Хамадријаде

Хамадријаде (грч. Ἁμαδρυάδες) су у грчкој митологији биле нимфе дријаде, чија је судбина везана за дрвеће у коме и станују.^[1]

Биле су пре свега нимфе храста и тополе. Обично су повезиване са дрвећем крај река и светим гајевима.^[2] С обзиром да су биле заштитнице дрвећа у коме су живеле, биле су веома сурове према свакоме ко би га уништавао. То је било зато што ако би њихово дрво било повређено и Хамадријаде би биле повређене и ако би храст био посечен и Хамадријада би умрла.^[3] Са друге стране, биле су благонаклоне према онима који су штитили њихово дрвеће. Сматрале су се дуговечним, чак дуговечнијим од птице феникса. Све потичу од Хамадријаде по којој су и добиле назив, а отац им је Оксил, Орејев син.^[4] Звале су се:

• Карија (орах)
• Баланос (храст)
• Кранија (дрен)
• Мореја (дуд)
• Егира (топола)
• Птелеја (брест)
• Ампела (грожђе)
• Сика (смоква)

Према неким изворима, њихова имена су била Феба и Атлантија и оне су биле супруге краља Данаја и мајке Данаида.^[5] Од једне Хамадријаде је почела прича о походу на „златно руно“. Она је казнила сина човека који је посекао њен храст и украо златно руно посвећено богу Зевсу.^[3]

• Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб. 

Хамадријаде на Викимедијиној остави.