Butirofenon
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
1-phenylbutan-1-one
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.007.091 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| C10H12O | |||
| Molarna masa | 148,20 g/mol | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Butirofenon je hemijsko jedinjenje (sa ketonskom funkcionalnom grupom). Neki od njegovih derivata (koji se obično nazivaju butirofenonima) se koriste za lečenje raznih psihijatrijskih oboljenja kao što je šizofrenija, a neki od njegovih derivata deluju kao antiemetici.[3][4]
Butirofenoni su klasa farmaceutskih lekova izvedenih iz butirofenona.
Primeri
[уреди | уреди извор]- Haloperidol, najšire korišćeni klasični antipsihotik[3]
- Droperidol, često se koristi za anesteziju i sedaciju na intenzivnoj-nezi
- Benperidol, jedan od najpotentnijih i često upotrebljavanih antipsihotika (200 pute je potentniji od hlorpromazina)[3]
- Triperidol, visokopotentant antipsihotik (100 puta je potentniji od hlorpromazina)
- Melperon, slabo-potentan antipsihotik. U Europi je u širokoj upotrebi za lečenje insomnije, konfuzionih stanja, psihomotorne agitacije, i delirijuma, posebno kod gerijatrijskih pacijenata
- Lenperon
- Domperidon, dopaminski antagonist antiemetik, dalji derivat butirofenona.
Atipični antipsihotik risperidon, mada nije butirofenon, je razvijen na osnovu struktura benperidola i lenperona.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Literatura
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
