Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Смеђа мишјакиња

С Википедије, слободне енциклопедије

Смеђа мишјакиња
Смеђа мишјакиња
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. striatus
Биномно име
Colius striatus
(Gmelin, 1789)

Смеђа мишјакиња (лат. Colius striatus) највећа је врста птице из породице мишјакиња.

Дуга је око 35 центиметара, а реп јој најчешћe заузима око половину тела. Тешка је просечно 57 грама. Перје је бледе, мишје-смеђе боје на глави и леђима (укључујући и истакнуту кукму). Горњи део кљуна је црн, а доњи је помало ружичасте боје. Ретка белоглава мишјакиња често се може помешати с овом птицом, али разлике између њих ипак се могу уочити.[2]

Смеђа мишјакиња није баш најпознатија по својој песми, али баш као и птице певачице, јако је гласна. Док је у лету, може се чути њен цркутави позив тсу-тсу, али и онај код узбуне тиск-тиск.[2]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Распрострањена је од Камеруна до Еритреје и Етиопије, јужно кроз источну Африку, све до југа Јужноафричке Републике. Већина станишта прикладна су за врсту, осим прашума и безводних подручја. Масовно је распрострањена у саванама и отвореним шумовитим крајевима, као и у стаништима бујне вегетације.

Исхрана и размножавање

[уреди | уреди извор]
Смеђа мишјакиња у националном парку у Уганди

Смеђа мишјакиња је фругиворна - храни се воћeм, бобицама, лишћeм, семеном и нектаром. Изразито је друштвена птица, храни се заједно с другим јединкама.

Код ове птице гнежђење се може догодити у било којем годишњем добу. Гнездо је неуредно, облика шалице. Направљено је од биљног или животињског материјала и испуњено лишћем. Понекад може укључивати и платно или папир. Доста је велико за птице. У његовом прављењу учествују и мужјак и женка. Јаја су обично светлије боје. У гнезду се налази обично 3-4 јајета, највише седам, која инкубирају оба пола 17-18 дана. Тек излегнуте птице хране родитељи, али често око тога имају и помагаче, обично младе птице излегнуте током претходног гнежђења. Птићи први пут остављају гнездо обично након 17-18 дана од изласка из јајета. Самостално почињу да се хране након нешто више од месец дана.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2012). Colius striatus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ а б MacLean 1993, стр. 363–364

Литература

[уреди | уреди извор]
  • MacLean, Gordon Lindsay (1993). Robert's Birds of Southern Africa (6th изд.). Cape Town: Trustees of the John Voelcker Bird Book Fund. стр. 363—364. 
  • Ian Sinclair, Phil Hockey i Warwick Tarboton (2002). SASOL Birds of Southern Africa. (Struik ). ISBN 978-1-86872-721-6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]