Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Zmajeva kugla

С Википедије, слободне енциклопедије
Ne poistovećivati sa Змајева крила.
Zmajeva kugla
Retuširano izdanje naslovne strane prvog toma mange
ドラゴンボール
(Dragon Ball)
ŽanrBorilačke veštine,[1] naučna fantastika, avantura[2]
Manga
AutorAkira Torijama
IzdavačJapan Shueisha
Srbija Sakura Project (samo prvi tom)
Ciljna grupaŠonen
ČasopisWeekly Shōnen Jump
Prvo izlaženje20. novembar 1984 — 23. maj 1995.
Tomovi42
TV anime
Režiser Minoru Okazaki
Daisuke Nišio
Studio Toei Animation
Mreža Japan Fuji TV, Animax
Srbija RTV Pink, Kanal D, TV Ultra
Premijerno prikazivanje 26. februar 1986 – 12. april 1989.
Epizode 153
Franšiza
Portal Strip

Zmajeva kugla (ドラゴンボール, Dragon Ball) je japanska medijska franšiza koja je zasnovana na mangi autora Akire Torijame. Manga se u Japanu izdavala od 1984. do 1995 u Šueišinoj nedeljnoj manga reviji Weekly Shōnen Jump. U tom periodu ga je pratio anime „Zmajeva kugla” (Dragon Ball), kasnije njegov nastavak „Zmajeva kugla Z” (Dragon Ball Z) pa „Zmajeva kugla GT” (Dragon Ball GT), onda „Zmajeva kugla Super” (Dragon Ball Super) i na kraju Zmajeva kugla Daima (Dragon Ball Daima).

Prvi tom mange je 2002. godine na srpski prevela čačanska izdavačka kuća Sakura Project.

Sinhronizaciju celokupnog originalnog anime serijala (dakle, svaku od 153 epizode) uradila je tokom 2001. i 2002. godine MAT produkcija. Za izvorni snimak uzeta je originalna japanska verzija, ali je nekoliko scena isečeno odnosno cenzurisano prilikom obrade za srpsku publiku. Serijal je originalno emitovala RTV Pink, sa nekoliko reemitovanja, a zatim i mnoge lokalne televizije.

Po završetku originalnog serijala, ista produkcija je sinhronizovala i Generaciju Zed, ali samo prvu sagu i početak druge, što čine 52 epizode. Godine 2011. Generaciju Zed je resinhronizovao studio Laudvorks, za potrebe TV Ultra. Pored već dve prevedene sage, prevedene su još dve (ili jedna, zavisi od načina računanja), pa je sveukupno na srpskom dostupno prvih 105 epizoda ovog serijala od inače 291 epizode, a prve 52 u dve verzije.

Priča

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Glavni lik je Son Goku, Sajonac (japanski Saiya-jin,engleski Saiyan) sa planete Vegete koji je poslat na Zemlju da uništi ovdašnje stanovništvo kako bi gospodar Friza mogao kasnije da proda tu planetu. Ali kada ga je pronašao deda Gohan, jednom prilikom Goku je pao i udario glavu i izgubio pamćenje i od tada je zaštitnik Zemlje zajedno sa Jamačom, Krilinom, Ten Šin Hanom, Muten Rošijem, svojim sinom Gohanom i mnogim drugima. Serijal je dobio ime po Zmajevim Kuglama, kojih ima sedam, i kada se sve skupe na jedno mesto, pojaviće se zmaj Šenron koji može da ispuni bilo koju želju.

U originalnoj japanskoj verziji Goku je predstavljen kao dečak koji živi u divljini. On upoznaje devojku po imenu Bulma kojoj se pridružuje u potrazi za Zmajevim kuglama. Ko skupi sve kugle, jedna želja će mu se ostvariti. U toku potrage za kuglama njih dvoje susreću pustinjskog bandita Jamaču koji je prvi Gokuov protivnik, ali kasnije im se pridružuje u potrazi. Goku poseduje Pitomi oblak (Machine Cloud) i štap koji može da se produži na veliku dužinu samo ako mu Goku naredi. Posle završetka potrage za kuglama, Goku odlazi da trenira kod Kornjačinog vrača, gde počinje njegov put ka najjačem borcu na svetu. Njemu se u treniranju pridružuje i Krilin koji je u početku njegov rival, ali kasnije postaje najbolji prijatelj.

