Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Vjasa

С Википедије, слободне енциклопедије
Vjasa
Vyasa Purana (Puranik)
Vjasa daje božansku viziju Sanjadži, na njegovog sina Dritaraštre u Mahabarati
Datum rođenjaN/A
Mesto rođenjaKalpi
 Indija
Datum smrtiN/A
Mesto smrtiIndija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjemudrac drevne Indije
EraVedski period
DelovanjeFestival Guru Purnima je posvećen njemu, i takođe je poznat kao Vjasa Purnima
SupružnikPindžala
Deca4
Roditeljiotac Parašara, majka Satjavati

Vjasa (/ˈvjɑːsə/; व्यास, doslovno „sastavljač”) legendarni je autor of the Mahabharata, Veda i Purana, nekih od najvažnijih dela u hinduističkoj tradiciji. Nazivaju ga i Veda Vjasa ((वेदव्यास, veda-vjasa, „onaj koji je klasifikovao Vede”) ili Krišna Dvajpajana (što se odnosi na njegov tamni ten i rodni kraj).

Festival Gurua Purnima posvećen je njemu. Poznat je i kao Vjasa Purnima, dan za koji se verovalo da je njegov rođendan i dan na koji je podelio Vede.[1][2] Vjasa se smatra jednim od sedam Čirandživisa (dugovečnih ili besmrtnih), koji i dalje postoje po hinduističkoj tradiciji.

Ime

[уреди | уреди извор]

Vjasino rođeno ime je Krišna Dvajpajana, što se verovatno odnosi na njegov tamni ten i mesto rođenja,[3] iako je poznatiji kao „Veda Vjasa“ (Veda Vyāsa) jer je jednu, večnu Vedu sastavio u četiri odvojene knjige — Rigveda, Samaveda, Jadžurveda i Atarvaveda.[4][5][6]

Reč „Viasa“ (Vyāsa) se odnosi na „sastaviti“, ili „urediti“,[7][8] i takođe znači „razdvajanje“ ili „podela“.[7] Ostala značenja su „razdvojiti“, „diferencirati“, ili „opisati“. To je takođe titula koja se daje „svetom mudracu ili pobožnom učenom čoveku“, a primenjuje se na „osobe istaknute po svojim spisima“.[9]

Svami Vivekananda izražava mišljenje da Vjasa možda nije bio jedna osoba, već loza mudraca koji su bili zadovoljni da jednostavno razvijaju ideje bez prisvajanja zasluga, pošto su bili slobodni od želje za rezultatima svog rada, te su stoga autorstvo pripisali Vjasi.[10] On kaže da je Vjasa samo naslov, svako ko je komponovao novu Puranu bio je poznat pod imenom Vjasa.[11]

Pripisani tekstovi

[уреди | уреди извор]

Vjasa se tradicionalno smatra hroničarem ovog epa, a takođe se pojavljuje i kao važan lik u Mahabarati. U prvom odeljku Mahabarate se navodi da je Ganeša bio taj koji je napisao tekst na Vjasin diktat,[а] ali naučnici to smatraju kasnijom interpolacijom u ep i ovaj deo priče je takođe isključen u „Kritičkom izdanju” Mahabarate.[12]

