Олег Тјагнибок
Олег Тјагнибок | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Пуно име | Олег Јарославович Тјагнибок | ||||||||||||||
Датум рођења | 7. новембар 1968. | ||||||||||||||
Место рођења | Лавов, Украјинска ССР, СССР | ||||||||||||||
Држављанство | украјинско | ||||||||||||||
Религија | гркокатолицизам | ||||||||||||||
Образовање | Лавовски медицински институт | ||||||||||||||
Занимање | уролог, политичар | ||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||
Политичка странка | Свобода | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Званични веб-сајт | |||||||||||||||
tiahnybok |
Олег Јарославович Тјагнибок (укр. Оле́г Яросла́вович Тягнибо́к; Лавов, 7. новембар 1968) јесте украјински политичар и лидер ултранационалистичке странке Свобода.[1] Био је посланик у Врховној ради Украјине у три мандата.
Био је кандидат за председника Украјине на изборима 2010. и 2014. године.
Политички ставови
[уреди | уреди извор]Познат је по својим антисемитским ставовима[2] и глорификацији колаборационистичке Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије.[3] Залаже се за улазак Украјине у НАТО.[4] Такође се залаже да се Криму одузме аутономија, а граду Севастопољу специјални статус.[5] Тјагнибок жели да у украјинске пасоше уведе одељак „народност“, уведе визни режим са Русијом и захтева од Украјинаца да положе испит из украјинског језика за рад у државној служби.[6]
Жели да поново успостави Украјину као нуклеарну силу.[6] Он верује да би то зауставило „руски виртуелни рат Украјини“.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tiahnybok reelected Svoboda party head - Dec. 08, 2012”. KyivPost. 2012-12-08. Приступљено 2022-05-24.
- ^ „Ukrainian Far Right Nationalists Barred From U.S. for Anti-Semitic Hatred”. The Forward (на језику: енглески). 2013-06-27. Приступљено 2022-05-24.
- ^ Yushchenko Finally Gets Tough On Nationalists, The Jamestown Foundation (3 August 2004).
- ^ „Tyahnybok: Nationalist, fearful of Russia, favors NATO - Oct. 29, 2008”. KyivPost. 2008-10-29. Приступљено 2022-05-24.
- ^ „News UNN - UKRAINIAN NATIONAL NEWS”. archive.ph. 2012-07-13. Архивирано из оригинала 13. 07. 2012. г. Приступљено 2022-05-24.
- ^ а б „Tiahnybok's virulent brand of nationalism shows no strength - Jan. 14, 2010”. KyivPost. 2010-01-14. Приступљено 2022-05-24.
- ^ „Ukrainian nationalist leader thriving in hard times”. 2015-04-11. Архивирано из оригинала 11. 04. 2015. г. Приступљено 2022-05-24.