Posle Svetskog turnira borilačkih veština gde je Goku učestvovao, on nastavlja svoju potragu za dekinom kuglom sa četiri zvezde. Na svom putu se mora suočiti sa surovom Armijom Crvene Mašne koja takođe traži sedam zmajevih kugli, a takođe njime ne predstavlja problem da u svojoj potrazi ubiju žene i decu. Goku uspeva da odoli napadima vojske koja je mnogo brojnija, pa su oni primorani da pozovu najpoznatijeg svetskog ubicu Tau Paja koji će imati zadatak da ubije Gokua. Ali na kraju Goku ubija Tau Paja i uništava svu vojsku.

Gokuov sledeći protivnik je Tenšinhan koji je učenik rivala Kornjačinog vrača, Ždralovog Vrača. Kao i Jamča, Tenšinhan će se kasnije boriti zajedno sa Gokuom.

Posle završetka 22. Svetskog turnira borilačkih veština iznenada se pojavljuje Demonski kralj Pikolo koji je želeo da ubije najbolje borce na svetu. U teškoj i do kraja neizvesnoj borbi Goku uspeva da pobedi kralja Pikola i da osveti smrt svog prijatelja Krilina. Nekoliko trenutaka pre svoje smrti Demoski kralj Pikolo uspeva da izbaci jaje iz sebe u kojem se nalazi Pikolo Junior.

Posle teške borbe sa Demonskim kraljem, Goku odlučuje da trenira kod Kamija, zaštitnika Zemlje. Kod Kamija trenira 3 godine spremajući se za 23. Svetski turnir borilačkih veština. Na turniru će se pojaviti i naslednik Demonskog kralja, Pikolo Junior. Pikolo će dokazati svima da je jak i da svi treba da ga se pribojavaju. Obojica će dospeti do finala gde će se voditi teška i neizvesna borba. Pikolo će doći u situaciju da mora da upotrebi Demonski talas (Chōbakuretsumaha) kako bi porazio Gokua. Talas pogađa Gokua, ali Goku ostaje neozleđen. Pošto je talas dosta izmorio i oštetio Pikola, Goku će upotrebiti svoje najjače oružje, Kamehame talas. On pogađa Pikola i kada se činilo da je Pikolo poražen, on iznenada ispaljuje iz svojih usta Energetski talas (Kuchikarakikouha). Tada je uspeo da rani Gokua i odlučuje da definitivno uništi Gokua tako što će mu lomiti delove tela sve dok Goku ne postane nepokretan. Pikolo skače u vis sa namerom da odigra svoj konačni potez, Eksplozivni demonski talas. Goku uspeva da se odbrani i iznenađuje Pikola kontranapadom koji ga je definitivno porazio i učinio Gokua šampionom.

Franšiza

[уреди | уреди извор]

Manga

[уреди | уреди извор]
Srpsko izdanje prvog toma.

Glavna serija

[уреди | уреди извор]

Mangu Zmajeva kugla napisao je i ilustrovao Akira Torijama. Serijalizovala se od 20. novembra 1984. do 23. maja 1995. godine u Šueišinoj nedeljnoj manga reviji Weekly Shōnen Jump.[3][4] Poglavlja su sakupljena u 42 tankobona; prvi je izašao 10. septembra 1985., a poslednji 4. avgusta 1995. godine.[5][6][7] Poglavlja su potom, u periodu od 4. decembra 2002. do 2. aprila 2004. prepakovana u 34 kanzenban toma, sa novim koricama i izmenjenim krajem.[8][9] Decembra 2012. godine, u februarskom izdanju časopisa V Jump, najavljeno je da će određena poglavlja biti reprintovana u koloru.[10] Prvo su objavljena poglavlja 195 pa nadalje, u 20 tomova; prvi je izašao 4. februara 2013, a poslednji 4. jula 2014. godine.[11][12] Poglavlja 1-194 prepakovana su u 12 tomova; prvi je izašao 4. januara, a poslednji 4. marta 2016. godine.[13][14] Sošuhen izdanje mange, sa obojenim stranicama, promotivnim tekstom i pregledima, spakovalo je poglavlja originalne mange u 18 tomova; prvi je izašao 13. maja 2016., a poslednji 13. januara 2017. godine.[15][16]

