CNSA
Пуно име | Кинеска национална свемирска администрација (енгл. China National Space Administration) Национални астронаутички биро (упрош: 国家航天局; трад: 國家航天局; пин: Guójiā hángtiān jú, Вејд-Џајлс: Kuo-chia hang-t'ien chü) |
---|---|
Акроним | CNSA |
Власник | Кина |
Оснивање | 22. април 1993. |
Седиште | Хајдјенски дистрикт (Пекинг, Кина) |
Примарни космодром | JSLC |
Управа | Танг Денгђе (директор) Ву Јенхуа (заменик директора) Тјен Јулунг (генерални секретар) |
Буџет | 500 мил. долара (званични) 1,3 млрд. долара (Јуроконсалт)[1] |
Званични језици | |
Веб-сајт | www |
Кинеска национална свемирска администрација (енгл. China National Space Administration, CNSA), изворно Национални астронаутички биро (упрош: 国家航天局; трад: 國家航天局; пин: Guójiā hángtiān jú, Вејд-Џајлс: Kuo-chia hang-t'ien chü; IPA: /ku̯ǒtɕi̯á xǎŋtʰi̯ɛ́n tɕy̌/), национална је свемирска агенција Народне Републике Кине. Води национални свемирски програм[2] и одговорна је за планирање и развој кинеских свемирских пројеката. CNSA и CASC (Кинеска аеронаутичка копорација)[3][4] преузеле су овлашћење за спорвођење свемирских пројеката које је претходно имало Министарство аеронаутичке индустрије (енгл. Ministry of Aerospace Industry, MAI; упрош: 航天工业部; трад: 航天工業部; пин: Hángtiān gōngyè bù). Агенција је подређена Државној администрацији за науку, технологију и индустрију за националну одбрану (енгл. State Administration for Science, Technology and Industry for National Defence, SASTIND; упрош: 国家国防科技工业局; трад: 國家國防科技工業局; пин: Guójiā guófáng kējì gōngyè jú), која је даље агенција подређена Министарству индустрије и информационе технологије (енгл. Ministry of Industry and Information Technology, MIIT; упрош: 中华人民共和国工业和信息化部; трад: 中華人民共和國工業和信息化部; пин: Zhōnghuá rénmín gònghéguó gōngyè hé xìnxī huà bù).[5][6][7]
Седиште Кинеске националне свемирске администрације је у Хајдјенском дистрикту (Пекинг, Кина).[8][9]
Историја
[уреди | уреди извор]Кинеска национална свемирска администрација је нова агенција основана 22. априла 1993. године, када је Министарство аеронаутичке индустрије раздељено у CNSA и CASC. Администрација је била одговорна за политику индустрије, а корпорација за извођење пројеката. Оваква расподела задатака се није показала задовољавајућом јер су две поменуте агенције заправо биле једна велика агенција, са истим особљем и менаџментом.[2]
Као део масивног реструктурисања 1998. године, CASC је разбијен у много мањих компанија у власништву државе. Испоставило се да је намера била да се направи систем сличан карактеристичним западњачким наменским индустријским агенцијама у којима ентитети који су владине агенције, са себи својственом политиком рада, имају уговор са радним постројењима која су у власништву владе али влада истима не управља.[2]
Функција
[уреди | уреди извор]Кинеска национална свемирска администрација је основана као владина институција за развијање и испуњавање кинеских међународних потреба, одобрењем 8. Националног народног конгреса (NPC) НР Кине. Касније је 9. Националним народним конгресом CNSA добила унутрашњу структуру Комисије за науку, технологију и индустрију за националну одбрану (енгл. Commission for Science, Technology and Industry for National Defense, COSTIND; упрош: 国防科学技术工业委员会; трад: 國防科學技術工業委員會; пин: Guófáng kēxué jìshù gōngyè wěiyuánhuì). CNSA има следеће главне одговорности: потписивање владиних уговора за свемирске пројекте у име организација; међувладине научне и техничке размене; примењивање националне свемирске политике и управљање националним свемирским програмима (наука, технологија и индустрија)...
До данас, Кина је преко владе потписала уговоре о сарадњи на свемирским пројектима са Бразилом, Индијом, Италијом, Немачком, Пакистаном, Русијом, Сједињеним Америчким Државама, Уједињеним Краљевством, Украјином, Француском, Чилеом и неким другим земљама. Значајна постигнућа остварена су на пољу билатералних и мултилатералних технолошких размена и сарадње.[2]
Администраторе CNSA именује Државни савет Кине (енгл. The State Council; упрош: 国务院; трад: 國務院; пин: Guówùyuàn).