Petorica braće Pandava iz mlađe loze kraljevske kuće Kuru, budući da su ultimatni pobednici, stoga indijski kulturni heroji, Vjasin odnos sa pobednicima u ovom srodničkom ratu rođaka protiv rođaka je kao hroničara koji je potomak oca pobednika. Ovih pet protagonista su surogat Panduovih sinova, rođenih od raznih bogova u ime ovog kralja Kurua, čiji otac je sam Vjasa 'pod praksom Nijoge' umesto starijeg brata koji je umro bez naslednika, po nalogu svoje majke Satjavati. Vjasa je takođe bio otac pobeđenih, on je svakako bio hirurg koji je stotinu braće rođaka antagonista stavio u inkubaciju, i kako se samo kaže da su rođeni blagodaću koju je dodelio njihovoj majci, postoji izvesna mogućnost da je on je i sam njihov biološki otac.[13] Otuda Vjasino autorstvo Mahabarate predstavlja biografiju njegove porodice uključujući i njene usvojenike. Ovo je bila borba između njegovih sopstvenih unuka po službenoj dužnosti.[14] I to je na tragu stvaranja ovog navodno istorijskog, smiriti Mahabarate, kao i 'sastavljanja' esencijalnog sruti spisa Veda, da je 'Vjasa' dodat kao epitet, a zatim je zasenio njegova dva rođena imena, Krišna i Dvajpajana, dok je njegova smiriti kreacija postala kanon čije je teritorijalno ime, zasnovano na jednom ili dva legendarna lična imena vladara, uključeno u tekst sage, i dalje leži u osnovi modernog zvaničnog oblika sa sanskrita na hindu, Barat Ganarajija, u nazivima za Indiju kroz njen trenutni ustav.[15][16]

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Vjasa se prvi put pojavljuje kao sastavljač i važan lik u Mahabharati. Smatra se da je on bio ekspanzija Boga Višnua, koji je došao u Dvaparajugu kako bi sva vedska saznanja iz usmene predaje bila dostupna u pisanom obliku. Bio je sin Satdžavati, usvojena kćerka ribara Dušaraja i lutajućeg mudraca Parašara, kome se pridaju zasluge kao autoru prve Purane, Višnu Purane.[17][18] Vjasa je Rođen je na ostrvu reke Jamuna. [19] Zbog svog tamnog tena, Vjasa je takođe dobio ime Krišna, pored imena Dvajpajana, sa značenjem „rođen na ostrvu”.

Uloga u Mahabarati

[уреди | уреди извор]

Prema Mahabharati, mudrac Vjasa bio je sin Satdžavati i Parašara. Satdžavati je tokom svoje mladosti bila ribarka koja je vozila čamac. Jednog dana, mudrac Parašara je bio u žurbi da prisustvuje jadžni (žrtvovanju). Satdžavati mu je pomogla da pređe reku. Parašara je bio očaran lepotom Satdžavati i želeo je ima svog naslednika s njom. U početku, ona nije pristala na njegov zahtev rekavši da će ih drugi sveci videti, a da će njena čistota biti dovedena u pitanje. Parašara je stvorio tajno mesto s grmljem i Satdžavati se složila. Kasnije je Satdžavati rodila Vjasu. Parašara je odveo Vjasu sa sobom kada se rodio. Ona je držala ovaj incident u tajnosti, i o tome nije rekla čak ni kralju Šantanu za koga je kasnije bila udata.

Sikizam

[уреди | уреди извор]

U Brahm Avtaru, jednoj od kompozicija u Dasam Grantu, Drugom pismu Sika, Guru Gobind Sing spominje Rišija Vjasa kao avatara Brahme.[20] On se smatra petom inkarnacijom Brahme. Guru Gobind Sing napisao je kratak prikaz kompozicija Rišija Vjasa o velikim kraljevima - Manu, Pritu, Barat, Džudžat, Ben, Mandata, Dilip, Ragu Raž i Aj[20][21] - i pridao mu je zasluge za očuvanje vedskog učenja.[22]

