Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Марин Чилић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марин Чилић
Марин Чилић на мастерсу у Монте Карлу 2022.
Лични подаци
Датум рођења(1988-09-28)28. септембар 1988. (36 год.)
Место рођењаМеђугорје, СР БиХ, СФРJ
ДржављанствоХрватска
Висина1,98 m
Маса89 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Проф. каријера2005–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерБоб Брет (2004–2013)[1]
Горан Иванишевић (2013–2016)[2]
Јонас Бјеркман (2016–2017)[3][4]
Вејн Фереира (2019–2020)[5]
Ведран Мартић (2020–2021)[6][7]
Иван Цинкуш (2015–2019)[8][9][10]
Вилим Вишак (2020–)[11]
Зарада31.207.381 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/marin-cilic/c977/overview
Појединачно
Победе—порази582—328 (63,96% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири20 (2 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала16
Најбољи пласманБр. 3 (29. јануар 2018)
Тренутни пласманБр. 121 (14. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеФ (2018)
Ролан ГаросПФ (2022)
ВимблдонФ (2017)
ОП САДП (2014)
Остали турнири
Финале турнејеГФ (2014, 2016, 2017, 2018)
Олимпијске игре3K (2016)
Парови
Победе—порази88—99 (47,06% у главним жребовима АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (1 фјучерс)
Изгубљена финала2
Најбољи пласманБр. 49 (15. април 2013)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре Сребро (2020)
Екипна такмичења
Дејвис купП (2018)
АТП купГФ (2020)
Званични веб-сајт
https://marincilic.com
Ажурирано: 14. август 2023.
Освојене медаље
Представљајући Хрватска
Тенис
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Токио 2020. Парови

Марин Чилић (рођен 28. септембра 1988. у Међугорју) је хрватски тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 29. јануара 2018. када је заузимао треће место на АТП листи.

Највеће успехе у каријери је постигао на тврдој подлози: 2014. је тријумфовао на Отвореном првенству САД победивши у финалу Кеја Нишикорија[12] док је 2016. дошао до титуле на турниру мастерс 1000 серије у Синсинатију где је у финалном мечу био бољи од другог тенисера света Ендија Марија.[13]

Прилику за другу гренд слем титулу имао је у финалу Вимблдона 2017. али је поражен од Роџера Федерера у три сета. Чилић је имао шансу да постане тек други тенисер из Хрватске који би освојио Вимблдон, после успеха Горана Иванишевића из 2001. године.[14]

У финалу Отвореног првенства Аустралије 2018. је поново поражен од Федерера, овога пута у узбудљивом мечу од пет сетова.[15] Овај резултат омогућио му је напредовање на АТП листи до треће позиције.[16] Такође, постао је први тенисер из Хрватске који је играо финале овог гренд слема.[17]

У пару са Иваном Додигом освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Токију.[18]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Марин Чилић рођен је 28. септембра 1988. у Међугорју, Босна и Херцеговина (тада СФР Југославија) као трећи од четири сина Зденка и Ковиљке Чилић.[19] Има два старија брата, Горана и Винка, и млађег Милета.[19] Тенис је почео да игра са седам година.[19][20]

Чилић је велики љубитељ фудбала и ватрени је навијач хрватског националног тима и ФК Милана, а омиљени играчи су му Кака и Робињо.[20] Када је био дете, идоли у тенису били су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.[20]

Живи у Монте Карлу. Ожењен је Кристином Милковић, са којом има синове Балда и Вита.[21]

Стил игре

[уреди | уреди извор]

Чилић воли да игра на свим подлогама, али истиче да се боље осећа на брзим подлогама, као што су тврда и травната, због његовог стила игре.[20] Свој бекхенд сматра својим најјачим оружјем,[20] а узори су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.[20] Тренира га Аустралијанац Боб Брет, и често вежба у Бретовој тениској академији у Сан Рему.[20]

Каријера

[уреди | уреди извор]

2004—2007.

