Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Kralj šamana

С Википедије, слободне енциклопедије
Ovaj članak je o mangi. Za anime adaptacije, pogledajte Kralj šamana (TV serija iz 2001) i Kralj šamana (TV serija iz 2021).
Kralj šamana
Originalna naslovna strana prvog toma
シャーマンキング
(Shāman Kingu)
Žanravantura,[1] natprirodno[2]
Manga
AutorHirojuki Takei
IzdavačShueisha (stari izdavač)
Kodansha (trenutni izdavač)
Engleski izdavačMadman Entertainment
Viz Media (isteklo)
Ciljna grupaŠonen
ŠtampaJump Comics (original)
Magazine Edge KC (dopunjeno izdanje)
ČasopisWeekly Shōnen Jump
Engleski časopisShonen Jump
Prvo izlaženje30. jun 1998. — 30. avgust 2004.
Tomovi32 (Šueišino izdanje)
35 (Kodanšino izdanje) (spisak tomova)
Manga
Shaman King: Funbari Poem
AutorHirojuki Takei
IzdavačShueisha
Engleski izdavačViz Media (isteklo)
Ciljna grupaŠonen
ČasopisAkamaru Jump
Prvo izlaženje2004. — 2005.
Tomovi1 (spisak tomova)
Ostale mange
Anime
Portal Strip

Kralj šamana (енгл. Shaman King) je manga koju je napisao i ilustrovao Hirojuki Takei. Manga prati avanture Joa Asakure i njegove napore da poboljša svoje veštine i da postane Kralj šamana na Šamanskom turniru. Takei je izabrao šamanizam kao glavnu temu jer ga je začudilo što do tada niko drugi nije istražio tu temu u manga formatu.

Manga je prvobitno objavljena u nedeljnom časopisu Weekly Shōnen Jump između 1998. i 2004. godine. Izdavačka kuća Šueiša je sakupila sva indiviudalna poglavlja i objavila ih u 32 tankobona, s tim da je kasnije urađena nova kanzenban verzija koja je sadrži nova poglavlja i pravi kraj. Manga je prvi put adaptirana u anime seriju 2001-2002. godine u produkciji studija TV Tokyo, NAS i Xebec, i prikazivala se na japanskom kanalu TV Tokyo kada je ubrzo postala fenomen i proizvela mnoge igrice, sličice i ostale reklamne materijale. Druga anime adaptacija, koja pokriva svih 35 tomova mange, emitovala se 2021-2022. godine.

U Severnoj Americi, Viz Media je kupila licencu za mangu i od marta 2003. do avgusta 2007. godine objavljivala mangu u američkom izdanju časopisa Shonen Jump. Korporacija 4Kids Entertainment je dobila licencu za prvi anime serijal, te je 2003. prikazivala na kanalu Fox Box. U Srbiji, televizijska stanica Hepi TV (odnosno Košava TV) je preuzela američku sinhronizaciju, prevela srpski jezik i 2006-2007. puštala na svom kanalu. Korporacija 4Kids je takođe proizvela eksluzivne igrice ovog naslova i prodavala ih kako u Severnoj Americi tako i u Evropi.

Radnja

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!
Главни чланак: Spisak likova iz serije Kralj šamana

Priča prati šamana i medijuma Joa Asakuru i njegovog najboljeg druga Mantu Ojamadu („Morti”, nekada i „Šorti” kod nas). Kako bi postao Kralj šamana i upoznao Veliku Dušu (engl. the Great Spirit) koja može da ispuni svaku želju i izmeni svet, Jo mora da učestvuje u Šamanskoj borbi koja se održava svakih 500 godina i postane Kralj šamana. Ubrzo upoznajemo Anu Kjojamu, njegovu verenicu, koja ga svojim ubitačnim treninzima priprema za takmičenje. Kako se njihova avantura nastavlja, upoznaju Rjua („Rio” kod nas) , Tao Rena („Len”), Horohoroa („Trej Trkač”), Fausta VIII, Lizerga Ditela („Lajserž”), Čokolava Makdonela („Džoko”) i mnoge druge likove.

Tokom Šamanske borbe, Jo upoznaje Haa Asakuru („Zik”), jakog šamana koji želi da uništi čovečanstvo kako bi stvorio svet u kome žive samo šamani. Na kraju takmičenja, ostaju samo Joov tim, grupa poznata kao X-Laws („Odmetnici pravde”) i Haov tim. Međutim, prva dva tima se predaju i Hao postaje Kralj šamana. Dok se Hao spaja sa Velikom Dušom, Jo i ostali odlučuju da ga napadnu. Kako bi ga porazili, prvo moraju da poraze pleme Pač čija je dužnost da služe novog Kralja šamana.

Nakon što ih poraze, Hao, koji je uspeo da se spoji sa Velikom Dušom i postane Kralj šamana, krade njihove duše i upija ih u svoje telo. Jo, Ren, Horohoro, Lizerg i Čokolav se unutar Velike Duše bore protiv Haa, koristeći se legendarnim duhovima: duhom Zemlje, duhom Gromova, duhom Kiše, duhom Vatre i duhom Vetra. U toku borbe, otkrivaju da je Hao pitao Veliku Dušu da mu vrati dušu svoje majke. Zajedno sa Anom, uspevaju da vrate dušu njegove majke i Hao odlučuje da odloži svoj plan kada mu majka kaže da treba da oprosti ljudima koji su je ubili.

Sedam godina kasnije, Hana Asakura na stanici čeka pet legendarnih ratnika i svoje roditelje, Joa i Anu.