Napomene

[уреди | уреди извор]
  1. ^ It is believed that Vyasa asks Ganesha to assist him in writing the text. Ganesha imposes a precondition that he would do so only if Vyasa would narrate the story without a pause. Vyasa set a counter-condition that Ganesha understands the verses first before transcribing them. Thus Vyasa narrated the entire Mahābhārata.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Awakening Indians to India. Chinmaya Mission. 2008. стр. 167. ISBN 978-81-7597-434-0. [мртва веза]
  2. ^ What Is Hinduism?: Modern Adventures Into a Profound Global Faith. Himalayan Academy Publications. 2007. стр. 230. ISBN 1-934145-00-9. 
  3. ^ Essays on the Mahābhārata, Arvind Sharma, Motilal Banarsidass Publisher, p. 205
  4. ^ Mani, Vettam (1975). Puranic Encyclopaedia: A Comprehensive Dictionary With Special Reference to the Epic and Puranic Literature. Delhi: Motilal Banarsidass. стр. 885 (Vyāsa). ISBN 0-8426-0822-2. 
  5. ^ Dalal, Roshen (18. 4. 2014). Hinduism: An Alphabetical Guide. ISBN 9788184752779. 
  6. ^ Sullivan, Bruce M. (1999). Seer of the Fifth Veda: Kr̥ṣṇa Dvaipāyana Vyāsa in the Mahābhārata (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 978-81-208-1676-3. 
  7. ^ а б Sanskrit Dictionary for Spoken Sanskrit, Vyasa
  8. ^ Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages. Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 158. 
  9. ^ Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages. Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 129. 
  10. ^ Vivekananda, Swami (2016). „The work before us”. The complete works of Swami Vivekananda. Advaita Ashrama. ISBN 978-81-7505-392-2. OCLC 1126811997. 
  11. ^ Vivekananda, Swami (2016). „Thoughts on Gita”. The complete works of Swami Vivekananda. Advaita Ashrama. ISBN 978-81-7505-392-2. OCLC 1126811997. 
  12. ^ Mahābhārata, Vol. 1, Part 2. Critical edition, p. 884.
  13. ^ Barti, Kalra; et al. „The Mahabharata and reproductive endocrinology”. Indian Journal of Endocrinology and Metabolism. 20 (3): 404—407. doi:10.4103/2230-8210.180004 Слободан приступ. 
  14. ^ Bhattacharya, Pradip (2004). „Of Kunti and Satyawati: Sexually Assertive Women of the Mahabharata” (PDF). Manushi (142): 21—25. 
  15. ^ Clémentin-Ojha, Catherine (2014). „'India, that is Bharat…': One Country, Two Names”. South Asia Multidisciplinary Academic Journal. 10. 
  16. ^ –The Essential Desk Reference, Oxford University Press, 2002, стр. 76, ISBN 978-0-19-512873-4  "Official name: Republic of India.";
    –John Da Graça (2017), Heads of State and Government, London: Macmillan, стр. 421, ISBN 978-1-349-65771-1  "Official name: Republic of India; Bharat Ganarajya (Hindi)";
    –Graham Rhind (2017), Global Sourcebook of Address Data Management: A Guide to Address Formats and Data in 194 Countries, Taylor & Francis, стр. 302, ISBN 978-1-351-93326-1  "Official name: Republic of India; Bharat.";
    –Bradnock, Robert W. (2015), The Routledge Atlas of South Asian Affairs, Routledge, стр. 108, ISBN 978-1-317-40511-5  "Official name: English: Republic of India; Hindi:Bharat Ganarajya";
    –Penguin Compact Atlas of the World, Penguin, 2012, стр. 140, ISBN 978-0-7566-9859-1  "Official name: Republic of India";
    –Merriam-Webster's Geographical Dictionary (3rd изд.), Merriam-Webster, 1997, стр. 515—516, ISBN 978-0-87779-546-9  "Officially, Republic of India";
    –Complete Atlas of the World, 3rd Edition: The Definitive View of the Earth, DK Publishing, 2016, стр. 54, ISBN 978-1-4654-5528-4  "Official name: Republic of India";
    –Worldwide Government Directory with Intergovernmental Organizations 2013, CQ Press, 10. 5. 2013, стр. 726, ISBN 978-1-4522-9937-2  "India (Republic of India; Bharat Ganarajya)"
  17. ^ "A Brief History of India", by Alain Daniélou, publisher = Inner Traditions / Bear & Co., p. 25
  18. ^ Rocher, Ludo (1986). The Puranas. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447025225. 
  19. ^ Essays on the Mahābhārata, Arvind Sharma, Motilal Banarsidass Publisher, p. 205
  20. ^ а б Dasam Granth, Dr. SS Kapoor
  21. ^ Line 8, Brahma Avtar, Dasam Granth
  22. ^ Line 107, Vyas Avtar, Dasam Granth

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Vjasa на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vjasa&oldid=28526249”