Српско-бугарски рат (853)

Српско-бугарски рат (853)
	Део Српско-бугарски ратови (средњовековни)
	; Балкан око 850-их.
Место	Централни Балкан
Исход	Победа Србије
Сукобљене стране
Кнежевина Србија	Прво бугарско царство
Команданти и вође
Главне вође Срба Мутимир; Стројимир; Гојник;	Главне вође Бугара Борис I; Владимир Расате;

Бугарско-српски рат 853. године вођен је између Бугарског каната и Српске кнежевине. Био је то други сукоб у средњовековним бугарско-српским ратовима.^[1]^[2]^[3]

Прелудиј и рат

После смрти српског кнеза Властимира око 850. његова држава је подељена између његових синова. Властимир и Пресијан, отац Бориса I, међусобно су се борили у бугарско-српском рату (839–42), који је резултирао српском победом. Борис је настојао да се освети за тај пораз, да би 853. или 854. године бугарска војска предвођена Владимиром-Расатом, сином Бориса I, извршила инвазију на Србију, са циљем да замени византијско превласт над Србима.

Српску војску предводили су Мутимир и његова два брата, који су победили Бугаре, заузевши Владимира и 12 бојара.^[4] Борис I и Мутимир су се договорили о миру (а можда и о савезу),^[1] а Мутимир је своје синове Прибислава и Стефана послао на границу да испрате заробљенике, где су разменили предмете у знак мира. Сам Борис им је дао „богате дарове“, а њему „два роба, два сокола, два пса и 80 крзна“.^[5]^[6]^[7]

Последице

Унутрашњи сукоб међу српском браћом довео је до тога да Мутимир два млађа брата протера на бугарски двор.^[1] Мутимир је, међутим, из политичких разлога у свом двору задржао нећака Петра.^[8] Разлог заваде није познат, мада се претпоставља да је била последица издаје.^[8] Петар ће касније победити Прибислава, Мутимировог сина, и заузети српски престо.

Галерија

Бугарски Канат у 9. веку.
Мутимир Властимировић
Српска земља у 9. веку.

Референце

^ ^а ^б ^в Fine, John V. A.; Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century (на језику: енглески). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3.
^ Cirkovic, Sima M. (2008-04-15). The Serbs (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4291-5.
^ Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Internet Archive. Cambridge : Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.
^ Bury, J. B. (2008-12-01). History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to the Accession of Basil: A (на језику: енглески). Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60520-421-5.
^ F. Raçki, Documenta historiae Chroatie etc., Zagreb, 1877, str. 359.
^ П. Шафарик, Славян. древн., II, 1, стр. 289.
^ Const. Porphyr., ibid., cap. 32, pp. 154–155
^ ^а ^б „TEME”. teme2.junis.ni.ac.rs. Приступљено 2021-12-15.

[:0-1] а ^б ^в Fine, John V. A.; Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century (на језику: енглески). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3.

[2] Cirkovic, Sima M. (2008-04-15). The Serbs (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4291-5.

[3] Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Internet Archive. Cambridge : Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.

[4] Bury, J. B. (2008-12-01). History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to the Accession of Basil: A (на језику: енглески). Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60520-421-5.

[5] F. Raçki, Documenta historiae Chroatie etc., Zagreb, 1877, str. 359.

[6] П. Шафарик, Славян. древн., II, 1, стр. 289.

[7] Const. Porphyr., ibid., cap. 32, pp. 154–155

[:1-8] а ^б „TEME”. teme2.junis.ni.ac.rs. Приступљено 2021-12-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]