Počeci i inspiracija

[уреди | уреди извор]

Dok je još uvek radio kao asistent za Nobuhiroa Vacukija, autora poznate mange Rurouni Kenshin, Takei je podelio svoju ideju sa ostalim asistentima među kojima je bio autor mange One Piece, Eičiro Oda.[3] U tom periodu je radio na Kralju šamana samo kada je imao slobodnog vremena.[3]

Odlučio se za šamanizam jer se niko do tada nije bavio tom temom u manga formatu.[4] Ubacio je svoju ličnost i verovanja u priču,[3] a šamanizam ga je zanimao, te je „istraživanje te teme bio logičan izbor”.[4] Osim toga, znao je da će kroz tu temu moći da se pozabavi različitim kulturama i njihovom vezom sa preminulima i duhovima.[5] Iskoristio je engelsku reč Shaman u naslovu jer mu se svidela i nije mogao da nađe adekvatan prevod za nju u japanskom jeziku.[3] Osim šamanizma, bio je inspirisan hip-hopom i repovanjem,[3] što se odrazilo na njegov crtački stil.[3]

Kaže da je prvo smislio likove, pa tek onda priču jer „priče se razvijaju iz likova”. Rekao je i da je „u stvaranju likova najvažnija originalnost,”[3] te je njima želeo da pokaže različite kulture, iskustva i ideologije.[6] Na pitanje kako će se miroljubivi šamani boriti u Šamanskim borbama, rekao je da se Šamanske borbe osvajaju „snagom duše,”[3] i da je pouka Kralja šamana da se ne treba boriti.[7]

Franšiza

[уреди | уреди извор]

Manga

[уреди | уреди извор]

Šueišino izdanje

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Spisak tomova serije Kralj šamana

Mangu je napisao i ilustrovao Hirojuki Takei, a izdavala kuća Šueiša. Objavljivala se od 30. juna 1998. u nedeljnoj manga reviji Weekly Shōnen Jump,[8] da bi na kraju, 30. avgusta 2004. godine, bila zbrzana i iznenada završena.[5][2][9] Prvih 275 poglavlja je spojeno i objavljeno u 31 tankobon. Prvi tom je objavljen 3. decembra 1998., dok je 31. objavljen 4. oktobra 2004. godine.[10][11] Poslednji, 32. tom je trebalo da bude objavljen 3. decembra 2004, ali je Šueiša pomerila datum rekavši da će ga objaviti samo ako barem 50,000 ljudi bude tražilo da se objavi.[12] Stoga, 32. tom je objavljen 5. januara 2005. godine.[13] Uz njega je objavljena dodatna, spinof priča Funbari no Uta („Pesma iz Funbarija”) koja je imala svega pet poglavlja. Priča se odvija sedam godina nakon završetka mange i prati Hana Asakuru, Joovog i Aninog sina, koji zajedno sa Rjuom pokušava da nađe Pet Elementalnih Ratnika pre nego što se otvori gostionca „Funbari banja”.[14]

Takei tvrdi da manga nije ukinuta zato što nije bila popularna, već da nije više mogao da prati želje obožavatelja. Tražili su da uvede određene aspekte karakteristične za šonen žanr što je, po njegovom mišljenju, narušavalo originalnost priče.[5] Stoga je 2007. godine objavio da će 2008. završiti mangu i da će imati kraj kakav je on zamislio.[5][6] Cela manga je vremenom objavljena u 27 kanzenban toma pod nazivom Shaman King Kanzen-Ban („Savršeno izdanje Kralja šamana”) i sadržala je „pravi kraj”.[2] Novi kraj je objavljen na zvaničnom Kanzen-Ban sajtu.[15] Prvi tom „Savršenog izdanja” je izdat 4. marta 2008. godine, dok je poslednji, 27. tom objavljen 3. aprila 2009. godine.[16][17] Pet godina nakon završetka serije, kada je kanzeban bio gotov, Takei je rekao: „obožavatelji su se baš načekali, pa se nadam da ih neću razočarati”. Za njega je kraj bio „velika odgovornost,”[18] ali mu je ujedno bilo zabavno da izmeni priču i napravi je u ono što je hteo.[19] Šesnaest tomova Kralja šamana je takođe objavljeno u časopisu-knjizi, Shueisha Jump Remix u periodu od 1. aprila 2011. do 28. oktobra 2011. godine.[20][21]

Viz Media je kupila licencu za mangu, prevela je na engleski jezik i od 2003. do 2007. godine je objavljivala u američkom Shonen Jump-u.[22][23] Kasnije se samo izdavala kao grafički roman jer je Viz hteo da se što pre sve objavi.[24][25] Prvi tom je objavljen u avgustu ili septembru 2003. godine,[26][27][28] a poslednji, 32. tom je objavljen 4. januara 2011. godine.[29] Korporacija Madman Entertainment u Australaziji je otkupila i objavljivala mangu od 10. februara 2009. do 10. septembra 2011. godine.[30][31] Objavljivana je i u Brazilu (Editora),[32] Francuskoj (Kana),[33] Nemačkoj (Carlsen Comics),[34] Italiji (Star Comics),[35] Norveškoj (Schibsted Forlagene),[36] Rusiji (Comix-ART),[37] Singapuru (Chuang Yi),[38] Španiji (Editores de Tebeos),[39] Švedskoj (Bonnierförlagen)[40] i Vijetnamu (Kim Đồng Publishing House).[41]

Kodanšino izdanje

[уреди | уреди извор]

Izdavačka kuća Kodanša je decembra 2017. godine otkupila Kralja šamana,[42][43] i 1. januara 2018. godine je na svom sajtu objavila da će u čast dvadesetogodišnjice mange izdati 35 toma originalnog „Kralj šamana” u formatu e-knjige sa sve novim naslovnim stranama. Digitalna verzija se izdavala od 27 aprila, do 1. oktobra 2018. godine,[44][45][46] a 1. juna 2020 objavljeno je prvih pet tomova u fizičkom formatu. Ostali tomovi su objavljeni po istom principu, svakog sedamnaestog u mesecu,[47][48] s tim da su 33. i 34. tom izašli 15. aprila,[49] a poslednji tom 15. oktobra 2021. godine.[50]

ComiXology i Kodansha USA su jula 2020. godine objavili da će digitalno izdati svih 35 tomova mange sa pravim krajem,[51] ali je datum pomeren na oktobar iste godine.[52][53] Kodansha USA je takođe objavila da će od proleća 2021. godine izdavati mangu u fizičkom izdanju, ali u 12 knjiga od po tri toma.[54] Prvi tom je izašao 31. marta 2021. godine.[55]

Nastavci, prednastavci, kratke i dodatne priče

[уреди | уреди извор]

