Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Baroreceptori

С Википедије, слободне енциклопедије
U luku aorte nalaze se baroreceptori koji učestvuju u regulaciji arterijskog krvnog pritiska

Baroreceptori, presoreceptori ili mehanoreceptori su nervni završeci koji reaguju na istezanje zida krvnog suda usled porasta krvnog pritiska.[1] Smeštene su u ziidu velikih krvnih sudova oko srca, a najvažniji su oni u karotidnom sinusu i luku aorte, koji učestvuju u regulaciji arterijskog krvnog pritiska, tako što odašilju inhibicijske impulse u bulbarni vazomotorni centar, i time doprinose snižavanju krvnog pritiska.[2][3] Kako je njihovo reakcija trenutna, oni se brzo prilagođavaju pa nisu pogodni za trajnu regulaciju (snižavanje) krvnog pritiska.[4][5][6]

Baroreceptori u regulacija arterijskog pritiska

[уреди | уреди извор]
U zidovim većine velikih krvnih sudova u području račve karotidne arterije i luka aorte, nalaze se mnogi nervni receptori (baroreceptori)

Jedan od sitema za regulaciju krvnog pritiska, koji je jako jednostavan, je mehanizam regulacije krvnog pritiska uz pomoć baroreceptora.[1][7][8][9]

U zidovim većine velikih krvnih sudova gornjeg dela tela. posebno u području račve karotidne arterije i luka aorte,[10] nalaze se mnogi nervni receptori (baroreceptori), koje nadražuje rastezanje arterijskog zida, kada poraste krvni pritisak.[11] Tako nadraženi receptori prenose impulse koji stimulišu nervni sistem, pre svega produženu moždinu, i njen vazomotorni centar.[1]

Pod uticajem impulsa iz baroreceptora dolazi do inhibicije vazomotornog centra, iz koga se sada smanjen broj impulsa šalje u simpatički nervni sistem — srce i krvne sudove. Nedostatak tih impulsa smanjuje aktivnost srca, kao pumpe, i olakšava protok krvi kroz periferne krvne sudove, što snižava povišen krvni pritisak i vraća ga na početnu (normalnu) vrednost.[12][13]

Obrnuto pad arterijskog pritiska, olabavi receptore, zbog manjeg rastezanja zida krvnog suda, što omogućava da vazomotorni centar u produženoj moždini, postane aktivniji, nego inače, što dovodi do porasta krvnog pritiska prema normalnim vrednostima.[14][11][15]

Odnos sa hemoreceptorima

[уреди | уреди извор]

Hemoreceptori su ćelije hemosenzibilnog tipa, koje imaju svojstvo da se stimulišu smanjenjem koncentracije kiseonika, povećanjem ugljen-dioksida ili viškom jona vodonika.

Ovi receptori su usko povezani sa prethodno opisanim sistemom za kontrolu krvnog pritiska, kojim upravljaju baroreceptori.

U određenim kritičnim uslovima, nadražaj se javlja u hemoreceptorskom sistemu zahvaljujući smanjenju protoka krvi i snabdevanja kiseonikom, uz povećanje ugljen-dioksida i vodonikovih jona. Važno je napomenuti da se oni ne smatraju osnovnim sistemom za kontrolu krvnog pritiska.[16]

Disfunkcija baroreceptora

[уреди | уреди извор]

Baroreceptori su sastavni deo funkcije tela. Promene pritiska u krvnim sudovima ne bi se otkrile tako brzo u odsustvu baroreceptora. Kada baroreceptori ne funkcionišu, krvni pritisak nastavlja da raste, ali se u roku od sat vremena krvni pritisak vraća u normalu nakon preuzimanja regulacije od drugih regulatornih sistema za krvni pritisak.[1][17][18]

