Савез комуниста

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Карл Маркс и Фридрих Енгелс

Савез комуниста (нем. Bund der Kommunisten) је био прва комунистичка организација радничке класе која је створена 1847. године у Лондону, под руководством Карла Маркса и Фридриха Енгелса, реорганизацијом дотадашње тајне револуционарне организације „Савеза праведних“ . Престао је да постоји 1852. године, али је упркос томе био претеча каснијих међународних комунистичких организација. На његовим основама је 1864. године основано Међународно удружење радника.

Борбу за оснивање комунистичке организације Карл Маркс и Фридрих Енгелс су отпочели организовањем мреже комунистичких дописничких комитета за везу, повезивањем с радницима и револуционарима тога доба, пропагирањем свога учења међу немачким, француским и белгијским радницима и борбом да придобију „Савез праведних“, тј да га ослободе завереничког карактера и разних магловитих представа о комунизму. Оценивши да су услови испуњени Маркс и Енгелс су почетком 1847. године ступили у „Савез праведних“, припремили његову реорганизацију и на Првом конгресу, јуна 1847. године у Лондону, основали Савез комуниста.

На Конгресу Савез комуниста је добио свој назив и усвојена су начела организације, која је дефинисао Пројекат статута. Њиме су утврђена и остала начела за изградњу партије радничке класе. На Другом конгресу У Лондону, потврђен је Статут, који је претходно био продискутован у свим основним организацијама Савеза; усвојена су програмска начела и донета одлука да Маркс и Енгелс, који су учествовали у раду Конгреса, напишу манифест као програм Савеза комуниста (Манифест комунистичке партије).

Иако Савез комуниста није успео да се оснажи и омасови, јер је одмах био увучен у револуционарну борбу 1848. године, његови чланови су одиграли значајну улогу у револуцији у Немачкој, борећи се на њеном левом, пролетерско-плебејском крилу, а многи од њих су били основна снага касније створене Прве интернационале. Савез је представљао прву међународну организацију радничке класе (чланови су осим Немаца, били и Французи, Белгијанци, Енглези, Чеси, Јужни Словени, Руси, Скандинавци и др.); његов орган у току револуционарне 1848. године биле су „Нове Рајнске новине“.

После извесног колебања, које је настало због пораза револуције, дошло је до расцепа у Савезу, на питању оцене даље револуционарне перспективе. Пошто је уз помоћ провокатора, пруска влада организовала у јесен 1852. године тзв. „Келнски процес против комуниста“, на предлог Карла Маркса донета је одлука о распуштању Савеза комуниста - 17. новембра 1852. године.

• Мала енциклопедија Просвета (књига друга). „Просвета“, Београд 1959. година.