Shaman King: Zero i Shaman King: Flowers

Desetog novembra 2011. godine, u Jump X-u, objavljena je jednokratna priča (one-shot) pod nazivom Zero stories koja predstavlja prednastavak Kralja šamana i bavi se prošlostima samih likova.[56][57]Važno je napomenuti da Zero-u prethodi kratka priča od 33 strane zvana Mappa Douji koja je bila u sklopu fenbuka i objašnjava Haovo detinjstvo i povezuje se sa, odnosno prethodi, šestom i sedmom poglavlju iz Zero-a.[58] Šueiša je u prvom izdanju Zero-a takođe objavila da će manga dobiti nastavak, Shaman King Flowers („Cveće Kralja šamana”) koji će se baviti Hanom Asakurom i njegovim avanturama.[57] Nastavak je počeo da se objavljuje 10. aprila 2012.,[59] i zajedno sa Zero stories, završen je 10. oktobra 2014. godine kada je magazin ugašen.[60][61] Dva toma Shaman King Zero-a objavljena su 10. maja 2012. godine i 19. januara 2015. godine.[62][63] Flowers manga je izdata u šest tankobona u periodu od 10. avgusta 2012. do 19. decembra 2014.[64][65]

Shaman King: The Super Star

Nastavak Flowers-a pod nazivom Shaman King: The Super Star („Kralj šamana: super zvezda”) je 17. aprila 2018. imao prolog od tri poglavlja,[66] pa je sama manga počela da se objavljuje 17. maja iste godine, s tim da je prvi tankobon izdat 15. novembra.[67] U periodu od decembra 2018. do juna 2019. godine, manga se nije izdavala.[68][69] Drugi tom je objavljen 16. avgusta 2019. godine,[70] a kada je 17. decembra iste godine objavljen treći tom,[71] rečeno je da se manga privodi kraju.[72]

Shaman King: Red Crimson i Shaman King: Marcos

Dodatna priča, odnosno spinof, pod nazivom Shaman King: Red Crimson („Kralj šamana: crveno-grimizni”) koju je napisao Takei, ali ilustrovao Džet Kusamura, 15. juna 2018. godine je objavljena u časopisu Magazine Edge, i prati Tao porodicu tokom Flowers i The Super Star nastavaka.[66][73] Prvi od četiri toma objavljen je 15. novembra iste godine.[67] Manga se nije izdavala u periodu između januara i maja 2019. godine,[69][74] a završena je 17. januara 2020. godine.[75] Poslednji, četvrti, tom ove mange izdat je 17. marta 2020. godine. Iste godine, 17. aprila, Kusamura je započeo novu spinof mangu pod nazivom Shaman King: Marcos (マルコス, Marukosu) koja je isto povezana sa nastavcima i bavi potragom za Markom, kapetanom grupe X-Laws.[76][77]

Kodansha USA je u julu 2020. godine objavila da je dobila licencu za Shaman King: Zero, Shaman King: Flowers, Shaman King: Super Star i Shaman King: Red Crimson i da će početi da ih izdaje na engleskom od avgusta 2020. godine.[54] Međutim, datum je pomeren;[52] Zero, Flowers i Red Crimson su objavljeni u digitalnom izdanju u oktobru, a Super Star u decembru 2020. godine.

Shaman King & a garden

Još jedan spinof je od 1. decembra 2020. godine počeo da se izdaje u magazinu Nakayoshi. Mangu je ilustrovala Kjo Nuesava, i za razliku od prethodnih naslova, Shaman King & a garden spada u šođo žanr. Priča prati članove Haovog tima, Hana-Gumi.[78] Prvi od četiri toma je objavljen 15. aprila 2021.,[79] a poslednji 17. avgusta 2022. godine.[80]

Shaman King: Faust8 – The Eternal Eliza

Desetog jula 2021. godine, počela je da se izdaje još jedna spinof manga pod nazivom Shaman King: Faust8 – The Eternal Eliza. Mangu je ilustrovala Aja Tanaka i bazirana je na romanu Shaman King Faust8: Eien no Eliza autorke Kakeru Kobaširi. Manga se izdavala na Kodanšinoj aplikaciji Magazine Pocket.[81][82]

Anime

[уреди | уреди извор]

Prva adaptacija (2001)

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Kralj šamana (TV serija iz 2001)

Seriju je režisirao Seidži Mizušima.[83] Takei je na početku nadgledao produkciju, ali je morao da se povuče jer je još uvek radio na mangi i nije imao vremena.[6] Septembra 2020. godine, Mizušima je objavio da druga polovina priče nije bila njegova ideja, nego da su je predložili nadležni iz Šueiše.[84] Anime je imao ukupno 64 epizode (plus pet specijala) koje su se puštale na japanskoj stanici TV Tokyo u periodu od 4. jula 2001. do 25. septembra 2002. godine.[85] U Americi, korporacija 4Kids Entertainment je sinhronizovala seriju[86] i puštala je na kanalu FoxBox od 6. septembra 2003. godine.[87] U Srbiji, televizijska stanica Hepi TV (odnosno Košava TV) je preuzela američku sinhronizaciju, prevela na naš jezik i 2006-2007. puštala na svom kanalu.

Druga adaptacija (2021)

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Kralj šamana (TV serija iz 2021)

Bivši predsednik Madhouse studija i trenutni predsednik MAPPA studija, Masao Marujama je 2015. godine na konvenciji Otakon rekao da želi da obnovi seriju.[88] Takei je 2017. godine na Tviteru rekao da je dobio ponudu za rimejk, ali da ju je odbio jer ne bi mogao da koristi originalne glasovne glumce i muziku.[89]

Ipak, juna 2020. godine objavljeno je da će Kralj šamana dobiti novi anime koji će adaptiratati 35. tomova mange i sadržati pravi kraj. Prva epizoda emitovana je 1. aprila 2021.,[90][91] a poslednja 21. aprila 2022. godine. Produkciju druge adaptacije vršio je studio Bridge sa Džodžijem Furutom kao režiserom, Šodžijem Jonemurom kao scenaristom, Satohiko Sano kao karakter dizajnerom i Jukijem Hajašijem kao kompozitorom. Joko Hikasa daje glas Jou Asakuri, dok Megumi Hajašibara (Ana Kjojama), Kacujuki Koniši (Amidamaru) i Minami Takajama (Hao Asakura) opet pozajmljuju svoje glasove pomenutim likovima.[92][93] Netflix je od 9. avgusta 2021. godine počeo da pušta seriju na svojoj platformi.[94][95][96]

