Асамски језик
Асамски језик (অসমীয়া, Ôxômiya)[5][6] припада групи индоаријевској грани индоевропских језика. Говоре га становници индијске државе Асам у североисточној Индији, где је званични језик. Говори се и у деловима државе Аруначал Прадеш. Народ који говори овај језик своју државу Оксом (Ôxôm), а свој језик оксомија (Ôxômiya).[1][7]
| Асамски | |
|---|---|
| Asamiya | |
| অসমীয়া | |
 Реч Asamiya ('асамски') на асамском писму | |
| Регион | Асам, Аруначал Прадеш и Нагаланд |
| Етничка припадност | Асамци |
Број говорника | [1] Укупно говорника: 23.539.906 (укључујући 7.488.153 Л2 говорника и 740.402 особа који пријављују асамски језик као трећи језик) |
Индоевропски
| |
Ранији облици | |
| Дијалекти | |
| Есточнонагарско (асамско) Ахомско писмо[2] (историјско, ретко) асамска Брајева азбука латиница (нагамски креол)[3] | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Индија
|
| Регулише | Асамско књижевно друштво (асамски књижевни/реторички конгрес) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | as |
| ISO 639-2 | asm |
| ISO 639-3 | asm |
| Глотолог | assa1263[4] |
| Лингосфера | 59-AAF-w |
Асамски језик се записује модификованим бенгалским писмом.
Асамски језик је близак бенгалском и орија језику, са којима дели заједничко порекло. Најстарији записи на асамском језику потичу из 14. века нове ере, из времена владавине краља Дурлабнарајана. Тибето-бурмански и аустро-азијски језици су доста утицали на развој асамског језика.
Историја
уредиАсамски је проистекао из староиндоаријских дијалеката, мада тачна природа њиховог порекла и раста још није јасна.[9] Генерално се верује да асамски и каматапуријски варијетети потичу из камарупског дијалекта источног магади пракрита,[10] иако неки аутори оспоравају блиску везу асамског са магади пракритом.[11][12] Асамски се развио у индоаријевским насеобинама камарупских урбаних центрара и дуж реке Брахмапутре, окружени тибето-бурманским и аустроазијским заједницама.[13] Какатијева (1941) тврдња да асамски има аустроазијски супстрат је опште прихваћена, што сугерише да је, када су се индоаријевски центри формирали у 4-5 веку, постојао значајан удео говорника аустроузијског порекла који су касније прихватили индоаријевски народни језик.[14] Сјуенцанг, кинески путник из 7. века, приметио је да се индоаријски народни говор у Камарупи диференцирао од изворног народног језика пре него што је до тога дошло у Бенгалу.[15] Ове промене су вероватно настале услед усвајања језика од стране говорника који нису били индоаријевског порекла.[16][17][18] Ново диференцирани народни језик очигледан је у пракритизмима који су присутни у санскриту на камарупским натписима из чега је на крају произашао асамски.[19][20]
Референце
уреди- ^ а б Government of India, Ministry of Home Affairs. „C-17 POPULATION BY BILINGUALISM AND TRILINGUALISM”. Приступљено 2021-08-22.
- ^ „SEAlang Library Ahom Lexicography”. sealang.net.
- ^ Bhattacharjya, Dwijen (2001). The genesis and development of Nagamese: Its social history and linguistic structure (PhD). City University of New York. ProQuest 304688285.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Assamese”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ „Assamese”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 2. 3. 2016.