U Srbiji, čačanska izdavačka kuća Sakura Project je 2002. godine prevela prvi tom mange.[17][18]

Spinofi

[уреди | уреди извор]

Manga Dragon Ball: Episode of Bardock, koju je napisala i ilustrovala Naho Oiši, predstavlja spinof/nastavak animiranog specijala Dragon Ball Z: Bardock – The Father of Goku iz 1990. godine. Priča prati Gokuovog oca Bardoka. Objavljivala se od 11. juna do 21. avgusta 2011. godine u Šuišinoj mesečnoj manga reviji V-Jump, sa ukupno tri poglavlja.[19] Manga je decembra iste godine adaptirana u kratki animirani film.

Likovi iz Zmajeve kugle se pojavljuju u Torijaminoj mangi Ginga Patrol Jacko iz 2013. godine. U poslednjem poglavlju otkriveno je da se priča odvija pre Zmajeve kugle;[20] a u objedinjenom tomu nalazi se kratka priča o Gokuovoj mami.[21]

Još jedan spinof, Dragon Ball Gaiden: Tensei shitara Yamcha Datta Ken objavljivao se 2016-2017. godine u Šueišinoj digintalnoj manga reviji Shōnen Jump+. Mangu je napisao i ilustrovao Dragon Garo Li, i priča prati srednjoškolca koji se budi u telu Jamače, lika iz Zmajeve kugle. Poglavlja su objedinjena u jedan tom.[22]

Krosoveri/kolaboracije

[уреди | уреди извор]

Torijama je u periodu od 1999. do 2005. godine radio na mangi Neko Majin, koja se smatra parodijom originalnog serijala.[23] Osamu Akimoto i Torijama su 2006. godine uradili krosover između Zmajeve kugle i Osamuove mange Kochikame.[24] Iste godine uradio je krosover sa Eičirom Odom i njegovom mangom One Piece, pod nazivom Cross Epoch.[25]

Nastavak

[уреди | уреди извор]

Nastavak glavnog serijala, Zmajeva kugla Super, napisao je Akira Torijama, a ilustrovao Tojotaro. Manga se od 20. juna 2015. godine objavljuje u Šueišinoj manga reviji V-Jump,[26][27] a od 5. jula iste godine adaptira u anime serijal.

Anime

[уреди | уреди извор]

Manga je proizvela mnoge anime adaptacije. Zmajeva kugla (1986-1989), Zmajeva kugla Z (1989-1997) i Zmajeva kugla Super (2015-2018) smatraju se glavnim serijalima, dok su Zmajeva kugla GT (1996-1997) i Zmajeva kugla Heroji (2018) više kao spinofi.

Zmajeva kugla

[уреди | уреди извор]

Prvih 194 poglavlja mange adaptirano je u istoimeni anime od 153 epizoda koju je animirao studio Toej. Serija se originalno emitovala od 26. februara 1986. do 12. aprila 1989. godine na japanskom kanalu Fudži TV.[28]

Srpska sihronizacija, koju je uradila MAT produkcija, emitovala se 2001-2002. na kanalu RTV Pink. Epizode su kasnije emitovane na programima Ultra i Kanal D. Prevedeno je svih 153 epizoda. Tonsku obradu priredio je Filip Jovanović. Za izvorni snimak uzeta je originalna japanska verzija, ali je nekoliko scena isečeno odnosno cenzurisano prilikom obrade za srpsku publiku.