Nakon što je emitovana poslednja epizoda, najavljeno je da će serijal dobiti nastavak koji će adaptirati Flowers mangu.[97] Vest je potvrđena marta 2023. godine, kao i da će prva epizoda izaći januara 2024.[98][99]

Karte

[уреди | уреди извор]

Kartice na razmenjivanje, nalik onih iz Pokemon serijala, 2005. godine su puštene na tržište u Americi. Prodavala ih je kompanija Upper Deck, a prozivela ih je japanska kompanija Tomy.[100] Naposletku je Upper Deck imao puna prava na njih,[101] ali ih je kasnije Blockbuster Video preuzeo. Nameravali su da prodaju kartice od 28. januara do 15. februara 2005. godine, nakon čega bi se prodavale i u drugim prodavnicama.[102] Kori Džouns, direktor za razvoj novih proizvoda u Upper Deck-u je u intervjuu rekao da su kartice povučene sa tržišta zbog sve lošijeg prijema anime serije.[103]

Dvanaestog maja 2021. godine, objavljena je kolaboracija sa Cardfight!! Vanguard overdress-om, kompanije Bushiroad TCG. Prvi set karata je planiran za 5. novembar 2021, a drugi za proleće 2022. godine.[104]

Video igre

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Spisak video igara franšize Kralj šamana

Ima ukupno trinaest video igara baziranih na Kralju šamana. Prva igra, Shaman King Chō Senji Ryakketo Funbari Hen, puštena je na tržište 21. decembra 2001. godine, međutim samo u Japanu.[105] Konami i 4Kids Entertainment su napravili sopstvene igrice bazirane na ovom naslovu i prodavali su ih kako u Severnoj Americi, tako i u Evropi.[106][107] Likovi iz Kralja šamana su se takođe pojavili u igricama Jump Super Stars i Jump Ultimate Stars.[108][109]

Ostalo

[уреди | уреди извор]

Objavljena su dva lajt romana 25. decembra 2001. i 23. avgusta 2002. godine. Napisao ih je Hideki Micui, a ilustrovao Hirojuki Takei.[110][111] Osim njih, 30. aprila 2004. godine objavljen je fenbuk pod nazivom Shaman Kingu Kōshiki Fan Bukku - Mankin Bukku,[112] kao i dva vodiča – prvi, Shaman Kingu Kyarakutāzu Bukku – Manjien, objavljen 4. juna 2002. godine, bio je baziran na originalnoj verziji,[113] dok je drugi Shaman Kingu Kazenban Saishū Kōshiki Gaidobukku Mantarite bio baziran na verziji sa takozvanim pravim krajem i objavljen je sedam godina nakon prvog vodiča.[114] Kodanša je 15. novembra 2018. godine objavila Faust 8: Eien no Eliza, roman autora Kakerua Torabaširija.[67][115] Iste godine, 30. novembra, objavljena je i knjiga o likovima.[116] Od ostalih reklamnih materijala, u Japanu su se prodavali privesci,[117] akcione figure,[118] odeća[119] i ostale igračke.[120][121]

Prijem

[уреди | уреди извор]

Javnost

[уреди | уреди извор]

Po podacima iz 2011. godine, u Japanu je prodato 26 miliona kopija originalne mange od 32 toma.[122] Taj broj je porastao na 35 miliona u martu 2020. godine.[48]

Verzija sa pravim krajem,[123][124] vodič,[125] oba Zero toma,[126][127] prva četiri Flowers toma[128][129][130][131] i The Super Star[132] serijal bili su na listi bestselera kako u Japanu tako i u Americi (The New York Times, Nielsen BookScan, Diamond Comic Distributors).[133][134][135][136] ICv2, severnomarička kompanija, objavila je 2008. godine da je Kralj šamana bio 24. na listi najboljih mangi te godine.[137] Poslednja epizoda anime serijala je u Japanu imala ocenu od 9.5,[138][139][140] a 2001. godine je bila šesta najbolja serija na Animage-u,[141] a 47. od 100 na anketi televizijske stanice TV Asahi.[142] Čak je i prodato 165 miliona kartica na razmenjivanje.[102]

Kritičari

[уреди | уреди извор]

Džastin Friman iz Anime News Network-a je kritikovao prvi tom, rekavši da su duhovi deus ex machina i da „serijal ne ide u dobrom smeru”.[143] Sa druge strane, Aleksandar Hofman (Comics Village) rekao je „u prvom tomu je najbitnije da se razvije veza između Joa, Amidamarua i Mante, duhovi su manje bitni”.[144] Holi Elingvud (Active Anime) je rekla da joj se sviđa kako je Takei uspeo da ubaci razne mitove u priču[145] i da su akcija i svet jedinstveni za šonen žanr.[146] Lori Henderson (Manga Life) je pohvalila mangu rekavši da joj se sviđaju borbe i to da „svi, uključujući i zlikovce imaju svoje unutrašnje demone i razlog da se bore”.[147] Kritičar iz The Star-a je pohvalio Takeija, rekavši da su mu svi likovi jedinstveni i zanimljivi.[148] Džon Džakala (ANN) je bio impresioniran njegovim jedinstvenim, „grafiti” stilom.[149] Šina Meknil (Sequential Start) je rekla da je stil „blesav,” ali da je „detaljan, čist i da crta odlične ekspresije”. Takođe je rekla da je Takei „uspeo da modernizuje šamanizam, ali i da održi fantaziju u njemu”.[150]