- ^ Assamese is an anglicized term used for the language, but scholars have also used Asamiya (Moral 1992, Goswami & Tamuli 2003) or Asomiya as a close approximation of /ɔxɔmijɑ/, the word used by the speakers for their language. (Mahanta 2012:217)
- ^ "Axomiya is the major language spoken in Assam, and serves almost as a lingua franca among the different speech communities in the whole area." (Goswami 2003:394)
- ^ Proto-Kamta took its inheritance from ?proto-Kamarupa (and before that from ?proto-Gauda-Kamarupa), innovated the unique features ... in 1250-1550 AD" (Toulmin 2006:306)
- ^ "Asamiya has historically originated in Old Indo-Aryan dialects, but the exact nature of its origin and growth is not very clear as yet." (Goswami 2003:394)
- ^ "Dr. S. K. Chatterji basing his conclusions on the materials accumulated in LSI, Part I, and other monographs on the Bengali dialects, divides Eastern Mag. Pkt. and Ap. into four dialect groups. (1) Raddha dialects which comprehend Western Bengali which gives standard Bengali colloquial and Oriya in the South West. (2) Varendra dialects of North Central Bengal. (3) Kumarupa dialects which comprehend Assamese and the dialects of North Bengal. (4) Vanga dialects which comprehend the dialects of East Bengal (ODBL VolI p140)." Kakati 1941, стр. 6
- ^ There is evidence that the Prakrit of the Kamarupa kingdom differed enough from the Magadhi Prakrit to be identified as either a parallel Kamrupi Prakrit or at least an eastern variety of the Magadha Prakrit (Sharma 1990:0.24–0.28)
- ^ 'One of the interesting theories propounded by Sri Medhi is the classification of Assamese "as a mixture of Eastern and Western groups" or a "mixture of Sauraseni and Magadhi". But whether it is word resemblance or grammatical resemblance, the author admits that in some cases they may be accidental. But he says, "In any case, they may be of some help to scholars for more searching enquiry in future".' (Pattanayak 2016:43–44)
- ^ "(W)e should imagine a linguistic patchwork with an eastern Indo-Aryan vernacular (not yet really "Assamese") in the urban centers and along the river and Tibeto-Burman and Austroasiatic communities everywhere." (DeLancey 2012:15–16)
- ^ "While Kakati's assertion of an Austroasiatic substrate needs to be re-established on the basis of more systematic evidence, it is consistent with the general assumption that the lower Brahmaputra drainage was originally Austroasiatic speaking. It also implies the existence of a substantial Austroasiatic speaking population till the time of spread of Aryan culture into Assam, i.e. it implies that up until the 4th-5th centuries CE and probably much later Tibeto-Burman languages had not completely supplanted Austroasiatic languages." (DeLancey 2012:13)
- ^ "It is curious to find that according to (Hiuen Tsang) the language of Kamarupa 'differed a little' from that of mid-India. Hiuen Tsang is silent about the language of Pundra-vardhana or Karna-Suvarna; it can be presumed that the language of these tracts was identical with that of Magadha." Chatterji 1926, стр. 78
- ^ "Perhaps this 'differing a little' of the Kamarupa speech refers to those modifications of Aryan sounds which now characterise Assamese as well as North- and East-Bengali dialects." Chatterji 1926, стр. 78–89
- ^ "When [the Tibeto-Burman speakers] adopted that language they also enriched it with their vocabularies, expressions, affixes etc." (Saikia 1997)
- ^ Moral 1997, стр. 43–53.
- ^ "... (it shows) that in Ancient Assam there were three languages viz. (1) Sanskrit as the official language and the language of the learned few, (2) Non-Aryan tribal languages of the Austric and Tibeto-Burman families, and (3) a local variety of Prakrit (ie a MIA) wherefrom, in course of time, the modern Assamese language as a MIL, emerged." Sharma, Mukunda Madhava (1978). Inscriptions of Ancient Assam. Guwahati, Assam: Gauhati University. стр. xxiv—xxviii. OCLC 559914946.
- ^ Medhi 1988, стр. 67–63.
Литература
уреди- Chatterji (1926). The Origin and Development of the Bengali Language.
- DeLancey, Scott (2012). Hyslop, Gwendolyn; Morey, Stephen; w. Post, Mark, ур. „On the Origin of Bodo-Garo”. Northeast Indian Linguistics. 4: 3—20. ISBN 9789382264521. doi:10.1017/UPO9789382264521.003.
- Dutta, Birendranath (1995). A Study of the Folk Culture of the Goalpara Region of Assam. Guwahati, Assam: University Publication Department, Gauhati University.
- Dutta, Birendranath (2003). „Non-Standard Forms of Assamese: Their Socio-cultural Role”. Ур.: Miri, Mrinal. Linguistic Situation in North-East India (2nd изд.). Concept Publishing Company, New Delhi. стр. 101—110.