Srpska sinhronizacija
[уреди | уреди извор]
Uloga Srpski glas (MAT produkcija)[29]
Goku Nenad Nenadović
Bulma Marica Vuletić
Krilin Dragan Vujić
Roši Vladan Savić
Pikolo Dragan Vujić
Tien Dragan Vujić
Jamača Vladan Savić
Čiči Valentina Pavličić
Čaucu Vladan Savić
Komadant Red Vladan Savić
Olong Dragan Vujić
Puar Valentina Pavličić
Vračara Baba Valentina Pavličić
Pilaf Dragan Vujić
Lanč Valentina Pavličić
Pripovedač Dragan Vujić

Zmajeva kugla Z

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Zmajeva kugla Z

Druga sezona, koju je Torijama nazvao „Zmajeva kugla Z” ili „Zmajeva kugla Zed,” emitovala se od 26. aprila 1989. do 31. januara 1996. godine, sa ukupno 291 epizoda.[28] Serija adaptira ostala poglavlja mange. Anime je proizveo dva specijala: prvi, The One True Final Battle ~The Z Warrior Who Challenged Frieza – Son Goku's Father~ (odnosno Bardock – The Father of Goku) emitovan je 17. oktobra 1990.; a drugi, Defiance in the Face of Despair!! The Remaining Super-Warriors: Gohan and Trunks (odnosno The History of Trunks) emitovao se 24. februara 1993. godine.

U Srbiji, sinhronizovano je 105 epizoda, s tim da su prve 52 sinhronizovane dvaput. Prvu sinhronizaciju radila je MAT produkcija, i ona pokriva samo prve 52 epizode. Drugu sinhronizaciju je 2011. godine uradio studio Oblakoder, i pokriva epizode 1-105.

Zmajeva kugla GT

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Zmajeva kugla GT

Za razliku od prethodnih serija, Zmajeva kugla GT nije bazirana na mangi.[30] Studio Toej je smatra nastavkom originalne mange, dok je Torijama smatra „veličanstvenom sporednom pričom“. Torijama je radio dizajn glavnih likova, svemirskog broda, određenih planeta, kao i samog logotipa. Serija se emitovala od 7. februara 1996. do 19. novembra 1997. godine, sa ukupno 64 epizoda.[28] Takođe je proizvela specijal pod nazivom, Goku's Side Story! The Proof of his Courage is the Four-Star Ball (odnosno A Hero's Legacy) koji je emitovan 26. marta 1997. godine.

Ova serija nije sinhronizovana na srpski.

Zmajeva kugla Z Kaj

[уреди | уреди извор]

Zmajeva kugla Z je 2009., za 20. godišnjicu originalnog serijala, prerađen, i sa 291 epizoda skraćen na 159 (odnosno 167 za inostrano tržište). Epizode su takođe remasterovane, i neki kadrovi koji su prethodno bili oštećeni, su ponovo animirani. Originalni japanski glasovni glumci su opet pozajmili svoje glasove, kako bi poboljšali kvalitet zvuka. Određene epizode su izbačene, kako bi serija bolje pratila mangu.[31] Ova verzija emitovala se od 5. aprila 2009.[32][33] do 28. juna 2015. godine kao Zmajeva kugla Z Kaj.[34][35]

Zmajeva kugla Super

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Zmajeva kugla Super

Zmajeva kugla Super adaptacija je istoimene mange koju je napisao Akira Torijama, a ilustrovao Tojotaru, i predstavlja nastavak originalnog serijala. Emitovala se od 5. jula 2015. do 25. marta 2018. godine, sa ukupno 131 epizodom.[36]

Zmajeva kugla Heroji

[уреди | уреди извор]

Zmajeva kugla Heroji, ili Zmajeva kugla Super Heroji je originalna net animacija i promotivna serija za istoimenu kartašku i video igru. Serija, takođe nastala u produkciji studija Toej, emituje se od 1. jula 2018. godine.[37]

Zmajeva kugla Daima

[уреди | уреди извор]

Zmajeva kugla Daima je najavljena na New York Comic-Con manifestaciji 12. oktobra 2023. godine. To će biti nova serija koja će pratiti Goku-a i njegove prijatelje kroz ranije neviđene svetove i avanture. Akira Torijama je kreditovan za originalan rad, scenario i dizajn likova. Anime se emituje od 11. oktobra 2024. godine.[38][39][40]

Specijali

[уреди | уреди извор]