Eduardo Čavez (Mania) je rekao „ume da bude super, ali ponekad je dosadno”.[151] Ketlin Bekster (School Library Journal) je rekla da je Kralj šamana pun akcije i likova tipičnih za šonen žanr i da ima veoma jednostavnu priču.[152] Međutim, Margaret Veira (Active Anime) je rekla da priča kasnije postaje kompleksnija.[153] S druge strane, kritičar Džekson Tompson kaže da od 20. toma pa nadalje, priča „ode tamo negde”.[154] Po njemu, osim što se stil polako pogoršavao, smanjio se i broj borbi. „Njihovog protivnika,” kaže on „ne može da porazi sirova snaga, stoga priča sklanja fokus sa borbi i prebacuje ga na neočekivane izdaje, veze i domišljate (ponekad konfuzne) šeme”.[154] Leroj Doreso (Comic Book Bin) dodaje da je poslednji tom pogotovo razočaravajuć.[155] Tompson je takođe bio razočaran krajem prve verzije, ali je napomenuo da je takozvani pravi kraj „odličan,” i da je „sličan Akiri autora Kacuhira Otoma i nekim američkim stripovima kad su u pitanju bića sa natprirodnim moćima.”[154]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Official Website for Shaman King”. Viz Media. Архивирано из оригинала 26. 9. 2016. г. 
  2. ^ а б в Loo, Egan (2. 6. 2008). „Shaman King Manga's New Ending Anticipated in 2009”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Hiroyuki Takei: The Spirit of Manga”. Shonen Jump. Viz Media. 1 (8): 3; 24. avgust 2003. 
  4. ^ а б Aoki, Deb. „Interview: Stan Lee and Hiroyuki Takei - Page 4”. About.com. InterActiveCorp. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  5. ^ а б в г „Interview – Hiroyuki Takei”. Animeland (на језику: француски) (136): 54—56. 5. 11. 2007. ISSN 1148-0807. 
  6. ^ а б в „Interview - Hiroyuki Takei” (на језику: француски). Manga-News. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 1. 12. 2013. 
  7. ^ „Are You Ready for the Shaman Fight?!?”. Shonen Jump. Viz Media. 2 (3): 7. mart 2004. 
  8. ^ Takei; Hiroyuki (30. 6. 1998). 幽霊と踊る男 [The Boy Who Dances with Ghosts]. Weekly Shōnen Jump. Shaman King (на језику: јапански). Shueisha (31). 
  9. ^ Takei; Hiroyuki (30. 8. 2004). 夢のあと [After the Dream]. Weekly Shōnen Jump. Shaman King (на језику: јапански). Shueisha (40). 
  10. ^ シャーマンキング 1 [Shaman King 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 3. 9. 2012. г. 
  11. ^ シャーマンキング 31 [Shaman King 31] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. 
  12. ^ Macdonald, Christopher (15. 11. 2004). „Shaman King Under Strain”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  13. ^ シャーマンキング 32 [Shaman King 32] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2014. г. 
  14. ^ Takei, Hiroyuki (4. 1. 2011). Shaman King, Volume 32Неопходна слободна регистрација. San Francisco: Viz Media. ISBN 1-4215-2185-7. 
  15. ^ Loo, Egan (2. 3. 2009). „New Shaman King Manga Finale Being Posted Online”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  16. ^ シャーマンキング 完全版 1 [Shaman King Kazen-Ban 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. 
  17. ^ シャーマンキング 完全版 27 [Shaman King Kanzen-Ban 27] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. 
  18. ^ „Pafu Interview with Hiroyuki Takei - Page 12”. Pafu. oktobar 2010. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  19. ^ „Pafu Interview with Hiroyuki Takei - Page 13”. Pafu. oktobar 2010. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  20. ^ „シャーマンキング 霊と絆を持つ少年~麻倉葉登場 (SHUEISHA JUMP REMIX) (ムック)” [Shaman King: Rei to Kizuna o Motsu Shōnen ~ Asakura yō Tōjō (Shueisha Jump Remix)(Mook)] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 8. 12. 2012. 
  21. ^ „シャーマンキング/完全書き下ろしシャーマンキング完結編 (SHUEISHA JUMP REMIX) (ムック)” [Kanzen Kakioroshi Shaman King Kanketsu-hen (Shueisha Jump Remix)(Mook)] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 8. 12. 2012. 
  22. ^ Macdonald, Christopher (27. 1. 2003). „Shaman King Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  23. ^ Loo, Egan (1. 6. 2007). „Viz's Shonen Jump, Shojo Beat Shake Up Manga Lineup”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 02. 04. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  24. ^ Koulikov, Mikhail (27. 7. 2007). „Viz Media: Shonen Jump - Comic-Con International 2007”. Anime News Network. Приступљено 8. 11. 2015. 
  25. ^ Koulikov, Mikhail (29. 6. 2007). „Viz Entertainment - Anime Expo 2007”. Anime News Network. Приступљено 8. 11. 2015. 
  26. ^ „Shaman King, Vol. 1: A Shaman in Tokyo”. Viz Media Store. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. 
  27. ^ „Shaman King, Volume 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  28. ^ „Shaman King, Vol. 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  29. ^ „Shaman King, Vol. 32”. Viz Media. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  30. ^ „Shaman King (Manga) Vol. 01”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2013. 
  31. ^ „Shaman King (Manga) Vol. 32 (End)”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2013. 