[уреди | уреди извор]

Чилић је 2004. године почео да игра на турнирима за јуниоре, организованим од стране Међународне тениске федерације. Играо је и на једном фјучерс турниру у Хрватској, и завршио годину као 1463. играч на АТП листи најбољих тенисера света. 2005. године освојио је Отворено првенство Француске у јуниорској конкуренцији, успут победивши Ендија Марија у полуфиналу, а достигао је и четвртфинала остала три гренд слем турнира.[20] Тако је постао први хрватски тенисер који је освојио неки јуниорски гренд слем турнир у 21. веку. 2005. годину завршио је као други јуниор света, а исте године по први пут је играо на једном АТП турниру, у Умагу.

Први јуниор света постао је први јуниор света. Такође је освојио неколико фјучерса и чаленџера, а играо је и неколико АТП турнира, на којима му је најбољи резултат било полуфинале у Гштаду. 2006. је по први пут заиграо и у Дејвис купу, заменивши у репрезентацији Хрватске Ивана Љубичића. Годину је завршио међу двеста најбољих тенисера света на АТП листи. 2007. достигао је своје прво АТП полуфинале у каријери, на турниру у Квинс Клабу, Лондон, у којем га је резултатом 6:4, 7:5 победио некадашњи први тенисер света Енди Родик. На путу до полуфинала савладао је љубимца домаће публике, Тима Хенмана. Крајем сезоне ушао је у још једно полуфинале, у Санкт Петербургу, а играо је и за Хрватску у првом колу Дејвис купа 2007. против Немачке, победивши Бенјамина Бекера и омогућивши Хрватској пролазак у даље фазе такмичења. Сезону, у којој је остварио две победе над четвртим играчем света Николајем Давиденком, завршио је на 71. месту АТП листе.

2008.

[уреди | уреди извор]

2008. годину отвара наступом у индијском Ченају, где је достигао полуфинале и у појединачној и у конкуренцији парова. У првом колу је савладао Виктора Троицког са 3:6, 7:6(6), 6:1, Николу Маија са 6:2, 6:4 у другом и Робина Хасеа у четвртфиналу са 4:6, 6:2, 6:3. У полуфиналу га је савладао Михаил Јужни резултатом 6:2, 6:3. На Отвореном првенству Аустралије достигао је четврто коло, елиминишући два носиоца, укључујући и прошлогодишњег финалисту турнира Фернанда Гонзалеса. Чилића је у четвртом колу поразио Џејмс Блејк резултатом 6:3, 6:4, 6:4. Након овог турнира Чилић је заузео 39. место на АТП листи, и по први пут у каријери се нашао међу четрдесет најбољих тенисера света.

Четврто коло достигао је и на Вимблдону. У првом колу је победио Јарка Нијеминена резултатом 6:4, 3:6, 6:3, 6:7(6), 7:5, а у другом четрнаестог носиоца Пола-Анрија Матјеа са 6:7(5), 6:3, 6:4, 7:6(6). У четвртом колу га је поразио француски тенисер Арно Клемон. На Мастерсу у Канади је достигао четвртфинале, свој најбољи резултат на АТП Мастерс турнирима у каријери. У трећем колу је однео победу над бившим бројем један Ендијем Родиком, али га је у четвртфиналу савладао Жил Симон. Чилић је затим играо на турниру Пајлот пен тенис у Њу Хејвену, Конектикат, на ком је освојио своју прву АТП титулу. На путу до титуле савладао је Виктора Троицког, Јиргена Мелцера, Игора Андрејева, и у финалу Мардија Фиша резултатом 6:4, 4:6, 6:2.

На Отвореном првенству Америке је достигао треће коло, у ком га је поразио Новак Ђоковић са 6:7(7), 7:5, 6:4, 7:6(0). У првом колу је победио Жилијена Бенетоа у пет сетова, у мечу који је трајао више од четири сата, а у другом домаћег играча Робија Ђинеприја у четири сета, 6:4, 2:6, 6:2, 7:5. Сезону је завршио међу тридесет најбољих тенисера света, на 22. месту.

2009.

[уреди | уреди извор]

На турниру у Ченају, Индија, Чилић је освојио своју другу титулу у каријери и прву у 2009. години.[22] У финалу је победио домаћег тенисера Сомдева Девармана резултатом 6:4, 7:6(3). На Отвореном првенству Аустралије 2009. је достигао четврто коло, након победе над Давидом Ферером у четири сета. У четвртом колу га је победио Хуан Мартин дел Потро, такође у четири сета. Недуго касније, Чилић је освојио турнир у Загребу, победивши саиграча из Дејвис куп репрезентације Марија Анчића 6:3, 6:4, а затим је играо за Хрватску у Дејвис купу 2009. против Чилеа у првом колу светске групе. Победио је у два меча, једном појединачном и у пару са Анчићем.

