Кожани

Кожани Κοζάνη
Панорама града
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Западна Македонија
Округ	Кожани
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	71.388[1]
— густина	97,50 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	40° 18′ 02″ С; 21° 47′ 23″ И / 40.30058083428127° С; 21.789813182568572° И / 40.30058083428127; 21.789813182568572
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	710 m
Површина	732,2 km2
Кожани Кожани на карти Грчке
Поштански број	501 00
Регистарска ознака	ΚΖ

Кожани (грч. Κοζάνη [Kozáni] — Козани) су град у северној Грчкој и управно средиште општине Кожани, округа Кожани и периферије Западна Македонија. Најближи већи град Кожанима је Солун, 120 km источно.

Град је добио назив Кожани јер је био познат као центар производње и трговине животињским крзном.

Град Кожани се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, а близу вештачког језера Политифос на оближњој реци Бистрици (Алиакмонас). Град се налази на јужном ободу висоравни знатне надморске висине (710 m), уоквирене шумовитим планинама: Шапка (Пиерија), Каракамен (Вермио), Снежник (Аскио) и Црвена Гора (Вуринос). Обаст Кожана је веома прометна, јер је пресеца важан пут Игњација.

Клима у Кожанима је због надморске висине града (710 m) и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.

Најстарији археолошки налази у подручју Кожана (некропола у источном делу града) говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије. У 5. веку п. н. е. пово одручје потпало је под власт античке Македоније и тада је биоло познато као Елимеја. У 2 веку п. н. е. оно је пало под староримску власт.

У средњем веку подручје Кожана је било највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку пало под отоманску власт. Вероватно је у то време и насељен данашњи град и то насељен хришћанима пресељеницима из плодног Солунског поља, које је било посебно на „удару“ отоманског режима. 1392. године овде су се населили и хришћани протерани из Епира. 1528. године град се први пут помиње под данашњим именом.

Извесни Јован Киријак житељ вароши Кожани, био је 1760. године ктитор осликавања Чудотворне иконе Пресвете Богородице, у православном манастиру Српски Ковин, на Чепељској ади, надомак Будима.^[2]

Дионизије от Поповић бивши православни епископ Будимски, родио се 1750. године у Македонији, "близу града Салоника (Солуна) у месту тако зовемом Кожани". Ту је његов отац родом Грк, свештеник и протопрезвитер био. Световно име му је било Димитрије, а када је завршио школовање оженио се Иреном, и постао свештеник у свом родном месту. Али убрзо му је умро отац а и супруга млада, након порођаја. Као млад удовац отишао је на Свету Гору у манастир Ватопед, где је постао калуђер јеромонах под новим именом Дионизије. Постао је 1785. године дијецезан Београдски и целе Србије митрополит. После аустријско-турског рата 1787-1791. године, током којег је подстицао устанак Срба (фрајкор), прешао је у Аустрију, где је 1790. године изабран за Будимског владику.^[3]

Поручиоци бакрореза српског бакроресца Христифора Жефаровића, са мотивима Пресвете Богородице, били су средином 19. века житељи Кожана: Константин Георгије Руссис, Јован Здравко и Константин Георгије Коца.^[4]

Монах Доситеј Василијевић из места Кожани, у Турској, по националности Грк, након 65 година световног живота, током којег се женио и бавио трговином постао је калуђер 1752. године у манастиру Хопову, на Фрушкој гори.^[5]

Међу пренумерантима једне српске књиге у Земуну, био је 1848. године Спиридон Константиновић "из Козани у Македонији".^[6]

О Србима који су некад живели у Кожани и околини писао је - сведочио 1862. године Грк, Жисис Јанакидис из Кожана. То место је у Тесалији надомак реке Србице. За Србе каже: "Они су браћа православни Хришћани; примили су од нас веру пре хиљаду година, кад су међу нас дошли. И управо да вам кажем: прво су се овде населили. Они се општим именом зову Срби; зато се и ова Турска варош зове Сервија, а и река Србица, српска река, јер је њихово племе много година овде обитавало. Видите оно село преко реке зове се Каљан, друго с ове стране Коњско, а томо преко реке видите она лепа варош што се зове Кожани; видите да та имена нису наша; као на пример Ктенион, Параскева, Кераша. Но будући да им је ова клима шкодила, преселили су се тамо где и сада живе; и они су пре 400 година имали своје велико Србско царство, и увек су са нашим Грчким царством живили пријатељски - и камо срећа да нису иноверци међу нас посејали раздор, неби Турци данас над нами владали..."^[7]

У северној Македонији се сматрало да су варош Кожани средиште грчке науке, с обзиром да је тамошња изврсна "јелинска" (грчка) школа отворена још 1668. године, много пре од оне у Москопољу (1750).^[8]

По попису градова у Македонији, у месту Кожани има 3000 Турака, 2800 Грка и 300 Цинцара. Других народа ту наводно нема.^[9]

Град је у следећем периоду успео да стекне бројне повластице од стамболске власти, између осталог и забрану насељавања Турака у насеље (1664. ). Исте године подигнута је и прва већа црква у граду, посвећена Св. Николи. Препород насеља наставио се и у 18. веку, када се успостављају и трговачке везе са Западом. Међутим, богатство насеља довело је до напада и пљачке турског башибозука у два маха, 1770. и 1830. године. Почетак 20. века века Кожани су дочекали као градско насеље од 12.000 становника, махом Грка са мањином угл. погрчених Куцовлаха (влахофоних Грка).

Тек 1912. године град припада савременој Грчкој, а после Грчко-турског рата 1923. године у град се досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије. Нови залет град доживаљава одмах после ових дешавања, када се откривају наглаге угља - лигнита. У граду се развила и библиотека, једна од најважнијих у Грчкој и са бројних ретких и старим писаним делима.

Кожани данас имају око 50.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Кретање броја становника у општини по пописима:

Кожани су најважнији привредни центар овог дела Грчке. У целој области града развијена је рударска индустрија (ископавање угља). Кожарска индустрија још је важан у градској привреди. Рурално подручје око града је највише окренуто сточарству.

Саобраћај је за Кожане веома важна могућност. Поред града пролази савремени ауто-пут по траси некада веома важног пута Игњација. Ово је данас други по важности ауто-пут у целој Грчкој. Град има и железничку станицу и пругу, са којом је у вези са Солуном. 4 km од Кожана налази се и Аеродром „Филипос“.

• Периферија Западна Македонија
• Кожани (округ)
• Кожани (општина)
• Егејска Македонија

Кожани на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Град Кожани
• Кожани (Археологија)