  32. ^ „Mangá Shaman King” (на језику: португалски). Editora JBC. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  33. ^ „Shaman King tome 32” (на језику: француски). Kana. Архивирано из оригинала 25. 5. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  34. ^ „Shaman King, Band 32 (Taschenbuch)” (на језику: немачки). Carlsen Comics. Архивирано из оригинала 15. 6. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  35. ^ „Shaman King n. 32” (на језику: италијански). Star Comics. Архивирано из оригинала 13. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  36. ^ „En sjaman i Tokyo” (на језику: норвешки). Bokelskere. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  37. ^ Вышел 1-й том манги "Король-шаман"! (на језику: руски). Comix-ART. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  38. ^ 漫画目录 (на језику: кинески). Chuang Yi. Архивирано из оригинала 17. 7. 2006. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  39. ^ „Shaman King 10” (на језику: шпански). Editores de Tebeos. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  40. ^ „Shaman King 13” (на језику: шведски). Bonnierförlagen. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  41. ^ „Shaman King - Tập 32” (на језику: вијетнамски). Kim Đồng Publishing House. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  42. ^ Ressler, Karen (26. 12. 2017). „'Shaman King' Trademark Listed Under Kodansha (Update)”. Anime News Network. Приступљено 31. 12. 2017. 
  43. ^ Ressler, Karen (11. 6. 2018). „Viz Media No Longer Has Rights to Shaman King Manga”. Anime News Network. Приступљено 13. 7. 2018. 
  44. ^ Saabedra, Humberto (31. 12. 2017). „Kodansha Launches "Shaman King" 20th Anniversary Site”. Crunchyroll. Приступљено 31. 12. 2017. 
  45. ^ „Shaman King　～シャーマンキング～　KC完結版 (1) (少年マガジンエッジコミックス) Kindle版” (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 20. 5. 2020. 
  46. ^ „Shaman King　～シャーマンキング～　KC完結版 (35) (少年マガジンエッジコミックス) Kindle版” (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 20. 5. 2020. 
  47. ^ 武井宏之「SHAMAN KING 完結版」紙版が講談社より刊行決定. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 16. 3. 2020. Приступљено 14. 11. 2021. 
  48. ^ а б „シャーマンキング』が新仕様で再び！ 『SHAMAN KING』全35巻が6月1日より刊行決定!!”. Famitsu (на језику: јапански). 16. 3. 2020. Приступљено 16. 3. 2020. 
  49. ^ 【4月15日付】本日発売の単行本リスト. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 15. 4. 2021. Приступљено 14. 11. 2021. 
  50. ^ ＳＨＡＭＡＮ　ＫＩＮＧ（３５） (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 22. 10. 2021. 
  51. ^ Hazra, Adriana (21. 7. 2020). „ComiXology, Kodansha Comics to Publish Shaman King Manga Digitally on July 28”. Anime News Network. Приступљено 21. 7. 2020. 
  52. ^ а б Mateo, Alex (27. 7. 2020). „Kodansha Comics Delays Digital Releases of Shaman King Manga, Spinoffs”. Anime News Network. Приступљено 27. 7. 2020. 
  53. ^ Hazra, Adriana (28. 9. 2020). „Kodansha Comics to Release Full Shaman King Manga on ComiXology on October 6”. Anime News Network. Приступљено 28. 9. 2020. 
  54. ^ а б Mateo, Alex (24. 7. 2020). „Kodansha Comics to Publish 4 Shaman King Spinoff Manga Digitally in August”. Anime News Network. Приступљено 25. 7. 2020. 
  55. ^ Mateo, Alex (23. 3. 2021). „North American Anime, Manga Releases, March 21-27”. Anime News Network. Приступљено 14. 11. 2021. 
  56. ^ Loo, Egan (24. 9. 2011). „Shaman King to Return in New Short Manga in November (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  57. ^ а б Loo, Egan (9. 11. 2011). „Shaman King -Flowers- Sequel Manga to Launch in April”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 24. 5. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  58. ^ „Mappa Douji”. Shaman King Wiki. Приступљено 1. 6. 2020. 
  59. ^ „新連載「シャーマンキングFLOWERS」先頭10Pが無料で先読みできる！” (на језику: јапански). Jump X official site. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2015. 
  60. ^ Loo, Egan (9. 10. 2014). „Shaman King Flowers Sequel Manga Ends This Month”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  61. ^ Loo, Egan (16. 2. 2015). „Stan Lee, Hiroyuki Takei's Ultimo Manga Heads Towards Climax”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  62. ^ „シャーマンキング0─zero─ 1” [Shaman King 0─Zero─ 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. 
  63. ^ „シャーマンキング0─zero─ 2” [Shaman King 0─Zero─ 2] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. 
  64. ^ „シャーマンキングFLOWERS　1” [Shaman King Flowers 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. 
  65. ^ „シャーマンキングFLOWERS 6” [Shaman King Flowers 6] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 7. 12. 2014. г. 
  66. ^ а б Pineda, Rafael Antonio (17. 5. 2018). „Shaman King Manga Gets Spinoff Manga About Tao Jun”. Anime News Network. Приступљено 13. 7. 2018. 
  67. ^ а б в „武井宏之「シャーマンキング」新章1巻発売、外伝やノベライズも同時発売”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 15. 11. 2018. Приступљено 22. 12. 2018. 
  68. ^ Pineda, Rafael Antonio (17. 12. 2018). „Shaman King The Super Star Manga Goes on 3-Month Hiatus”. Anime News Network. Приступљено 22. 12. 2018. 
  69. ^ а б Pineda, Rafael Antonio (17. 4. 2019). „Shaman King: The Super Star Manga Delays Return by 2 More Months to June”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2019. 
  70. ^ „Shaman King The Super Star (2)” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 3. 9. 2019. 
  71. ^ „Shaman King The Super Star (3)” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 20. 5. 2020. 
  72. ^ Mateo, Alex (17. 12. 2019). „Shaman King: The Super Star Manga Nears Climax”. Anime News Network. Приступљено 18. 12. 2019. 
  73. ^ „「シャーマンキング」道家を描くスピンオフ始動、「探偵が早すぎる」マンガ版も”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 15. 6. 2018. Приступљено 1. 8. 2019. 
  74. ^ „Shaman King　レッドクリムゾン (2)” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 1. 8. 2019. 
  75. ^ Pineda, Rafael Antonio (17. 1. 2020). „Shaman King: Red Crimson Spinoff Manga Ends”. Anime News Network. Приступљено 19. 1. 2020. 
  76. ^ Mateo, Alex (18. 3. 2020). „Shaman King Manga Gets New Spinoff Manga Series”. Anime News Network. Приступљено 18. 3. 2020. 
  77. ^ „マルコ探しの旅を描く、シャーマン外伝「SHAMAN KING マルコス」エッジで始動”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 17. 4. 2020. Приступљено 19. 5. 2020. 