- Goswami, G. C.; Tamuli, Jyotiprakash (2003), „Asamiya”, Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh, The Indo-Aryan Languages, Routledge, стр. 391—443
- Guha, Amalendu (децембар 1983), „The Ahom Political System: An Enquiry into the State Formation Process in Medieval Assam (1228-1714)” (PDF), Social Scientist, 11 (12): 3—34, JSTOR 3516963, doi:10.2307/3516963
- Kakati, Banikanta (1941), Assamese: Its Formation and Development, Gauhati, Assam: Government of Assam
- Kakati, Banikanta (1953). „Assamese Language”. Ур.: Kakati, Banikanta. Aspects of Early Assamese Literature. Gauhati University. стр. 1–16.
- Kar, Boddhisattva (2008). „'Tongue Has No Bone': Fixing the Assamese Language, c.1800–c.1930”. Studies in History. 24 (1): 27—76. S2CID 144577541. doi:10.1177/025764300702400102.
- Khan, M. Siddiq (1962). „The Early History of Bengali Printing”. The Library Quarterly: Information, Community, Policy. The University of Chicago Press. 32 (1): 51—61. JSTOR 4305188. S2CID 148408211. doi:10.1086/618956.
- Kommaluri, Vijayanand; Subramanian, R.; Sagar K, Anand (2005), „Issues in Morphological Analysis of North-East Indian Languages”, Language in India, 5
- Mahanta, Sakuntala (2012). „Assamese”. Journal of the International Phonetic Association. 42 (2): 217—224. doi:10.1017/S0025100312000096
.
- Masica, Colin P (1993). The Indo-Aryan Languages. Cambridge University Press. ISBN 9780521299442. Приступљено 4. 2. 2013.
- Medhi, Kaliram (1988), Assamese Grammar and the Origin of Assamese Language, Guwahati: Publication Board, Assam
- Moral, Dipankar (1997), „North-East India as a Linguistic Area” (PDF), Mon-Khmer Studies, 27: 43—53
- Neog, Maheshwar (1980), Anandaram Dhekiyal Phukan, New Delhi: Sahiyta Akademi
- Oberlies, Thomas (2007), „Chapter Five: Aśokan Prakrit and Pāli”, Ур.: Cardona, George; Jain, Danesh, The Indo-Aryan Languages, Routledge, ISBN 978-1-135-79711-9
- Pattanayak, D. P. (2016), „Oriya and Assamese”, Ур.: Emeneau, Murray B.; Fergusson, Charles A., Linguistics in South Asia, De Gruyter, Inc., стр. 122—152
- Saikia, Nagen (1997). „Assamese”. Ур.: Paniker. Medieval Indian Literature: Surveys and selections. стр. 3—20. ISBN 978-81-260-0365-5.
- Sarma, Parismita (2017). Analysis and building an unrestricted speech synthesizer with reference to assamese language (PhD). Gauhati University. hdl:10603/195592.
- Sharma, M. M. (1990), „Language and Literature”, Ур.: Borthakur, H. K., The Comprehensive History of Assam: Ancient Period, I, Guwahati, Assam: Publication Board, Assam, стр. 263—284
- Toulmin, Mathew W S (2006). Reconstructing linguistic history in a dialect continuum: The Kamta, Rajbanshi, and Northern Deshi Bangla subgroup of Indo-Aryan (PhD). The Australian National University.
- Toulmin, Mathew W S (2009), From Linguistic to Sociolinguistic Reconstruction: The Kamta Historical Subgroup of Indo-Aryan, Pacific Linguistics
Спољашње везе
уреди- енглеско-асамски речник
- Асамски језик и литература
- Песме на Асамском
- Пример асамског језика Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2008)
- Етнолошки извештај о асамском језику
- Assamese language at Encyclopædia Britannica
- Axamiyaa Bhaaxaar Moulik Bisar by Mr Devananda Bharali (PDF)
- Candrakānta abhidhāna : Asamiyi sabdara butpatti aru udaharanere Asamiya-Ingraji dui bhashara artha thaka abhidhana. second ed. Guwahati : Guwahati Bisbabidyalaya, 1962.
- A Dictionary in Assamese and English (1867) First Assamese dictionary by Miles Bronson from (books.google.com)
- Assamese proverbs, published 1896