U čast 40. godišnjice postojanja časopisa Weekly Shōnen Jump, 21. septembra 2008. prikazan je kratkometražni film Dragon Ball: Yo! Son Goku and His Friends Return!!.[41] Spinof manga Nahoje Oiši, Dragon Ball: Episode of Bardock, takođe je adaptiran u kratkometražni film, prikazan 17-18. decembra 2011. na manifestaciji Jump Festa.[42]

Vodič za igricu Dragon Ball Z Side Story: Plan to Eradicate the Saiyans je 1993. godine objavljen u vidu dvodelne originalne video animacije.[43] Godine 2010. urađen je rimejk specijala, pod nazivom Dragon Ball: Plan to Eradicate the Super Saiyans. Rimejk je objavljen zajedno sa igricom Dragon Ball: Raging Blast 2, kao dodatak.[44]

Serijali Zmajeva kugla, One Piece i Toriko su 7. aprila 2013. dobili dvočasovni krosover specijal pod nazivom Dream 9 Toriko & One Piece & Dragon Ball Z Super Collaboration Special!!.[45]

Filmovi

[уреди | уреди извор]
Animirani filmovi
(engleski naslovi)
  1. Dragon Ball: Curse of the Blood Rubies
  2. Dragon Ball: Sleeping Princess in Devil's Castle
  3. Dragon Ball: Mystical Adventure
  4. Dragon Ball Z: Dead Zone
  5. Dragon Ball Z: The World's Strongest
  6. Dragon Ball Z: The Tree of Might
  7. Dragon Ball Z: Lord Slug
  8. Dragon Ball Z: Cooler's Revenge
  9. Dragon Ball Z: The Return of Cooler
  10. Dragon Ball Z: Super Android 13!
  11. Dragon Ball Z: Broly – The Legendary Super Saiyan
  12. Dragon Ball Z: Bojack Unbound
  13. Dragon Ball Z: Broly – Second Coming
  14. Dragon Ball Z: Bio-Broly
  15. Dragon Ball Z: Fusion Reborn
  16. Dragon Ball Z: Wrath of the Dragon
  17. Dragon Ball: The Path to Power
  18. Dragon Ball Z: Battle of Gods
  19. Dragon Ball Z: Resurrection 'F'
  20. Dragon Ball Super: Broly
  21. Dragon Ball Super: Super Hero

Animirani

[уреди | уреди извор]

Zaključno sa 2022. godinom, postoji 21 animirani film baziran na ovoj franšizi. Prvih sedamnaest objavljeno je između 1986. i 1997. godine, i uglavnom rekapituliraju scene iz prve sezone (filmovi 1-3, 17) i Zmajeve kugle Z (filmovi 4-16), sa par izmena. Osamnaesti (2013) i devetanesti (2015) film takođe su bazirani na Generaciji Zed. Filmovi 21 i 22, koji su izašli 2018. i 2020. godine, bazirani su na Super serijalu.

Igrani

[уреди | уреди извор]

Početkom devedesetih godina dvadesetog veka, Zmajeva kugla adaptirana je, premda nezvanično, u dva igrana filma. Prvo u korejski (енгл. Dragon Ball: Ssawora Son Goku, Igyeora Son Goku) 1990,[46][47] pa u tajvanski (енгл. Dragon Ball: The Magic Begins) 1991. godine.[28]

Marta 2002., američka kompanija 20th Century Fox otkupila je licencu za Zmajevu kuglu, pa aprila 2009. objavila igrani film pod nazivom Zmajeva kugla Evolucija.[48][49] Film je doživeo veliki neuspeh, do te mere da je Akira Torijama izjavio da ga ne smatra adaptacijom.[50] Scenarista filma, Ben Remzi, je potom objavio izvinjenje u kome je priznao da su mu glavna motivacija bile pare.[51][52]

Nakon što je 2019. godine kompanija Volt Dizni otkupila 20th Century Fox, glumac Džeki Čen je izjavio da bi želeo da adaptira Zmajevu kuglu u igrani film.[53]

Igre

[уреди | уреди извор]

Video igrice

[уреди | уреди извор]

Postoji preko pedeset video igrica baziranih na ovom naslovu. Prva, Dragon Ball: Dragon Daihikyō, izašla je 27. septembra 1986. godine za konzolu Super Cassette Vision; a zaključno sa 2022. godinom, poslednja igrica je Dragon Ball: The Breakers, za Windows, Nintendo Switch, PlayStation 4, Xbox One.