  78. ^ Hodgkins, Crystalyn (1. 11. 2020). „Shaman King Manga Gets Shōjo Spinoff About Kanna, Matilda, Marion”. Anime News Network. Приступљено 2. 11. 2020. 
  79. ^ ＳＨＡＭＡＮ　ＫＩＮＧ　＆ａ　ｇａｒｄｅｎ（１）） (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 9. 3. 2022. 
  80. ^ ＳＨＡＭＡＮ　ＫＩＮＧ　＆ａ　ｇａｒｄｅｎ（4） (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 15. 8. 2022. 
  81. ^ Pineda, Rafael Antonio (21. 6. 2021). „Shaman King's New Spinoff Manga Adapts Spinoff Novel About Faust VIII, Eliza”. Anime News Network. Приступљено 21. 6. 2021. 
  82. ^ ファウストVIII世とエリザを綴ったスピンオフ小説「FAUST8 永遠のエリザ」マンガ版. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 10. 7. 2019. Приступљено 9. 7. 2021. 
  83. ^ „Shaman King stafflist” (на језику: јапански). King Records. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  84. ^ Morrissy, Kim (18. 9. 2020). „Original Shaman King Anime Director Comments on Anime-Original Material”. Anime News Network. Приступљено 19. 9. 2020. 
  85. ^ ストーリー (на језику: јапански). TV Tokyo. Приступљено 11. 11. 2013. 
  86. ^ Macdonald, Christopher (15. 5. 2003). „Shaman King Licensed and on TV”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  87. ^ Alexander, Isaac (16. 11. 2003). „4Kids In the Black”. Anime News Network. Приступљено 3. 11. 2016. „We launched the 2003-2004 Fox Box season on September 6 with exciting new shows, including Shaman King and Sonic X(TM) as well as new episodes of returning shows Teenage Mutant Ninja Turtles, Kirby: Right Back At Ya!(TM) and Ultimate Muscle: The Kinnikuman Legacy(TM).” 
  88. ^ Ink (27. 8. 2015). „Otakon 2015: MAPPA Q and A with Masao Maruyama and Yasuaki Iwase”. Ani-Gamers. Приступљено 9. 1. 2018. 
  89. ^ Komatsu, Mikikazu (15. 2. 2017). „"Shaman King" Manga Author Refused An Offer for Anime Remake”. Crunchyroll. Приступљено 21. 5. 2017. 
  90. ^ 「シャーマンキング」2021年4月に完全新作TVアニメ制作決定！2000年版アニメも配信. Natalie (на језику: јапански). 12. 6. 2020. Приступљено 12. 6. 2020. 
  91. ^ Loo, Egan (11. 6. 2020). „Shaman King Manga Gets Brand-New TV Anime Next April”. Anime News Network. Приступљено 12. 6. 2020. 
  92. ^ アニメ「SHAMAN KING」葉役は日笠陽子！小西克幸・林原めぐみ・高山みなみは続投. Natalie (на језику: јапански). 17. 9. 2020. Приступљено 17. 9. 2020. 
  93. ^ Pineda, Rafael Antonio (16. 9. 2020). „New Shaman King Anime's Teaser Reveals Cast, Staff”. Anime News Network. Приступљено 17. 9. 2020. 
  94. ^ Pineda, Rafael Antonio (3. 3. 2021). „New Shaman King Anime's English-Subtitled Trailer Reveals Netflix Streaming in 2021”. Anime News Network. Приступљено 4. 3. 2021. 
  95. ^ Mateo, Alex (10. 6. 2021). „Netflix Streams New Shaman King Anime on August 9”. Anime News Network. Приступљено 10. 6. 2021. 
  96. ^ Mateo, Alex (13. 7. 2021). „Netflix Streams New Shaman King Anime's English Dub Trailer”. Anime News Network. Приступљено 15. 7. 2021. 
  97. ^ Loo, Egan (21. 4. 2022). „New Shaman King Anime Gets Sequel”. Anime News Network. Приступљено 21. 4. 2022. 
  98. ^ 「SHAMAN KING FLOWERS」来年1月に放送決定、日笠陽子・小西克幸・上坂すみれら. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 15. 3. 2023. Приступљено 15. 3. 2023. 
  99. ^ Cayanan, Joanna (15. 3. 2023). „Shaman King Flowers Anime's Teaser Unveils Cast, Staff, January 2024 Debut”. Anime News Network. Приступљено 15. 3. 2023. 
  100. ^ „Upper Deck to Release Shaman King CCG”. ICv2. GCO. 10. 2. 2004. Приступљено 11. 11. 2013. 
  101. ^ „Upper Deck Plans Aggressive CCG Schedule”. ICv2. GCO. 22. 8. 2004. Приступљено 11. 11. 2013. 
  102. ^ а б „Shaman King TCG Exclusive to Blockbuster”. ICv2. GCO. 4. 1. 2005. Приступљено 11. 11. 2013. 
  103. ^ „Interview with Upper Deck's Cory Jones--Part 1”. ICv2. GCO. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 11. 2013. 
  104. ^ マーベル、ときのそら参戦！「ブシロード TCG戦略発表会 2021」で明かされた新情報まとめ【レポート】. animeanime.jp (на језику: јапански). 13. 5. 2021. Архивирано из оригинала 13. 5. 2021. г. Приступљено 20. 5. 2021. 
  105. ^ „【GB】持霊とともに戦え!!　『シャーマンキング 超･占事略決 ふんばり編/メラメラ編』” [(GB) Fight with holding spirit! "Shaman King Chō Senji Ryakketu Funbari Version/Meramera Version"]. Famitsu (на језику: јапански). 2. 12. 2001. Приступљено 19. 7. 2013. 
  106. ^ Harris, Craig (18. 12. 2003). „Shaman King to GBA”. IGN. Приступљено 17. 8. 2010. 
  107. ^ „4Kids Licenses Shaman King to Konami” (Саопштење). 4Kids. Business Wire. 18. 12. 2003. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2012 — преко Anime News Network. 
  108. ^ シャーマンキング - キャラクター紹介 (на језику: јапански). Nintendo. Приступљено 12. 2. 2014. 
  109. ^ „Jump Ultimate Stars - シャーマンキング” (на језику: Japanese). Nintendo. Приступљено 12. 2. 2014. 
  110. ^ シャーマンキング [Shaman King] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 4. 5. 2008. г. 
  111. ^ シャーマンキング 2 [Shaman King 2] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. 
  112. ^ 「シャーマンキング」公式ファンブック　『マンキンブック』 [Shaman King Official Fan Book: Mankin Book] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 12. 10. 2010. г. 
  113. ^ シャーマンキングキャラクターズブック『万辞苑』 [Shaman King Character Book: Manjien] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 7. 2013. г. 
  114. ^ シャーマンキング完全版　最終公式ガイドブック　マンタリテ [Shaman King Kazenban Ultimate Official Guide Book: Mentalite] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 7. 2013. г. 
  115. ^ „Shaman King Faust 8　永遠のエリザ” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 12. 12. 2018. 
  116. ^ „Shaman King Character Book　原色魂図鑑” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 12. 12. 2018. 
  117. ^ シャーマンキング フィギュアキーホルダー パート3 [Shaman King Figure Key Chain Part 3] (на језику: јапански). Takara Tomy. Приступљено 13. 12. 2012. 
  118. ^ „TOMY　SRシリーズ　シャーマンキング　フィギュアコレクション　全6種” [Tomy SR Series: Shaman King Figure Collection All 6 Varieties] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 13. 12. 2012. 
