Какао
Какао се добија сушењем и млевењем делова биљке какаовац, који се користи за прављење чоколаде. Име какаа потиче од речи cacahuatl из наватл језика[1]. Зрна биљке какаовац се осуше, прже и мељу, слично као зрна кафе у процесу производње кафе . Какао сам има горак укус, од њега се добија и прави какао прах, какао путер или бутер и чоколада, која има у себи шећер и млеко у праху.[2]
Какао је први донео у Европу Кристифор Колумбо 1502. из Америке, одакле потиче. Тамо су домаћини од те биљке правили пиће, које се допадало шпанским колонизаторима.
Какао је изузетно богат магнезијумом.
Какао утицај на здравље
[уреди | уреди извор]Какао је једна од најкомплекснијих намирница на планети, због свог садржаја минерала и широког спектра јединствених својстава, која броји преко 300 активних активних супстанци као што су фенил етиламин, серотонин (оба делују као антидепресиви), анандамид. (доприноси осећају радости и среће), теобромин и допамин (оба имају позитиван утицај на нервни систем). Какао прах садржи обиље протеина (24,1% укупне масе), што доприноси расту и одржавању мишићне масе и нормалне структуре костију.[3][4][5]
Какао садржи изузетно велику концентрацију антиоксиданата. По тежини, какао има више антиоксиданата него црно вино, боровнице, ацаи и гоји бобице заједно. Антиоксиданси нас штите од здравствених стања и болести повезаних са годинама. Они штите наш ДНК од оштећења слободних радикала.[6]
Какао прах је вероватно најпознатији по свом садржају полифенола. Већина полифенола у какаоу су флавоноиди, посебно подскуп познат као флаваноли. Урађена су опсежна истраживања у вези са флаванолима, која су доказала њихов широк спектар здравствених користи.[7]
Чини се да је какао извор број један магнезијума, једног од великих алкалних минерала. Магнезијум подржава здравље срца, повећава когнитивне способности, побољшава рад црева, опушта менструалне грчеве, опушта мишиће, помаже у изградњи јаких костију и повећава алкалност.[8]
Какао је богат гвожђем и има 100% препоручене дневне количине гвожђа на 100 грама. Гвожђе је део протеина који носи кисеоник који се зове хемоглобин који одржава нашу крв здравом и бори се против анемије. Хром, садржан у какаоу, важан је минерал који помаже у равнотежи шећера у крви. Скоро 80 одсто Американаца има недостатак овог минерала. Какао је богат извор мангана, есенцијалног минерала који помаже гвожђу у оксигенацији крви и стварању хемоглобина. Какао је одличан извор цинка, још једног есенцијалног минерала који игра кључну улогу у имунолошком систему, здрављу јетре, панкреаса и коже.
Какао је богат растворљивим влакнима. Влакна могу помоћи у чишћењу црева и правилном раду пробавног система.
Сорте какаоа
[уреди | уреди извор]Постоје 3 различите сорте какао зрна које се узгајају: Криоло (Criollo), Форастеро (Forastero) и хибридна група –Тринитарио (Trinitario). Генерално, какао зрна која се користе за какао производе финог укуса и ароме припадају Криоло и Тринитарио сортама, међутим подсорта Форастеро какаоа Ариба Национал (Arriba Nacional) пореклом из Еквадора, се сматра једном оод најкавлитетнијих ако не и најквалитетнијом и најређом сортом на свету.[9][10]
| Највећи произвођачи какаа - 2009/10. (милиони тона) |
|
|---|---|
 Обала Слоноваче |
1,242 |
 Гана |
0,632 |
 Индонезија |
0,550 |
 Нигерија |
0,235 |
 Камбоџа |
0,209 |
 Бразил |
0,161 |
 Еквадор |
0,150 |
| Укупно на свету | 3.635 |
| Извор: (ICCO)[11] | |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Bingham, Ann (2010). South and Meso-American mythology A to Z (2nd изд.). New York: Chelsea House. стр. 19. ISBN 978-1-4381-2958-7.
- ^ „Kakao - značaj i lekovitost”. Zdravi smo. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ Franco, Rafael; Oñatibia-Astibia, Ainhoa; Martínez-Pinilla, Eva (2013). „Health Benefits of Methylxanthines in Cacao and Chocolate”. Nutrients (на језику: енглески). 5 (10): 4159—4173. ISSN 2072-6643. doi:10.3390/nu5104159.
- ^ „Health Benefits of Bioactive Compounds from Cocoa (Theobroma cacao)”. Agricultural Reviews. 40 (2). 2019. ISSN 0253-1496.
- ^ Vega, César; Kwik-Uribe, Catherine (2012-01-01), Garti, Nissim; Widlak, Neil R., ур., 2 - Theobroma cacao—An Introduction to the Plant, Its Composition, Uses, and Health Benefits, AOCS Press, стр. 35—62, ISBN 978-0-9830791-2-5, Приступљено 2024-01-26
- ^ Martínez, R.; Torres, P.; Meneses, M. A.; Figueroa, J. G.; Pérez-Álvarez, J. A.; Viuda-Martos, M. (2012-11-01). „Chemical, technological and in vitro antioxidant properties of cocoa (Theobroma cacao L.) co-products”. Food Research International. 49 (1): 39—45. ISSN 0963-9969. doi:10.1016/j.foodres.2012.08.005.
- ^ „How to access research remotely”. www.cabdirect.org. Приступљено 2024-01-26.
- ^ Marrocos, Paulo C. L.; Loureiro, Guilherme A. H. de A.; Araujo, Quintino R. de; Sodré, George. A.; Ahnert, Dario; Escalona-Valdez, Rodrigo A.; Baligar, Virupax C. (2020-06-14). „Mineral nutrition of cacao ( Theobroma cacao L.): relationships between foliar concentrations of mineral nutrients and crop productivity”. Journal of Plant Nutrition (на језику: енглески). 43 (10): 1498—1509. ISSN 0190-4167. doi:10.1080/01904167.2020.1739295.
- ^ Smulders, M. J. M.; Esselink, D.; Amores, F.; Ramos, G.; Sukha, D. A.; Butler, D. R.; Vosman, B.; Loo, E. N. van (2012). „Identification of Cocoa (Theobroma cacao L.) Varieties with Different Quality Attributes and Parentage Analysis of Their Beans” (на језику: енглески).
- ^ „Card fr”. FAODocuments (на језику: француски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Production - Latest figures from the Quarterly Bulletin of Cocoa Statistics Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2014), ICCO Statistics Division
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за храну или кулинарство је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
