Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Cijanogen je hemijsko jedinjenje sa formulom (CN)2. On je bezbojni, toksični gas opornog zadaha. Ovaj molekul je pseudohalogen. Cijanogenski molekuli se sastoje od dve CN grupe - analogno diatomskim halogenim molekulima, kao što je Cl2, ali ima daleku manju oksidacionu sposobnost. Dve cijano grupe su vezane zajedno na njihovim atomima ugljenika: N≡C−C≡N, mada su i drugi izomeri poznati.[6] Pojedini derivati cijanogena se takođe nazivaju "cijanogen" čak i kad sadrže samo jednu CN grupu. Na primer cijanogen bromid ima formulu NCBr.[7]

Cijanogen
Skeletal formula of cyanogen
Ball and stick model of cyanogen
Ball and stick model of cyanogen
Spacefill model of cyanogen
Spacefill model of cyanogen
Nazivi
IUPAC naziv
  • Etanedinitril[3] (supstitutivno)
  • Bis(nitridougljenik)(CC)[3] (aditivno)
Drugi nazivi
  • Dicijan[1][2]
  • Ugljen nitrid[1]
  • Dinitril oksalne kiseline[2]
  • Dicijanogen
  • Nitriloacetonitril
  • Oksalonitril[1]
  • Oksalil cijanid
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 1732464
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.006.643
EC broj 207-306-5
Gmelin Referenca 1090
MeSH cyanogen
RTECS GT1925000
UN broj 1026
  • N#CC#N
Svojstva
C2N2
Molarna masa 52,04 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Miris opor, bademast
Gustina 950 mg mL−1 (na −21 °C)
Tačka topljenja −28 °C (−18 °F; 245 K)
Tačka ključanja 2.250 °C; 4.080 °F; 2.520 K
45 g/100 mL (na 20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu, etil etru
kH 1,9 μmol Pa−1 kg−1
Indeks refrakcije (nD) 1,327 (18 °C)
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 241,57 J K−1 mol−1
309,07 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−1,0978 – 1,0942 MJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja inchem.org
Flammable F+ Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N
R-oznake R12, R23, R50/53
S-oznake (S1/2), S16, S33, S45, S63
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazards (white): no code
4
4
2
Eksplozivni limiti 6.6–42.6%
Srodna jedinjenja
Srodne alkanenitriles
Srodna jedinjenja
DBNPA
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Cijanogen je anhidrid oksamida:

H2NC(O)C(O)NH2 → NCCN + 2 H2O

Oksamid se proizvodi iz cijanogena hidrolizom:[8]

NCCN + 2 H2O → H2NC(O)C(O)NH2

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ а б в NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Department of Health and Human Services, Centers for Disease Control, National Institute for Occupational Safety & Health. 2007. стр. 82. 
  2. ^ а б The Merck Index (10th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. 1983. стр. 385. 
  3. ^ а б „oxalonitrile (CHEBI:29308)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 27. 10. 2006. Main. Приступљено 6. 6. 2012. 
  4. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  5. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. ^ Ringer, A. L.; Sherrill, C. D.; King, R. A.; Crawford, T. D. (2008). „Low-lying singlet excited states of isocyanogen”. International Journal of Quantum Chemistry. 106 (6): 1137—1140. Bibcode:2008IJQC..108.1137R. doi:10.1002/qua.21586. 
  7. ^ Hartman, W. W.; Dreger, E. E. (1931). „Cyanogen Bromide” (PDF). Org. Synth. 11: 30. ; Coll. Vol., 2, стр. 150 
  8. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 320—321. ISBN 0080379419. 

Spoljašnje veze

уреди