Неки пројекти
[уреди | уреди извор]FY 2011
[уреди | уреди извор]- Тјенгунг-1 (енгл. Tiangong-1; упрош: 天宫一号; трад: 天宮一號; пин: Tiāngōng yī hào): „свемирски лабораторијски модул” од 9,4 тона лансиран 2011. године
FY 2013
[уреди | уреди извор]- Чанг 3 (енгл. Chang'e 3; упрош: 嫦娥三号; трад: 嫦娥三號; пин: Cháng'é sān hào): лунарни модул и лунарни ровер лансиран децембра 2013. године
- Шенџоу 10 (енгл. Shenzhou 10; упрош: 神舟十号; трад: 神舟十號; пин: Shénzhōu shí hào): друга мисија са људском посадом као наставак за Тјенгчунг-1
Тајконаути
[уреди | уреди извор]Десет Кинеза је путовало у свемир (ажурирано: 2013.[ажурирање]):
Администрације
[уреди | уреди извор]Тренутни директор CNSA је Сју Даџе, именован децембра 2013. Ву Јенхуа је његов заменик, а Тјен Јулунг генерални секретар.[10]
Историјат врха администрације:
- април 1993: Љу Ђијуен
- април 1998: Луан Енђе
- 2004: Суен Лаијен
- јул 2010: Чен Ћуфа[11]
- март 2013: Ма Сингжуеј[12]
- децембар 2013: Сју Даџе[10]
Одељења
[уреди | уреди извор]CNSA има четири одељења под својом управом:
- Одељење за генерално планирање (енгл. Department of General Planning; упрош: 综合计划司; трад: 綜合計劃司; пин: Zònghé jìhuà sī)
- Одељење за системски инжењеринг (енгл. Department of System Engineering; кин: 系统工程司; пин: Xìtǒng gōngchéng sī)
- Одељење за научну, технолошку и квалитативну контролу (енгл. Department of Science, Technology and Quality Control; упрош: 科技与质量司; трад: 科技與質量司; пин: Kējì yǔ zhìliàng sī)
- Одељење за спољне послове (енгл. Department of Foreign Affairs; кин: 外事司; пин: Wàishì sī)
Лого
[уреди | уреди извор]Лого CNSA има сличан дизајн као и лого CASC.[13] Стрелица у средини је слична кинеском карактеру 人 који означава ’човека’ или ’људе’, чиме се жели рећи да су људи центар свих свемирских истраживања. Три концентричне елипсе симболизују три типа космичких брзина (минимална брзина потребна да објекат доспе у орбиту неке планете, изађе из гравитационог поља неке планете односно изађе из Сунчевог система у којем се планета налази),[н. 1] чија су откривања била својеврсне прекретнице у истраживању свемира. Други прстен је исцртан подебљаном линијом, да се назначи да је Кина прошла прву фазу истраживања (Земљин систем) и да је у току друге фазе истраживања (Сунечв систем). Кинески карактер 人 стоји изнад три прстена како би се нагласила људска способност напуштања система и истраживања околине (простора). Маслинова гранчица се налазе на логу да би се истакло како се кинеско истраживање свемира спроводи у миру односно да је по својој природи ненасилно.
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Постоји дефинисана и брзина потребна да објекат напусти галаксију Млечни пут.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Budget
- ^ а б в г „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 28. 2. 2008. г. Приступљено 9. 3. 2008.
- ^ China Aerospace Science and Technology Corporation. „Company Profile - CASC”. Приступљено 31. 12. 2014.
- ^ „China is developing plans for a 13,000-satellite megaconstellation”. 21. 4. 2021.
- ^ „国家广播电影电视总局”. Архивирано из оригинала 2011-01-23. г. Приступљено 2007-09-02.
- ^ „01”. Архивирано из оригинала 2006-01-10. г. Приступљено 2007-09-02.
- ^ „工业和信息化部英文译名确定 新网站将上线_科技频道_新华网”. news.xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 2008-07-05. г.
- ^ CNSA Home Page. China National Space Administration. Приступљено 26. 2. 2016. »地址:北京市海淀区阜成路甲8号 邮编:100048«
- ^ Member Agencies. CCSDS. Приступљено 27. 2. 2016. »China National Space Administration #8A, Fucheng Road, Haidian District Beijing, China 100048«
- ^ а б „Resume of Administration”. www.cnsa.gov.cn. Архивирано из оригинала 19. 1. 2014. г. Приступљено 22. 8. 2016.
- ^ „陈求发任辽宁省代省长 [Chen Qiufa appointed acting governor of Liaoning]”. People's Daily. 8. 5. 2015.
- ^ Dr. MA Xingrui was appointed as administrator of China National Space Administration
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 6. 2009. г. Приступљено 14. 5. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Stephen Clark (1. 10. 2010). „China's second moon probe dispatched from Earth”. Spaceflight Now. Приступљено 1. 10. 2010.
- „China's 2nd lunar probe Chang'e-2 blasts off”. Xinhua. 1. 10. 2010. Архивирано из оригинала 4. 10. 2010. г. Приступљено 1. 10. 2010.
- CNSA. „China's Chang'e-5 retrieves 1,731 kilograms of moon samples”. Архивирано из оригинала 4. 1. 2021. г.
- „China to build moon station in 'about 10 years'”. phys.org.
- Austin Ramzy (16. 12. 2013). „China Celebrates Lunar Probe and Announces Return Plans”. The New York Times. Приступљено 16. 12. 2013.
- Rivers, Matt; Regan, Helen; Jiang, Steven (3. 1. 2019). „China lunar rover successfully touches down on far side of the moon, state media announces”. CNN. Приступљено 3. 1. 2019.
- „China recovers Chang'e-5 moon samples after complex 23-day mission”. SpaceNews (на језику: енглески). 2020-12-16. Приступљено 2020-12-16.
- „China to advance lunar exploration program”. Xinhua. 6. 2. 2023. Приступљено 7. 2. 2023.
- Jones, Andrew (8. 7. 2021). „China's Chang'e 6 mission will collect lunar samples from the far side of the moon by 2024”. Space.com. Приступљено 9. 7. 2021.
- „Lunar plans for phase IV”. Архивирано из оригинала 2019-04-15. г. Приступљено 2019-01-13.
- Jones, Andrew (28. 11. 2022). „China outlines pathway for lunar and deep space exploration”. SpaceNews. Приступљено 29. 11. 2022.
- „China, Russia open moon base project to international partners, early details emerge”. 26. 4. 2021.
- „Lunar Research Station: Russia, China Almost Ready To Ink Pact On 'Moon Base' That Will Rival Artemis Accords - Rogozin”. Latest Asian, Middle-East, EurAsian, Indian News. 1. 6. 2022.
- CNSpaceflight (24. 4. 2023). „CNSA announces to establish International Lunar Research Station Cooperation Organization and founding member states to sign agreement by June” (твит) — преко Twitter-а.