  119. ^ „コスプレ衣装　シャーマンキング ホロホロ 女性Sサイズ” [Cosplay Costume: Shaman King Horohoro Women Size S] (на језику: јапански). Amazon. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2012. 
  120. ^ „シャーマンキング オラクルHPカウンター” [Shaman Kinh Oracle HP Counter] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 13. 12. 2012. 
  121. ^ „コスプレ道具★31069★シャーマンキング syaman king★道蓮★馬孫刀武器” [Cosplay Tool★31609★Shaman King syaman king★Tao Ren★Bason Katana] (на језику: јапански). Amazon. Архивирано из оригинала 18. 2. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2012. 
  122. ^ „［マンガ新連載］「シャーマンキング0-zero-」　人気作の"ゼロストーリー"を描く読み切りシリーズ” [Manga new series: "Shaman King 0-zero-": One-shot depicting popular work "zero story"]. MyNavi. 10. 11. 2011. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2013. 
  123. ^ Loo, Egan (18. 3. 2009). „Japanese Comic Ranking, March 3–9”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  124. ^ Loo, Egan (8. 4. 2009). „Japanese Comic Ranking, March 31–April 6”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  125. ^ Loo, Egan (10. 6. 2009). „Japanese Comic Ranking, June 1–7 (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  126. ^ Hodgkins, Crystalyn (18. 5. 2012). „Japanese Comic Ranking, May 7–13”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  127. ^ Ressler, Karen (28. 1. 2015). „Japanese Comic Ranking, January 19–25”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  128. ^ Hodgkins, Crystalyn (15. 8. 2012). „Japanese Comic Ranking, August 6–12 (Updated)”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  129. ^ Hodgkins, Crystalyn (19. 12. 2012). „Japanese Comic Ranking, December 10–16”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  130. ^ Hodgkins, Crystalyn (22. 5. 2013). „Japanese Comic Ranking, May 13–19”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  131. ^ Hodgkins, Crystalyn (16. 10. 2013). „Japanese Comic Ranking, October 7–13”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 18. 5. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  132. ^ Ressler, Karen (21. 11. 2018). „Japanese Comic Ranking, November 12–18”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2019. 
  133. ^ Loo, Egan (11. 9. 2009). „New York Times Manga Best Seller List, August 30-September 5”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  134. ^ Loo, Egan (16. 7. 2010). „New York Times Manga Best Seller List, July 4–10”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. 4. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  135. ^ „BookScan's Top 20 Graphic Novels for September 2008”. ICv2. GCO. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2014. 
  136. ^ „Top 300 Graphic Novels Actual--November 2010”. ICv2. GCO. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2014. 
  137. ^ „ICv2 Insider's Guide: Top 25 Manga Properties of 2008”. ICv2. GCO. Архивирано из оригинала 12. 8. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  138. ^ „VOL.52　2001 12/24(月)〜 12/30(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала 28. 4. 2005. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  139. ^ „VOL.40　2001 10/1(月) 〜 10/7(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала 28. 4. 2005. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  140. ^ „VOL.39　2002 9/23(月) 〜 9/29(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала 11. 3. 2005. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  141. ^ Macdonald, Christopher (10. 5. 2002). „June Animage Ranks Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 29. 3. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  142. ^ Macdonald, Christopher (23. 9. 2005). „TV Asahi Top 100 Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 20. 5. 2014. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  143. ^ Freeman, Justin (5. 12. 2004). „Shaman King G.novel 1”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  144. ^ Hoffman, Alexander. „Shaman King Volume 1”. ComicsVillage. Архивирано из оригинала 21. 11. 2010. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  145. ^ Ellingwood, Holly (30. 4. 2007). „Shaman King Vol. 12 (Advance Review)”. Active Anime. Приступљено 20. 4. 2015. 
  146. ^ Ellingwood, Holly (10. 3. 2007). „Shaman King (Vol. 11)”. Active Anime. Приступљено 12. 12. 2012. 
  147. ^ Henderson, Lori. „Shaman King v13”. Manga Life. Архивирано из оригинала 19. 10. 2008. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  148. ^ „Good fight”. The Star. 16. 4. 2006. Архивирано из оригинала 21. 7. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015. 
  149. ^ Jakala, John (13. 2. 2003). „Shonen Jump Issue 3 - Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  150. ^ McNeil, Sheena (1. 12. 2003). „Shaman King Vol. 1”. Sequential Tart. Приступљено 19. 4. 2014. 
  151. ^ Chavez, Eduardo (14. 10. 2005). „Shaman King Vol. #07”. Mania. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  152. ^ Baxter, Cathleen (1. 2. 2007). „Xpress Reviews—First Look at New Books”. School Library Journal. Архивирано из оригинала 11. 4. 2012. г. Приступљено 12. 12. 2012. 
  153. ^ Veira, Margaret (24. 1. 2011). „Shaman King Vol. 30”. Active Anime. Приступљено 20. 4. 2015. 
  154. ^ а б в Thompson, Jason (10. 5. 2010). „8 Reasons Hiroyuki Takei is the Greatest Shonen Manga Artist Working Today”. comiXology.com. Архивирано из оригинала 21. 6. 2017. г. 
  155. ^ Douresseaux, Leroy (19. 1. 2011). „Shaman King: Volume 32”. Comic Book Bin. Приступљено 12. 12. 2012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kralj_šamana&oldid=27755051”