На Отвореном првенству Француске Чилића је у четвртом колу победио трећи тенисер света Енди Мари резултатом 7:5, 7:6(4), 6:1. Чилић је претходно у трећем колу остварио победу над осамнаестим носиоцем Радеком Штјепанеком у три сета. На турниру у Квинс Клабу, Лондон, поражен је у другом колу од стране Николе Маија из Француске. На Вимблдону 2009. је у другом колу остварио победу над Семом Кверијем, и то у пет сетова, 4:6, 7:6(3), 6:3, 6:7(4), 6–4. Изгубио је у наредном колу од Томија Хаса у пет сетова, иако је имао неколико меч лопти. На турнирима у Северној Америци остварио је лоше резултате — поражен је у првим колима и у Вашингтону и на Канада мастерсу — али је зато на Отвореном првенству САД 2009. остварио свој најбољи резултат на гренд слем турнирима, четвртфинале. У четвртом колу је савладао другог носиоца и једног од фаворита Ендија Марија у три сета 7:5, 6:2, 6:2. Хуан Мартин дел Потро га је победио у четвртфиналу резултатом 4:6, 6:3, 6:2, 6:1.

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 3 (1:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 2014. Отворено првенство САД Тврда Јапан Кеј Нишикори 6:3, 6:3, 6:3
Финалиста 1. 2017. Вимблдон Трава Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 1:6, 4:6
Финалиста 2. 2018. Отворено првенство Аустралије Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2:6, 7:6(7:5), 3:6, 6:3, 1:6

Финала АТП мастерс 1000 серије

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (1:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 2016. Синсинати Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 7:5

Мечеви за олимпијске медаље

[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (0:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Сребро 2020. Олимпијске игре у Токију Тврда Хрватска Иван Додиг Хрватска Никола Мектић
Хрватска Мате Павић 		4:6, 6:3, [6:10]

