о упадном куту свјетлости описује Ламбертов косинусни закон:

${\displaystyle E=E_{0}\cdot \cos \phi }$

гдје је: Е₀ - освјетљење плохе окомите на зраке свјетлости, а φ - упадни кут зрака свјетлости у односу на окомицу.^[1]

Главни чланак: Лукс

Лукс (лат. луx: свјетлост; ознака лx) је мјерна јединица освјетљења, изведена јединица СИ. Одређен је освјетљењем плохе којој је на четворни метар једнолико распоређен свјетлосни ток од једнога лумена, то јест:^[2]

${\displaystyle 1\ \mathrm {lx} =1\ {\frac {\mathrm {lumen} }{\mathrm {metar} ^{2}}}=1\ {\frac {\mathrm {lm} }{\mathrm {m} ^{2}}}}$

Јакост расвјете од 1 лx има површину од 1 м² ако на њу пада свјетлосни ток од 1 лм. Може се и овако рећи: Јакост расвјете од 1 лx има она точка неке површине на коју пада окомито свјетлост од извора свјетлости 1 цд, који је од ње удаљен 1 м. Што плоху даље одмичемо од извора свјетлости, то је њена расвјета слабија, јер се исти ток свјетлости подијели на већу површину. Према томе јакост расвјете је управно размјерна (пропорционална) са свјетлосним током, а обрнуто пропорционална с величином површине на коју тај ток пада.

Већа мјерна јединица (застарјела) од 1 лx је 1 фот (пх):

${\displaystyle 1\ \mathrm {fot} =1\ {\frac {\mathrm {lumen} }{\mathrm {centimetar} ^{2}}}=10\,000\ {\frac {\mathrm {lumen} }{\mathrm {metar} ^{2}}}=10\,000\ \mathrm {luks} =10\ \mathrm {kiloluks} }$

Мања мјерна јединица (застарјела) од 1 лx је 1 нокс (нx):

${\displaystyle 1\ \mathrm {nx} =0,001\ \mathrm {lx} =0,000\,000\,1\,\mathrm {ph} }$

Главни чланак: Фотометрија (оптика)

Фотометрија је грана оптике која се бави мјерењем својстава свјетлости, у смислу њеног доживљеног сјаја у људском оку.^[3] Седам основних фотометријских величина описује својства свјетлости: