Нарси
Нарси или Нарсе (средњоперсијски: 𐭭𐭥𐭮𐭧𐭩), је био ирански племић који је служио као Сасанидски гувернер Каскара.
Биографија
[уреди | уреди извор]Нарси се први пут помиње 628. године, а он је заједно са својим братом Мах Адур Гушнасп и био син извесног Џушнаса (Гушнасп-а) и неименоване жене из куће племића Испахбудана, која је била сестра Вистама и Виндуија. Током 628. године, за време владавине Ардашира III, Нарсију је додељен Каскар као део његових поседа,[1] док је његов брат Мах Адур Гушнасп изабран за једног од најзначајнијих великодостојника (министра) царства и са тог положаја пресудно је одлучивао о судбини царства.[2][3]Годину дана касније, када се чинило да су мир и стабилност напокон успостављени, Шахрбараз се побунио са снагама од 6000 људи и кренуо према Ктесифону и опсео град.
Шахрбараз, међутим, није био у стању да освоји град, па је тада склопио савез са Пирузом Хозројем, вођом фракције Парсиг и претходним министром царства за време владавине Ардашировог оца, Кавада II. Склопио је и савез са Намдаром Гушнаспом, спахбедом Немроза.[4]Шахрбараз је уз помоћ ове две моћне личности освојио Ктесифон и погубио Ардашира III, заједно с Мах Адуром Гушнаспом, Нарсијевим братом. Четрдесет дана касније Шахбараза је убио Фарух Хормизд, рођак Нарсија, који је потом Борандохт, кћеру Хозроја II, попео на трон.
После периода пуча и побуна, Јездигерд III је крунисан за краља Сасанидског царства 632. године у Естахру. Његовим ступањем на престо грађански рат у Персији је завршио. Међутим, годину дана касније муслимани Арапи су напали Персију и до 634. године приближили су се Ктесифону, главном граду Сасанидског царства. Ростам Фарохзад, Нарсијев рођак, послао га је заједно са Џабаном да се супротстави Арапима код Намарака, града у близини Куфе. Нарси и Џабан су, међутим, поражени. Нарси је потом побегао заједно са својом војском на своју територију у Каскар. Ростам је тада наредио Нарсију: "Идите до вашег имања и заштитите га од вашег непријатеља и нашег непријатеља. Будите човек."[5]
Нарси се затим сусрео са Арапима код Каскара, а помагали су му синови Вистама, Тируиј и Виндуиј,[6] који су заповедали боковима Нарсиеве војске. Непосредно пре сукоба сасанидске и арапске војске, Ростам је послао Галинија на челу јерменске војске да помогне Нарсију. Међутим, кад је стигао у Каскар, Нарси је већ био поражен и побегао је. Арапи су тада победили Галинијеву војску.[7] Шта се након тога догодило с Нарси-јем, није познато.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Michael G. Morony, Iraq After the Muslim Conquest, 2005. (p. 157)
- ^ ARDAŠĪR III, A. Sh. Shahbazi, Encyclopædia Iranica,(11 August 2011).
- ^ Pourshariati 2008, стр. 179
- ^ Pourshariati 2008, стр. 180
- ^ Pourshariati 2008, стр. 212
- ^ Shapur Shahbazi (1989), BESṬĀM O BENDŌY Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2013)
- ^ Pourshariati 2008, стр. 213
Литература
[уреди | уреди извор]- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Shahbazi, A. Sh. (1986). „ARDAŠĪR III”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 4. стр. 381—382.