Društvena igra

[уреди | уреди извор]

Kompanija R. Talsorian Games je 1999. godine proizvela stonu igru uloga pod nazivom Dragon Ball Z: The Anime Adventure Game.[54][55]

Kolekcionarske karte

[уреди | уреди извор]

Kompanija Bandai proizvela je kolekcionarski set karata za serije Zmajeva kugla, Zmajeva kugla Z, i Zmajeva kugla GT. Kartice sadrže scene iz animea i mange, kao i nove ilustracije. Prvi set izašao je jula 2008. godine.[56]

Uticaj

[уреди | уреди извор]

Serijal Zmajeva kugla smatra se fenomenom u pop kulturi.[57][58] U Japanu, 9. maj proglašen je „Danom Gokua“ jer se kandžiji za brojeve pet i devet mogu čitati kao „Go“ i „Ku“.[59] Tvorcu franšize, Akiri Torijami dodeljen je francuski medaljon viteza zbog uticaja koje je njegovo stvaralaštvo, pogotovo Zmajeva kugla, ostavilo na francusku kulturu.[60][61]

Mnoge mangake, kao što su Eičiro Oda (One Piece), Masaši Kišimoto (Naruto), Taito Kubo (Bleach), Hiro Mašima (Fairy Tail) i Kentaro Jabuki (Black Cat), navele su Zmajevu kuglu kao veliku inspiraciju.

Muzičari kao što su Kris Braun, Big Šon, Lil Uzi Vert, The Weeknd, Childish Gambino,[58] Denzel Kari, B.o.B., Souija Boy,[62] Drejk[63] i Frenk Oušen pominjali su i aludirali na Zmajevu kuglu u svojim pesmama. Takođe, sportisti kao što su Dearon Foks i Lonzo Bol, pominjali su franšizu tokom svoje karijere. Japanska kikbokserka Pančan Rina izabrala je „Pan” kao nadimak zbog istoimenog lika iz serije.[64] Japanski borac mešovitih borilačkih veština, Icuki Hirata, je zbog svog izgleda poznata u ringu kao „Android 18,“ koja je takođe lik iz Zmajeve kugle.[65]

