Џејмс Вотсон — Википедија

Џејмс Вотсон
Џејмс Вотсон
Роден(а)	Џејмс Дјуи Вотсон 6 април 1928(1928-04-06) (96 г.) Чикаго, Илиноис, САД
Полиња	Генетика
Теза	„The Biological Properties of X-Ray Inactivated Bacteriophage“ (1951)
Поважни награди	Нобелова награда за физиологија или медицина (1962)
Потпис
Страница
cshl.edu/gradschool/Non-Research-Faculty/james-d-watson

Џејмс Дјуи Вотсон е американски молекуларен биолог, генетичар и зоолог, познат како еден од откривачите на структурата на ДНК во 1953 година, заедно со Франсис Крик. Вотсон, Крик, и Морис Вилкинс во 1962 година биле наградени со Нобелова награда за физиологија или медицина „за нивните откритија во врска со молекуларната структура на нуклеинските киселини и нивното значење трансферот на информации во живиот материјал“.

Вотсон напишал многу научни книги, меѓу кои книгата „Молекуларна Биологија на Генот“ (Molecular Biology of the Gene,^[1] 1965) и неговата најпродавана книга „Двојната завојница“ (The Double Helix,^[2] 1968) за откривањето на структурата на ДНК.

Наводи

[уреди | уреди извор]

↑ Watson, J. D. (1965). Molecular biology of the gene. New York: W. A. Benjamin.
↑ Watson, J. D. (1968). The double helix: a personal account of the discovery of the structure of DNA. London: Weidenfeld & Nicolson.

Нормативна контрола	WorldCat VIAF: 90069089 LCCN: n80015458 ISNI: 0000 0001 1451 4801 GND: 118629468 SELIBR: 236763 SUDOC: 027193454 BNF: cb11928929d (податоци) BIBSYS: 90053052 NLA: 35675916 NDL: 00460283 NKC: jn20000720325 BNE: XX941126 CiNii: DA00103568

п р у Добитници на Нобеловата награда за физиологија или медицина

1901–1925	1901 Емил фон Беринг 1902 Роналд Рос 1903 Нилс Риберг Финсен 1904 Иван Павлов 1905 Роберт Кох 1906 Камилио Голџи и Сантјаго Рамон и Кахал 1907 Алфонс Лаверан 1908 Иљја Мечников и Паул Ерлих 1909 Емил Теодор Кохер 1910 Албрехт Косел 1911 Алвар Гулстранд 1912 Алексис Карел 1913 Шарл Робер Рише 1914 Роберт Барањ 1915 1916 1917 1918 1919 Жил Борде 1920 Аугуст Крог 1921 1922 Арчибалд Вивијан Хил и Ото Фриц Мајерхоф 1923 Фредерик Бантинг и Џон Џејмс Ричард Маклауд 1924 Вилем Ајнтховен 1925

1926–1950	1926 Јоханес Фибигер 1927 Јулијус Вагнер-Јаурег 1928 Шарл Никол 1929 Кристијан Ајкман и сер Фредерик Гауланд Хопкинс 1930 Карл Ландштајнер 1931 Ото Варбург 1932 Сер Чарлс Скот Шерингтон и Едгар Даглас Адријан 1933 Томас Хант Морган 1934 Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот и Вилијам Пари Мерфи 1935 Ханс Спеман 1936 Сер Хенри Халет Дејл и Ото Леви 1937 Алберт Сент-Ѓерѓи 1938 Корнеј Аман 1939 Герхард Домаг 1940 1941 1942 1943 Хенрик Карл Петер Дам и Едвард Адалберт Дојзи 1944 Џозеф Ерлангер и Херберт Спенсер Гасер 1945 Сер Александар Флеминг, Ернст Борис Чејн и сер Хауард Волтер Флори 1946 Херман Џозеф Мјулер 1947 Карл Фердинанд Кори, Герти Кори и Бернардо Хусеј 1948 Паул Херман Милер 1949 Валтер Хес и Антонио Мониц 1950 Едвард Калвин Кендал, Тадеуш Риштејн и Филип Шоволтер Хенч

