Црна Бара (Богатић)

Црна Бара
Црна Бара;
	Вајат Хајдук Станка
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Богатић
Становништво
— 2011.	1924
Географске карактеристике
Координате	44° 52′ 15″ С; 19° 23′ 25″ И / 44.870833° С; 19.390166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
	Црна Бара Црна Бара на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15355
Позивни број	015
Регистарска ознака	BĆ

Црна Бара је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1924 становника.

Овде се налази Окућница Драгољуба Јуришића.

Галерија

Споменик у центру села
Споменик у центру села
Мурал
Здравствена амбуланта
Спомен-чесма
Зграда школе

Географске одлике

Село је на крајњем северозападу Мачве, налази се на ушћу Дрине у Саву. Обрадивих површина има око 2.772 ha од којих се већи део налази у плавном подручју где Дрина и Сава за време поплаве потопе преко 2.000 хектара.

Село је ушореног типа са 19 улица и 4 правилна раскршћа. Све улице у селу су асфалтиране а уличном расветом је покривено око 70% насеља. Пољски путеви су у веома добром стању.

Привреда

Становништво се претежно бави ратарством, сточарством и повртарством. Од 1950. до 1980. године село је имало око 20 приватних црепана и циглана, које су због недостатка радне снаге престале са радом.

Култура и образовање

У селу постоји осмогодишња школа „Јанко Веселиновић“ са истуреним одељењима у Глоговцу и Совљаку, црква Светог Вазнесенија (село преславља Спасовдан), пошта са аутоматском телефонском централом са преко 600 претплатника, здравствена станица, ветеринарска станица.

Културна манифестација „Хајдучке вечери“ одржава се сваке године почетком августа, некада је била једна од најмасовнијих културних манифестација у земљи која је окупљала и до 100.000 посетилаца.

У селу је 1735. године постојала црква Светог Георгија освештана 1732. године за чије подизање је заслужан Вук Исакович.^[1]

Спортско друштово

У Црној Бари активан је фудбалским клубом „Хајдук Станко“, који је основан 1930. године. Одликује га рад са млађим категоријама (петлићима и пионирима), али и са сениорима, који се такмиче у Мачванској окружној лиги. Стадион ФК „Хајдук Станка“ налази се у црквеном дворишту у Црној Бари и капацитета је око 1000 стајаћих места. Навијачка група ФК „Хајдук Станка“ су „Хајдуци са Дрине“. Сам терен покривен је природном травом и дугачак је 102, а широк 54 метра.

Демографија

У насељу Црна Бара живи 1836 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У селу има 680 домаћинстава и 988 кућа, јер је доста кућа напуштено, а има и доста викенд кућа у два викенд насеља „Васин Шиб“ на Дрини (има електричну енергију) и „Ушће“ на ушћу Дрине у Саву (без електричне енергије).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.813
1953.	2.909
1961.	2.836
1971.	2.726
1981.	2.606
1991.	2.462	2.360
2002.	2.270	2.414

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.159	95,11%
Роми	67	2,95%
Хрвати	3	0,13%
Муслимани	3	0,13%
Црногорци	2	0,08%
Словенци	1	0,04%
Македонци	1	0,04%
Југословени	1	0,04%
непознато	16	0,70%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	5
80+	20	21
75—79	39	53
70—74	69	78
65—69	97	118
60—64	73	85
55—59	58	54
50—54	80	72
45—49	94	72
40—44	79	66
35—39	74	67
30—34	73	60
25—29	69	67
20—24	68	71
15—19	67	71
10—14	72	69
5—9	48	56
0—4	58	44
Просек :	41,6	43,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	583	619	674	725	737	731	683

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	131	151	115	93	87	77	21	3	1	4	3,32

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	963	278	584	67	31	3
Женски	960	169	584	176	28	3
УКУПНО	1.923	447	1.168	243	59	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	661	502	0	0	40
Женски	378	297	0	1	10
УКУПНО	1.039	799	0	1	50
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	35	16	6	31
Женски	0	1	21	8	2
УКУПНО	0	36	37	14	33
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	12	6	5
Женски	0	1	2	12	14
УКУПНО	0	1	14	18	19
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	4
Женски	8	1	0	0
УКУПНО	12	1	0	4

Значајне личности

Значајне личности које су рођене у овом селу:

Вук Исаковић – граничарски официр у Хабзбуршкој монархији
Милош С. Милојевић – историчар,
Живојин Јуришић – ботаничар, оснивач Ботаничке баште у Београду,
Јова Алексић – први ветеринар у Србији,
Пантелија Јуришић — армијски генерал

Референце

^ „Свети Ђорђе у Хајдук Станковом селу („Српско наслеђње“, новембар 1998. године)”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2014. г. Приступљено 29. 06. 2013.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Свети Ђорђе у Хајдук Станковом селу („Српско наслеђње“, новембар 1998. године)”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2014. г. Приступљено 29. 06. 2013.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]