Kacuhiro Harada, jedan od producenata igrice Tekken, naveo je Zmajevu kuglu kao prvu seriju koja je vizualizovala či, te da je zbog toga uticala na mnoge igrice, pogotovo borilačke kao što je Street Figther.[66]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Official Website for Dragon Ball”. Viz Media. Приступљено 28. 10. 2017. „Goku and friends battle intergalactic evil in the greatest action-adventure-fantasy-comedy-fighting series ever!” 
  2. ^ „Dragon Ball”. Funimation. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  3. ^ 週刊少年ジャンプ 1984/12/03 表示号数51. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 9. 10. 2016. г. 
  4. ^ 週刊少年ジャンプ 1995/06/05 表示号数25. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 22. 3. 2016. г. 
  5. ^ „Comipress News article on "The Rise and Fall of Weekly Shōnen Jump"”. comipress.com. 6. 5. 2007. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  6. ^ DRAGON BALL 1 ドラゴンボール (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 13. 3. 2017. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  7. ^ DRAGON BALL 42 ドラゴンボール (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 29. 9. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  8. ^ DRAGON BALL 完全版 1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  9. ^ DRAGON BALL 完全版 34 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  10. ^ „Dragon Ball Manga Reprinted in Full Color in Japan”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 21. 12. 2012. 
  11. ^ ドラゴンボール フルカラー サイヤ人編 1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 27. 9. 2015. г. Приступљено 9. 9. 2015. 
  12. ^ ドラゴンボール フルカラー 魔人ブウ編 6 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 26. 5. 2016. г. Приступљено 9. 9. 2015. 
  13. ^ ドラゴンボール フルカラー 少年編 1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 16. 10. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  14. ^ ドラゴンボール フルカラー ピッコロ大魔王編 4 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  15. ^ DRAGON BALL総集編 超悟空伝 Legend1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 31. 7. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  16. ^ DRAGON BALL総集編 超悟空伝 Legend18 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2017. 
  17. ^ „Da li ste znali da je manga “Zmajeva kugla” prevedena na srpski jezik?”. Strip blog magazin. Приступљено 23. 3. 2023. 
  18. ^ „Zmajeva kugla”. Cobiss. Приступљено 23. 3. 2023. 
  19. ^ „Dragon Ball Episode of Bardock Spinoff Manga Gets Anime”. Anime News Network. 21. 11. 2011. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 15. 12. 2012. 
  20. ^ „The Galactic Patrolman's Completed Mission”. Weekly Shōnen Jump. Shueisha (44). 30. 9. 2013. 
  21. ^ „Dragon Ball Bonus Story to Run in Viz's Shonen Jump on Monday”. Anime News Network. 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2014. 
  22. ^ Chapman, Paul (12. 12. 2016). „"Dragon Ball" Spin-Off Imagines a World Where Yamcha Totally Rules”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 13. 12. 2016. г. Приступљено 25. 2. 2017. 
  23. ^ ネコマジン 完全版 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 29. 9. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2008. 
  24. ^ 超こち亀. ASIN 4088740963. 
  25. ^ „Comics Spotlight on Shonen Jump #100”. Wired. Архивирано из оригинала 20. 5. 2017. г. Приступљено 29. 7. 2012. 
  26. ^ 鳥山明ストーリー原案の「ドラゴンボール」新アニメ、Vジャンでコミカライズ. Natalie (на језику: јапански). 21. 5. 2015. Приступљено 13. 6. 2015. 
  27. ^ Chiok, Christian (16. 5. 2015). „Dragon Ball Super To Get A Manga Adaptation As Well”. shonengamez.com. Приступљено 5. 7. 2015. 
  28. ^ а б в г Clements, Jonathan; Helen McCarthy (1. 9. 2001). The Anime Encyclopedia: A Guide to Japanese Animation Since 1917Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (1st изд.). Berkeley, California: Stone Bridge Press. стр. 101–102. ISBN 1-880656-64-7. OCLC 47255331. 
  29. ^ „Stara odjavna špica za Zmajevu Kuglu”. YouTube. Приступљено 26. 11. 2021. 
  30. ^ „DBZ FAQ Update”. 10. 4. 2001. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2008. 
  31. ^ ｢ドラゴンボールZ｣放送開始20周年記念! HDリマスター坂で テレビアニメが堂々復活!! 孫悟空伝説再び!! その名も... DRAGON BALL KAI. V Jump (на језику: јапански). Japan: Shueisha: 10. 9. 2. 2009. 
  32. ^ „Dragon Ball Z to Rerun on Japanese TV in HD in April”. Anime News Network. 6. 2. 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  33. ^ „Japan's Remastered DBZ to Be Called Dragon Ball Kai”. Anime News Network. 19. 2. 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  34. ^ „Navarre Reveals Funimation's Dragon Ball Kai License”. Anime News Network. 2. 2. 2010. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2010. 