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 36 (20:16)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (1:2)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (1:0)
АТП 500 (2:4)
АТП 250 (16:10)
Финала по подлози
Тврда (15:9)
Шљака (2:4)
Трава (3:3)
Финала по локацији
Отворено (11:10)
Дворана (9:6)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 24. август 2008. Њу Хејвен, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:4, 4:6, 6:2
Победник 2. 11. јануар 2009. Ченај, Индија Тврда Индија Сомдев Деварман 6:4, 7:6(7:3)
Победник 3. 8. фебруар 2009. Загреб, Хрватска Тврда (д) Хрватска Марио Анчић 6:3, 6:4
Финалиста 1. 11. октобар 2009. Пекинг, Кина Тврда Србија Новак Ђоковић 2:6, 6:7(4:7)
Финалиста 2. 1. новембар 2009. Беч, Аустрија Тврда (д) Аустрија Јирген Мелцер 4:6, 3:6
Победник 4. 10. јануар 2010. Ченај, Индија (2) Тврда Швајцарска Станислас Вавринка 7:6(7:2), 7:6(7:3)
Победник 5. 7. фебруар 2010. Загреб, Хрватска (2) Тврда (д) Њемачка Михаел Берер 6:4, 6:7(5:7), 6:3
Финалиста 3. 9. мај 2010. Минхен, Немачка Шљака Русија Михаил Јужни 3:6, 6:4, 4:6
Финалиста 4. 20. фебруар 2011. Марсеј, Француска Тврда (д) Шведска Робин Седерлинг 7:6(10:8), 3:6, 3:6
Финалиста 5. 31. јул 2011. Умаг, Хрватска Шљака Украјина Александар Долгополов 4:6, 6:3, 3:6
Финалиста 6. 9. октобар 2011. Пекинг, Кина (2) Тврда Чешка Томаш Бердих 6:3, 4:6, 1:6
Победник 6. 30. октобар 2011. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Србија Јанко Типсаревић 6:3, 3:6, 6:2
Финалиста 7. 6. мај 2012. Минхен, Немачка (2) Шљака Њемачка Филип Колшрајбер 6:7(8:10), 3:6
Победник 7. 17. јун 2012. Лондон, В. Британија Трава Аргентина Давид Налбандијан 6:7(3:7), 4:3 (дискв.)
Победник 8. 15. јул 2012. Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Марсел Гранољерс 6:4, 6:2
Победник 9. 10. фебруар 2013. Загреб, Хрватска (3) Тврда (д) Аустрија Јирген Мелцер 6:3, 6:1
Финалиста 8. 16. јун 2013. Лондон, В. Британија Трава Уједињено Краљевство Енди Мари 7:5, 5:7, 3:6
Победник 10. 9. фебруар 2014. Загреб, Хрватска (4) Тврда (д) Њемачка Томи Хас 6:3, 6:4
Финалиста 9. 16. фебруар 2014. Ротердам, Холандија Тврда (д) Чешка Томаш Бердих 4:6, 2:6
Победник 11. 23. фебруар 2014. Делреј Бич, САД Тврда Јужноафричка Република Кевин Андерсон 7:6(8:6), 6:7(7:9), 6:4
Победник 12. 8. септембар 2014. Њујорк, САД Тврда Јапан Кеј Нишикори 6:3, 6:3, 6:3
Победник 13. 19. октобар 2014. Москва, Русија Тврда (д) Шпанија Роберто Баутиста Агут 6:4, 6:4
Победник 14. 25. октобар 2015. Москва, Русија (2) Тврда (д) Шпанија Роберто Баутиста Агут 6:4, 6:4
Финалиста 10. 21. фебруар 2016. Марсеј, Француска (2) Тврда (д) Аустралија Ник Кириос 2:6, 6:7(3:7)
Финалиста 11. 21. мај 2016. Женева, Швајцарска Шљака Швајцарска Станислас Вавринка 4:6, 6:7(11:13)
Победник 15. 21. август 2016. Синсинати, САД Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 7:5
Победник 16. 30. октобар 2016. Базел, Швајцарска Тврда (д) Јапан Кеј Нишикори 6:1, 7:6(7:5)
Победник 17. 7. мај 2017. Истанбул, Турска Шљака Канада Милош Раонић 7:6(7:3), 6:3
Финалиста 12. 25. јун 2017. Лондон, В. Британија (2) Трава Шпанија Фелисијано Лопез 6:4, 6:7(2:7), 6:7(8:10)
Финалиста 13. 16. јул 2017. Вимблдон, В. Британија Трава Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 1:6, 4:6
Финалиста 14. 28. јануар 2018. Мелбурн, Аустралија Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2:6, 7:6(7:5), 3:6, 6:3, 1:6
Победник 18. 24. јун 2018. Лондон, В. Британија (2) Трава Србија Новак Ђоковић 5:7, 7:6(7:4), 6:3
Победник 19. 13. јун 2021. Штутгарт, Немачка Трава Канада Феликс Оже-Алијасим 7:6(7:2), 6:3
Финалиста 15. 24. октобар 2021. Москва, Русија Тврда (д) Русија Аслан Карацев 2:6, 4:6
Победник 20. 31. октобар 2021. Санкт Петербург, Русија (2) Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Тејлор Фриц 7:6(7:3), 4:6, 6:4
Финалиста 16. 2. октобар 2022. Тел Авив, Израел Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 3:6, 4:6

Парови: 2 (0:2)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
Олимпијске игре (0:1)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (0:1)
Финала по подлози
Тврда (0:1)
Шљака (0:1)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (0:2)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 30. јул 2011. Умаг, Хрватска Шљака Хрватска Ловро Зовко Италија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини 		3:6, 7:5, [7:10]
Финалиста 2. 30. јул 2021. Токио, Јапан Тврда Хрватска Иван Додиг Хрватска Никола Мектић
Хрватска Мате Павић 		4:6, 6:3, [6:10]