1951–1975	1951 Макс Тајлер 1952 Селман Ваксман 1953 Ханс Адолф Кребс и Фриц Алберт Липман 1954 Џон Френклин Ендерс, Томас Хакл Велер и Фредерик Чапман Робинс 1955 Аксел Хуго Теодор Теорел 1956 Андре Курнанд, Вернер Форсман и Дикинсон В. Ричардс 1957 Даниел Бове 1958 Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг 1959 Северо Очоа и Артур Корнберг 1960 Сер Френк Макфарлан Бернет и Питер Брајан Медавар 1961 Ѓерѓ фон Бекеши 1962 Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс 1963 Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин и Ендру Филдинг Хаксли 1964 Конрад Блох и Феодор Линен 1965 Франсоа Жакоб, Андре Луоф и Жак Моно 1966 Пејтон Раус и Чарлс Б. Хагинс 1967 Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн и Џорџ Волд 1968 Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана и Маршал В. Ниренберг 1969 Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија 1970 Бернард Кац, Улф фон Ојлер и Џулијус Акселрод 1971 Ерл В. Садерланд Помладиот 1972 Џералд М. Еделман и Родни Р. Портер 1973 Карл фон Фриш, Конрад Лоренц и Николас Тинберген 1974 Алберт Клод, Кристијан де Дуве и Џорџ Е. Паладе 1975 Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко и Хауард Мартин Темин

1976–2000	1976 Барук С. Блумберг и Данијел Карлтон Гајдусек 1977 Роже Гијмен, Ендру В. Шали и Розалин Јалоу 1978 Вернер Арбер, Данијел Нејтанс и Хамилтон О. Смит 1979 Алан М. Кормак и Годфри Н. Хаунсфилд 1980 Барух Бенасераф, Жан Досе и Џорџ Д. Снел 1981 Роџер В. Спери, Дејвид Х. Хјубел и Торстен Н. Визел 1982 Суне Бергстром, Бент И. Самуелсон и Џон Р. Вејн 1983 Барбара Маклинток 1984 Нилс К. Јерн, Жорж Ј. Ф. Келер и Сезар Милстајн 1985 Мајкл С. Браун и Џозеф Л. Голдстајн 1986 Стенли Коен и Рита Леви-Монталчини 1987 Сусуму Тонегава 1988 Сер Џејмс В. Блек, Гертруда Елајон и Џорџ Х. Хичингс 1989 Џ. Мајкл Бишоп и Харолд Е. Вармус 1990 Џозеф Е. Мари и Е. Донал Томас 1991 Ервин Нехер и Берт Сакман 1992 Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс 1993 Ричард Џ. Робертс и Филип А. Шарп 1994 Алфред Г. Гилман и Мартин Родбел 1995 Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард и Ерик Ф. Вајсхаус 1996 Питер Ц. Доерти и Ролф М. Цинкернагел 1997 Стенли Б. Прузинер 1998 Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро и Ферид Мурад 1999 Гинтер Блобел 2000 Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел

2001–до денес	2001 Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант и сер Пол М. Нерс 2002 Сидни Бренер, Х. Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон 2003 Пол Лотербер и сер Питер Менсфилд 2004 Линда Б. Бак и Ричард Аксел 2005 Бари Џ. Маршал и Робин Ворен 2006 Ендру Фајер и Крејг Мело 2007 Марио Капеки, сер Мартин Еванс и Оливер Смитиз 2008 Харалд цур Хаузен, Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтањије 2009 Елизабет Блекберн, Керол Грајдер и Џек Шостак 2010 Роберт Едвардс 2011 Брус Бојтлер, Жил Офман и Ралф Стајнман 2012 Џон Гердон и Шинја Јаманака 2013 Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф 2014 Џон О’Киф, Меј-Брит Моузер и Едвард Моузер 2015 Вилијам Кемпбел, Сатоши Омура и Ту Јоујоу 2016 Јошинори Осуми 2017 Џефри Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл Јанг 2018 Џејмс Р. Елисон и Тасуку Хонџо 2019 Грег Л. Семенза, Питер Џ. Ратклиф и Вилијам Келин мл. 2020 Харви Алтер, Чарлс Рајс и Мајкл Хотон 2021 Ардем Патапутјан и Дејвид Џулиус 2022 Сванте Пебо 2023 Каталин Карико и Дру Вајсман