  35. ^ Heldenfelds, Rich (11. 3. 2010). „Nickelodeon Announces Fall Plans”. Ohiomm.com. Akron Beach Journal. Архивирано из оригинала 17. 5. 2007. г. Приступљено 5. 9. 2012. 
  36. ^ „Dragon Ball Super TV Anime Debuts on July 5”. Anime News Network. 4. 6. 2015. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  37. ^ „'Dragon Ball' Reveals New Anime Project”. ComicBook.com. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2020. 
  38. ^ „Toei Animation Announces New Dragon Ball Daima Anime”. Anime News Network. 12. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023. 
  39. ^ „Dragon Ball Daima Anime's Trailer Reveals October Premiere Date”. Anime News Network. 19. 7. 2024. Приступљено 21. 7. 2024. 
  40. ^ „Dragon Ball Daima Anime Premieres on October 11”. Anime News Network. 2. 9. 2024. Приступљено 2. 9. 2024. 
  41. ^ „New DB, Tegami Bachi, Romance Dawn Anime DVD Offered”. Anime News Network. 12. 12. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2012. 
  42. ^ „Dragon Ball Episode of Bardock Spinoff Manga Gets Anime”. Anime News Network. 21. 11. 2011. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2012. 
  43. ^ „List of OVA produced by Toei in the 1990s”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2008. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  44. ^ „Dragon Ball: RB2 Game to Add New 1/2-Hour Anime”. Anime News Network. 9. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2012. 
  45. ^ „Toriko, One Piece, Dragon Ball Z Get Crossover Anime Special”. Anime News Network. 5. 2. 2013. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2013. 
  46. ^ „Dragon Ball 1990” (на језику: корејски). Cine21. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2009. 
  47. ^ „드래곤볼 싸워라 손오공 이겨라 손오공 (豆瓣)” (на језику: корејски). 豆瓣电影. Приступљено 30. 4. 2020. 
  48. ^ Tatiana Siegel (13. 11. 2007). „Dragonball comes to bigscreen”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 14. 11. 2007. 
  49. ^ „DragonBall Movie”. Fox Japan. Архивирано из оригинала 23. 6. 2008. г. Приступљено 18. 6. 2008. 
  50. ^ Ashcraft, Brian (2. 4. 2013). „Didn't Like Hollywood's Dragon Ball Movie? Well, Neither Did Dragon Ball's Creator”. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  51. ^ Padula, Derek (3. 5. 2016). „Dragon Ball Evolution Writer Apologizes to Fans”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  52. ^ Barder, Ollie. „'Dragonball Evolution' Writer Apologizes To Fans”. Forbes. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  53. ^ Donohoo, Timothy (10. 6. 2021). „Jackie Chan Nailed What a Decent Live-Action Dragon Ball Movie Needs”. CBR. Приступљено 6. 8. 2021. 
  54. ^ Pool, Robert (1999). „Review ofDragon Ball Z: The Anime Adventure Game”. RPGnet. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  55. ^ „Dragonball Z”. 3. 7. 2013. Архивирано из оригинала 3. 7. 2013. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  56. ^ „Dragon Ball Collectible Card Game – Series #1: The Warriors Return”. Bandai. Архивирано из оригинала 7. 9. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  57. ^ Muncy, Julie (17. 1. 2019). „The Everlasting (and Still Growing) Appeal of 'Dragon Ball'”. Wired. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 2. 4. 2020. 
  58. ^ а б „Celebs, athletes give 'Dragon Ball' pop culture super status”. The Plain Dealer. 15. 1. 2019. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2019. 
  59. ^ „May 9 'Officially' Recognized as Goku Day”. Anime News Network. 9. 5. 2015. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. 
  60. ^ Loveridge, Lynzee (31. 5. 2019). „Dragonball Creator Akira Toriyama Knighted by France”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  61. ^ Pinto, Ophelia (31. 5. 2019). „Akira Toriyama nommé Chevalier de l'Ordre des Arts et des Lettres”. HuffPost (на језику: француски). Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  62. ^ „'Dragon Ball Super: Broly' unites fans and critics with huge opening”. The Daily Dot. 17. 1. 2019. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  63. ^ „Drake & Chris Brown Act Out A Dance Battle In Their "No Guidance" Video”. Genius. 26. 7. 2019. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2019. 
  64. ^ „【KNOCK OUT】初参戦目前のぱんちゃん璃奈「KNOCK OUTの女子エースにならないといけないと思ってます」”. Gong Kakutogi (на језику: Japanese). 2019-08-13. Приступљено 2022-05-22. 
  65. ^ „Itsuki Hirata discusses her transition to Dragon Ball's Android 18”. Asian MMA. 2021-09-01. Приступљено 2022-04-08. 
  66. ^ Hilliard, Kyle (20. 10. 2017). „Developers (And Others) Share Their Appreciation And Dream Games For The Dragon Ball Franchise”. Game Informer. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zmajeva_kugla&oldid=28819166”