Остала финала

[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 2 (1:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 25–27. новембар 2016. Дејвис куп, Загреб, Хрватска Тврда (д) Хрватска Иво Карловић
Хрватска Иван Додиг
Хрватска Франко Шкугор 		Аргентина Хуан Мартин дел Потро
Аргентина Федерико Делбонис
Аргентина Гвидо Пеља
Аргентина Леонардо Мајер 		2:3 [23]
Победник 1. 23–25. новембар 2018. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д) Хрватска Борна Ћорић
Хрватска Франко Шкугор
Хрватска Мате Павић
Хрватска Иван Додиг 		Француска Лука Пуј
Француска Жереми Шарди
Француска Пјер-Иг Ербер
Француска Никола Маи
Француска Жо-Вилфрид Цонга 		3:1 [24]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Marin Cilic Cuts Ties With Coach Bob Brett”. Croatia Week. 25. 5. 2013. Приступљено 10. 12. 2017. 
  2. ^ „Marin Cilic splits with coach Goran Ivanisevic”. BBC. 21. 7. 2016. Приступљено 28. 7. 2016. 
  3. ^ „Cilic Announces New Coach”. ATP World Tour. 17. 8. 2016. Приступљено 23. 8. 2016. 
  4. ^ „Marin Cilic splits with Jonas Bjorkman”. Tennis World. 9. 12. 2017. Приступљено 10. 12. 2017. 
  5. ^ „Marin Cilic Adds Former Legend Wayne Ferreira to His Coaching Team”. Tennis Now. 16. 6. 2019. Приступљено 3. 12. 2019. 
  6. ^ „Marin Cilic adds Vedran Martic to coaching staff”. Tennis World. 18. 3. 2020. Приступљено 29. 11. 2020. 
  7. ^ „Razišli se Marin Čilić i Vedran Martić”. N1 (Hr). 30. 9. 2021. Приступљено 2. 10. 2022. 
  8. ^ „Marin Čilić: Bit će lijepo ponovno doći na US Open”. Slobodna Dalmacija. 21. 7. 2015. Приступљено 28. 11. 2016. 
  9. ^ „Marin Cilic: 'I decided to split with Ivanisevic. No comment on my relationship with him'”. Tennis World. 9. 8. 2016. Приступљено 28. 11. 2016. 
  10. ^ „Marin Cilic – profile”. ATP Tour. 21. 10. 2019. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2020. 
  11. ^ „Čilića se nikad ne treba odreći, ali da bi bio opet onaj 'stari' Marin prvo mora pobijediti - sebe!”. Sportske novosti. 12. 9. 2020. Архивирано из оригинала 13. 09. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2020. 
  12. ^ „Cilic Crowned US Open Champion, Ends Nishikori’s Historic Run”. ATP World Tour. 8. 9. 2014. Приступљено 23. 8. 2016. 
  13. ^ „Cilic Claims First Masters 1000 Crown In Cincy”. ATP World Tour. 21. 8. 2016. Приступљено 23. 8. 2016. 
  14. ^ „Federer Claims Historic Eighth Wimbledon Title”. ATP World Tour. 16. 7. 2017. Приступљено 17. 7. 2017. 
  15. ^ „Federer Beats Cilic For 20th Major Crown”. ATP World Tour. 28. 1. 2018. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 29. 1. 2018. 
  16. ^ „Cilic Seals His Spot In Australian Open Final”. ATP World Tour. 25. 1. 2018. Приступљено 29. 1. 2018. 
  17. ^ „Marin Cilic stops Edmund, is first Croatian in Australian final”. Los Angeles Times. 25. 1. 2018. Приступљено 29. 1. 2018. 
  18. ^ „Mektic/Pavic Capture Olympic Gold In Tokyo”. ATP Tour. 30. 7. 2021. Приступљено 31. 7. 2021. 
  19. ^ а б в ITF Tennis – Men's Circuit – Player Biography – Marin Čilić Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2009), Приступљено 12. 4. 2013.
  20. ^ а б в г д ђ е ж Tennis – ATP World Tour – Tennis Players – Marin Čilić – Personal, Приступљено 12. 4. 2013.
  21. ^ „Biography”. Marin Cilic (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-24. 
  22. ^ „Cilic wins Chennai Open for 2nd career ATP title”. sportsillustrated.cnn.com. 11. 1. 2009. Архивирано из оригинала 17. 3. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2009. 
  23. ^ „2016 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 09. 07. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  24. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 27. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марин_Чилић&oldid=28695962”