Baroreceptori takođe mogu postati preosjetljivi kod nekih ljudi (obično karotidni baroreceptori kod starijih muškaraca). To može dovesti do bradikardije, vrtoglavice i nesvestice (sinkope) od dodira za vrat (često tokom brijanja). Ovo je važan diferencijalno dijagnostički znak kod muškarci koji imaju simptome presinkope ili sinkope.[1][19]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „CV Physiology | Arterial Baroreceptors”. www.cvphysiology.com. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ „Baroreceptor Sensitivity (BRS)”. www.datasci.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ Chiba, Tanemichi (1972). „Fine structure of the baroreceptor nerve terminals in the carotid sinus of the dog.”. Microscopy. 21 (2): 139—148. .
  4. ^ Kontrolni sistemi tela - Primeri kontrolnih mehanizama U: Guyton, Arthur C.; John Edward Hall (2006). Medicinska fiziologija: udžbenik. Medicinska naklada. ISBN 978-953-176-318-9.
  5. ^ „Function of baroreceptors and clinical relevance of the baroreflex | Deranged Physiology”. derangedphysiology.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  6. ^ Hainsworth, Roger. "The physiological approach to cardiovascular reflexes." Clinical Science 91.s. 1  43–49.
  7. ^ Andriessen, P (2003). „Cardiovascular Fluctuations and Transfer Function Analysis in Stable Preterm Infants.”. Pediatric Research. 53 (1): 89—97. doi:10.1203/01.PDR.0000041514.73559.7D. .
  8. ^ Sleight, Peter (1979). „Reflex control of the heart.”. The American journal of cardiology. 44 (5): 889—894. .
  9. ^ Chapleau, Mark W.; et al. (2001). „Mechanisms determining sensitivity of baroreceptor afferents in health and disease.”. Annals of the New York Academy of Sciences. 940 (1): 1—19. .
  10. ^ Collins, Heidi L., et al. "Carotid baroreflex pressor responses at rest and during exercise: cardiac output vs. regional vasoconstriction." American Journal of Physiology-Heart and Circulatory Physiology 280.2 (2001): H642-H648
  11. ^ а б Armstrong, Maggie; Kerndt, Connor C.; Moore, Ross A. (2020), Physiology, Baroreceptors, StatPearls Publishing, PMID 30844199, Приступљено 2021-01-31 
  12. ^ Berne, R. M.; Levy, M. N. (2001). Cardiovascular Physiology. Philadelphia, PA: Mosby. ISBN 0-323-01127-6. .
  13. ^ Robbe, H. W., Mulder, L. J., Ruddel, H., Langewitz, W. a., Veldman, J. B., & Mulder, G. „Assessment of baroreceptor reflex sensitivity by means of spectral analysis.”. Hypertension. 10 (5): 538—543. 1987. doi:10.1161/01.HYP.10.5.538. .
  14. ^ Boron WF, Boulpaep EL (2005). Medical Physiology: A Cellular and Molecular Approach. Philadelphia, PA: Elsevier/Saunders. ISBN 1-4160-2328-3.
  15. ^ Zucker, Irving H., and Joseph P. Gilmore. Reflex control of the circulation. CRC Press, 2020.
  16. ^ Lohmeier, T. E., i Drummond, H. A. (2007).Barorefleks u patogenezi hipertenzije.Sveobuhvatna hipertenzija. Philadelphia, PA: Elsevier, 265-279.
  17. ^ Gross, Volkmar; Plehm, Ralph; Tank, Jens; Jordan, Jens; Diedrich, Andre; Obst, Michael; Luft, Friedrich C. (2002). „Heart Rate Variability and Baroreflex Function in AT 2 Receptor-Disrupted Mice”. Hypertension. 40 (2): 207—213. PMID 12154115. doi:10.1161/01.HYP.0000027279.69240.75. 
  18. ^ Drummond, Heather A.; et al. (1998). „A molecular component of the arterial baroreceptor mechanotransducer.”. Neuron. 21 (6): 1435—1441. .
  19. ^ Mancia, G., et al. "Reflex cardiovascular regulation in humans." Journal of cardiovascular pharmacology 7 (1985): S152-S159.

Spolajšnje veze

[уреди | уреди извор]
  • Baroreceptors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH) (језик: енглески)


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Baroreceptori&oldid=28421770”