Митилене

Митилене Μυτιλήνη
Основни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Сјеверни Егеј
Префектура	Лезбос
Становништво	36, 196 (2001)
Површина	107.460 км²
Висина	8 м
Координате	39°6′Н 26°33′Е / 39.100°Н 26.550°Е / 39.100; 26.550
Поштански број	811 00
Позивни број	22510
Регистарска ознака	МY
Градоначелник	Насос Гиакалис
Службена страница	www.мyтилене.гр
Карта
Митилене Положај града на карти Грчке

Митилене или Митилени (грчки: Μυτιλήνη) је главни град отока Лезбоса, у грчком Егејском мору. Митилене је сједиште префектуре Лезбос и регије Сјеверни Егеј. Митилене се налази на југоисточном крају отока и сједиште је епископије.

Митилена се налази у крајње источном делу грчке државе. Град је смештен у источном делу острва Лезбос, у природној луци - омањем заливу, удаљен свега 20-ак км од обале Турске. Северно до града налази се брдовитији део острва, док се на југу налази мање брдовити и плодан део.

Митилине је окружен пољопривредним површинама, брда се уздижу на запад и сјевер од града. Град се налази на југоисточном дијелу отока у заљеву Гера, распростире се на површини од 107.46 км2 и има укупно 36 196 становника (попис из 2001. године).

Антички Митилене био је на мјесту малог отока у заљеву који је касније спојен с остатком отока и постао дио његове луке. Митилене се стално и успјешно борио за првенство на отоку са оближњим градом Метимном на сјеверу отока, за вријеме 6. вијек пне.. Из те борбе изашао је као побједник и постао и остао главно оточко мјесто. Најпознатији становници Лезбоса били су; пјесници Саппхо, Алкеј и државник Питакус (један од седам мудраца античке Грчке). Град је био славан по својој монети, кованој од касног 6. до половице 4. вијека пне.^[1] Митилене се побунио против Атене 427. пне., али је убрзо кажњен и поражен од атенских казнених снага. У Атенској скупштини гласали су у прилог погубљења свих мушких становника Митиленеа, и продају у ропство свог женског становништва и дјеце. Али послије славног наступа у скупшини позатог као Митиленска Дебата скупштина је промјенила мишљење и одустала од тако грубих метода освете.

Славни филозоф Аристотел живио је у Митилени двије године, 337.-335. пне., са својим пријатељем и настављачем, Теофрастом након што је постао учитељ Александра Македонског.^[2][3]

Римљани, а међу њима и тада врло млади Јулије Цезар, заузели су Митилене 80. пне. I поред тога што је Митилене подржавао губитнике у свим великим ратним сукобима на почетку нове ере, то није утјецало на њихов добар положај у очима Римљана и град је имао сигуран и равномјерни развој за римских времена.

Године 56. Апостол Павао зауставио се у Митиленеу на повратку са свог трећег мисионарског путовања.

Већи дио средњег вијека Митиленом влада Бизант, све до Четвртог крижарског рата и пада Констатинополиса 1204 године, након тога је под Латинским Царством до 1225. Затим је поновно под Бизантом, а од 14. вијека под Геновом, која гради снажну утврду и брани Митилене од Турака. Митилене заузимају Турци 1460 године, за султана Мехмеда II. и владају њиме до Другог балканског рата 1913, кад је Митилене ушао у састав Краљевине Грчке.

За отоманске управе град се је звао Мидили.

Данас у Митиленеу живи 1/4 свих оточких становника.

Митилине има трајектну луку са бројним линијама за оближње отоке Лемнос, Хиос и Аyвалıк у Турској. Из луке плове бродови и за луке на грчком копну; Пиреј и Солун. Митилене је повезан с другим великим оточким градом Скала Ересу, на другој страни отока, цестом - ГР-67. Митилене има и међународни аеродром, смјештен пар километара од сједишта града.

Митилине је познат по својим срделама које се лове у заљеву Калони, и по свом узу (алкохолно пиће) којег производи чак 15 дестилерија.

Археолошка искапања и истраживања у Митиленеу почела су при крају 19. вијека, када је Роберт Колдеwеy (каснији откривач Бабилона) и група њемачких археолога почела проводити мјесеце и мјесеце у Митиленеу припремајући прва искапања на видљивим дијеловима вриједних античких споменика. Ипак значајна искапања почела су тек након Првог свјетског рата кад је 1920-их Евангелидес, откопао казалиште (по Плутарху то казалиште било је инспирација за позније Помпејево казалиште у Риму 55. пне.

Археолошка искапања проведена између 1984. - 1994. на средњовјековној утврди Митилене од стране Свеучилишта Британска Колумбија, под водством Царолине и Хецтора Wиллиамса, открила су раније непознато светиште Деметре и Коре из касног хеленистичког периода и погребну капелу геновешке великашке обитељи Гаттелуси, која је владала сјеверним Егејем од половице 14. вијека до 15. вијека

Митилене на Wикимедијиној остави

• Службене странице (el)